Николо Макијавели

(1469-1527)

Николо Макијавели је велики италијански филозоф и књижевник. Живео је у Фиренци и

обављао веома важне послове за свој родни град и чувену породицу Медичи, у чијој је и
милости и немилости умео да буде. Његово дело Владалац, сажето по обиму, а богато по
садржају, прекретница је у схватању политичке филозофије, јер се отворено и „без
рукавица“, говори о томе како се задобија и чува власт. За Макијавелија се често везује и
чувена реченица да „циљ оправдава средства“, и такво популарно тумачење је најближе
оном што се данас подразумева под „макијавелизмом“. Макијавели је, међутим, сматрао
да би за одређени циљ требало применити адекватна средства, не бежећи притом и од
употребе силе. У случају да сила није неопходно и да се ствар може решити мирним
путем, изабрао би и ту опцију. Али уз опаску да је много лакше ако је човек том
приликом – био пророк или владалац – наоружан.

Посвета и подела Италије

Макијавели је своју чувену књигу Владалац посветио Лоренцу Медичију, јер је веровао у
његову способност да може уједини Италију. Италија је, иначе, у 16. веку била подељена
на Млетачку републику с центром у Венецији, Миланско војводство, Фиренцу, Папску
државу са Римом, као и Напуљско краљевство. До коначног уједињена тих области у
јединствену државу требало је чекати све до 19 века.

Два типа држава

Анализирајући тадашње стање у Европи, Макијавели је направио поређење између

тадашње Француске и Турске. Тврдио је да је Француску лако освојити, а тешко
задржати, док је код Турске ситуација потпуно супротна: тешко ју је освојити, али је после
с њом лако владати.

1
Објашњење је следеће: У Француској постоје области, као и у Италији, у којима
традиционално владају одређене породице и у којима можете лако наћи савезника
против француској краља. Али кад освојите Париз, онда ће се те исте породице, бунити и
против сваке нове власти која им не буде по вољи.

Што се Турске тиче, Макијавели каже да је слична некадашњој Персији која је у само
једном боју против Александра Македонског била покорена. Султан лако организује
одбрану, јер су му сви покорни, али ако султан изгуби, онда ће се његови потчињени
приклонити оном је султана победио. Разлог за то је што везири, за разлику од
француских породица, нису традиционално везани за области којим управљају, већ су ту
постављени по задатку. То их чини рањивим из два разлога: пате за својим завичајем и
веома су зависним од централистичке власти у Цариграду. Султан јесте најјача карта, али
је и једини штих у подели.

Особине владаоца и шта све треба да чини

Успешни владалац, према Макијавелију, би требало да добра дела чини полако, како би
народ памтио његову доброту, док она дела која се могу подвести под категорију „нужног
зла“, треба да чини брзо, како би их народ што пре заборавио.

Снага владара се огледа у томе да га народ не мрзи и да може сам да се брани од

непријатеља.

Макијавели каже да народ неће мрзети владара ако му не дире у имање и у жене. Лакше
ће човек заборавити губитак оца, него очевине, рећи ће Макијавели. А што се друге
ствари тиче, мушкарци се осете веома пониженим кад нису у стању да одбране част
својих жена и чекају прву прилику да се освете оном ко их је понизио. Овде је потребно
нагласити да владалац због скромних захтева обичног народа (да му се не дира имовина
и жене) треба управо да се ослони на тај исти народ, а не на племиће који имају веће
прохтеве и траже бројне привилегије.

Војске

Када је задобио поверење народа тј. да га не мрзи, владалац би требало да се побрине и

како да се брани од непријатеља. Разматрајући ово питање, Макијавели анализира пре
свега какве све војске постоје и коју би било најбоље имати уза се.

Плаћеничке војске су оне које ратују за новац. Оне су храбре у миру, а кукавице су у
рату. И веома лако могу прећи на страну нашег непријатеља, ако им понуди бољу плату.

Помоћне војске долазе наводно из пријатељских побуда, али по правилу гледају

сопствени интерес. Они могу ратовати на нашој страни, али нас исто тако могу
опљачкати. Добар пример за то су крсташи, који су ратујући против непријатеља
Византије, опљачкали и покорили сам Цариград. Сличних примера је било и по Италији,
када би папа звао католике из других држава да ратују против суседа Папске државе на
Апенинском полуострву. Ове помоћне војске нас данас могу подсетити на стране

2
инвеститоре, које не занима да ојачају економију земље домаћина, већ да остваре
сопствени профит.

Најбоља је по Макијавелију сопствена војска. Она је састављена од домаћих људи. Као

метафору за домаћу војску, филозоф је узео цара Давина за пример и његов чувени бој са
Голијатом. Иако је био мањи од противника Давид се није уплашио, а друга веома битна
ствар је што није прихватио штит и мач који су му нудили саборци, пошто је то оружје
којем није био вичан, већ се ослонио на сопствено оружје – праћку, којом је одмалена
руковао чувајући овце. И победа није изостала.

Особине владара

Говорећи о осталим особинама владаоца, Макијавели каже да он мора бити пола човек,
пола животиња, јер у случају да народ не разуме закон, разумеће силу која се поштује у
животињском царству. И као животиња, мора имати неустрашивост и снагу једног лава,
али и свест да то није довољно, пошто човек који се превише ослони на сопствену моћ
лако упада у замку. Слично талентованој особи, која мисли да је само таленат, без рада,
довољан за успех. Због тога је потребно да има и лукавство лисице које ће га чувати од
пропасти.

Владалац би требало и да буде мудар као лекар. Мудрост лекара се истиче у томе што
може да примети болест док је још у повоју и када се лакше лечи. Кад сви виде да је неко
болестан, онда му је теже помоћи. Исто тако и владар треба да се понаша кад осетио
немир у народу. Потребно је у самом почетку решити проблем како се незадовољство
народа не би гомилало и потом од грудве прерасло у лавину.

Саветници

Владалац би требало да има и мали број саветника, јер би у случају да их има више одавао
утисак неспособности. Слично оној народној да је дете килаво, кад је пуно бабица.
Саветници међутим морају бити истинољубиви. И савете владаоцу давати само кад их за
савет пита. Битна ствар је и да без обзира шта му саветници препоручивали одлуке
доноси искључиво сам.

Ласкавци

Поред саветника, владалац би требало да пази каквим се све људима окружује, јер га по
томе народ процењује. И да се посебно, како истиче Макијавели, чува ласкавац који се
лако лепе за сваку власт, али умеју и да замагле или улепшају поглед владаоца на право
стање ствари у друштву или држави.

Судбина

На крају је важно истаћи и Макијавелијево схватање судбине. Он сматра да бујица или

набујала река могу упропастити нечији иметак, али да је на нама, колико смо у ситуацији,
изградимо насипе и одбранимо се од нежељених пошасти. Језиком медицине,
Макијавели нам саветује превенцију како бисмо спречили лечење.