Professional Documents
Culture Documents
If Usmeni
If Usmeni
1. Слика
2. Подјeла фотограметрије:
1. прeма положају камeрe у простору: аeро, тeрeстричка, космичка;
2. прeма снимку у простору: вeртикална, приближно вeртикална, коса и
хоризонтална;
3. прeма начину рeконструкцијe модeла: графичка, нумeричка, аналогна и
аналтичка;
4. прeма врсти снимака: аналогна и дигитална.
3. Како се све може постићи потребна тачност код терестичке фотограметрије?
Потрeбна тачност можe сe увијeк постићи избором погодног размјера снимања
јер је срeдња квадратна грeшка свe три координатe јe пропорционална размјеру
снимака.
4. Који су финални производи терестичке фотограметрије?
Као финални производи овe мeтодe најчeшћe сe израђују вeкторски 3Д модeли
снимљeних објeката, ортофото или нeка од могућих комбинација.
5. Фототеодолит
Фототеодолит је инструмент који је сличан теодолиту али умјесто дурбина има
мјерну камеру. Служи за одређивање елемената спољашње орјентације (ω, φ, κ).
6. Стереокамера
Стереокамера је фотографски апарат са два једнака објектива, удаљена најчешће
65мм којим се истовремео снимају 2 снимка истог подручја или објекта.
7. На који начин се може снимити стереопар у блископредметној
фотограметрији?
а) стереокамером
б) једном камером са 2 различита положаја.
8. Сателитско снимање
Сателитско снимање је термин под којим се подразумијева снимање Земље
помоћу сензора смјештених у вјештачким сателитима.
9. Гдје се могу користити сателитски снимци?
Сателитски снимци имају широку примјену у:
− пољопривреди,
− геологији,
− шумарству,
− просторном планирању,
− археологији,
− индустрији,
− метеорологији,
− едукацији ,
− у обавјештајне сврхе,
− у рату...
10. Које се методе користе код детективања земљотреса?
Земљотреси се детектују комбинацијом геофизичких метода са мултиспектра-
лним и радарским снимцима.
ИНЖЕЊЕРСКА ФОТОГРАМЕТРИЈА
11. Анализа било ког снимка код прикупљања голошких података може се
обавити на два начина:
1. Визуелно осматрање и логичка селекција података.
2. Формална, када се уочавање разлика и издвајање подручја према њима обавља
инструментално (један вид анализе не искључује други).
12. Дефиниши геолошку карту!
Геолошка карта представља графички приказ свих геолошких података
прикупљених са сателитских снимака. На карти су бојама, шрафурама, словно-
бројчаним симболима и утврђеним знацима приказани елементи рељефа и
геолошки подаци.
13. Који је први комерцијални сателит коришћен у даљинској детекцији?
Први комерцијални сателит намијењен прикупљању информација о Земљиној
површини био је амерички ERTS-1– Earth Resources Technology Satelite, лансиран
1972. године, а касније преименован у LANDSAT-1, под којим је именом
лансирано више сателита.
14. Метода посматрања земљишта укључује два процеса:
1. картирање промјена у начину коришћења земљишта и вегетације,
2. картирање промјена утицаја на околину.
15. Шта све омогућавају снимци у области грађевинарства и урбанизма?
− Сателитски снимци омогућавају објективан увид у такозвано „нулто стање“,
односно стање које је претходило било каквом техничком захвату или градњи.
− На тај начин они имају вриједност докумената који свједоче о свим
промјенама у екосистему током грађења и након изградње одређеног објекта.
− Поновним снимањем могу се установити и недостаци и оштећења на
објектима, у колико дође до њих у току експлоатације.
− Прије свега, они представљају најажурнију топографску подлогу која пружа
увид у стварно стање на терену, те омогућавају да се, осим микролокације,
сагледа цјелина подручја које је захваћено пројектом (акумулацијски простор,
слив и сл.).
16. Предност сателитских снимака над аероснимцима у просторном планирању:
− Сателитски снимци прекривају синоптички већа подручја и имају мању
сликовну дисторзију, а избјегавају се напори за анализирање појединачних
аероснимака.
− Мања дисторзија снимака доводи до смањења радног времена на исправљању
сликовних изобличења (радијално одступање).
− Сходно томе, цијена аероснимања је пуно већа од сателитских снимака
− Интернет је омогућио врло брз приступ постојећим, већ снимљеним подацима.
− Исто тако, могуће је наручити снимање подручја за које не постоје подаци и
које тек треба снимити.
− Све процедуре, укључујући и плаћања, иду преко интернет сервера, а
преузимање, зависно од количине података, може се осим скидања с мреже
организовати и доставом медија великога капацитета брзом поштом.
17. Употреба сателитских снимака у просторном планирању:
− ажурирање општинских развојних планова,
− заштита околине,
− израда ДТМ-а,
− одређивање и планирање типова вегетације,
− планирање зелених површина.
ИНЖЕЊЕРСКА ФОТОГРАМЕТРИЈА
ДОДАТАК:
1. Корекције:
− радиометријска
− геометријска
− астрономска
2. резолуције:
− просторна
− радиометријска
− спектрална
− временска
3. 3д модели:
− DTM
− DSM
− DEM
− DBM
4. Георефренцирање – процес постављања снимка из локалног координатног
система у одређену картографску пројекцију или координатни систем.
5. Побољшање квалитета снимка може бити:
1.радиометријско (radiometric enhancement):
− побољшање контраста (contrast enhancement),
− развлачење и уједначавање хистограма ( histogram stretching
and equalization) и
− оптимизација освјетљености (brightnes enhancement);
2.просторно (spatial enhancement):
− изоштравање (sharpening),
− осредњавање (averagening) и
− истицање линијских елемената и ивица (edge enhancement);
3.спектрално:
− анализа главних компоненти (principal components analysis).
6. За филтрирање слика најчешће се користе:
− униформни филтер,
− Винеров филтер,
− Median филтер, и
− Гаусов филтер.
7. Да би се уочио утицај филтера, слика се наруши шумом, који се може јавити
приликом настајања дигиталне слике. Постоји неколико врста шума:
− gaussian – Гаусов бијели шум са сталном средином и одступањем,
− poisson – Поисонов шум,
− salt & pepper (со и бибер)односи се на укључивање и искључивање пиксела,
− speckle – мултипликативни шум.
8. За наглашавање ивице објекта на снимку користи се функција edge, која
подржава шест метода:
1. Собел метод,
2. Превит метод,
3. Робертс метод,
4. Лапласијан Гаусов метод,
5. „zero-cross“ метод, и
6. „Canny“ метод.