37.

Заједничка својина

Напомена, разлике у односу на сусвојину:

Сусвојина може да постоји када год лица имају потребу за тим, реч је о
чистој имовинској заједници.
Заједничка својина постоји само у оним случајевима када то закон
предвиђа и под условима предвиђеним законом, то ће бити случај када
између лица постоје неки посебни односи у вези са стварима

Удео сваког од сувласника је одређен, али идеално(аликвотно) не и

физички, тако да сувласник зна који део вредности ствари њему припада
Пошто зна колики му је удео он може њим слободно располагати.

Удео заједничара је одредив али не и одређен тако да је непознато колико

износи удео сваког од њих докле год постоји заједничка својина.
Заједничар не зна колики је његов удео, па не може њиме самостално
располагати правним пословима међу живима, али може тестаментом
располагати својим неопредељним уделом

Извори којима је регулисана ЗАЈЕДНИЧКА СВОЈИНА:

1. ЗОСПО
2. ПОРОДИЧНИ ЗАКОН
3. ЗАКОН О НАСЛЕЂИВАЊУ
4. ПРЕДРАТНА ПРАВНА ПРАВИЛА

1. ЗОСПО

Предвиђа два случаја ЗАЈЕДНИЧКЕ НЕДЕЉИВЕ СВОЈИНЕ као

акцесорне у корист власника посебних делова зграда (етажних власника)
на:
1. Заједничким деловима зграде (заједничко степениште, ходник, таван
итд.)
2. Заједничким уређајима у згради (уређаји за гашење пожара нпр.)

Пренос права на посебним деловима зграде (становима, пословним

просторијама, гаражним местима) аутоматски са собом повлачи и пренос
права на заједничким деловима зграде и заједничким уређајима у згради
као акцесорно и недељиво право.

1
2. ПОРОДИЧНИ ЗАКОН

Предвиђа три случаја постојања заједничке имовине па и својине:

I) Између супружника
II) Између ванбрачних партнера
III) Чланова породичне заједнице

I) Између супружника

(Породични закон говори о заједничкој и посебној имовини а ЗОСПО о заједничкој

својини, а то није исто, имовина је скуп имовинских права и обавеза једног лица а чине
је актива и пасива.
Својина подразумева право својине на покретним и непокретним стварима која улазе у
имовину једног лица.)

Заједничка је она имовина коју су супружници стекли радом у току

трајања заједнице живота у браку. Под појмом рада подразумева се како
рад који непосредно доноси приходе тако и рад који на посредан начин
доприноси одржавању или увећавању имовине (рад у домаћинству,
подизање деце). Имовина стечена играма на срећу у току трајања
заједнице живота у браку је заједничка имовина осим ако супружник не
докаже да је уложио своју посебну имовину, као и имовина стечена
коришћењем права интелектуалне својине.
(Супружници могу брачним уговором другачије уредити односе на својој имовини и
он се закључује у облику ЈБЖ солемнизоване исправе као и споразум о деоби)

Управљање и располагање заједничком имовином спроводи се споразумно

и заједнички. Постоји законска претпоставка да супружник спроводи
послове редовног управљања уз сагласност другог супружника, док за
располагање и ванредно управљање ово не важи јер је потребан њихов
изричит споразум. Супружник не може располагати појединачним уделом
и не може га оптеретити правним пословима међу живима јер његов удео с
обзиром да је реч у заједничкој својини није одређен. Ако он жели да
располаже онда мора да се изврши деоба, с тим у вези постоје одређене
претпоставке:

(1) Сматра се да су супружници извршили деобу заједничке имовине ако

су у катастру непокретности уписана оба супружника као сувласници на
опредељеним уделима.
(2) Сматра се да је упис извршен на име оба супружника и када је
извршен на име само једног од њих, осим ако након уписа није закључен
писмени споразум супружника о деоби заједничке имовине односно

2
брачни уговор, или је о правима супружника на непокретности одлучивао
суд.
(3) Претпоставља се да су удели супружника у заједничкој имовини
једнаки.

Деобом од заједничара постају сувласници, утврђују им се удели, то може

бити споразумно, а може бити и судски, ако је судски суд полази од
претпоставке да су им удели једнаки али могу доказивати другачије, деоба
се може вршити за време трајања брака али и после.
Већи удео супружника у стицању заједничке имовине зависи од (његових
остварених прихода, вођења послова у домаћинству, старања о деци,
старања о имовини и других околности од значаја за одржавање или
увећање вредности заједничке имовине)
Право на деобу имају супружници, наследници умрлог супружника и
повериоци оног супружника из чије посебне имовине не могу намирити
своја потраживања.
Посебна имовину чини све оно што је стекао пре брака, а и у току брака
што је стекао деобом заједничке имовине, наслеђем, поклоном.
Ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до незнатног
увећања вредности посебне имовине једног супружника, други супружник
има право на потраживање у новцу сразмерно свом доприносу.
Ако је током трајања заједничког живота у браку дошло до знатног
увећања вредности посебне имовине једног супружника, други супружник
има право на удео у тој имовини сразмерно свом доприносу.

II) Између ванбрачних партнера

Имовина коју су стекли радом у току трајања заједнице живота у
ванбрачној заједници
На њихове имовинске односе сходно се примењују одредбе Породичног
закона о имовинским односима супружника.

III) Чланова породичне заједнице

Крвни, тазбински и адоптивни сродници супружника односно ванбрачних
партнера који заједно са њима живе
Имовина коју они заједно стекну радом у току трајања заједнице живота у
породичној заједници, представља њихову заједничку имовину
Сходна примена одредаба о имовинским односима супружника (не важе
претпоставке о једнаким уделима у стицању заједничке имовине и о
извршеном упису у јавни регистар о правима на непокретностима)

3
3. ЗАКОН О НАСЛЕЂИВАЊУ

Постоји између санаследника од оставиочеве смрти до деобе заоставштине

(до доношења решења о наслеђивању)
До деобе наследници заједнички управљају и располажу наследством.
Кад нема извршиоца завештања а наследници се не сложе о управљању
наследством, суд ће, на захтев неког од њих, поставити управитеља који ће
за све њих управљати наследством, или ће сваком наследнику одредити
део наследства којим ће он управљати. За управитеља суд може поставити
и неког од наследника.
Деобу наследства може захтевати сваки наследник у свако доба, осим у
невреме.
То право не може застарети.
Уговор којим се наследник одриче права да захтева деобу ништав је
Пренос наследног дела пре деобе – само на санаследника

38. Етажна својина (појам, предмет, стицање, права и обавезе

у погледу посебног дела зграде)
Етажна својина је својина на посебним реално одређеним деловима зграде
(стану, пословној просторији, гаражи, гаражном месту).
Зграда као целина представља једну ствар у грађанскоправном смислу, а
њени посебни делови могу бити предмет посебног облика својине а то је
етажна својина.
Стан представља скуп просторија намењених да служе стамбеним
потребама корисника које по правилу чине једну грађевинску целину и
имају засебан главни улаз. С обзиром на своју величину и на то како је
организован, стан може обухватити део спрата (случај кад на истом спрату
има више станова), цео спрат (спрат и стан се поклапају) или делове два
спрата, или чак све просторије које се налазе на два спрата (етажа)
Пословна просторија је једна или више просторија намењених вршењу
пословне делатности једног корисника које по правилу чине грађевинску
целину и имају посебан главни улаз.
Стан и пословне просторије као посебни делови зграде су у промету, али
не и њихови поједини делови. Заједничке просторије зграде не могу бити
предмет етажне својине нити могу бити у промету.

4
Када се ради о посебном делу зграде увек је у питању етажна својина с
тим што својинска овлашћења могу припадати једном лицу (искључива
својина) или неколицини лица (сусвојина и заједничка својина).
Етажна својина стиче се по општим правилима која важе за стицање права
својине: изградњом стана, правним пословима inter vivos тј уговорима
усмереним на пренос права својине (купопродаја, поклон, размена),
наслеђивањем, одржајем, етажирањем (претварањем заједничке својине
или сусвојине у етажну својину), претварањем заједничке недељиве
својине на заједничким деловима зграде у стан или пословни простор.
Етажни власник има сва својинска овлашћења (држања, коришћења,
располагања) у границама одређеним законима, међутим постоје извесне
специфичности које су последица специфичности предмета својине.
Власник има право да стан користи за сопствене потребе и потребе
чланова своје породице и да га изда у грађански закуп. Грађански закуп се
разликује од уговора о коришћењу стана на основу кога се стиче станарско
право.
Власник може вршити преправке свог посебног дела зграде ако се тиме
не дира у посебан део другог власника или делове који служе згради као
целини. Власник не може на свом делу вршити преправке које би могле
променити архитектонски изглед зграде или умањити сигурност и
стабилност зграде или заједничког или посебног дела другог власника или
овим деловима на други начин начинити штету. Оправке појединих
посебних делова ради њиховог одржавања у исправном стању врше
етажни власници о свом трошку. Власник је дужан да о свом трошку
изврши поправке на свом посебном делу, ако је то неопходно да би се
отклонила штета за посебан део другог власника или за делове зграде који
служе згради као целини.
Етажни власник самостално управља својим посебним делом, а
равноправно са другим етажним власницима учествује у предузимању
послова који се тичу зграде као целине, односно њених заједничких
делова.

39. Етажна својина (права на заједничким деловима зграде и

на земљишту на коме је зграда подигнута)
(Стамбена зграда има својство правног лица у правним пословима који се односе на
одржавање и коришћење стамбене зграде. Стамбена зграда има рачун и печат,
ограничену правну и пословну способност.
Има органе управљања а то су скупштина зграде или савет зграде, скупштину чине сви
етажни власници.)
Заједнички делови зграде су они делови који служе згради као целини,
дакле свим етажним власницима (темељи, главни зидови, лифтови,
степениште, димњаци и др.)

5
На заједничким деловима зграде и уређајима у згради етажни власници
имају право заједничке недељиве својине (нису одређени делови).
Заједнички делови зграде користе се према потребама, а не сразмерно
величини посебног дела. Права на заједничким деловима зграде су
недељива не могу се делити докле год постоји зграда и акцесорна
нераскидиво су повезана са правом својине на посебном делу зграде
(немогућност одвојеног располагања)
Трошкове одржавања заједничких делова зграде сносе етажни власници
сразмерно величини својих посебних делова (станова, пословних
просторија, гаражних места) у укупној површини свих посебних делова у
згради.
Одлуку о претварању заједничке просторије у стан или пословни простор
доноси скупштина зграде - већином од укупног броја чланова скупштине
зграде, под условом да су испуњени за то прописани услови.
Одлуку о припајању заједничке просторије суседном стану или пословној
просторији, такође доноси скупштина зграде већином од укупног броја
чланова скупштине зграде.
Права етажних власника на земљишту на коме је зграда подигнута
До доношења Закона о планирању и изградњи важило је правило према
коме ако се земљиште на коме је зграда подигнута налазило у државној
својини, етажни власници би имали право трајног коришћења.
Сада етажни власници постају сувласници катастарске парцеле на којој је
објекат (зграда у чијем су саставу њихови посебни делови) изграђен.

Упис права сусвојине у регистар непокретности врши се по захтеву

етажних власника Дакле, етажни власници имају право сусвојине на
земљишту на којем се зграда налази.
Њихов удео је у сразмери са површином посебног дела у односу на укупну
површину објекта (зграде) и то право је акцесорног карактера у односу на
право својине на посебном делу зграде и не може се тражити деоба док
зграда постоји.
Постоји правна празнина уколико је грађевинска парцела на којој је зграда
подигнута у приватној својини, пошто нема важеће регулативе примењује
се правило о сусвојини као општи режим сложених својинских заједница у
односу на заједничку својину.