IЬrahim Kemиra

POLITICКI MOТIVI OSNIVANJA KULTURNO-PROSVJETNOG

DRUSTVA »NARODNA UZDANICA«

U politickom zivotи Mиslimana izmedи dva svjetska rata, po-

red Jиgoslavenske mиslimanske organizacije, koja је bila vodeca
mиslimanska bo.sanskohercegovacka gradanska partija, odredeno
mjesto pripadalo је i onim politickim grиpacijama i strиjama koje
sи izrazavale i zastиpale programe i koncepcije kojima sи se direk-
tno sиprotstavljali politici Jиgoslavenske mиslimanske organizacije
(ЈМО). U tom krиgи znacajno mjesto imalo је kиltиrno-prosvjetno
drиstvo »Gajret«, koje је okиpljalo znatan dio mиslimanske inteli-
gencije, koja se politicki vezala za .srpske gradanske krиgove i op-
redjeljivala za srpskи nacionalnи idejи. U toj politickoj fиnkciji
drиstvo »Gajret« koristeno је kao veoma pogodan instrиmenat и
razvijanjи intenzivne politicke djelatnosti и pravcи odvajanja Mи­
slimana od иticaja ЈМО i njihovog cvrsceg vezivanja иz rezim i apa-
rat vlasti. Politicka orijentacija DrU.Stva i njegovo koristenje и na-
vedene svrhe ostvarivani sи preko vrhova »Gajretove« иprave и ko-
joj su bile pojedine licnosti i grиpe tijesno povezane sa aparatom
vlasti.
KoriStenje »Gajreta« kao pogodne platforme za ostvarivanje
politiclrog иticaja medи muslimanskim masama pobиdivalo је interes
razliCШh mиslimanskih politickih strиja da и njemи zadoЬiju sto
jaci иticaj i koriste ga и svoje svrhe. Imajиci u vidи znacaj i иlogu
ЈМО, koja је imala pretenzije da bude iskljucivi predstavnik i nosi-
lac politike bosanskohercegovackЉ Mиslimana, razиmljiva sи i nje-
na nastojanja da и svojim rukama i pod svojom kontrolom drzi sve
vitalne mиslimanske institиcije, а medи kojima i drustvo »Gajret«
:tauzimalo istaknиto mjesto. Svoj interes za »Gajret« vodstvo ЈМО
pokazalo је odmah nakon svog konstitиisanja 1919. godine.
Као sto је poznato, prilikom politickog organizovanja Mиslima­
na nakon stvaranja Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, izvan ЈМО,
kao posebna politicka grиpacija djelovala је organizacija »Jugosloven
ska mиslimanska demokratija«, koja је okиpljala one muslimanske
20 - Prllozl 305
politicare koji sи se deklasirali kao SrЬi. Ova grиpa okиpljala se oko
1ista »Јednakost«, а kasnije casopisa »Bиdиcnost«, Ciji је vlasnik Ьiо
Hasan Hodzic, а иrednik Sиkrija Kиrtovic. Ovom krugи pripadali su
jos i dr Mиrat Saric, Hasan Rebac, Dervis Tafro, IЬrahim Saric, Ha-
dzi-Hamid Svrzo, IЬrahim Cengic i drиgi, 1) koji sи inace drzali kljи­
cne pozicije и drиstvи »Gajret«. Licnosti iz ove grupe zagovarali sи
program centralistickog drzavnog иre<tenja sa monarl1ijskom for-
mom i dinastijom Karadordevica. Mиslimani srpske orijentacije od-
lиcno su zastиpali stanoviste centralistickog иredenja drzave kao
jedino rjesenje koje i Muslimanima odgovara, posto ideja central>i-
zacije, kako sи objasnjavali, prиZa garancije da se izglade sve na-
cionalne sиprotnosti. Odlиcno sи иstajali protiv zagovaranja aиtono­
mije koja Ьi, ро njihovom misljenjи, dovela do decentralizacije dr-
zave.2) Preko svog knjizevпo-nac-ionalnog i kиltиrnog casopisa »Bu-
dиcnost« ova grиpa intenzivno је radila na nacionalnom osvjesCi-
vanju Mиslimana u srpskom smislи. 3 ) Ostro sи se suprotstavljali
politici ЈМО posto su smatrali da је politika koju ona vodi »ana-
cionalna, da је konzervativna i reakcionarna, da је pogиbna za narod
d. Muslimane. Vec tim sto је anacionalna, ona vodi separisanju«. Cje-
lokupnu politickи aktivnost ЈМО u vezi sa »nacionalizovanjem« Mu-
slimana ocjenjivali su negativno, posto takva politika onemogucava
»nacionalizovanje« Muslimana, prvenstveno и srpskom duhu})
Iz tih razloga vodstvo ЈМО nastojalo је da zadobljanjem kon-
trole nad drиStvom »Gajret« onemoguci svoje politicke protivnike
da preko ove znacajne institucije, u kojoj su kako је vec receno
imali kljucne pozicije, sire svoj uticaj medu Mиslimanima. St oga
su i godisnje skиpstine prvih godina nakon obnavl janja »Gajreta «
1919. proticale u znaku ostгih sиkoba ovih suprotstavljenih strana
oko zadobljanja prestiza u ovom drustvu. Medиtim, i pored pune
angazovanosti, vodstvo ЈМО u ovim sиkoblma nije иspjelo da za-
doblje kontrolи nad »Gajretom« koji је i dalje ostao u rukama
srpski orijentisanih politicara. Takvom ishodu svakako је u znatnoj
mjeri dopr·i nosio i pristrasan stav vlasti koje su podrzavale »Gajre-
tovu« upravu и sиkobu sa ЈМО. Jedini иspjeh koji је ЈМО u ovoj
borbl oko »Gajreta« postigla sastojao se и ulasku и Glavni odbor
»Gajreta« dva njena Clana i to onih koji sи se nacionalno opredjelji-
vali kao Srbl?) Medиtim, i pored toga ЈМО nije mogla uticati na
politikи i orijentaciju Drиstva, koje је i dalje ostalo izvan njenog
domasaja.

1
) D r Аt i f Р и r i v а t r а, Jugo$la.venska muslima.nska organizacija
и politiёkom zivotu Kтaljevine SтЬа, Hтvata i Slovenaca. Prvo izdanje. •Svje-
tlost«, SaraJevo 1974., str. 67-69.
Z) Jedinstvena muslimam.ska oтganizacija. »Jednakost«, II/1919, 22, 1.
8) S и k r i ј а К и r t о v i с, Ртvа теё, »Budиcnost«, I/ 1919, 1, З.
•) А. Р u r i vаt r а, Jugoslavenska muslimanska oтga.nizacija. . . str.
567.
5) Na 14. redovnoj skup§tini »Gajreta« oddanoj 29. maja 1920. godiлe
u Gaj-retovu upravи иsli sи dr Hamdija Karamehmedovic, kao (:lan revi7.:io-
nog odbora i Velija Sa-dovic kao tajnik. - Izvjestaj таdа Glavnog оdЬота za
godi.nu 1920121. »Gajret«, VIII/1921, 1, 59.

306
 Ove borbe oko prestiza и »Gajretu« nepovoljno su se odrazile
na njegovu organizaciju, jer је kampanja koja је vodena na strani-
cama »Pravde«, glasilu ЈМО, doprinosila dekompoziciji Drustva, а
time i slaЬljenju i opadanju njegovih osnovnih funkcija na planu
kulturno-pгosvjetпe djelatnosti.
Dalja politizacija Drustva i njegovo koristenje kao uporista
zvanicne politike i rezimslюg kursa doslo је do izrazaja i u dolasku
na celo »Gajreta«, 1923. godine mahom radikalnih pristalica. Tada је
za predsjednika »Gajreta« izabran dr Avdo Hasanbeguvic, jedan od
ic>taknutih radikala Musliшana. 6 }
Znacajnu podrsku daljem jacanju trasiranog kursa i ujedno
priznanje i podstrek razvijanju nacionalnog rad.a medu Muslimani-
ma predstavljalo је stavljanje Drustva 1923. godine pod zastitu
kraljevske kuce Karadordevica, iшenovanjem prestolonasljednika
Petra za protektora »Gajreta«. Ovim aktoш Drustvo se cvrsce ve-
zivalo i stavljalo u sluzbu zvanicne politike, dok је, s druge strane,
sticalo sigurniju egzistenciju7). Nesumnjivo da је ovaj izuzetni gest
paznje prema »Gajretu« imao i velikog propagandnog efekta u pri-
doЬijanju i okupljanju oko Drustva veceg broja pristalica, kao i di-
zanje ugleda, kako sашош Drustvu, tako i licnostima koje su njime
tada rukovodile. 8)
Vazan korak u pravcu pridoЬijanja muslimanske omladine za
srpsku politicku i nacionalnu ideologiju predstavljalo је osnivanje
»Beogradskog Gajreta Osman Dikic« 1923. godine. Novoosnovano
drustvo, putem koga se iz Bosne i Hercegovine, Sandzaka i Makedo-
nije .skolovala omladina na pojedinim fakultetima Beogradskog
univerziteta i drugim visim skolama, vec i ро svom nazivu »Osman
Dikic« pokazivalo је svoju osnovnu idejnu orijentaciju.e)

6 ) Dotadasnji predsjednik drustva »Gajretc Alija Kurtovic podnio је

ostavku, а sa njim је 00-stu.pila i gotov-o citava garnitura koja је Ьi1а u

Glavnom odboru. Grupna demisija clanova Glavnog odbora »Gajтeta« usli-
jedila је kao posljedica sukoba dviju grupacija unutar Glavnog odbora, ~iji
su predstavnici s jedne strane blli braca Kurtovici, Sukrija i АЩа, i s druge
strane grupa dr Avde Hasanbegoviea. Pozadinu ovih razm·! moilazenja pored
Hcnih rivaliteta, koji su datirali odranije, cinile su i razli~ite koncepcje о
funkciji Drustva, ра i odrel1eni stranaCko...politiCki interesi. - lstorijski
arhiv Saтajeva (dalje IA.S), Zapisnik sjednice Gl.a.vncg odbora Gajreta od 5.
marta 1923. godine.
7 ) Zapisnik 18. Gtavne godirnje skupstine Gtavncg odbora drnstva
»Gajret« и Saтajevu, odriane б. jula 1923. godine. »Gajret«, VIII/1924, 12-
-13, 213.
8) Zanim1jilvo је da је od dГ1.1Stva »Naгodne uzdanice« 1929. godine po-
tekla inicijativa, ilstina neuspdela, da se kraljevic Tomisla<v imenuje za nje-
nog pokrovitelja. Ovi.m se svakako htjelo parirati pokroviteljs·tvu Petra nad
»Gajretom« i u uвlovima diktatuгe prikazati »Narodnu иOOanicu« manje po-
dozrivom i uz to lojalnom. Karakteristieno је i to, da је pri']edlog »Narodne
uzdanice« naiSao na najveeu тeakciju i za<pravo onemogucen od rpтedsjedni­
ka »Gajretac dr Avde Ha-sanbegovica. О ovom detalju sa~van је dokumenat
u kojem је tadasnji Veliki Ziupan tuzlanske oЬlaS'ti Hasanbegovic \9111atrao
neprikladn~m da kraljevic Tomislav bude pokrovitelj drustvu koje је :oleglo
i upariste propalih politi~ara ,koji preko nje (misli :oNaтodne uzd'!Шice«) po-
liticki djeluju, а ne rade na prosvjeti i kulturnom u.zdizanju muslimana«.

307
 Navedeni potezi rezima и pravcи pridoЬijanja Mиslimana za
svojи politikи i njihovog odvajanja od ЈМО, koji sи doSli do izra-
zaja kroz osnivanje »Beogradskog Gajreta Osman Llikic«, stavljanjem
dгustva »Gajret« pod pokroviteljstvo prestolonasljednika Petra, kao
i ojacanim pozicijama radikalski or·ijentisanih Mиslimana и »Gajre-
tovoj« иpravi, doveli sи do protиakcije rиkovodstva ЈМО, kojom se
takva aktivnost, иsmjerena na slaЬljenje иticaja ove partije, nastoja-
la sиzblti. U t<>m ciljи, Centralni odbor ЈМО donio је odlиkи о os-
nivanjи kиlturno-prosvjetnog drиstva pod imenom »Narodna иzda­
nica«, ciji је prvenstveni zadatak Ьiо da parira »Gajretи« i neиtra­
liSe uticaj njegovog vodstva medи Muslimanima.
Politicki motivi pokretanja »Narodne иzdanice« jasno su naz-
naceni и najavi njenog osnivanja, ka-o i и Proglasu Osnivackog od-
bora, objavljenih и organи ЈМО »Pravdi«. Opravda·nost i potreba os-
nivanja novog kulturno-prosvjetnog drustva, kako је navod.Нa »Pra-
vda«, proizasli sи iz sve ucestalijih zahtjeva i »opcih zelja«. Isto-
vremeno se naglasavalo da ovo nije prvo drиstvo ovakve vrste kod
Muslimana, jer »mi smo imali i drustvo Gajret«, ali је, kako se dalje
tvrdilo, ono poslije 1919. godine »prestalo da ostane ono, sto је
moralo da bиdne«; и njega se иvukla politika, te је >IOVo nekadas-
nje mиslimansko drиstvo gazenjem pravila postalo sredstvom na-
silnog srblziranja muslimanskog podmlatka«. Drиstvи »Gaj1·et« se u
istom napisи, sta vise poricao i mиslimanskn karakter, ра је prema
pisanju »Pravde«, izgиЬilo i sve razloge za dalji opstanak. 10)
U prilog <>snivanju »Naгodne иzdanice« Centralni odbor ЈМО
naveo је negativne ocjene о »Gajretи«, prema kojima је и »drиstvo
Gajret preko nasih odrodenih sinova иnesena politika i nemoral«,
te је sve vise doЬijao karakter politicke frakcije, na Njim godiS-
njim skupstinama »odlиcujи toljaga i revolver«; »Gajretova« иpra­
va, tvrdilo se dalje и Proglasu, stavljajи6i se и slиzbи Radikalnoj
stranci »predstavlja jedno sovinisticko drustvo« koje odиzima sti-
pendije mиslimanskim dacima, ра i onim ciji roditelji »nisu и volji
иpravi Gajreta«. Optuzivala se »Gajretova« uprava da drustvene
prihode trosi »и nacionalno-sovinisticke i propagandisticke svrhe«, а
da se i sama »nametnиla роmоси vlasti, а ne voljom clan<>va i koja
na godisnjim skиpstinama lahko policijom« onemogиcava dolazak и
ирrаvи svim onim »koH vide i osjecaju taj nemoral i koji Ьi htjeli
da ga iskorijene«. 11)
U Pгoglasи је naglasen kontinиitet kиlturnog pokreta Musli-
mana Bosne i Hercegovine, koji se potvrduje i u osnivanju »Narodne
иzdanice«. Za novoosnovano Drustvo se kaze da је djelo iste one ge-

Nagla•sena је i puna saradlllja Radicevaca '1.1 a'kcijэ.ma »Narodne u"l'dnice«.

Arh!v Bosne i Hercegovine {АВН), Veliki zupan sarajevske oЪlasti (V. Z.
S. О.) Pov. Ьr. 2308/29.
D) н а s а n R еЪ а с, Osman f)ikic. Vaтdar-Kalendar Kola Srpsk·i Se-
stara za 1924. ,god'inu, str. 128. lsti, О osnivanju »Beogradskog Gafreta Osman
Di.kiC«, »Gajret«, Vlll/1924, 1-2, 6-7.
10) »Narodna uzdanica«, Pтavda, V/1923, 233, 1.
11) Proglas osnivaOkog odbora, Pтavda, V/1923, 245. 1.

308
 neracije muslimanske inteligencije s pocetka 20. vijeka koja је
pokrenula »Behar«, osnovala »Gajret« ii vodila niz drugih akcija
kulturno-pгosvjetnog karaktera. Pred novo Dru~tvo, u dиhu tih tra-
dicija, postavljeni su zadaci odgajanja omladine и »istinskom i narod-
nom smislu, da bude ponosna i narodna i da osjeca jednako s naro-
dom nasim«. 12)
Ostra kampanja prot1v »Gajreta« i njegove uprave, koja је
razvijena na stranicama »Pravde«, vodena је s ociglednim ciljem da
se njegov dalji rad onemoguci i vodece licnosti njegove uprave polltз.­
cki diskreditiraju. S tom namjerom »Pravda« је redovno objavlji-
vala dopise toboznjih »GajretovЉ« pitamaca, и kojima su iznoseni
postupci »Gajretove« uprave, narocito u internatima, koji su pred-
stavljani kao nemиslimanski i upereni direktno pгotiv interesa Mи­
slimana.13) Politicka pozadina osnivanja »Narodne uzdanice« jasno
је izrazena u viSe napisa u »Pravdi«, и kojima је osudivana politi-
cka orijentacija »Gajretovog« vodstva izabranog na skиpstini 1923.
godine, za cije se vodece licnosti tvrdilo da sи »iskljиcivo eksklиzivni
SrЬi i to od reda pristase i skиtonose radikalne stranke«, te је sa-
mim tim i drиstvo »Gajret« ·izgиbilo svoj »raison d'etre kao musli-
mansko potporno drustvo i preobrazilo se u cisto srpsko radikalno-
....propagandisticko drиstvo«. а)
Glavni odbor »Gajreta« polemisиci sa »Pravdom« preko lista
»Srpska rijec« opovrgavao је tvrdnje iznesene protiv »Gajreta« i
ukazivao na politick.i karakter i motive pokretanja »Narodne иzdan'i­
ce«. Pritome se izrazavala sumnja i и moralne kvalifikacije pokre-
taca »Narodne uzdanice« i tvrdilo kako се ona samo produЬiti jaz
»medu istokrvnom bracom i postati rasadnik ne samo bratoubllacke
borbe, nego i nemorala, ра се ga kao takvog svako ko ·i malo ima po-
stenja prezreti i osиditi«. )15

U ovoj polemici Glavni odbor је tvrdio da се novo Drustvo

vrsiti svojи misijи u cisto hrvatskom duhu, iako u aktima о osniva-
njи »Narodne иzdanice«, kao ni u njegovim PravШma nigdje nije
naznacena ta orijentacija. Na zakljucak о hrvatskoj orijentaciji »Na-
rodne uzdanice« svakako је и vidnoj mjeri uticala i politicka sarad-
nja ЈМО i Hrvatske repuЬlikanske seljacke stranke, koje su se tada
nalazile и opozicijoi, kao i cinjenica da se vecina и vodstvu ЈМО, sto
znaci i u »Narodnoj uzdanici«, hrvatski nacionalno opredjeljivala.10)
I na 18. glavnoj godisnjoj skupstini drиstva »Gajret«, 6. jula 1924.
godine, osuden је rad ЈМО, cije је vodstvo otvorenim proglasom
pozivalo »muslimanski elemenat na sistematskи •i organizovanи bor-
bu protiv »Gajreta«, ali, kako је dalje konstatovano, takav rad Dru-

12) IstQ,
13) Glavni odbor se brani, Pтavda, V/1923, 255, 3.
Н) Gla'Vni оd·Ьот »Gajreta«, Pтavda, V/1923, 248, 1.
1s) Spahina »U2Jdanica«, Srpska rijel!, XIX/1923, 234. 2.
t•) А. Р u т i v а t r а, Jugastavenska mustimanska oтgamizacija . . • str..
509-бlО.

309
stvu ne moze naskoditi sada kada је »Gajret« uzeo »pod svoju mu-
cnu zastitu najmladi clan slavne Dinastije Karadordevica«. 17}
Nedvosmislena politicka motivisanost osnivanja »Narodne uz-
danice« kao upoгista tada opozicione partije ЈМО, sa zadatkom da
predstavlja protutezu »Gajretu« i paraliSe njegov uticaj, izazvala је
intervenciju rezima kojom se ometalo njeno osnivanje, ра se odu-
govlacilo sa izdavanjem odobrenja za pocetak rada DrU.Stva. Potvrda
Pravila i stupanje u z.ivot novog DrиStva koje је odobrio veliki zu-
pan sarajevske oЬlasti 17. oktobra 1923. godine,18} Ьila је naredbom
Ministarstva unutrasnjih dela ubrzo povucena, а rad Drustva zabra-
njen.19}
Predvidena konstituirajuca skupstina, koja је Ьila zakazana za
1. februar 1924. godine, zabranjena је, а osnovani mjesni odbori
raspusteni i imovina Drustva konfiskovana.20) Zabrana djelovanja
»Narodne uzdanice« Ьila је predmet diskusije i Mindstarskog savjeta
gdje su izrazena miSljenja u prilog donesene odluke о zabrani. Beo-
gradska stampa, u kojoj је prednjacio radikalski list »Balkan«, za-
lagala se ne samo za zabranu rada »Narodne uzdanice«, nego i za
sprovodenje sudskih sankcija protiv njenih pokretaca ciji se rad
oglasavao »antidrzavnim« i »anacionalnim«, jer је paralisao rad Dru-
stva »Srba muslimana »Gajret« koje nacionalno i drzavotvorno dje-
luje«.21) Glavni organ Radikalne strank€, >>Samouprava«, u pokr€-
tanju »Narodne uzdanice« vidio је cak opasnost ро drzavno ustroj-
stvo, а svrha osnivanja »Narodne uzdanice« oglasena је ik ao »defe-
tisticka i sa narocitom namjerom da vaspitava i prosvjecuje musli-
mansku omladinu u neprijateljskom raspolozenju prema Srblji i
celokupnom Srpstvu«.22)
Postupak vlade kojim se zabranjivao rad drustva »Narodna
uzdanica« Jugoslovenska muslimanska organizacija oznacila је kao
»najnov.iji atentat« kojim se sprecava prosvjecivanje muslimanske
omladine u duhu koji ne odgovara interesima rezima. Takvim pote-
zima rezim, tvrdila је »Pravda«, omogucava drustvu »Gajret« da
pod muslimanskom firm·om nesmetano radi na posrЬljivanju i asi-
milaciji Muslimana i time unosi razdor u muslimanske redove. 2 з)
Pos1ije devet mjeseci odugovlacenja ukinuta је donesena za-
brana, potvrdena Pravila i odobreno djelovanje Drustva.24) Osniva-
cka skupstina »N arodne uzdanice« odrzana ј е 17. oktobra 1924. go-
17) Zapisnik 18. Gtavne godiSпje skupstine Glavnog odbQra druStva
»Gajтet« и Sa.тajevu, odтza.na б. ju'La 1924. godine. ~> Gajret«, VIII/6924, 12-
-13, 185-186.
18) МоlЬа ха osnivanje musН.manskog Юulturnog i prosvjetn01g drustva
»Naro.d.na uzdankao: pod'llesena је Pokrajinэkoj upravi 11. septembra 1923.
godine, а paЬpisali su је osnivaci: dт А. H adZi:kadi6, dr Mehmed Sparh.o, dr
Mahmud Behmen, Hamzalija Aj-anovic, Fehim Spaoho, Edhem Mul a.Ьdic , dт
Hra:snica, Ali.ja Hadii<:. - АВН, Pokrajinska цprava (PU), Policijsk.a di-
rekcija za B iH, br. 30538, 34100/ 1923.
19) АВН, V. Z. S. О. Pov. br. 204/1924.
20) Isto.
:1) »Narod-na uzdanka<<, Pтa.vda., VI/1924, 22, 1.
22) Nedopu·stena sredstva, Samou.prava, br. 23, od 1. fеЬтuат а 1924.

·23) Zasto је zabranJena »Narodna uzd anica~, Pravda, VI/1924, 31, 1.

2
~) А.ВН, V. Z. S. О. br. 20903/1924.

310
dine и prostorijama Jиgoslovenskog mиslimanskog klиba (kiraet-
hana) na Bentbasi. Na skиpstini је izabran Upravni odbor и koji sи
usle иgledne licnosti ЈМО. Drustvo је svoje sjediste smjestilo u
Vakufskoj palaci, pored administracije »Pravde«. 25)
Organizovanje »Narodne иzdanice«, i pored podrske ЈМО-2 а)
odvijalo se sporo, а prvih 30 stipendija Drиstvo је od·obrilo tek и
skolskoj 1925/26. godini i to 20 za srednje skole, а 10 za fakultete. 27)
Ni sljedecih godina broj stipendija i potpora nije se znatnije uveca-
vao i kretao se prosjecno oko 30 godisnje. I drustvena organizacija
se sporo sirila, а osnovani mj~sni odbori nisu pokazivali skoro ni-
kakvu aktivnost.2a)
Ocekivanja koja sи иlagana и drustvo »Narodnи иzdanicu «,
koje је ро zamisli samih osnivaca trebalo и potpиnosti da zamijeni
»Gajret«, nisu se ispиnila. Kratkotrajna pasivnost »Gajretovog« clan-
stva izazvana osnivanjem »Narodne uzdanice«29) nije rezиltirala
aktivnijim radom za novo Drustvo, iako sи ga vodili » ljиdi sa pиnim
povjerenjem vecine mиslimanskog elemeнta«. I pored optimistickih
ocekivanja i nada и иspjeh, kako је pisano и jednom clankи u
»Pravdi«, rezиltati su Ьili »na nasu velikи zalost jako slabl«. Za
prve tri godine postojanja, drиStvo »Narodna иzdanica « imalo је 80
drustvenih jedinica: od toga samo 15 mjesnih odbora, а ostalo sи Ci-
nili povjerenici. I od ov·og malog broja mjesnih odbora jedva је 10
bl1o aktivnih, dok је sitиacija kod povjerenika blla jos gora. 30 ) Broj
clanova nije prelazio 400, od cega је preko polovice Ьilo и Sarajoevu.

25
) Prvi upravni odbor »Narodne uzda.nice« konstituisao se u sasta:v.u:
predsjednik AS'im DUJgalic, potpredsjednik Fehim Spaho; tajn1ci: Salih Lju-
buncic 1 dr Muhamed Kulenovic; Ьlagajnici: Edhem Lojo i Meha.g a AbadZic;
odbornici: Mustafa СШс, Uzeiraga HadZihasanovic, Edhem BicaJteic, lbrablm
Sahinagic, Dzevad Sulejmanpasic i drugi. - :.Narodna uzdanica«, Pravda.
VI/1924, 346, 2.
! 6) U propagiranju »Narodne uzdanice« a'ktivno su se amga.Zovale vo-
dece licnosti ЈМО . Tako .эu dr М. Spaho i dr М. Behmen odrtavaJ:i sastanke
u drustvima »Dzemijet« i »Fadilet« agitujuci za novo drustvo. 1 kQmJpletan
poslanicki klub ЈМО U!pisao se za dobrotvore »Narodne uzdanice«. - ~Na­
rodлa uzdanica«. Pravda, V/1923, 276, 2; ЮuЬ nэ.rodnih posl'anika ЈМО za
Narodnu uzdanicu, Pтavda, V/1923, 270, 2.
~ 7 ) Radimo za »Narodnu uzdani-cu«, Pravda, I/1925, 7, 1.
18) »Narodna uzdanicэ«, Giasnik ЈМО, 1/1925, 1, З. .

YV) K ampanja koja је vodena protiv »Ga1jreta« dovela · je .. (io- znatne

pometnje i zbunjenosti vecine »Gajretovog« ~anstva i пjegovih lokalnih or-
gana. Tom prilikom znatan dio »Gajretovih« pododbora u oeek'!vanju osniva-
nja »Narodne U'Z!danice« obustavio је sva:ku aktivnost, а ~zvjestaji sa ter·ena
Uikaezivali su da је vecina njegovog ~lanstva sa simpatijama primila vijest о
osnivanju novog d·rиStva. Tako је na primjer, .u Jajcu na vijest о osnivanjl\1
»Naтodne ·u,zdanice« titaiV' pododbor osi'ffi dva ~ana i:stu:pio iz »Gajreta«. U
suzЬijanju pasiviza<:ije nizih tijela Glavni odbor primjenjivao је krajnje
mj'el'e. Taikvi оdЬогi su raspu.Stani i postavljani .povjerenici. T·a ko su ukinuti
pododbori u Gl<imofu, Bosa.nskom Novom, Ja}cu, Vaгcar Vaku.fu i dru.gi.m
mj.esti.ma. IAS, Fond Gajreta (FG), Kutjja (К) - Zl, br. 3420, К-24, br.
235/24, К-22, br. 3346/23.
30) Narodno prosvtleCivanje, na'Sa duznost, Pravda, VII/1927, 167. 1.

311
Ukupna mjesecna clanarma kоји је Drиstvo sakиpljalo nije prelazila
2.000 dinara. 31 )
Razlozi ovako slabom razvoju Dгustva, pored smetnji koje ти
је cinila vlast, lezali su, kako је na redovnoj skupstini »Narodne uz-
danice« 31. decembra 1925. godine naglasio njen sekretar Fehim
Spaho, и nepovoljnom materijalnom polozaju bosanskohercegovac-
.Юih Muslimana, ali i и »poznatom nehajи i nerazищijevanjи za
ovako va:lne иstanove«. ~) 3

Slicna zapazanja о uzrocima nezadovoljavajuceg uspostavljanja

organizacije »Narodne uzdanice« iznosili su i organi vlasti, koji su
sa velikim interesovanjem pratili aktivnost Drиstva i о svemu pod-
robno izvjestava1i Ministarstvo иnиtrasnjih dela и Beogra:dи. Mi-
nimalni rezultati u stvaranju organizacije >>Naгodne иzdanice«, pre-
ma jednom strogo povjerljivom izvjestaju velikog zupana ministru
unutrasnjЉ dela, pored ostalog, posljedica su i toga sto ne moze us-
pjesno konkurirati drustvи »Gajret«, koje ima vec dugи tradicijи
medu Musblmanima, а osim toga dobro је materijalno situirano i
organizovano ро svim mj,e stima Bosne i Hercegovine.33)
U istom izvjestaju se navodilo da је akaija ЈМО oko osnivanja
»Narodne иzdanice« _grouzrokovala s drиge strane zivlji i intenziv-
niji rad ljudi okupljenЉ oko »Gajreta«, koji се, ро misljenjи velikog
zupana sarajevske oЬlasti, и ovom suko·b u sa ЈМО »morati preci na
po1iticЮi rad«, sto се se pozitivno odraziti i na politickи orijentaciju
Muslima:na. Pritome veblki zupan је iskazivao puno povjerenje licno-
stima iz »Gajretove« uprave, za koje је naveo da su pristalice »na-
гodnog« i »drzavnog« jedinstva, а nacionalno su orijentisani u srp-
skam duhu. Nedovoljan interes za »Nar·odnи uzdandcu« mogao је,
ро pretpostavci velilkog zиpana, imati i pozitivnih posljedica, s obzi-
rom na to da се se osnivaci »Narodne uzdanice« kompromitovati kod
muslimanslюg svijeta i izguЬiti njegovo povjerenje.34)

Politicki momenti osnivanja »Narodne uzdanice« svakako sи

doprinosili da ovo drustvo prvЉ godina nije nailazilo na ocekivanu
podrsku и narodu, bez obzira na njegove naklonosti prema ЈМО, koja
је stajala iza ove akcije. Shvatanje da је osnivanje »Narodne uzda-
n:i{:e« Ьiо akt cisto »poblticko-partijskog inata« usmjeren na potko-
pavanje temelja »Gajreta«, а ne izraz stvarnih potreba, odredivalo
је i odnos prema novom drustvu. 35) Osim toga, nedovoljan interes
za »Narodnи иzdanicu« proisticao је i iz cinjenice da је drustvo
»Gajret<<, bez obzira na politicko-nacionaLnu onijentaciju koju su

31) Isto.
32
) АВН, V. 2. S. о. Pov. br. 1707/1925.
•~) АВН, V. 2. S. О. Sk pov br. 159; Str. Pov. br. 1557/~925.
34) Isto.
35)Sliena zapazanja iznio је i veliki zupan Ьihacke dЬlasti MiniS'tar-
stvu unпtra-snjih dela, u izvjeЭtaju о sirenju oгganiza~ije »Narodne uzda-
nice«. - Arhiv Jugosla,vije u Beogradu. I·z vjestaj о poliO~koj si'!щacidi za de-
cembar 1923. .godine, fasci:kl 14, brojevi: 119-463-466,

312
zagovarali njegavi vrhovi, svojim djelovanjem na siroj osnovd., ispu-
njavalo zadatke na planu k ako skolovanja muslimanske omladine ta-
ko i razvijaпju ·ostalrih akcija kulturno-prosvjetnog karaktera.
U razmatranjima о razlozima slabog odziva za Drustvo 4za koga
је stajala ЈМО, pored nabrojanih, svakako је imao i stav rukovodstva
ЈМО. Vode ЈМО, osim politickih ucinaka koje sи nastojali postici sa
»Narodnom uzdanicom« suprotstavljajиci је »Gajretu« u obracunu
sa svoj"im politickim protivnicima, nisu pokazivali veceg razumij e-
vanja i smwla za njen kultиrno-prosvjetni program, ра је i njihovo
anga.Zovanje и tom pogledu Ьilo minimalno. То najbolje ilustruje
stav prvog predsjednika »Narodne uzdanice« Asi:ma Dugalica koji је
podn:io o:stavkи na taj polozaj 1927. godine, s obrazlozenjem da је na
to Ыо primoran indolentnim stavom rukovodecih ljиdi и ЈМО pre-
ma DrиЭtvи, koj~ma ј е ono sluZilo sarno и propagandno-politicke ci-
ljeve.36)
K1-oz paralelno egzistiranje ova dva mиs1imanska kиltиrno­
-prosvjetna drustva sa razlicitim politicko-nacionalnim opredjelje-
njima, intenmvirao se proces politicke i naciona1ne diferencijacije
Muslimana, koji је пarocito Ыо izrazen и vrhovima ovih drustava.
То politicko diferenciranje nastavljalo se i u sljedecim godinama sa
manje ili vise intenziteta zavisno od polozaja koje su ove grиpacij e
zauzimale и datim politickim okolnostima. Meduti.m, u bazi, и lokal-
nim tijelima i clanstvи ta politicko-nacionalna strиjanja nisu imala
jaceg odjeka n.iti sи mogla ugroziti dominaciju osnovnih kиltиrno­
-prosvjetnih ciljeva i fиnkcija ovih drustava. Potrebno је, na krajи
napomen:иti, da је »Gajret« pri'Lome stalno uZivao podrsku vlasti
kao Drиstvo za nacionalni r ad medи Mиslimanima, и pravcи usvaja-
nja srpske ideje, dO!k је »Narodna иzdanica «, koja је predstavl jala
speoificnи fоrти djelovanja ЈМО, dijelila sиdbinи 'i tretman kоји
је ona imala.

з;;) А s i m D ug а 1i с, Za..§to sa.m ШIJ7US·tio »Na.rodat.u шdanicu«, Refaт­

ma, 1/1928, 8, 1.

313