Циркуларна Економија

Симона Митровић II2

Циркуларна економија представља регенеративни економски систем у оквиру којег се

производни ресурси, отпад, емисија отпада и енергетски одлив битно умањују успоравањем,
заокруживањем и продужавањем енергетских и материјалних циклуса (животних кругова) у
производњи. То се остварује пре свега осмишљавањем и стварањем производа на такав начин да
им се максимално продужи животни век, али и одржавањем, сервисирањем и рециклажом.

Модел циркуларне економије у потпуној је супротности у односу на тренутно доминантну

линеарну економију која промовише концепт производње назван “узми (из природе), направи (у
процесу производње), искористи, одбаци (на отпад)”.

Снажан аргумент у прилог афирмацији идеје циркуларне економије је њена основна премиса
да достизање одрживог развоја на глобалном нивоу не подразумева промену у квалитету живота
људи, нити пад производње и профита на страни произвоđача, већ да циркуларни модел може и мора
бити једнако профитабилан као линеарни, као и да омогућава потрошачима да једнако уживају у
производима и услугама.
 Да би се успоставили економски и еколошки одрживи модели развоја и на тај начин
остварили циљеви циркуларне економије, ова дисциплина ставља акценат на иновативно
размишљање у свим процесима производње (десигн тхинкинг), на теорије система (сyстемс
тхинкинг), на продужавање животног века производа, као и рециклажу.

Европска комисија је 2017. године објавила документ назван “Манифест за Европу

ефикасних ресурса” (Manifesto for a Resource-Efficient Europe) који јасно наглашава да “у свету
растућег притиска на природне ресурсе и животну околину, Европска унија нема другог избора
него да крене путем транзиције ка ресурсно ефикасном и у крајњој линији регенеративном
моделу циркуларне економије”.