MAROKO

Svero-zapadna Afrika zauzima podru je izme u Sahare, Sredozemnog mora i Atlantskog okeana.Ovaj deo Afrike od Evrope odvajaju Gibraltarski moreuz i prelaz izme u Tunisa i Sicilije. Arapski naziv za ovu celinu je azir el Magrib (zemlje Magreba - ostrvo na zapadu). Zemlje koje pripadaju severozapadnoj Africi su: MAROKO, AL IR i TUNIS, kao i Zapadna Sahara i Mauritanija, u kojima ivi preko 40 miliona stanovnika. Zvani ni jezik je arapski 75%, drugi je francuski (u urbanim sredinama), zatim panski (u gradovima na severu), dok se u seoskim naseljima i dalje koriste barberski dijalekti, kojih ima preko 300. Preko 50% stanovni tva ivi u gradovima. PRIRODNI TURISTI KI MOTIVI Kraljevina Maroko prostire se na severozapadnom delu afri kog kontinenta, ima izlaz na Sredozemno more i Atlantski okean. Od Evrope je odvojena Gibraltarskim moreuzom, ija je du ina svega 14 km. Du ina kopnene granice Maroka iznosi 2.000 km, a du ina obale je 1.800 km. Ova zemlja poseduje izuzetan saobra ajnogeografski polo aj, to se ogleda i kroz razvoj turizma. Ova zemlja je puna kontrasta i ovde razlikujemo 4 geografska regiona: Zapadno obalna nizija sa irokom visoravni, Planina ATLAS, Planina RIFA i Ravnica predsaharskog Maroka koja prelazi u pustinju. Ovde se nalazi najve a pustinja na svetu SAHARA, koja se prostire od Atlantskog okeana do Crvenog mora. Temperaturne razlike u Sahari kre u se od +45C do minusnih temperatura no u. Su ni period ovde mo e da traje godinama. Prelaz prema Sahari ini Predsaharska zona oaza koje se nalaze na stepsko pustinjskim podru jima sa kontinentalnom klimom i malom koli inom padavina. U unutra njosti, celom du inom zemlje, od Atlantskog okeana na jugo-zapadu, do planine Rifa na severo-istoku, pru a se masiv Atlasa drugi po veli ini masiv u Africi, koji se sastoji od 3 planinska lanca: Srednjeg, Visokog i Anti Atlasa. Atlas odvaja atlantski deo Maroka od saharskog. Marokanska mezeta ima prose nu visinu od 700 m, a sastoji se od mladih sedimenata. Najvi i vrh je IBEL TOUBKAL (4.165 m) na Visokom Atlasu. REKE Reke pripadaju slivovima Atlantskog okeana i Sredozemnog mora. Najve i broj reka pripada slivu Atlantskog okeana : SEBOU, UMBRIJA, SOUS, a u Sredozemno more uti e MULAJA. Najve e reke su: Mulaja, Sebou, Umbrija, Ziz, Dra. Posebnu turisti ku atrakciju ine kanjoni reke TODRE (300 m dubine), DRA, i ZIZA. Za vreme praistorijskog doba u Sahari su tekle reke, njihovi tokovi su jo uvek vidljivi, mada su naj e e bez vode, a ivot je mogu samo u oazama. OAZE mesta u pustinjama sa bogatom vegetacijom nastalom zbog prisustva vode ili izvora. Najlep a jezera su: DAYET ROUMI i SIDI BORUHABA, koja se nalaze 10-ak km od Egzoti nih vrtova kod Salea.

OBALE I OBALNI POJAS

SREDOZEMNO MORE - Marokanska sredozemna obala prostire se od Tangera do Saide. Posebno je zna ajan Gibraltarski moreuz koji spaja Atlantski okean sa Sredozemnim morem. Dubok je od 300-900 m, dug 60 km, a irok 14-44 km. ATLANTSKA OBALA pru a se od rta Spartel do Zapadne Sahare. Ima najve i doprinos razvoju turizma u ovoj zemlji. Srednja god. temperature vazduha je oko 20C, insolacija oko 3.000 h. Temperatura povr inskog sloja vode je vi a od 18C oko 8 meseci, to omogu ava veoma dugu kupali nu sezonu. Ove obale se odlikuju zalivima i lagunama, kao i pogodnim lukama za razvoj nauti kog turizma. KLIMA - Klima Maroka je pod uticajem Atlanskog okeana, Atlasa i Sahare. U priobalnom delu je sredozemna klima, sa prose nim godi njim temperaturama od 20C. U region Rifa je alpska klima, koja prema unutra njosti prelazi u kontinentalnu, a na jugu i istoku u stepsku i polustepsku. U unutra njosti su zime jako hladne, a leta vrlo topla. U primorju je obrnuto leta su hladnija, a zime su toplije. ISTORIJSKI RAZVOJ - Podru je Maroka bilo je nastanjeno od najranijih vremena, to potvr uju ostaci od pre 12.000 godina na ovoj teritoriji (Tangerski ovek). Istorijski razvoj znatno se ubrzao dolaskom Feni ana u 12 v.p.n.e. i stvaranjem njihove kolonije Kartagine. Oni su se susreli sa starosedeocima Barberima koji su uglavno bili nomadi i ratari. Ostaci Feni ana prona eni su u Liksusu, Tangeru, Posle pada Zapadnorimskog carastva na podru je Mauritanije doseljavaju se Vandali i Goti, u 5. i 6. veku. U 7. veku prodire arapski uticaj iz Male Azije 682. g. Uspostavlja se vlast KALIFATA, a kasnije po inju da se osnivaju posebne arapske dr ave u Al iru, Maroku i Tunisu. Nastaje mavarski stil u arhitekturi i kulturi. Arapi su osnivali gradove-tvr ave , kao to je Fes. Narod Merinidi uveli su concept medresa . U Fesu se nalazi uvena medresa BI INANIJA , koju je sagradio sultan ABU INAN. Gra ene su i d amije, amami, palate. U Kazablanci je d amija Hasana II, jedna od najlep ih na svetu, iji se minaret ubraja me u najvi e, a u Tetuanu se nalazi 1

palata Kalifa, izgra ena u 17. veku U 8. veku arapski uticaj je bio toliko sna an da sve ove zemlje dobijaju zajedni ku religiju, jezik i civilizaciju. Pod vladavinom JAKUB AL MANSURA, iz dinastije ALMAHADA, cela zemlja je do ivela ekonomski napredak. Posle velikih geografskih otkri a u 16. veku na ove obale dolaze panski i portugalski osvaja i. Tada prva ARIFSKA dinastija zapo inje ''sveti rat'' protiv Evropljana, da bi MULAJ ISMAIL iz dinastije ALAVITA osvojio gotovo sva podru ja koja su zauzeli Evropljani i stvorio je jaku centralizovanu dr avu. U 18. veku ja a uticaj Francuza u Maroku. Gibraltarski moreuz je u vlasni tvu panije i Maroka, a kolonije su podeljene tako to je Maroko pripao Francuskoj, Egipat-Velikoj Britaniji, a Ekvatorijalna Afrika-Nema koj. Francuskim protektoratom iz 1912. g. zemlja je podeljena na 3 dela: francusku, pansku i tzv. me unarodnu zonu u Tangeru. 1956. g Francuska priznaje nezavisnost Maroku, osim Zapadne Sahare koja ostaje pod panijom. RAZVOJ TURIZMA Najzna ajnije turisti ke regije su u Maroku su: provincije Marake i Fes, Mediteranska i Atlantska obala. MARAKE nalazi se u podno ju Visokog atlasa. Po legendi, 5 arhitekata koji su izgradili Marake , vlast osudila na do ivotnu robiju, da tajne njegove lepote ne bi iza le izvan granica zemlje. Ovo je tipi an arapski grad, sazidan je jedinstvenim arhitektonskim stilom, od crvenkaste ilova e, po emu je dobio ime crveni grad . Jedan je od najlep ih i najzanimljivijih gradova u Maroku, uven je po svojim palatama, medresama, minaretima. Danas je va an trgova ki centar Maroka. Jasno se izdvajaju stari delovi grada : medina i jevrejska etvrt (mellah) i moderni deo grada koji je ve i i arhitektonski potpuno druga iji. Simbol Marake a je D amija Kutubija iz 12. veka, koja sa minaretom od 67 m predstavlja pravu turisti ku atrakciju. Tako e, traba pomenuti palate Badi, mauzolej Ahmeda Al-Mansura, kao i imperijalni vrt Agedal iz 12. veka i kapiju Bad Ad ena koja je najlep a kapija u Marake u. FES nalazi se u centru severnog Maroka, izme u planina Rif i Srednjeg Atlasa i ravnica koje se spu taju prema moru. Fes je centar verskog, kulturnog i privrednog ivota. Pored Meke, Fes je jedan od svetih gradova islama. Osnovao ga je u 9. veku Idris II i u njegovo vreme do iveo je procvat. 818. g. ovde je stiglo 8. 000 arapskih porodica koje su hri ani isterali iz Kordobe u paniji. Do ekani su sa dobrodo licom, a zahvaljuju i njima Fes je postao veliki duhovni i intelektualni centar. Za vreme Merinida bio je centar arapsko-berberske culture ii z ovog perioda imamo brojne medrese po kojima je danas poznat u celom svetu. I u Fesu postoje dva dela grada. U starom delu grada nalazi se uvena d amija Karauin iz 8. veka koja je prvobitno bila mala d amija, a danas prima 20. 000 vernika. Tu je i biblioteka sa preko 2.000 retkih rukopisa, kao i medresa Bu Inanija, gra ena u stilu mavarske arhitekture, ije je dvori te poplo ano mermerom i oniksom. U sredini etali ta Mulaj Idrisa nalazi se grobnica svetog Idrisa za titnika Fesa. RABAT nekada nja carska prestonica dinastije Almohada u 12. veku, danas je glavni grad Kraljevine Maroko. Od istorijskih spomenika najpoznatija je Hasanova kula, sa stubovima u mermeru. Blizu Hasanove kule nalazi se i d amija, koja je tre e remek delo ove vrste, kao i mauzolej Mohameda V. ATLANTSKA OBALA najrazvijenija turisti ka regija Maroka. Ovde se nalazi glavni grad Rabat, kao i turisti ki centri Agadir, Kazablanka i Sale. AGADIR 1960. g. potpuno je razoren stra nim zemljotresom, a potom ponovo izgra en. Danas je najpoznatije marokansko letovali te. Odlikuje se dugom pla om-60 km i povoljnom klimom, to omogu ava kupali nu sezonu tokom cele godine. KAZABLANKA jedna od najve ih luka Afrike i i ekonomski centar Maroka. Grad u 12. veku osvajaju Portugalci, a u prvoj polovini 20. veka bio je pod upravom Francuza. Predstavlja me avinu starog i novog. Posebno se isti e d amija Hasana II sa jednim od najve ih minareta na svetu, kao i katedrala Svetog srca . SALE Grad kapija Poznat je po svojim uvenim kapijama koje predstavljaju arhitektonska remek dela, kao i po d amiji sa visokim minaretom koja je tre a po veli ini u Kraljevini. MEDITERANSKO PRIMORJE prirodne lepote i antropogeni motivi ine osnovu za razvoj primorskog turizma. Mediteranska obala pru a se od Tangera do Saide. Ovde su iveli brojni narodi (Feni ani, Kartaginjani, Rimljani, ) koji su ostavili za sobom tragove. TANGER nalazi se na raskr u Evrope i Afrike, Atlantika i Sredozemlja. Brojni kulturno istorijski spomenici i prirodne lepote privla e veliki broj turista. Ovde se nalaze uveni Herkulovi stubovi . Maroko ima izuzetan geografski polo aj i dobru saobra ajnu povezanost sa svim delovima sveta. Ima 12 glavnih luka, oko 3.000 brodova, ime je ovde omogu en pomorski saobra aj. 69 aerodroma povezano je sa 150 zemalja sveta. Ima oko 90. 000 sme tajnih kapaciteta, uglavnom u turisti kim regijama. Maroko uglavnom pose uju turisti iz Evrope (oko 70%), a njihov broj je u stalnom porastu i prema uje 2 miliona. 2

AL IR
Al ir je afri ka, mediteranska i saharska zemlja. Nalazi se u severo-zapadnoj Africi. Grani i se sa Sredozemnim morem na severu, Marokom na zapadu, .Povr ina Al ira obuhvata 8% od ukupne povr ine Afrike. Al ir je posle Sudana najve a afri ka zemlja. Al ir ne pripada afri kom masivu, nego mu je samo priklju en. Od severa prema jugu razlikujemo 5 geografskih celina : Primorje Primorski tel Al irska visoravan i Al irska Sahara Saharski Atlas PRIMORJE prostire se na 1.200 km. Obala je strma i razu ena polukru nim zalivima u kojima se nalaze Juke. Male pla e imaju sve potrebne uslove za razvoj kupali nog turizma. PRIMORSKI TEL Tel Atlas ili Mali Atlas je irok pojas uz more (80-180 km). Ovaj planinski lanac po inje na obali Atlantika u Maroku, a zavr ava se na isto noj obali Tunisa. On se u al uri prostire pravcem zapad-istok, u du ini od 1.000 km, paralelno sa obalom. Ovde su 2 va nija zimska centra : Ahrea i Ain-Sour. AL IRSKA VISORAVAN nalazi se na zapadu. Visoka je oko 1.200 m Ovde je veliki broj slanih jezera otova koja se spajaju na istoku kod tuni anskog zaliva, formiraju i visinsku zemlju otova. SAHARSKI ATLAS nije celovit planinski lanac, ve je sastavljen od pojedinih delova, okrenutih jedan prema drugome. Najvi i vrh je na Oresu (2.328 m). Na jugu Saharskog Atlasa po inju pustinjski predeli oivi eni pustinjskim dinama i kamenim nanosima. SAHARA obuhvata oko 8,6 mild. km2, a prostire se od Atlantika do Crvenog mora, du inom od 5.300 km, a irinom od 1.500-2.000 km. Na arapskom sahara zna i neplodna zemlja . Al irski deo Sahare prekrivaju pustinjske dine ergovi, a to su : Zapadni Erg, Erg e i Isto ni veliki Erg. Du ina dina dosti e od 15-40 m, a najvi e na svetu su u Velikom isto nom ergu. Sastoje se od kvarcnog peska, a mogu biti bele, ute i crvene boje. OAZE - se koriste za razvoj izletni kog i ekskurzionog turizma. U zavisnosti od na ina priticanja vode postoje : re ne, izvorske, bunarske, levkaste i fogora oaze. Kod fogora oaza voda se sakuplja po drena nom principu iz vodonosnih slojeva zemlje i odvodi u naselja i poljoprivredne zone. Ve ina zna ajnijih oaza u Sahari je ovakvog tipa. Levkaste oaze nastaju tako to se korenje biljaka dovodi do podzemnih voda (ovo uspeva samo kod palmi). ISTORIJSKI RAZVOJ - Najstariji ostaci datiraju iz 6.000 g.p.n.e. Za istra ivanje u Sahari od najve eg zna aja je slikanje na stenama. Tehnika graviranja je ovde starija od tehnike slikanja. Graviranih crte a ima uglavnom na stenama, a slika najvi e ima na planinskom masivu centralne Sahare u Fasili Najeru, preko 20.000..Ovo je nave a galerija slika na otvorenom prostoru. Posebnu lepotu al irske umetnosti ine ornamenti u zidnim mozaicima od keramike ili na kamenu. Arabeska je posebna vrsta ornamenta koja se smatra najstarijom tvorevinom islamske umetnosti. U dekorativnoj umetnosti poseban zna aj ima kaligrafija. Najbrojniji narod u Al iru su Arapi, zatim idu Berberi I ostali. Berberi su nastali spajanjem razli itih plemena evropsko-mediteranskog porekla. Jevreji su do li sa Feni anima. Tuarezi su narod koji postoji vi e od 2.000 g. Imaju specifi nu no nju, oni su jedini narod na svetu iji mu karci nose veo, potomci su jednog berberskog naroda. Njihov na in ivota je prilago en zahtevima pustinje. Privreda im se zasniva na gajenju stoke I karavanskoj trgovini. Feni ani su narodi semitskog porekla, do li sui z pustinje I zagospodarili sredozemnim morem. Naselili su se u primorskom delu Libanona. Njihove luke bile su najve e I najva nije na sredozemlju. Humidi Rimljani sui h nazvali tako, a naziv poti e od gr kog naziva za nomade. Bili su podeljeni na Masile na zapadu I Masesile na istoku. Oba ova naroda imala su svoje carstvo. Nakon propasti punskog carstva na ove prostore dolaze Rimljani. Njima je pripadala Severna obala Afrike. Rimljani su izgradili odli nu mre u puteva kojom su spajani gradovi sa mnogobrojnim tvr avama koje su bile du granica. Rimski gradovi u unutra njosti su uni teni do 1.500 g. U III veku dolazi do propasti rimskog carstva. Arapi su Egipat osvojili veoma lako, ve i problem im je bilo zauzimanje zemalja Magreba. Al ir postaje francuska kolonija u 19. v, a tek 1962. G dobija nezavisnost I postaje samostalna demokratska republika KLIMA Klima u Al iru je razli ita, to je uslovljeno brojnim faktorima od kojih treba ista i: nadmorska visina od 0-2.918 m geografska irina i polo aj na afri kom kontinentu blizina mora koja uti e na klimu primorja i primorski tel 3

Samara posebna klimatska celina sa jakim vetrovima vetrovi sa zapada esto donose ki u, nasuprot suvim vetrovima Sahare. U Primorskom Telu vlada mediteranska klima, sa suvim i toplim letom, dok ki a pada u ostalom delu god. Al irska visoravan ima topla leta i hladne zime, sa prose nom temperaturom od 25 C. Teritorija Sahare predstavlja posebnu klimatsku celinu, sa visokim temperaturama vazduha, kao i velikim temperaturnim razlikama u toku dana i no i koje se ak kre i i do 50C. Zbog visokih temperatura vla nost vazduha je veoma niska, pa je suvo a vazduha jedna od osnovnih karakteristika ove klime. Koli ina padavina je jako mala. Su e mogu da potraju i po nekoliko god. Za Saharu su karakteristi ni vetrovi pasati i antipasati. To su vetrovi koji dolaze iz toplih krajeva. PRIRODNI TURISTI KI MOTIVI Na Al irskoj obali ose a se uticaj lokalnog vetra zvanog ilok. U Al iru nema slatkih jezera. Postoji niz slanih jezera, tzv. otova, koja su u zimskom periodu plitka jezera (1 m), a preko leta su to bele povr ine soli. Poznati otovi su : Melhrin, Hodua, Djerid TERMOMINERALNI IZVORI nalaze se u primorskoj regiji. Al ir poseduje nekoliko poznatih banja koje su vrlo pose ene. To su : Hamam Salihine i Hamambou Hadjar. Obe banje poseduju termalne izvore i sumporovitu vodu. Najpoznatiji vru i izvor je Mescouin koji je i najbogatiji vodom, sa maksimalnom temperaturom od 95C.

TURISTI KI LOKALITETI
EL AZIR- AL IR Stari naziv grada bio je Iskosim, to na arapskom zna i Morska ptica , a Rimljanima se ovaj naziv dopao, pa sui iz njega izveli naziv Icosiom. Dana nji naziv EL azir (ostrvo) dobio je u 10 veku. Centar starog grada Al ira bila je Medina, muslimanska etvrt koja se nalazila na gradskom uzvi enju, okru ena zidinama I kapijama. Ovde je puno malih krivudavih ulica koje podse ju na lavirinte I u kojima se mo e lako ovek izgubiti. Danas se mogu prona i samo ostaci starog dela grada. Oko ovog grada su se vodile borbe, ali nijedan od osvaja a nije uspeo da savlada grad bez volje njegovih stanovnika. Nesavladiv je bio lavirint sa tajnim vratima kojima su bile povezane sve ku e. U kolonijalno doba po eo je da se gradi novi Al ir po evropskom uzoru, u kome je stanovni tvo bilo strogo podeljeno. MZAB pe ana pustinja u Velikom Ergu, sastoji se od razli itih vrsta kamena. Ovde nema zemlje, ni vegetacije. Ovde je leti nepodno ljiva ega, a preko zime duvaju hladni severni vetrovi. I pored to toga, jedna od glavnih dolina Ued Mzaba nastanjena je ve vi e od 900 g. Ovde ive berberska plemena koje povezuje poseban pravac islamske veroispovesti. Osnovali su 5 gradova : Beni isguin ( Sveti grad ), religiozni centar, Melika, Gardaja, Bonora, El Ateuf. Svi ovi gradovi podignuti sun a bre uljcima na ivici doline, a pod za titom su UNESCO-a od 1982. g. Mzab je posle primorskog dela najva niji turisti ki centar Al ira. U 17. v. razvijaju se jo dva grada : Gerarase i Berijani - najmla i mozambitski grad. Ovo su gradovi u kojima nema zelenila, bunja, drve a, svaki pedalj grada je izgra en. Stranci su po eli da dolaze tek od 1878. i uvek su morali imati pratioce I dozvolu da borave ugradu.

TUNIS
Tunis se nalazi u severozapadnoj Africi. zauzima povr inu od oko 160.000 km2. Grani i se sa Libijom na jugoistoku, na zapadu sa Al irom, dok isto nim i severnim delom izlazi na sredozemno more, gde postoje 3 velika zaliva : Tuniski, Hamametski i Gabetski. U severnom i zapadnom delu prostiru se ogranci Velikog Atlasa. Ovde se nalazi i najvi i vrh D ebel ambi (1.544 m). Tunis ima 3 regije : 1. severni, 2. centralni i 3. ju ni deo Tunisa. Na severu su planine Atlasa od severnog Tella i visoki Tell lanaca. Oni su odvojeni plodnom dolinom Me erda, va nim poljoprivrednim regionom za prinos itarica. Na preko 1.000 m nadmorske visine su hrastove i borove ume. Centralni deo Tunisa ini polu suva stepa. Shel je najbogatiji deo Tunisa, ovo je nizak predeo isturen prema zapadu koji ima sezonsko salno jezero Chotts. Ju ni deo Tunisa pru a se od al irske granice do Mediterana i pustinje Sahare koja je bogata oazama i pustinjskim pejza om. Tunis je najve im delom prekriven peskom, hidrografski je veoma siroma an. Najve a reka je Me erda, iji je tok duga ak 460 km. Ona je pritoka sredozemnog mora. Ostale reke su uglavnom povremeni vodeni tokovi . U centralnom delu ima vi e slanih jezera- otova. Najve i je ot Dzerad koji se nalazi blizu al irske granice, a pre 1.000. g. bio je deo Sredozemnog mora. KLIMA na severu je mediteranska, a na jugu pustinjska i suptropska. Ova zemlja ima insolaciju od 3.000 h godi nje. Klima na severu je tipi na mediteranska- arka leta i blage zime. Pustinjska klima ima najvi e temperature koje 4

1. 2. 3. 4. 5. 6.

prelaze 50 C. Pustinjsko sunce je jako u zimskim mesecima, ali temperature drasti no opadaju u toku no i. Zimi sneg pada na planini Khroumir. Koli ina padavina je neujedna ena, a su e su este. BIOGEOGRAFSKI MOTIVI flora i fauna upotpunjuje ponudu ove zemlje. Tunis je bogat maslinama (30.000 stabala) i vinovom lozom. Kult vina poti e iz doba Rimljana, a ka e se da je ovo vino najkvalitetnije na Afri kom kontinentu. Ovde ima preko 200 vrsta ptica koje se mogu videti u nacionalnom parku Icheulu. Ovo je jedini nacionalni park koji je pristupa an za posetioce, a nalazi se jugozapadno od Bizerete. U Tunisu preko 20.000 ljudi ivi od ribolova, a Gabejski zaliv je poznat po lovu na sun ere. ISTORIJSKI RAZVOJ Na ove prostore 1.000 g.p.n.e. dolaze Feni ani. Oni su po predanju osnovali Kartaginu, najve e trgova ko naselje u Sredozemlju. Posle propasti Kartagine Tunis je potpao pod rimsku vlast. U ovom period prodiru latinski jezik i rimska kultura, a kasnije i hri anstvo. Rimljani su u Tunisu stvorili svoje najve e latifundije. Rimljani su ovde izgradili itave sisteme za navodnjavanje i javna kupatila, tako e su izgradili El D em amfiteatar koji je gra en po ugledu na rimski Koloseum. Sredinom 7. veka Arabljani osvajaju Tunis i sa njima po inje proces islamizacije. beriberi koji su primili islam pomogli su Arabljanima prilikom osvajanja panije i Italije, tokom 9. veka. U 8 veku osniva se Kalifat u Maroku, a Tunis postaje va an deo severne Afrike koja je bila pod vo stvom dinastije Aglabida. Za vreme ove dinastije zavr eni su procesi feudalizacije, islamizacije i arabizacije berberskg stanovni tva. Krajem 16 v. Tunis su osvojili Turci-Osmanlije, ali su kao daleka turska provincija imali visok stepen autonomije. Tuni ani su tokom 18. v. preduzimali gusarske napade protiv hri ana, pod izgovorom svetog rata . Ove napade su suzbili Englezi i Francuzi, koji nakon toga po inju da osnivaju svoje male fabrike u Tunisu i tada i po inje prodor Evropljana u ovu zemlju. Francuzi su 1881. godine proglasili Tunis svojom kolonijom, a tek posle Drugog svetskog rata, 1955. g. ova zemlja sti e nezavisnost. TURISTI KA MESTA Tek 60-ih g. 20. v. po inje razvoj turizma u Tunisu i izdvajaju se slede e zone : Tunis-sever Tunis-jug Hammamet Nebul Sousse-Manastir Jerba Zaris. KARTAGINA nalazi se 15 km severno od Tunisa i predstavlja istoriju staru 3.000 g. Ovde se nalazi mno tvo spomenika koji svedo e o mo i punske i rimske imperije. Oni se mogu prona i u Nacionalnom muzeju in a gradskim ulicama. TUNIS glavni grad dr ava. gra en je u 9. v. po pravilima dinastije Aglabid. Ima ostataka iz rimskog doba, kao i spoj mavarske i evropske culture, to ovom gradu daje poseban arm. SIDI BOU SAID nalazi se 20 km od Tunisa i jedna je od glavnih luka, prepuna kafea, zabave i uskih ulica. BIZARET-a najseverniji grad Afrike, 4. po veli ini u Tunisu, nalazi se na mediteranskoj obali. Bizareta je bila mesto starog grada Huppo-Diarrhytys. Najimpresivnija gra evina starog grada je kazba sa zidinama. mala tvr ava Ksibah predstavlja okeanografski muzej. mesto Bouchocha je prepuno ribarskim prodavnicama. Velika D amija sagra ena je sa osmougaonim minaretom i prelepom fontanom. HAMMAMET popularna turisti ka destinacija u Tunisu, nalazi se ju no od Tunisa. Ovo je biv e ribarsko naselje, a naziv je dobilo po hammamima napravljenim na toplim izvorima. U 8. veku Arapi su ovde sagradili tvr avu Medinu koja je titila zaliv od napada Krsta a i Malte kih vitezova. Danas je tu orijentalna pijaca.. Izme u dva rata rumunski milioner Georgiu Sebastijan izgradio je ovde svoj letnjikovac luksuznu vilu i od tada se ovde sakupljaju poznate li nosti i Hammamet postaje modern evropsko letovali te. Polovinom 20. v. grade se hoteli du pla a i stvara se turisti ka zona koja je najmodernija u celom Tunisu. Gra ena je po uzoru na Azurnu obalu i najvi e podse a na Nicu. KERUAN - po va nosti-4. grad islama (pored Meke, Medine i Jerusalima). Postoje legende o postanku Keruana kao svetog grada. Velika D amija gra ena u 9. v. predstavlja dragulj grada. SUS nalazi se na severoistoku Tunisa, 3. je grad po veli ini. Pored Hamama najve i je turisti ki grad u zemlji. Sus je stari feni anski grad Hadrumet, gde se uveni kartaginski vojskovo a Hanibal iskrcao sa svojom vojskom posle pohoda na Rim. Sus je oduvek dobro bio branjen od osvaja a, a gradom dominira tvr ava Medina, sa visokim kulama.

Medina je nave a atrakcija grada sa visokim zidinama i masivnim etvorougaonim kulama. Sa njenog tornja pru a se pogled na grad, a ovde se nalazi i muzej u kome su najlep i mozaici u zemlji. EL D EM nalazi se 60km od Susa. Grad je sagra en na ostacima punskog naselja. Do iveo je procvat za vreme rimskog cara Hadrijana kada je postao va an centar za proizvodnju maslinovog ulja. Amfiteatar u ovom gradu 3. je po veli ini u svetu, a mogao je da primi 30.000 posetilaca. TOZEUR- u jugozapadnom delu Tunisa, pored stalnog jezera Choot El Djerid, grad je sme ten na samoj ivici jezera, ima bujnu vegetaciju i puno palmikoje se snabdevaju izvorskom vodom iz preko 200 izvora. Ovde je najlep a arhitektura u itavom Tunisu. Stara Medina je muzej, a izgra ena je u stilu tuni anske palate. DOUZ najve a oaza u zapadnom Tunisu. Ovo je bila pusta oaza koja bi jedino za ivela etvrtkom kada su nomadi dolazili i donosili minerale i ostalu robu na pijacu. Turisti u ovu oazu dolaze da probaju safari na kamilama i vo nju d ipovima. MATMATA ju no od Tunisa. Ime Berbera koje je i bilo osnova za naziv grada. Ku e su sagra ene ukopavanjem u stenu, a u ovim kraterima su izgra eni i brojni hoteli. Tako e, ovde je sniman film Zvezdani ratovi . OSTRVA KERKENNAH na jugoisto noj obali Tunisa. Imaju jednu ud najlep e sa uvanih pla a Mediterana. Pla e su u obliku polumeseca, prekrivene sitnim belim peskom. Ova ostrva imaju 315 sun anih dana u godini i prose nu temperature 29 C, to omogu ava turizam tokom cele godine. Ova izolovana ostrva su atrakcija za turiste i odli na mesta za odmor. OSTRVO ERBA nalazi se u jugoisto nom Tunisu. Ovde se nalaze ostaci rimskih gradova, piratskih zamkova, tvr ava i d amija. Tu je i oaza sa preko 10.000 palmi, kao i pe ane pla e i luksuzni hoteli . Tunis je va na turisti ka destinacija Sredozemlja. Dosta ula u u turizam, a 2005. g. raspolagao je sac 200.000 le aja, od toga 85% u osnovnim sme tajnim kapacitetima. Od 6,4 miliona stranih turista ostvaren je promet od 2 milijarde $.