GIJOM APOLINER

JEDANAEST
HILJADA
BUZDOVANA

ILI

LJUBAVISANJE
JEDNOG
GOSPODARA
Naslov originala:
Guillaume Apollinaire
LES ONZE MILLE VERGES
★
LES EXPLOITS D'UN JEUNE DON JUAN

Sa francuskog preveo
Miloš Danić
JEDANAEST
HILJADA
BUZDOVANA
 GLAVA PRVA

Bukurešt je lepa varoš i tu se, izgleda, mešaju Istok i Zapad. Uzmete li u

obzir samo geografski položaj, još ste u Evropi, ali ako obratite pažnju na
neke običaje u ovoj zemlji, na Turke, Srbe i izdanke makedonske loze čiji
se živopisni primerci zapažaju na ulicama, već ste u Aziji. Pa ipak, to je
latinska zemlja, rimskim vojnicima koji su je kolonizovali, misli su —
nema sumnje neprestano bile okrenute ka Rimu, tadašnjoj prestonici sveta i
glavnom stecištu svekolike elegancije. Ta čežnja za Zapadom prenela se i
na njihove potomke. Rumuni neprestano misle na grad u kome je raskoš
prirodna stvar a život veseo. Ali, veličanstveni Rim je propao, kraljica
gradova je ustupila krunu Parizu i, zašto se čuditi što su, nekako
praiskonski, misli Rumuna neprestano upućene Parizu koji je s tolikim
uspehom smenio Rim na čelu sveta!
I lepi knez Vibesku je, kao i ostali Rumuni, sanjao o Parizu, gradu
svetlosti, u kome su sve žene lepe i lako ih je prevrnuti. Dok se još školovao
u Bukureštu, bilo mu je dovoljno da pomisli na neku neodređenu Parižanku
ili na jednu određenu Parižanku, pa da mu se ona stvar digne i natera ga da
lagano i blaženo počne da je drka. Kasnije je on svršavao u nebrojenim
ribama i pencima slađanih Rumunki. Ali, osećao je to dobro, potrebna mu
je bila baš Parižanka.
Moni Vibesku je poticao iz veoma imućne porodice. Pradeda mu je bio
gospodar, što bi otprilike odgovaralo zvanju potprefekta u Francuskoj.
Samo ovo dostojanstvo se zajedno sa imenom prenosilo u porodici, pa su
Moniju i deda i otac nosili titulu gospodara. Moni Vibesku je takođe trebalo
da ponese to zvanje u čast svoga pretka.
Ali, on se bio dovoljno načitao francuskih romana, pa je umeo da se
ruga potprefektima: »Zaboga, govorio je, zar nije smešno obavezivati ljude
da vas zovu potprefektom zato što vam je deda bio potprefekt? To je prosto-
naprosto groteskno!«
 I da bi bio manje smešan, on je zvanje gospodara — potprefekta
zamenio titulom kneza. »Eto, klicao je, takva titula može da se prenosi
nasleđem. Gospodar ima upravnu funkciju, mada je tačno i to da oni što su
se istakli u upravi imaju pravo da ponesu ovo zvanje. Postadoh plemić. U
suštini, predak sam svojim potomcima. Deca i unučad će mi biti zahvalna.«
Knez Vibesku je bio u prisnoj vezi sa vicekonzulom Srbije, Bandijem
Fornoskijem koji je, kako se po varoši govorkalo, u slast tucao zguza
šarmantnog Monija. Jednog dana knez se, doteran, uputi prema
vicekonzulatu Srbije. Na ulici su ga svi zagledali a žene ga odmeravale,
misleći: »Ala deluje pariški!«
U stvari, knez Vibesku je išao onako kako se u Bukureštu smatralo da
hodaju Parižani, što će reći sasvim sitnim užurbanim koracima i vrckajući
dupetom. Eh, to je baš šarmantno! — a kad se neki muškarac tako vrcka
kroz Bukurešt, nema žene koja bi mu odolela, pa makar bila i kćerka samog
premijera.
Stigavši pred kapiju srpskog vicekonzulata, Moni se ižubori, što je vala
potrajalo, pa onda zazvoni. Neki Albanac, odeven u beli fustan, dođe te mu
otvori. Knez Vibesku se hitro pope na prvi sprat. Vicekonzul Bandi
Fornoski je bio go golcijat u salonu. Ležao je na mekoj sofi, a stojko mu se
ukrućen nadigao; uz njega, Mira, crnomanjasta Crnogorka, šašoljila mu je
jaja. I ona je bila gola, a kako se natrćila, isticalo joj se lepo, oblo dupe,
crnoputo i maljavo, čija se fina koža beše zategla, prosto da pukne. Između
polutki se pružao duboko usečen guzni razdeljak, obrastao crnim maljama i
primećivala se ona zabranjena rupa, okrugla kao bombona. Dole su se
pružale dve dugačke i jedre butine, a kako je Miru položaj u kome je bila
prinuđivao da ih razmakne, mogla je da se vidi sočna pica, duboko urezana
i zasenčena sasvim gustom crnom grivom. Nije joj bilo ni najmanje
nelagodno kad je Moni ušao. U drugom uglu, na jednoj fotelji s dodatkom
za noge lezbijski su se vatale dve zgodne debelguze i premirale od uživanja
uz jedva čujne uzdisaje »Ah!« Moni se brže bolje oslobodi svoje odeće, pa s
nadignutom karom, jurnu na one dve lezbijke, pokušavajući da ih razdvoji.
Ali ruke su mu klizile po njihovim oznojenim telima, sklupčanim kao
zmija.
Videći da im je od požude pošla pena, a besan što ne može da sa njima
podeli to naslađivanje, raspali celom šakom po ogromnoj beloj stražnjici.
Kako je izgledalo da to silno uzbuđuje sopstvenicu dotične debele guzice,
on stade da mlati iz sve snage, pa pošto je bol nadjačao strast, zgodna cura,
čije je lepo belo dupe tako udesio da joj se skroz zacrvenelo, skoči besno i
reče:
— Skote jedan pokvareni, kneže zguza izjebani, nemoj nam smetati,
nećemo tu tvoju kurčinu, idi podaj svoju šećerlemu Miri. Pusti nas da se
volimo. Zar ne, Zulme?
— Dabome, Tone! — odgovori ona druga devojka.
Knez tada razmahnu svojom topuzinom i povika:
— Šta, balave pokvarenuše, zar da opet i neprestano jedna drugoj
zavlačite ruku u pizdu?
Zatim, zgrabivši jednu od njih, htede da je cmokne u usta. Beše to Tone,
zgodna crnka kojoj je potpuno belo telo tačno tamo gde treba bilo posuto
lepim mladežima, od kojih mu se isticala belina; i lice joj je bilo isto tako
belo, a mladež na levom obrazu je delovao veoma primamljivo na ovoj
pojebljivoj curi. Grudi su joj krasile dve divne čvrste sise, kao izvajane od
mermera s plavetnim krugovima iz kojih su pupile nežno rumene jagode;
desnu joj je primamljivo krasio mladež koji je čak delovao veštački.
Dograbivši je, Moni Vibesku joj podvuče ruke pod veliko debelo dupe
što je ličilo na sočnu dinju niklu na ponoćnom suncu, toliko je bilo belo i
jedro. Guzovi kao da su joj bili isklesani od blokova besprekornog
kararskog mermera, a butine su se spuštale, oble poput stubova grčkog
hrama. Ali kakva razlika! Butine su bile tople a guzovi hladni, što je bio
znak zdravlja. Od batina joj je dupe porumenelo pa su joj polutke izgledale
kao maline sa šlagom. Ovaj prizor je sirotog Vibeskua uzbuđivao do ludila.
Usta su mu naizmenično sisala čvrste Tonine dojke ili bi, skliznuvši na grlo
ili na rame, ostavljale po njima tragove poljubaca. Rukama je čvrsto držao
jedru stražnjicu kao kakvu tvrdu i sočnu lubenicu. Opipavao je carske
guzove i zavlačio kažiprst u rupu dupeta a ona je bila tako tesna da načisto
sludi čoveka. Kita koja mu se, ukrućena, sve više dizala, bušila je dražesnu
koralnu picu nad kojom je bilo crno svetlucavo runo. Ona mu je dovikivala
na rumunskom: »Ne, vala mi ga nećeš uvući!« i istovremeno se praćakala
onim lepim oblim i punačkim batacima. Monijeva kita je već svojim
crvenim i užarenim glavićem doticala Tonino vlažno skrovište. Ona mu se
opet izmigolji, ali načinivši taj pokret, omače joj se, samo ne neki bilo
kakav prdež, već kristalno zvonak, usled čega se razdraženo zakikota. Otpor
joj popusti, butine se raširiše i velika Monijeva sprava već beše zavukla
glavić u ono skrovište, kad Zulme, Tonina prijateljica i partnerka u
lezbijstvu, iznenada ščepa Monija za muda i stežući ih majušnom šakom
izazva ovome toliki bol da kurac pušeći se iziđe iz kanije na veliko Tonino
razočaranje, jer je ona ispod tankog struka već počinjala da meša svojim
velikim debelim dupetom.
Zulme je bila plavuša kojoj se gusta kosa spuštala do peta. Bila je manja
nego Tone, ali po vitkosti i ljupkosti nije ni u čemu zaostajala za njom. Oči
su joj bile crne i podvučene podočnjacima. Čim je pustila kneževa jaja, ovaj
se baci na nju, govoreći: »Neka, neka! Ti ćeš mi platiti za Tone!« Zatim,
dograbivši je za lepu dojku, stade da joj sisa vršak. Zulme se koprcala. Da
bi se narugala Moniju, mešala je i vrtela trbuhom ispod koga je poigravala
plava veoma kovrdžava kosica. U isti mah je nameštala i podizala zgodnu
pičku koja se usecala u lep zaobljen brežuljak. Između usana te rumene ribe
praćakala se poprilična duguljasta dražica koja je svedočila o navici
opštenja sa istim polom. Knežev topuz je uzalud pokušavao da prodre u ovo
skrovište. Najzad, on joj poduhvati guzove i taman da prodre, kad Tone,
ljuta što joj je uskraćeno da svrši sa onim bajnim kurcem, stade da
paunovim perom golica mladog čoveka po petama. On poče da se smeje,
grčeći se. Paunovo pero ga je i dalje golicalo; sa peta se popelo na butine,
do prepone, do kurca — i on mu naglo pade.
Obe nevaljalice, Tone i Zulme, oduševljene svojom šalom, poduže su se
smejale a zatim, zajapurene i zadihane, nastaviše lezbijska milovanja, grleći
se i ližući uzajamno pred zbunjenim i zaprepašćenim knezom. Stražnjice su
im se dizale u istom ritmu, dlake se mrsile, zubi zveketali sudarajući se, a
saten njihovih čvrstih i ustreptalih grudi se naizmenično gužvao. Najzad,
isprepletene i grcajući od naslade, uzajamno se okvasiše dok je knezu
ponovo počinjao da se diže. Ali, videći ih obe premorene od lezbijskih
uživanja, on se okrete Miri koja je i dalje bila uposlena oko vicekonzulove
kite. Vibesku se tiho približi i prevukavši svoj lepi klip preko debelih
Mirinih guzova, uvuče ga u poluotvorenu i vlažnu pičku zgodne cure koja
trznu dupetom tako da potpuno ugura spravu unutra. Zatim nastavi svoje
razuzdane pokrete dok joj je knez jednom rukom nadraživao dražicu a
drugom pipkao grudi. Izgleda da je Mira silno uživala od njegovog tucanja
u veoma stegnutu pičku što je potvrđivalo njeno strasno grcanje. Vibeskuov
trbuh je lupkao o Mirinu zadnjicu a svežina njenog dupeta izazivala je u
knezu ono isto prijatno osećanje koje je devojci pružala toplota njegovog
trbuha. Uskoro im pokreti postadoše jači a isprekidaniji, knez se pripi uz
Miru, dok je ona dahtala i stezala guzove. Knez je ujede za rame i osta u
tom položaju. Ona je cikala:
 — Ah! Tako je dobro... ostani tako... još jače... još jače... drži, na sve.
Daj mi tvoje seme... daj mi sve... Gle!... Gle!... Gle!...
Svršivši zajedno, srušiše se oboje i ostaše tako uništeni neko vreme.
Tone i Zulme, zagrljene na fotelji, posmatrale su ih, smejući se. Vicekonzul
Srbije beše pripalio tanku cigaretu sa istočnjačkim duvanom, pa kada se
Moni pridigao, reče mu:
— Sada sam, dragi kneže, ja na redu; čekao sam te da dođeš i samo sam
malo pustio Miru da mi ga opipa, ali krajnje uživanje sam ostavio za tebe.
Dođi, rođeni i mili moj zguza jebani, dođi da ti ga rknem.
Vibesku ga pogleda načas, pa pljunuvši na kitu koju mu je vicekonzul
podmetao, izusti ove reči:
— E sad mi je konačno dosta toga da me ševiš u dupe, cela celcata
varoš o tome bruji.
Ali vicekonzul se diže, tvrdać mu odskoči, a beše dograbio i revolver.
On uperi cev u Monija koji mu, dršćući, poturi stražnjicu, i promuca:
— Bandi, rođeni moj Bandi, ti znaš da te volim, sjuri mi ga u dupe,
ajde, sjuri mi ga.
Osmehujući se, Bandi mu ga nabi u onu elastičnu rupu koja se nalazila
između kneževih polutki. Džilitao se kao sumanut, skidajući sve svece:
— B... rodicu ti tvoju! Svršavam, stisni guzicu, lepi moj pešovanski
mališa, stisni, svršavam... steži te tvoje bajne guzove.
I, sevajući očima, s rukama zgrčenim na finim ramenima, on silovito
svrši. Potom se Moni opra, nanovo se odenu i ode rekavši da će naići posle
večere. Ali kad je stigao kući, on sroči ovo pismo:

»Dragi moj Bandi,

Sit sam toga da me tucaš u dupe, sit sam žena u Bukureštu, sit sam toga
da ovde traćim svoj imetak s kojim bih se tako bajno provodio po Parizu.
Pre no što protekne dva sata, odo ja.
Nadam se da ću se tamo silno zabavljati, pa ti zato kažem zbogom mi
ostaj.

Moni, knez Vibesku

Gospodar po nasleđu.«
 Princ zapečati pismo, napisa još jedno za svog beležnika u kome ga je
zamolio da mu rasproda imanje i da mu sve što prodajom dobije pošalje u
Pariz čim mu sazna adresu.
Moni pokupi sav novac koji je imao u gotovom, 50.000 franaka, i uputi
se ka stanici. Pošto je oba pisma predao pošti, on se pope u Orijent-ekspres
za Pariz.
 GLAVA DRUGA

— Gospođice, čim vas ugledah, osetih, sluđen od ljubavi, kako mi polni

organ čezne za vašom nedostižnom lepotom, i raspalih se više no da sam
iskapio čašu rakije.
— Kome vi to? Kome vi?
— Polažem svoj imetak i svoju ljubav pred vaše noge. Ako vas u
postelji prevrnem dvadeset puta uzastopce, posvedočiću vam time svoju
strast. Neka me jedanaest hiljada devica ili jedanaest hiljada buzdovana
kazni ako obmanem ili omanem.
— E vala neka tako i bude!
— Osećanja mi nisu nepouzdana. Ne obraćam se tako svim ženama.
Nisam bećar.
— Pričam ti priču!
Ovaj razgovor se jednog sunčanog jutra vodio na Bulevaru Malzerb. S
majem se iznova budila priroda, a pariški dživdžani su cvrkutali o ljubavi u
ozelenelom drveću. Knez Vibesku se ovako kavaljerski obraćao jednoj
zgodnoj vižljastoj devojci koja je, elegantno obučena, išla prema Madleni.
Jedva ju je sustizao koliko je brzo koračala. Najednom, ona se naglo okrete
i prsnu u smeh.
— Imate li nameru da već jednom prekinete? Sada nemam vremena.
Idem da obiđem jednu prijateljicu u Ulici Difo, ali ako ste spremni da
zadovoljite dve dame, lude za luksuzom i ljubavlju, ako ste konačno muško
po bogatstvu i moći u snošaju, pođite sa mnom.
On se isprsi i uzviknu:
— Ja sam rumunski knez, gospodar po nasleđu.
— A ja sam — reče ona — Kilkilin iz Ankone, imam devetnaest godina
i već sam iscedila mošnice desetorici izuzetnih muškaraca u ljubavnoj vezi i
kese petnaestorice milionera.
 I tako u prijatnom prijateljskom ćaskanju o raznoraznim
beznačajnostima, knez i Kilkilin stigoše u Ulicu Difo. Popeše se liftom na
prvi sprat.
— Knez Moni Vibesku... moja prijateljica Aleksin Manžtu.
Kilkilin je veoma ozbiljno obavila ovo predstavljanje u jednom
luksuznom budoaru, ukrašenom skarednim japanskim estampama.
Dve prijateljice se izljubiše, uvlačeći jedna drugoj jezik u usta. Obe su
bile visoke, ali ne preterano.
Kilkilin je bila crnka, sivih očiju, koje su se obešenjački iskrile a jedan
maljavi mladež krasio joj je donji deo levog obraza. Bila je tamnoputa, krv
joj je ispod kože jurila a čelo bi joj se začas nabralo, što je bio znak da je
zaokupljena novcem i ljubavlju.
Aleksin je bila plavuša, one plave boje što prelazi u pepeljastu i kakva
se viđa samo u Parizu. Njena svetla put delovala je prozirno. Ta zgodna
devojka se pojavila u svojoj zavodljivoj jutarnjoj ružičastoj haljini, isto
toliko fina i samovoljna kao i kakva vragolasta markiza od pre dva veka.
Poznanstvo je smesta sklopljeno i Aleksin, koja je imala nekog
rumunskog ljubavnika, ode da potraži njegovu sliku u svojoj spavaćoj sobi.
Knez i Kilkilin krenuše za njom. Oboje jurnuše na nju i svukoše je, smejući
se. Njoj spade penjoar te osta u batistanoj košulji ispod koje se naziralo
dražesno punačko telo s rupicama tačno tamo gde treba da budu.
Moni i Kilkilin je oboriše na postelju i otkriše joj lepe, ružičaste, pune i
čvrste dojke kojima Moni stade da sisa vrščiće. Kilkilin se saže i zadiže joj
košulju, pa joj otkri oble i pune butine koje su se sastajale ispod pepeljasto
plave ribe, kao što joj je bila i kosa. Aleksin, tiho grcajući od slasti, podiže
na postelju nožice sa kojih spadoše papučice, zveknuvši o pod. Dobro
raširenih nogu, odizala je dupe dok joj ga je njena prijateljica lizala,
obavijajući istovremeno Moniju ruke oko vrata.
Nije trebalo dugo čekati na krajnji ishod, guzovi joj se stegoše,
propinjanje posta sve žešće i ona burno svrši, rekavši:
— Pokvarenjaci, uzbuđujete me, treba da me zadovoljite.
— Obećao je da to učini dvadeset puta! — reče Kilkilin pa skide odeću.
Knez učini to isto. Oboje su bili goli i dok je Aleksin, sva izvan sebe,
ležala na postelji, mogli su uzajamno da se dive svojim telima. Veliko
debelo Kilkilinino dupe se slasno njihalo ispod veoma tankog stasa, a
krupna Monijeva muda su se nadimala ispod ogromnog kurca koji Kilkilin
dočepa.
 — Gurni joj ga — reče ona — meni ćeš posle.
Knez se približi polu odškrinutoj pički Aleksine koja uzdrhta od te
blizine:
— Ubijaš me! — uzviknu ona.
Ali kurac joj se nabi unutra sve do jaja, pa iziđe napolje da ponovo
grune unutra kao klip. Kilkilin se pope na krevet i namesti svoju crnu ribu
Aleksini na usta dok joj je Moni lizao rupu na guzici. Aleksin je mešala
dupetom kao pomamna, pa zavuče Moniju prst u dupe a ovome od tog
milovanja kurac još više skoči.
Uzbuđenje ove tri osobe ubrzo dostiže vrhunac, disanje im posta
isprekidano, Aleksin svrši tri puta, pa dođe na red Kilkilin koja se odmah
potom spusti da Moniju gricka muda. Aleksin stade da ciči kao ukleta kad
joj Moni prosu po trbuhu svoju rumunsku spermu. Kilkilin ga smesta otrže
sa one rupe i svojim ustima zauze mesto kurca da poliže spermu koja je iz
njega lila u snažnim mlazevima. Za to vreme je Aleksin uzela u usta
Monijevu kurčinu i načisto je olizala, od čega je ovome ponovo počeo da se
diže.
Trenutak kasnije knez jurnu na Kilkilin, ali mu kita osta na ulazu
nadražujući joj dražicu. U ustima mu je bila sisa mlade žene. Aleksin ih je
oboje nadraživala.
— Gurni mi ga — cikala je Kilkilin — ne mogu više da izdržim.
Ali kita je i dalje bila napolju. Ona svrši dva puta i izgledala je očajna
kada joj je naglo uleteo sve do materice, a tada, izludela od uzbuđenja i
strasti, ona ugrize Monija za uvo tako jako da joj parče osta u ustima.
Proguta ga vičući što je jače mogla, pri tom majstorski mešajući dupetom.
Rana iz koje je krv lila izgleda da je uzbudila Monija, jer on stade da tuca
jače i ne iziđe iz Kilkilinine pičke sve dok nije tri puta svršio, a ona je
uspela da svrši i svih deset puta.
Kad ga je najzad izvukao, oboje sa čuđenjem primetiše da je Aleksin
iščezla. Ona se ubrzo vrati s lekarijama da previje Monija i sa jednim
ogromnim bičem.
— Kupila sam ga za pedeset franaka — uzviknu ona — od kočijaša
gradskog fijakera 3269 i on će nam poslužiti da Rumuna udesimo tako da
mu opet skoči. Pusti ga neka previje uvo, moja Kilkilin, a mi ćemo izvesti
69 da se uzbudimo.
Dok je zaustavljao krv, Moni je prisustvovao ovom razgaljujučem
prizoru: ležeći naopačke, jedna s glavom u nogama one druge i obrnuto,
Kilkilin i Aleksin su se orno uzajamno lizale. Debelo, belo i punačko
Aleksinino dupe se ljuljalo iznad Kilkilininog lica; jezici, dugački koliko
dečje kite, snažno su im radili, bale i sperma su se mešale, mokre dlake se
lepile, a uzdasi, da čovek presvisne kad ne bi znao da su to grcanja od
sladostrašća, dopirali su sa postelje koja je krčkala i stenjala pod prijatnim
teretom dve zgodne cure.
— Dođi da mi ga sjuriš zguza! — uzviknu Aleksin.
Ali Moniju je toliko lila krv da mu nije bilo do toga da mu stojko skače;
Aleksin ustade i zgrabivši bič fijakeriste 3269, jednu divnu potpuno novu
kamdžiju, raspali njome i ošinu po leđima i stražnjici Monija, koji od tog
novog bola zaboravi na svoje krvavo uvo i stade da urliče. Ali je Aleksin,
gola i nalik na pomamljenu bahantkinju, udarala i dalje.
— Hodi da i mene šibaš po dupetu! — uzviknu ona Kilkilini kojoj su
oči plamtele i koja dođe da iz sve snage izudara debelo uzbuđeno
Aleksinino dupe. Ubrzo je i Kilkilin bila isto toliko nadražena.
— Šibaj me po dupetu, Moni! — preklinjala je, a on, navikavši se na
ovo kažnjavanje, iako mu je telo bilo sve krvavo, stade da šiba lepe
tamnopute polutke koje su se po taktu otvarale i zaklapale. Kad je počeo da
mu se diže, krv je lila ne samo iz uva već i iz svake belege koju je ostavila
nemilosrdna kamdžija.
Aleksin se tada okrete i svoje lepe zacrvenele guzove podmetnu
ogromnoj kurčini koja joj prodre u rupu guzice dok je ona vrištala, mešala
dupetom i tresla sisama. Ali Kilkilin ih rastavi, smejući se. Obe žene tada
nastaviše svoje lizanje dok se Moni, sav krvav i do balčaka zariven u
Aleksinino dupe, žestoko džilitao, u čemu je njegova partnerka strahovito
uživala. Muda su mu se klatila kao zvona Bogorodičine crkve i udarala
Kilkilin po nosu. U jednom trenutku, Aleksinina guzica strahovito steže
koren Monijevog glavića kojim ovaj više nije mogao ni da mrdne. Tada on
svrši u dugim mlazevima dok ga je halapljivi čmar Aleksine Manžtu sisao.
Za to vreme na ulici se okupljala gomila oko fijakera 3269, čiji je
kočijaš ostao bez biča.
Neki žandar ga upita gde ga je deo.
— Prodao sam ga jednoj gospoji iz Ulice Difo.
— Hajd' da ga otkupiš inače ću te odrapiti globom.
— Pa’ajdmo — reče otomedon1, neki Normanđanin, neobično snažan, i
pošto se raspitao kod nastojnice, zazvoni na prvom spratu.
 Aleksin iziđe gola da mu otvori; kočijašu se zaseniše oči i, kako ona
pobeže u spavaću sobu, on jurnu za njom, zgrabi je i kučećki joj gurnu
kurac čija je veličina bila dostojna poštovanja. Ubrzo on svrši, pa povika:
»Sto mu gromova nad Brestom, bem ti božji kupleraj, poganu li ti kurvu!«
Aleksin mu je uzvraćala mešajući dupetom i svrši u isti čas kad i on,
dok su se Moni i Kilkilin krivili od smeha. Kako je kočijaš pomislio da se
to oni njemu smeju, spopade ga užasan bes:
— Ah! Kurve jedne, podvodači, mrcine, đubrad, kolero, pa vi se to
zajebavate sa mnom! Bič, di mi ga je bič?
I opazivši ga, dokopa bič pa raspali iz sve snage po Moniju, Aleksin i
Kilkilin, čija su gola tela đipala ispod šiba koje su ostavljale krvave kaiševe.
Zatim poče ponovo da mu se diže pa skoči na Monija i sjuri mu ga zguza.
Ulazna vrata su ostala otvorena i žaca, videći da se kočijaš ne vraća,
pope se u spavaću sobu; nije mu trebalo dugo da isuče propisnu kitu. Uvuče
je Kilkilini u dupe a ova je kakotala kao kokoš i ježila se pri hladnom
dodiru s dugmadima uniforme.
Neuposlena Aleksin dohvati belu palicu koja je visila u futroli, žandaru
o boku. Uvuče je sebi u picu i uskoro njih petoro počeše straobalno da
svršavaju, a krv je iz rana lila po ćilimima i nameštaju. Za to vreme su
fijaker 3269 odvlačili u štalu za napuštenu marvu dok je konj iz zaprege
celim putem gromovito prdeo, odvratno kandišući.
 GLAVA TREĆA

Nekoliko dana posle one seanse koju su kočijaš fijakera 3269 i policajac
tako neobično završili, knez Vibesku se jedva malo povratio od uzbuđenja.
Tragovi šibanja su mu zarasli i on se nemarno izležavao na sofi u jednom
salonu Grand hotela. Čitao je male vesti iz Novina.
U tom trenutku, neko zakuca. Jedna raspoložena sobarica, sveža i
gizdava, s kapicom i keceljicom, uđe na knežev poziv. Držala je neko pismo
i zarumene se videći Monija raskomoćenog, na šta ovaj navuče čakšire.
— Nemojte ići, lepa plava gospođice, imam nešto da vam kažem.
Istovremeno on zatvori vrata i zgrabivši lepu Marijet oko struka, poljubi
je požudno u usta. Ona se najpre otimala i veoma čvrsto stezala usne, ali
uskoro u zagrljaju poče da se predaje i usta joj se potom otvoriše. Knežev
jezik joj ulete unutra, a Marijet, pošto ga je odmah ujela, svojim palacavim
jezikom uze da draži vršak Monijevom.
Knez ju je jednom rukom grlio oko pasa, a drugom joj zadizao suknju.
Nije nosila gaćice. Ruka mu se brzo stvori između dveju punih i oblih
butina, kakve čovek ne bi pomislio da ima, jer je bila visoka i vitka. Picu je
imala veoma kosmatu. Bila joj je vrela i ruka mu se ubrzo nađe u vlažnoj
ribi dok se Marijet predavala, pripijajući trbuh. Njena ruka pak lutala je oko
Monijevog šlica koji najzad uspe da otkopča. Iz njega izvuče
veličanstvenog čukaća kojeg je, ulazeći, samo nazrela. On je gurnu na sofu,
na koju se ona sruši sedećki. Podiže joj noge i stavi ih sebi na ramena dok
se ona raskopčavala vadeći dve divne tvrde dojke koje on stade
naizmenično da sisa, uvlačeći joj u pičku svoj užareni klip. Ubrzo ona stade
da ciči:
— Tako je dobro... dobro je... ala mi ti to fino radiš...
Onda poče razuzdano da meša i na kraju svrši govoreći:
— Gle... svršavam... na... uzmi sve.
Odmah posle toga zgrabi ga naglo za kitu i reče:
 — Tu je dosta.
Izvuče ga iz pičkice i uvuče ga sebi u jednu drugu, sasvim okruglu rupu,
postavljenu malo niže, kao Kiklopovo oko između dve mesnate, bele i jedre
lopte. Podmazana ženskim semenom, kita lako prodre i pošto ju je žestoko
istucao zguza, knez prosu svu svoju spermu u dupe lepe sobarice. Zatim
izvuče svoj topuz koji učini „klok” kao kad se otvara boca, a na vršku mu je
bilo još sperme malo pomešane s izmetom. U tom času neko zazvoni u
hodniku i Marijet reče: »Treba da odem da vidim šta je to.« I ukloni se,
pošto je poljubila Monija, koji joj tutnu dva zlatnika u šaku. Čim je izišla,
on opra kitu i otpečati pismo koje je glasilo ovako:

»Lepi moj Rumunu,

Šta je to s tobom? Biće da si se povratio od zamora. Seti se samo šta mi
onomad reče: Ako ne pojebem dvadeset puta uzastopce, neka me kazni
jedanaest hiljada buzdovana. Nisi to uradio dvadeset puta, i utoliko gore po
tebe.
Onomad si bio primljen u Aleksininoj gajbi za ševu, u Ulici Difo. Ali
sada kad se poznajemo, možeš doći k meni. Kod Aleksine to nije moguće.
Ne može čak ni mene da prima. Zato i ima onaj svoj jebarnik. Njen senator
je preko mere ljubomoran. Ali mene je za to baš mnogo briga; moj
ljubavnik je istraživač i sada upravo niže perle sa crnkinjama na Obali
Slonovače. Možeš da dođeš k meni u Ulicu de Proni, 214. Čekamo te u
četiri sata.«

Čim je pročitao pismo Kilkiline iz Ankone, knez pogleda na sat. Bilo je

jedanaest pre podne. Zazvoni po masera koji ga izmasira i nabi propisno
zguza. Ova seansa ga je okrepila. Zatim se okupa i oseti se svež i čio dok je
zvonio po frizera koji ga očešlja i umetnički mu ga udari zguza. Potom se
pope pediker-maniker. Uredi mu nokte i žestoko ga pojeba u dupe. Tada
knez oseti da je sasvim u formi. Spusti se bulevarima, pojede obilan ručak,
pa uze fijaker koji ga odvede u Ulicu de Proni. Tu je bila omanja palata u
kojoj je stanovala samo Kilkilin. Neka stara sluškinja ga uvede unutra. Stan
je bio namešten izuzetno ukusno.
Potom ga uvedoše u spavaću sobu u kojoj je krevet od bakra bio veoma
nizak i vrlo širok. Parket su prekrivale životinjske kože, prigušujući šum
koraka. Knez se hitro skide i, kad u zanosnim penjoarima uđoše Aleksin i
Kilkilin, on beše potpuno go. One počeše da se smeju i da ga ljube. On
najpre sede, zatim uze obe mlade žene svaku na po jedno koleno, ali
zadižući im žipon tako da su ostajale uljudno obučene dok je on osećao
njihove gole zadnjice na butinama. Potom poče da svaku nadražuje po
jednom rukom dok su mu ga one pipkale. Kad je osetio da su se dobro
uzbudile, reče im:
— A sada ćemo da se poigramo škole.
Namesti ih na jednu stolicu naspram sebe i, pošto je malo razmislio,
reče im:
— Gospođice, upravo sam osetio da nemate gaćice. Trebalo bi da se
stidite. Hajde, brzo ih navucite.
Kada su se vratile, on poče da ih propituje.
— Gospođice Aleksin Manžtu, kako se zove kralj Italije?
— Ako misliš da me to nešto zabrinu, ja o tome pojma nemam — reče
Aleksin.
— Hajd’ na krevet da legneš — povika profesor.
Natrći je na postelji, zadiže joj suknje i razmače prorez na gaćicama
odakle se pomoliše one blistavo bele lopte dupeta. Onda stade da ih
pljoštimice bije šakom; ubrzo zadnjica poče da joj bridi. To je uzbuđivalo
Aleksin koja mu je odgovarala dupetom, ali uskoro ni sam knez više nije
mogao da izdrži. Obgrlivši prsa mladoj ženi, zgrabi joj dojke ispod
penjoara, zatim spusti ruku i uze da joj pipka dražicu, pa oseti da joj je pica
sva ovlažena.
Ni njoj ruke nisu dangubile; šakama je obuhvatila kneževu karu i
usmerila je prema tesnom sodomskom prolazu. Aleksin se tako natrćila da
joj se zadnjica što više isturi i da Monijevoj kiti olakša uvlačenje.
Uskoro je glavić bio unutra a ni ostalom nije dugo trebalo dok su mu
jaja dole nisko lupkala o guzove mlade žene. Kilkilin se dosađivala pa se
tako isto spusti na krevet i stade da liže Aleksininu picu, koja — svetkujući
na obe strane — stade da svršava sve u šesnaest. Telo joj se treslo od
naslađivanja, uvijalo i grčilo kao od bola a iz grla joj se otimalo
sladostrasno grcanje. Kurčina joj je ispunila guzu pa je, tucajući je, udarala
u onu opnu Što je razdvajala od Kilkilininog jezika, a on je opet usisavao
onu tečnost koju je ova razonoda proizvodila. Monijev trbuh je lupkao o
Aleksininu stražnjicu. Ubrzo knez stade da je snažnije tuca. Poče da ujeda
mladu ženu za vrat. Klip mu poraste. Aleksin više nije mogla da izdrži
toliko uživanje; skliznu ka Kilkilininom licu, a ova nije prestajala lizanje
dok je pri tom spuštanju knez pratio s kitom u dupetu. Još nekoliko trzaja
bokovima i Moniju šiknu sperma. Aleksin osta izvaljena na postelji dok je
Moni otišao da se opere a Kilkilin se diže da piški. Uze posudu, raširi noge
stojeći iznad nje, zadiže žipon i pomokri se pošteno, a potom, da bi otresla
poslednje kapi koje su joj ostale na dlačicama, prdnu nežno i jedva čujno,
što strahovito uzbudi Monija.
— Pokaki mi se u šake, pokaki mi se u šake! — uskliknu on.
Ona se osmehnu; on se namesti iza nje dok je ona spuštala dupe malo
naniže, počinjući da se napinje; imala je majušne gaćice od prozirnog
batista kroz koje su joj se nazirale jedre butine. Crne čarape sa ažurom pele
su joj se iznad kolena i obavijale dva divna lista, neuporedive obline, ni
odviše puna niti mršava. Dupe joj se u tom položaju natrćilo i bilo savršeno
uramljeno prorezom na gaćicama. Moni je pažljivo razgledao dve
tamnopute ružičaste polutke, s maljicama i zajapurene od silne krvi.
Zapažao je repni deo kičme, malo ispupčen, a ispod njega je počinjao guzni
razdeljak. Bio je isprva širok pa se sužavao i postajao dubok onako kako je
rasla debljina guzova; tako se stizalo do smeđeg okruglog čmara koji je sav
bio smežuran. Kako se mlada žena naprezala, najpre joj se raširi rupa na
dupetu pa se pomoli malo glatke unutarnje rumene kožice, nalik na izvrnutu
usnu.
— Pa kaki već jednom! — razdera se Moni.
Ubrzo se pojavi krajičak govanceta, zašiljen i neugledan, pomoli glavu i
povuče se odmah natrag u svoje skrovište. Onda se pojavi ponovo, a za
njim polako i veličanstveno ostatak kobasice koja je predstavljala najlepše
govno koje je ikad proizvelo jedno debelo crevo.
Govance je izlazilo mazno i neprekinuto, odmotavajući se spokojno kao
brodsko uže. Graciozno se njihalo između lepih polutki koje su se sve više
razdvajale. Uskoro se ono zanjiha jače. Dupe se rastvori još više, mrdnu
malo i govno pade, vrelo i pušeći se u šake Moniju koji se propinjao da ga
prihvati. Onda on uzviknu: »Ostani tako!« i, nagnuvši se, valjano joj obliza
rupu dupeta, kotrljajući govno u rukama. Zatim ga sladostrasno izgnječi i
njime namaza celo telo. Kilkilin se svlačila, da bi postupila kao Aleksin
koja je se svukla gola i pokazivala Moniju svoju debelu prozirnu stražnjicu
plavojke. »Poseri se na mene!« dovikivao je Moni Aleksini, prućivši se po
zemlji. Ona čučnu preko njega, ali ne sasvim. Mogao je da uživa u prizoru
koji mu je pružala rupa na dupetu. Prva naprezanja urodila su time što je
najpre izišlo malo sperme koju je Moni tamo položio, zatim nastupi govno,
žuto i meko, ispade u više navrata, a kako se ona smejala i mrdala, govno je
padalo na sve strane po Monijevom telu kome je trbuh ubrzo bio ukrašen sa
više ovih mirišljavih puževa golaća.
Istovremeno, Aleksin se pomokrila te još topao mlaz, padajući na
Monijev kurac, probudi u ovome životinjske sklonosti. Ševac poče da mu se
malo-pomalo diže, narastajući toliko da mu, pošto je dospeo do normalne
veličine, glavić crven kao krupna šljiva stajaše pred očima mlade žene koja,
primakavši se, čučnu još niže i pusti da joj se topuz u erekciji nabije između
maljavih rubova širom otvorene mindže. Moni se naslađivao ovim
prizorom. Aleksinino dupe je, onako kako se saginjala, sve više izlagalo
svoju pojebljivu punoću. Kad se dupe lepo spustilo i kita se potpuno
zagnjurila, guza se podiže i otpoče slatko tucanje nagore-nadole, uz mnoge
varijacije, što beše slasan prizor. Moni se, umeljan izmetom, naslađivao do
besvesti; uskoro oseti kako joj se vagina steže i Aleksin šanu prigušeno:
— Gade, sad će.. svršavam! — i ona prosu seme. Ali Kilkilin, koja je
prisustvovala ovom činu i koja se, izgleda, uspalila, smače je iznenada s
njenog koca i, bacivši se na Monija, ne mareći za govna koja i nju umeljaše,
uvuče sebi kurac u pičku, grcajući od uživanja. Poče jedno straobalno
tucanje i mešanje, propraćeno pri svakom trzaju sa »Ah!« Ali Aleksin,
razjarena, jer joj je oduzeto njeno blago, otvori jednu fioku i izvuče iz nje
višestruku kamdžiju od kožnih kaiševa. Poče da mlati po Kilkilininoj
zadnjici, usled čega đipanje posta još strasnije. Aleksin je, uzbuđena ovim
prizorom, mlatila žestoko i bez milosti. Udarci su pljuštali po divotnoj
stražnjici. Istegavši malo vrat u stranu, Moni je posmatrao u ogledalu
debelu Kilkilininu guzicu kako se diže i spušta. Ispod dlakavih i raširenih
usana pice uronila bi ogromna kurčina koja bi se, pri podizanju, pojavljivala
gotovo cela i sva mokra. Od Aleksininih udaraca se ubrzo sirota guza
potpuno zajapurila i sada je podrhtavala od slasti. Uskoro jedan udarac
ostavi krvav trag. Obadve, ona što je šibala i ona što je bila šibana,
pomamiše se kao bahantkinje i izgledalo je da se obe podjednako naslađuju.
I Moni poče da sudeluje u njihovoj pomami i da noktima šara Kilkilinina
satenska leđa. Aleksin, da bi joj bilo zgodnije da udara Kilkilinu, kleče na
kolena pored njih. Njeno debelo bucmasto dupe, uzdrmano svakim udarcem
koji bi zadala, našlo se na dva prsta od Monijevih ustiju.
Jezik mu se uskoro zavuče unutra, pa u sladostrasnoj pomami, stade da
ujeda desnu polutku. Mlada žena vrisnu od bola, i sveža rumena krv linu da
utoli žeđ u Monijevom nasilničkom grlu. On je polapta, silno se sladeći
malo slanim ukusom na gvožđe. U tom trenutku ono Kilkilinino đuskanje
posta još razuzdanije. Iskolačene oči su joj pokazivale samo beonjače.
Ustiju zamazanih govnima s Monijevog tela, ona jeknu i svrši u isti čas kad
i Moni. Aleksin pade na njih, iscrpljena, ječeći i škripeći zubima, a Moniju,
koji prinese usta njenoj ribi, osta samo da dva-tri put prevuče jezikom i
izazove svršavanje. Posle nekoliko naglih trzaja, nervi im se opustiše i trio
se opruži po govnima, krvi i spermi. Tako i zaspaše, a kad su se prenuli iz
sna, dvanaest ponoćnih otkucaja odzvanjalo je sa časovnika u sobi:
— Ne mrdajmo, čula sam neki šum — reče Kilkilin — to nije moja
služavka, ona je navikla da se na mene ne obazire. Mora da je legla.
Hladni znoj se slivao niz čelo Moniju i mladim ženama. Kosa im se
dizala na glavi i žmarci su im prolazili kroz gola, govnima umazana tela.
— Ima nekog — dodade Aleksin.
— Ima nekog — složi se i Moni.
U tom trenutku vrata se otvoriše i ono malo svetlosti što je sa ulice u
noći dopiralo omogući im da razaznaju dve ljudske senke u mantilima s
podignutim okovratnicima, i halpcilindrima na glavi.
Iznenada, prvi upali električnu lampu koju je držao u ruci. Svetlost
obasja odaju ali provalnici odmah ne opaziše grupu izvaljenu na podu.
— Ovde gadno bazdi — reče prvi.
— Uđimo ipak, mora da bude lovčuge po fiokama — odvrati onaj drugi.
U tom trenutku, Kilkilin, koja se nekako dovukla do prekidača za struju,
iznenada osvetli sobu.
Provalnici se ubezeknuše pred onom golotinjom:
— Bem ti govna! — reče prvi — boga mi mojeg kornabeovskog, vi ste
ljudi od ukusa.
Bio je to garav kolos, maljavih ručerdi. Razbarušena brada ga je činila
još groznijim.
— Puno šaljivo — reče drugi — meni ova kenjaža baš odgovara, to
donosi sreću.
Bio je to neki bledunjavi ćoravi adrapovac koji je žvakao ugašeni
pikavac.
— Pravo kažeš, Lašalupe — reče Kornabe — upravo sam ugazio i za
sefte mislim da ću da nataknem gospojicu. Ali prvo da se postaramo za
gospodičića.
I bacivši se na prestravljenog Monija, provalnici mu zapušiše usta i
vezaše ruke i noge. Zatim, okrenuvši se dvema uzdrhtalim ali
zainteresovanim ženama, Lašalup reče:
— A vi, cure, potrudite se da budete fine, inače ima da vas kažem
Prosperu.
Imao je neko štapče u ruci i dade ga Kilkilini naredivši joj da iz sve
snage izmlati Monija. Potom, namestivši se iza nje, izvuče kitu tanku kao
malić, ali vrlo dugačku. Kilkilin stade da se zabavlja. Lašalup poče time što
je išopa po turu, govoreći:
— Pa lepo! Debeli moj bucko, ti ćeš da mi zasviraš u frulu, ja sam za
ševu zguza.
Pipkao je i opipavao debelu maljavu stražnjicu i prešavši rukom napred
obrađivao dražicu, zatim joj iznenada zavuče svoju vižljastu dugačku kitu.
Kilkilin stade da meša dupetom, mlateći Monija koji nije mogao da se brani
ni da viče, već se uvijao kao crv pri svakom udarcu štapa koji je ostavljao
crvene brazde koje brzo poplaveše. Zatim, kako je ono tucanje zguza
odmicalo, razdražena Kilkilin je sve jače udarala, vičući:
— Gade, ovo ti je za tvoju poganu mrcinu ... Lašalupe, udeni mi deder
tu tvoju čačkalicu do dna.
Monijevo telo je uskoro bilo potpuno krvavo.
Za to vreme, Kornabe je dokopao Aleksin i bacio je na krevet. Najpre
joj je izujedao sise koje se ustremiše uvis. Zatim joj se spusti do pice i uze
je celu u usta, čupkajući joj istovremeno lepe plave kovrdžave dlake s
Venerinog brega. Onda se diže i isuka ogromnu ali kratku kurčinu čiji je
glavić bio ljubičast. Prevrnuvši Aleksin, poče da je bije po debeloj rumenoj
zadnjici; povremeno joj je uvlačio ruku u guzni razdeljak. Zatim, poduhvati
mladu ženu levom rukom, tako da mu je njena pička bila na dohvatu
desnice. Levom je pridržavao bradu pičke... a nju je to bolelo. Poče da plače
i jecaji joj bivahu sve glasniji kad Kornabe stade da je iz sve snage udara po
dupetu. Njene punačke rumene butine su se bacakale a guzica je
podrhtavala svaki put kada bi se na nju spustila ogromna provalnikova šapa.
Na kraju, ona pokuša da se brani. Svojim slobodnim majušnim rukama poče
da ga grebe po bradatom licu. Čupala mu je bradu s lica kao što je on njoj sa
pičke.
— Dobro idem — reče Kornabe i obrnu je.
U tom času ona opazi prizor koji je pružao Lašalup tucajući zguza
Kilkilin dok je ova tukla već sveg iskrvavljenog Monija, i to je razdraži.
Kornabeova batina joj je udarala u zadnjicu ali on je tucao pogrešno,
navaljujući nalevo i nadesno, malo poviše ili malo poniže, pa na jedvite jade
otkri rupu, spusti šake na punačke i glatke Aleksinine bokove i privuče je k
sebi iz sve snage. Bol koji joj je izazvala ta ogromna sprava što joj je cepala
dupe nagnao bi je da jaukne da nije, usled svega što se zbilo, i ona bila isto
toliko nadražena. Čim joj je uvukao karu u dupe, Kornabe ga opet izvuče,
pa obalivši Aleksin na krevet, nabi joj svoju spravu u utrobu. Utera ga s
velikom mukom, ali čim se našao unutra, Aleksin prekrsti noge oko
provalnikovih bedara i steže ga tako da, i da je hteo da se izvuče, ne bi
mogao. Jebačina zguza je bila luda. Kornabe joj je sisao dojke a njegova
brada ju je golicala nadražujuće; ona mu zavuče jednu ruku u pantalone i
uvuče prst u rupu provalnikove guzice. Zatim stadoše da se ujedaju kao
divlje zveri, mešajući stražnjicama. Svršiše ludo. Ali Kornabeov stojko,
zaglavljen u Aleksininoj vagini, ponovo poče da se kruti. Aleksin sklopi oči
da bi što više uživala u ponovnoj jebačini. Ona svrši četrnaest puta,
Kornabe triput. Kad dođe k sebi, opazi da su joj pica i guzica krvave.
Ogromna Kornabeova kurčina ih je izranjavala. Tada ugleda Monija kako
se grči na podu.
Celo telo mu je bilo jedna rana.
Kilkilin mu je, po naredbi ćoravog Lašalupa, sisala kitu, klečeći pred
njim na kolenima.
— Hajde, diž'se, kurveštino — povika Kornabe.
Aleksin posluša a on je udari nogom u dupe, tako da je obori na Monija.
Kornabe joj veza ruke i noge i zapuši joj usta, ne obazirući se na njeno
zapomaganje, pa zgrabivši štap, stade da šara udarcima lepo telo fol mršave
cure. Dupe joj je podrhtavalo pod svakim udarcem štapa, zatim se na leđa,
trbuh i butine sruči pljusak batina. Koprcajući se i džilitajući se, Aleksin
nalete na Monijev kurac koji je štrcao uspravljen kao na nekom lesu. On se
slučajno zakači za picu mlade žene i ulete u nju.
Kornabe udvostruči batine i stade da mlati po Moniju i Aleksin koji su
se svirepo naslađivali. Uskoro se lepa ružičasta koža mlade plavuše više
nije mogla videti kako je bila iskaišana i koliko joj je lila krv. Moni se bio
onesvestio a i ona ubrzo izgubi svest. Kornabe, koga je već zabolela ruka,
okrete se prema Kilkilini koja je počela da liže doku Lašalupu. Ali džabe,
tip nije mogao da svrši.
Kornabe naredi lepoj crnki da raširi butine. Mnogo se namučio dok je
nije natakao kučećki. Ona stoički podnese bolove, ne ispuštajući
Lašalupovu kitu. Kad se Kornabe dobro ugnezdio u Kilkilininoj ribi, podiže
joj desnu ruku i stade da joj gricka dlake pod pazuhom gde je imala veoma
gust žbun. Kad nasta svršavanje, ono beše tako burno da se Kilkilin
onesvesti i žestoko ujede Lašalupa za kitu. On užasno kriknu od bola, ali
glavić je bio otfikaren. Kornabe, koji je taman bio svršio, izvuče naglo svog
stojka iz Kilkilinine pičke i ova se sruši onesvešćena na zemlju. Lašalupu je
loptila krv.
— Kukavni moj Lašalupe, najebao si, bolje ti je da odmah odapneš —
pa, isukavši nož, zadade smrtni udarac Lašalupu, otresajući po Kilkilininom
telu poslednje kapi sperme što su mu visile s kurca. Lašalup ispusti dušu ne
dospevši da izusti ni »uf«.
Kornabe brižljivo navuče čakšire, isprazni sav novac iz fioka i odeće,
pokupi nakit i satove. Zatim pogleda Kilkilinu koja je ležala onesvešćena na
podu.
— Valja osvetiti Lašalupa — pomisli i, isukavši ponovo nož, zari ga
silovito među guzove Kilkilini koja osta onesvešćena. Kornabe joj ostavi
nož u guzici. Na satovima je odzvonilo tri po ponoći. On iziđe kao što je i
ušao, ostavljajući četiri tela opružena na podu odaje pune krvi, govana,
sperme i u urnebesu kome se ne bi moglo dati ime.
Na ulici se raspoloženo uputi ka Menilmontanu, pevajući:

Dupe mora da miriši na guzicu

A ne na kolonjsku vodicu...

i tako isto:

Gasnu lam-pu
Gasnu lam-pu
Pali, pali, srce moje.
 GLAVA ČETVRTA

Izbi ogroman skandal. Novine su govorile o toj aferi osam dana. Kilkilin,
Aleksin i knez Vibesku odležaše u krevetu dva meseca. Dok se još
oporavljao, Moni uđe jedno veće u neku kafanu, blizu stanice Monparnas.
Tamo se točila špiritnjača koja je veoma prijatno piće za grla zasićena
ostalim pićem.
Gustirajući odvratnu rakijetinu, knez je odmeravao goste. Jedan od njih,
neki bradati gorostas, beše obučen kao amalin iz Hala, a ogroman brašnjav
šešir mu je davao izgled poluboga iz legende, spremnog da izvede kakav
junački podvig.
Knezu se učini da prepoznaje simpatično lice provalnika Kornabea.
Najednom začu kako ovaj gorolomnim glasom poručuje jednu špiritnjaču.
To je stvarno bio Kornabeov glas. Moni se diže i uputi k njemu, pružajući
mu ruku:
— Dobar dan, Kornabe, sada ste znači u Halama?
— Jel’ ja, — reče iznenađeni nosač, — otkud me znate?
— Video sam vas u Ulici de Proni, broj 114 — reče Moni slobodno.
— Nisam ja taj — odgovori veoma uplašeni Kornabe — ne poznajem
vas, ja sam već tri godine nosač u Halama i narod me poznaje. Ostavite me
na miru!
— Batalimo gluposti — odvrati Moni — Kornabe, moj si. Mogu da te
prijavim policiji. Samo, sviđaš mi se i, ako hoćeš da pođeš sa mnom, bićeš
mi sobar i pratićeš me svuda. Uključiću te u svoje provode. Pomagaćeš mi i
braniti me, ako zatreba. A zatim, ako mi stvarno budeš odan, obogatiću te.
Odgovori odmah.
— Vi ste strašna drugarčina i umete fino da pričate. Važi, vaš sam
čovek.
Nekoliko dana kasnije Kornabe je, promovisan u čin sobara, pakovao
kofere. Knez Moni je hitno bio pozvan u Bukurešt. Njegov intimni prijatelj,
vicekonzul Srbije, beše upravo umro i ostavio mu sav svoj imetak, koji beše
pozamašan. Posredi su bili rudnici kalaja, od pre nekoliko godina veoma
produktivni, ali trebalo ih je izbliže nadzirati, inače bi im prinos brzo
opadao. Knez Moni, kao što smo videli, nije voleo novac novca radi; on je
želeo što je moguće više bogatstva ali samo radi onih uživanja koja jedino
zlato može da pruži. Stalno mu je na ustima bilo načelo koje je izrekao
jedan od njegovih predaka: »Sve je na prodaju; sve se može kupiti;
dovoljno je istaći cenu.«
Knez Moni i Kornabe su uzeli mesta u Orijent-ekspresu; truckanje voza
je ubrzo pokazalo svoje dejstvo. Moniju se ona stvar diže kao kakvom
kozaku i on stade da baca užarene poglede na Kornabea. Napolju je divan
pejzaž istočne Francuske prostirao svoje jednostavne i spokojne divote.
Salon je bezmalo bio prazan; neki kostoboljni starac, raskošno odeven,
stenjao je i balavio nad »Figarom«, pokušavajući da ga čita.
Moni, umotan u široki raglan ogrtač, zgrabi Kornabeu ruku i provukavši
je kroz otvor na džepu ove ugodne odeće, dovede do svog šlica. Gorostasni
sobar shvati želju svog gospodara. Ručerda mu je bila maljava, ali puna i
nežnija no što bi se pretpostavljalo. Kornabeovi prsti pažljivo otkopčaše
knezu pantalone. Zgrabiše pomamljenu kitu koja je u svakom pogledu
potvrđivala čuveni distih Alfonsa Alea:

Uzbudljivo drmusanje vozova

Budi nam želje do srži bokova.

Ali službenik Kompanije spavaćih kola uđe i objavi da je vreme za

večeru i da su mnogi putnici u vagon-restoranu.
— Odlična ideja — reče Moni. — Kornabe, ajdmo najpre da večeramo.
Ruka bivšeg amalina se izvuče iz proreza raglan ogrtača. Obojica se
uputiše ka trpezariji. Knezu se ukrućenko još dizao, i kako ne beše navukao
pantalone, na odeći mu je štrčalo ispupčenje. Večera poče lepo uz
ljuljuškanje, bukom voza i raznorazno zveckanje posuđa, srebra i kristala,
koje bi ponekad poremetilo naglo izletanje zapušača pri otčepljivanju
Apolinarisa.
Za jednim stolom u dnu, iza Monijevih leđa, sedele su dve zgodne
plavuše i Kornabe pokaza Moniju na njih. Knez se osvrnu i u jednoj od njih,
koja je bila skromnije odevena, prepozna Marijet, sobaricu iz Grand hotela.
On se odmah diže i obrati se drugoj mladoj ženi lepoj i našminkanoj.
Oksiženom iz blajhana kosa joj je davala moderan izgled, i to oduševi
Monija.
— Gospođo — reče on — molim vas da izvinite ovaj moj postupak.
Predstavljam se sam, s obzirom na to da mi je u ovom vozu teško da nađem
poznanike koji bi nam bili zajednički. Ja sam knez Moni Vibesku, gospodar
po nasleđu. Ova gospođica ovde, hoću reći Marijet, koja je svakako ostavila
svoju službu u Grand hotelu da bi stupila u vašu, zadužila me je
svojevremeno i želim da joj se baš danas odužim. Hoću da je udam za svog
sobara i oboje ću nagraditi sa po pedeset hiljada franaka.
— Ne vidim nikakve prepreke za to — reče dama — ali ovde
primećujem nešto što mi ne izgleda loše. Kome ste ovo namenili?
Monijev kurac je našao načina da proviri između dva dugmeta. Knez
pocrvene i ukloni spravu. Dama stade da se smeje.
— Srećom tako stojite da vas niko nije video... ispalo bi baš lepo... Ali,
odgovorite mi, za koga je ta strašna sprava?
— Dozvolite mi — reče galantno Moni — da njom iskažem poštu vašoj
neuporedivoj lepoti.
— Videćemo to — reče dama — u međuvremenu, pošto ste se vi
predstavili, da se predstavim i ja ... Estel Ronanž . . .
— Velika glumica iz Francuskog pozorišta? — upita Moni.
Dama klimnu glavom.
Moni, lud od radosti, uzviknu:
— Estel, morao sam da vas prepoznam. Već dugo sam vaš strastan
obožavalac. Koliko li sam samo večeri proveo u Francuskom pozorištu,
gledajući vas u ulogama ljubavnice? I da bih smirio svoju uzbuđenost, pošto
nisam mogao javno da ga drkam, gurao sam prste u nos, izvlačio čvrste
sline i gutao ih! Ala mi je prijalo! Baš mi je prijalo!
— Marijet, idite da večerate sa svojim verenikom — reče Estel. —
Kneže, vi ćete večerati sa mnom.
Čim su seli jedno naspram drugog, knez i glumica se pogledaše
zaljubljeno.
— Kuda putujete — upita Moni.
— U Beč, da igram pred Carem.
— A Moskovska odluka?
— Briga me za Moskovsku odluku; sutra ću poslati ostavku Klarsiju...
drže me po strani... Daju mi da igram samo bedne uloge ... ne daju mi rolu
Eorake u novom komadu našeg Mune-Silija. Odlazim... Neće mi ugušiti
talenat.
— Odrecitujte mi nešto... neke stihove — zamoli Moni.
Dok su menjali tanjire, ona mu je recitovala Poziv na putovanje. Dok je
odzvanjala divna pesma u koju je Bodler uneo nešto od svoje zaljubljeničke
tuge i strasne čežnje, Moni oseti glumičine nožice kako mu se penju uz
noge: doprle su ispod ogrtača do Monijevog klipa koji je žalosno visio iz
šlica. Tu se noge zaustaviše i pažljivo poduhvatiše veselka, pa počeše da ga
kotrljaju gore-dole. Naglo se ukrutivši, mladićeva kita pusti da je nadrkaju
fine cipele Estel Ronanž. Uskoro on poče da uživa i improvizova ovaj sonet
koji je odrecitovao glumici čija nožna aktivnost nije prestajala sve do
poslednjeg stiha:

EPITALAM

Ruke će ti uvući moj bajni magareći ud

U vraški bordel što ti zjapi međ butinama
Pa ću priznati, uprkos Avinenu,
Šta mi znači tvoja ljubav, samo mi ti svrši!
Usta će mi na tvojim belim sisama k’o mladi čuvari
Ukazati poganu čast neotrovnim ujedima.
Iz moje mužjačke kite u tvoju ribu ženke
Sperma će liti k'o zlato

O nežna kurvo moja! guzovi su ti pobedili

Svih sočnih plodova slasnu tajnu.
Skrušena okruglino bez zemaljskog uda,
Luno, meseca svakog tako izlišna sa svojom guzom
Dok iz očiju ti sklopljenih šiklja
Zagonetna svetlost što sa zvezda pada.

Pa kako je glavojko već bio krajnje nadražen, Estel spusti noge, rekavši:
 — Kneže, nemojmo dozvoliti da rikne spermu u vagon-restoranu. Šta bi
ljudi mislili o nama?... Dopustite mi da vam zahvalim na počasti ukazanoj
Korneju u poenti vašeg soneta. Mada sam na putu da napustim Komedi
fransez, sve što se odnosi na tu kuću, predmet je moje stalne pažnje.
— Ali — reče Moni — šta nameravate da radite pošto budete igrali pred
Francom Jozefom?
— Moj san bi bio — reče Estel — da postanem zvezda kafe-šantana.
— Pazite se! — odvrati Moni. — Mračni gospodin Klarsi koji ruši
zvezde goniče vas beskonačnim procesima.
— Ne beri brigu za to, Moni, sroči mi još koji stih pre no što pođemo da
bujipajimo.
— Dobro — reče Moni i sroči ove nežne improvizovane mitološke
sonete:

HERKUL I OMFALA

Stražnjica
Omfale
Savladana
Klonu.

— Osećaš li ti
falus moj
šiljati ?
»Koji mužjački soj!«
————————
Crkoh
Zbog psa!...
Kakav san!...Oh!

... Drž’ se dobro!

Herkul, o-ruk!
Zguza čuk-čuk!
 PIRAM I TIZBA

Gospa se
Tizba
Topi:
»Bebo!«

Piram je
Nagnut
Poče da jebe:
»Hebo!«

Lepojka
reče: »Oču! Dovek!«
Pa ti ona

Svrši
Baš k’o i njen
Čovek.

— Izvrsno! slatko! divno! Moni, ti si bajan pesnik, dođi da me pojebeš

u spavaćim kolima, dušu sam dala za jebačinu.
Moni isplati račune. Marijet i Kornabe su se čeznutljivo gledali. U
hodniku, Moni tutnu pedeset franaka u šaku službeniku Kompanije
spavaćih kola, a ovaj dopusti da oba para uđu u isti kupe:
— Vi ćete srediti stvar sa carinom — reče knez službeniku s kačketom
— mi nemamo ništa da prijavljujemo. Recimo, na dva minuta pre prelaska
granice, kucnućete nam na vrata.
U kupeu se sve četvoro svukoše goli golcati. Marijet je prva bila gola.
Moni je tako nikada nije video ali je prepoznao oble, pune butine i šumu
dlaka koja joj je senčila nabubrelu pičku. Sise su joj bile čvrste i uperene
nagore, baš kao i kite Moniju i Kornabeu.
— Kornabe — reče Moni — zaošijaj mi ga jednom zguza dok ja budem
udarao glanc ovoj zgodnoj curi.
Svlačenje Estel je potrajalo duže i, dok se ona svukla gola, Moni se već
kučećki zavukao u picu Marijeti koja je počinjala da svršava, tresući debelu
zadnjicu i lupkajući njome o Monijev trbuh. Kornabe je svoj kratki nabrekli
glavić uterao u raširen čmar Moniju, a ovaj se derao:
— Bezobrazne li železnice! Nećemo moći da držimo ravnotežu.
Marijet je kakotala kao kokoška i posrtala kao drozd u vinogradu. Moni
ju je bio obgrlio i gnječio joj sise. Zadivila ga je lepota Estel čija je jaka
kosa pokazivala ruku veštog frizera. Bila je to moderna žena u punom
značenju te reći: talasavu kosu pridržavali su joj češljevi od kornjače, čija se
boja slagala sa stručno iz blajhanom kosom. Telo joj je bilo dražesno lepo.
Dupe je jedro i izazivački natrćila. Umetnički našminkano lice joj je davalo
pikantan izgled kurve visoke klase. Dojke su joj malkice bile opuštene, ali
to joj je vrlo lepo stajalo, bile su sićušne i kao kruške. Na dodir ruke su bile
nežne i svilene, kao da dotičete vime koze muzare, a kad bi se okrenula,
odskakale bi kao što batistana maramica, smotana u loptu, poigrava u ruci.
Na ribici je imala samo žbunić svilenih dlačica. Ona se spusti na ležaj i,
obrnuvši se u vazduhu, prebaci svoje dugačke jedre butine Marijeti oko
vrata a ova, s ribom svoje gospodarice pod ustima, stade da je liže grgoljeći
i nabivši joj nos među guzove, u rupu dupeta. Estel je već bila zavukla jezik
u pičence svoje sobarice i u isto vreme sisala iznutra uspaljenu pičku i
Monijevu kurčinu koja se u njoj žestoko džilitala.
Kornabe je blaženo uživao u ovom prizoru. Njegov jatagan, do balčaka
sjuren u dlakavu kneževu guzicu, lagano se uvlačio i izvlačio. On dva-triput
gromko opali i ukandisa vazduh, na veliko zadovoljstvo kneza i dveju žena.
Najednom, Estel stade da se strahovito praćaka, dupe poče da joj poigrava
pod nosem Marijete, koja je, isto tako, sve jače mešala dupetom i
kokodakala. Estel je mlatarala nogama, obuvenim u crnu svilu i u cipelama
s potpeticom Luj XV. Bacakajući se tako, strahovito lupi nogom Kornabea
u nos, a ovaj se od udarca zane i poče užasno da krvari. »Kurvo jedna!«
zaurla Kornabe i, da bi se osvetio, snažno uštinu Monija za dupe. Ovaj,
pobesnevši, strahovito ujede Marijetu za rame koja je, cičeći, svršavala.
Ona od bola zari zube u pičku svoje gospodarice koja joj histerično steže
butine oko vrata.
 — Gušim se! — jedva izusti Marijeta, ali je nisu slušali. Butine su je
sve jače stezale. Marijeti lice posta ljubičasto a zapenušena usta ostadoše
zarivena u pičku glumice.
Moni je svršavao u toj nepomičnoj pički, urličući. Kornabe je
iskolačenih očiju lio spermu u Monijevu guzicu, izjavljujući podlo:
— Ako ne zatrudniš, valaj nisi muško!
Četiri osobe klonuše. Izvaljena na ležaju, Estel je škrgutala zubima i
mlatila pesnicama na sve strane, mlatarajući nogama. Kornabe je mokrio
kroz prozor. Moni je pokušavao da izvuče stvarku iz Marijete. Ali nije
uspevao. Telo sobarice se više nije micalo.
— Pusti me da se izvučem — govorio joj je Moni, milujući je, pa je
onda uštinu za dupe, ujede je, ali badava.
— Odi da joj razmaknemo butine, onesvestila se — reče Moni
Kornabeu.
S velikom mukom je Moni uspeo da ga izvuče iz pičke koja se bila
užasno stegla. Pokušaše zatim da povrate Marijetu, ali uzalud.
— U materinu! Otegla je papke — izjavi Kornabe.
I to je bilo tačno. Marijet je bila mrtva, udavljena nogama svoje
gospodarice, bila je pokojna, neopozivo upokojena.
— Ali mi smo neupokojeni — reče Moni.
— Ova gadura je uzrok svemu — izjavi Kornabe, pokazujući na Estel
koja je počinjala da se smiruje. I uzevši četku za kosu iz Estelinog putnog
nesesera, poče žestoko da je mlati. Iglice četke su je bockale pri svakom
udarcu. Izgleda da je nju ovo kažnjavanje žestoko nadraživalo.
U tom trenutku neko zakuca na vrata.
— To je ugovoreni znak — reče Moni — kroz nekoliko trenutaka ćemo
preći granicu. Treba, tako sam se zarekao, da okinemo po jedan hitac, pola
u Francuskoj, pola u Nemačkoj. Deder, natakni pokojnicu.
Moni se stušti s nadignutim kurcem na Estel koja ga, raširivši butine,
primi u užarenu pičku sa uzvikom:
— Nabij ga do dna, na! ... na! ...
Bilo je nečeg demonskog u drmusanju njenog dupeta, iz ustiju su joj
curile bale i mešale se sa šminkom, grozno se razlivajući po bradi i
grudima; Moni joj uvuče jezik u usta i gurnu joj dršku četke u rupu dupeta.
Pod dejstvom ove nove naslade, ona tako žestoko ujede Monija za jezik da
je morao da je uštine do krvi, da bi ga pustila.
 Kako su prelazili preko nekog mosta, knez stade na prozor da posmatra
romantičnu panoramu Rajne koja se presijavala u svojim zelenkastim
divotama i u širokim meandrima vijugala do kraja vidokruga. Bilo je četiri
sata izjutra, krave su pasle po livadama, deca su već pocupkivala pod
germanskim lipama. Muzika je svirala, jednolična i grobna, i nagoveštavala
blizinu neke pruske regimente, a rečitativ se žalostivo mešao s bukom
mostovske gvožđurije i potmulom tutnjavom voza u pokretu. Srećna sela
davala su život obalama iznad kojih su se dizali stogodišnji gradovi, a
rajnski vinogradi su do ubeskraj rasprostirali svoj pravilni i dragoceni
mozaik.
Kad se Moni okrenuo, vide jezivog Kornabea kako sedi na Estelinom
licu. Njegovo gorostasno dupe pokrivalo je lice glumici. Beše se usrao, a
pogan se prosipala na sve strane.
Držao je ogroman nož i njime rio po uzdrhtalom trbuhu. Telo glumice
se samo nakratko trzalo.
— Čekaj — reče Moni — ostani da sediš.
I, legavši preko samrtnice, uvuče svog ukrućenog bestidnika u ženu koja
je izdisala. Uživao je tako u poslednjim grčevima ubijene čiji su bolovi
morali biti strahoviti, pa onda umoči ruke u vrelu krv što joj je kuljala iz
utrobe. Kad je svršio, glumica više nije mrdala. Bila je ukočena a
iskolačene oči su joj bile ukaljane izmetom.
— Sada — reče Kornabe — treba hvatati maglu.
Urediše se i obukoše. Bilo je šest sati izjutra. Opkoračiše prozor i hrabro
se opružiše preko papučice voza koji je jurio punom parom. Zatim, na znak
Kornabea, spustiše se polako na pružni nasip od tucanika. Ustadoše malo
zaglunuli ali ni najmanje pozleđeni i pozdraviše odlučno voz koji se već
smanjivao, udaljujući se.
— Bilo je krajnje vreme! — reče Moni.
Prispeše u prvi grad, tu se odmoriše dva dana, zatim ponovo uhvatiše
voz za Bukurešt.
Dvostruko ubistvo u Orijent-ekspresu punilo je stupce novina šest
meseci. Ubice nisu pronađene i zločin je bio pripisan Džeku Trboseku koji i
inače može podosta da izdrži.
U Bukureštu Moni primi nasledstvo vicekonzula Srbije. Zahvaljujući
vezama sa srpskom kolonijom, on jedne večeri dobi poziv da provede veče
kod Nataše Kolović, žene pukovnika koji je bio uhapšen zbog
neprijateljstva prema dinastiji Obrenovića.
 Moni i Kornabe stigoše oko osam sati uveče. Bajna Nataša je bila u
salonu sa crnim tapetama, osvetljenom žutim voštanicama i dekorisanom
mrtvačkim glavama i kostima:
— Kneže Vibesku — reče gospa — prisustvovaćete tajnom skupu
protiv dinastijskog odbora Srbije. Večeras će se nesumnjivo glasati o smrti
bestidnog Aleksandra i njegove kurvinske supruge Drage Mašin; posredi je
vraćanje kralja Petra Karađorđevića na tron njegovih predaka. Ako odate
ono što budete videli i čuli, nevidljiva ruka će vas ubiti, bilo gde se zadesili.
Moni i Kornabe se pokloniše. Zaverenici su pristizali jedan po jedan.
Andre Bar, pariški novinar, beše duša za vere. On stiže zlokoban i umotan u
špansku pelerinu.
Zaverenici se svukoše goli, pa lepa Nataša pokaza svoju divnu
obnaženost. Zadnjica joj je blistala a trbuh iščezavao pod crnim kovrdžavim
runom koje se pelo do pupka.
Ona leže na sto pokriven crnom čojom. Uđe jedan pop, rasporedi svete
sasude i poče da čita službu nad Natašinim trbuhom. Moni se nalazio blizu
Nataše, pa mu ona dograbi klipčinu i poče da ga sisa dok se služila služba.
Kornabe se bacio na Andrea Bara i tucao ga zguza dok je ovaj lirično
deklamovao:
— Kunem se ovom ogromnom topuzinom koja me do dna duše
razgaljuje, dinastija Obrenovića mora da se ugasi. Nabijaj, Kornabe! Od
tvog tucanja zguza stojko mi skače.
Namestivši se iza Monija, on uze da ga ševi zguza dok je ovaj svršavao
ljuljnuvši spermu u usta lepoj Nataši. Ugledavši ovaj prizor, svi zaverenici
pomamno udariše u ševu zguza. U dvorani su bile same jedre muške guzice
sa straobalno natakarenim kurčevima.
Pop pusti da mu ga Nataša dva puta nadrka, pa se njegova duhovnička
sperma proli po telu lepe pukovnikovice.
— Neka se uvedu mladenci — uzviknu pop.
Uvedoše neobičan par: desetogodišnjeg dečkića u smokingu sa
cilindrom na sklapanje u pratnji zanosne devojčice koja nije imala više od
osam godina; bila je odevena kao mlada, haljinu od belog satena su joj
ukrašavali buketi pomorandžinih cvetova.
Pop im održa govor i, razmenivši im prstenje, venča ih. Zatim im stavi u
dužnost vršenje preljube. Dečačić izvuče kiticu koliko malić a mlada,
zadigavši žipone sa ukrasima, pokaza svoje bele butinice, iznad kojih beše
zinuo majušni rumeni otvor, bez dlačica, poput otvorenog kljunića kakve
kreje koja tek što je došla na svet. Pobožna tišina je zavladala nad skupom.
Dečačić se trudio da poševi devojčicu. Kako mu to nije polazilo za rukom,
smakoše mu pantalone i, da bi ga nadražio, Moni ga prijatno išopa po
dupetu dok mu je Nataša vrhom jezika golicala kiticu i jaja. Dečačiću poče
da se diže, pa je tako uspeo da devojčici uzme nevinost.
Zatim su devojčicu namestili na Natašu pa joj pop, koji je taman bio
odslužio službu, zadiže suknju i stade da praši belo i zavodljivo dupence.
Nataša se tada diže i zajahavši Andrea Bara koji je sedeo u jednoj fotelji,
nataće se na ogromnu zaverenikovu kurčinu. I poče, kako kažu Englezi,
jedna straobalna georgijanska jebačina.
Najzad, Nataša ustade i, obrnuvši se, podmete trtešku svim
zaverenicima koji su je tako na smenu tucali. U tom trenutku uvedoše jednu
dojkinju s likom Madone kojoj su ogromne sisetine bile nabrekle od silnog
mleka. Posadiše je četvoronoške i pop uze da je muze kao kravu u svete
sasude. Dadilju je Moni jebao u dupe, blistavo belo i zategnuto da prosto
pukne. Nateraše devojčicu da se popiški i napuniše putire. Zaverenici se
onda pričestiše u oba vida, mlekom i detinjom pišom. Zatim, dočepavši one
mrtvačke kosti, zavetovaše se da će Aleksandar Obrenović i njegova žena
Draga Mašin platiti glavom.
Veće se završi gnusno. Narediše da se gore popnu starice, od kojih je
najmlađa imala sedamdeset četiri godine, i zaverenici ih pojebaše na sve
moguće načine. Moni i Kornabe se zgađeni povukoše oko tri izjutra.
Vrativši se kući, knez se skide go i podmetnu svoje lepo dupe okrutnom
Kornabeu koji ga zbode osam puta uzastopce, i to ne vadeći budžu. Oni su
ove svakodnevne seanse nazivali svojom tucačkom uživancijom.
Neko vreme Moni je tako vodio jednolik život u Bukureštu. Kralj Srbije
i žena mu behu ubijeni u Beogradu. Njihovo ubistvo je ušlo u istoriju i o
njemu su već doneti različiti sudovi. Potom izbi rat između Japana i Rusije.
Jednog jutra je, knez Moni Vibesku, go golcijat i lep kao Apolon
belvederski, izvodio sa Kornabeom 69. Obojica su požudno sisali one svoje
šećerleme i sladostrasno merkali one valjke koji nisu imali nikakve veze s
gramofonskim. Svršiše istovremeno i knezu su usta bila puna sperme kad
jedan veoma uglađen engleski sobar uđe i pruži pismo na poslužavniku od
pozlaćenog srebra.
Pismo je izveštavalo kneza Vibeskua da je naimenovan za poručnika u
Rusiji, u svojstvu stranca u armiji generala Kuropatkina.
 Knez i Kornabe izraziše svoje oduševljenje uzajamnim tucanjem zguza.
Zatim se opremiše i odoše u Petrograd, pre no što će se priključiti svojim
jedinicama.
— Rat mi baš odgovara — izjavi Kornabe — a guzice Japanaca mora
da su slasne.
— Pičkice Japanki su svakako veoma ukusne — dodade knez fitiljeći
brkove.
 GLAVA PETA

— Njegova ekselencija, general Kokodriof ne može da prima u ovom

trenutku. Upravo umače jezik u rovito žumance.
— Ama — odgovori Moni nastojniku — ja sam mu ordonans. Vi ste,
Petrograđani, smešni s tim vašim podozrevanjem... Pogledajte mi uniformu.
Pozvan sam u Petrograd, a pretpostavljam da to neće biti zato da bih ovde
morao da trpim kojekakva nabusita portirska odbijanja.
— Pokažite mi svoje isprave — reče kerber, jedan gorostasni Tatarin.
— Evo! — izgovori suvo knez i spusti svoj revolver ispred nosa
prestrašenom vrataru koji se pokloni da propusti oficira.
Zveckajući mamuzama, Moni se brzo pope na prvi sprat palate generala
kneza Kokodriofa, sa kojim je trebalo da krene na Daleki istok. Sve je bilo
pusto i Moni, koji je svog generala video samo prethodnog dana kod Cara,
čudio se ovakvom prijemu. General mu je ipak bio zakazao sastanak i
utvrđeno je tačno vreme.
Moni otvori jedna vrata i prodre u nekakav veliki, pust i mračan salon,
kroz koji prođe mrmljajući:
— Bogamu, utoliko gore, kad si već zamesio, kusaj. Nastavimo naša
istraživanja.
Otvori druga vrata koja se za njim sama zatvoriše. Nađe se u odaji još
mračnijoj od prethodne.
Jedan blag ženski glas reče na francuskom:
— Fedore, jesi li to ti?
— Jeste, ljubavi, ja sam — reče tiho ali odlučno Moni, srce mu je lupalo
da prepukne.
On brzo krenu napred u pravcu iz koga je dolazio glas i naiđe na
postelju. Na njoj se izležavala neka potpuno odevena žena. Ona strasno
zagrli Monija i ubaci mu jezik u usta. Knez odgovori na njena milovanja.
Zadiže joj suknje. Ona razmače butine. Noge su joj bile gole i prekrasan
miris vrbene joj je dopirao sa satenske kože, izmešan sa isparenjima »odora
di femina«. Pička koju Moni dodirnu beše vlažna. Žena je šaputala:
— Hajde da se jebemo. Ne mogu više da izdržim... Nevaljalko, nema te
već osam dana.
Ali Moni je umesto odgovora isukao preteći kurac, pa se dobro
naoružan ispe na postelju i ugura svog pomamnog doku u dlakavu ribu
nepoznate koja odmah zameša dupetom, govoreći:
— Dobro uđi... Uživam s tobom...
Istovremeno ona spusti ruku prema korenu uda koji je u njoj svetkovao i
stade da pipka one dve loptice koje tamo vise i zovu se mošnice, ne kako se
obično kaže zato što stražare pri obavljanju ljubavnog čina, već će pre biti
stoga što te glavice kriju moždanu materiju ili mali razum što iz kurca
šikne, kao što glava sadrži mozak koji je sedište svih umnih funkcija.
Ruka nepoznate je brižljivo opipavala Monijeva jaja. Najednom, žena
vrisnu i jednim trzajem stražnjice izbaci iz sebe svog jebača.
— Obmanjujete me, gospodine, uzviknu ona, moj ljubavnik je trokur.
Skoči iz kreveta, okrete prekidač i upali svetlost.
Odaja je bila jednostavno nameštena, postelja, stolica, sto, toalet, peć.
Nekoliko fotografija je ležalo na stolu i jedna je predstavljala nekog oficira
koji je delovao sirovo i bio odeven u uniformu Preobraženskog puka.
Nepoznata je bila visoka. Lepa kestenjasta kosa joj se malo razbarušila.
Otvorena bluza je pokazivala jedre grudi, išarane plavetnim žilicama, koje
su meko ležale u svojoj čipkanoj korpici. Žiponi su joj čedno bili spušteni.
Uspravivši se, s licem koje je istovremeno izražavalo gnev i zaprepašćenje,
stajala je pred Monijem koji je sedeo na postelji s kurcem uperenim uvis i
rukama prekrštenim preko balčaka sablje.
— Gospodine — reče mlada žena — vaša bezočnost je dostojna zemlje
kojoj služite. Nikada jedan Francuz ne bi ispoljio takav prostakluk da kao vi
iskoristi ovako nepredviđenu okolnost. Odlazite, naređujem vam.
— Gospođo ili gospođice — reče Moni — ja sam rumunski knez, novi
oficir u štabu kneza Kokodriofa. Pošto sam nedavno stigao u Petrograd ne
poznajem običaje ovog grada i pošto sam dovde uspeo da prodrem tek pošto
sam portiru zapretio revolverom, iako sam imao sastanak sa svojim šefom,
smatrao sam da bih glupo postupio ukoliko ne bih zadovoljio ženu koja je
izgleda želela da oseti muški ud u vagini.
— Trebalo je bar — reče nepoznata, gledajući muževnu spravu koja se
po taktu njihala — da upozorite da niste Fedor, a sada, gubite se.
 — Avaj! — kriknu Moni — pa vi ste barem Parižanka, nemojte da
izigravate svetu bonu... Ah! Gde li su mi sada Aleksin Manžtu i Kilkilin iz
Ankone?
— Kilkilin iz Ankone? — uzviknu mlada žena — vi poznajete Kilkilin?
Pa ja sam sestra Elene Verdije; Verdije je njeno pravo ime a ja sam
učiteljica generalovoj kćeri. Imam ljubavnika, Fedora. Oficir je. Trokur, s
tri jaja.
U tom času začu se žagor sa ulice. Elen ode da pogleda šta je. Moni
virnu iza nje. Marširao je Preobraženski puk. Muzika je svirala neku staru
ariju uz koju su vojnici žalostivo pevali.

Ah! Jebana ti bila mati!

Siroma gedžo, ’ajd u rat,
Žena će ti se tucati,
S bikovima iz štale ti,
A tebi će kilu šašoljiti
Iz Sibira muve.
Al petkom im je nemoj dati
Dan je to kad se posti
Ni šećera im tad nećeš podati.
Prave ga mrtvih od kosti.
Tucajmo, braćo seljaci, tucajmo
Kobilu oficiru.
Pizda joj je tešnja
Nego kod tatarskih šćeri.
Ah! jebana ti bila mati!

Najednom, muzika presta i Elen vrisnu. Jedan oficir okrete glavu. Moni
koji je upravo maločas video njegovu fotografiju, prepoznade Fedora koji je
pozdravljao sabljom, dovikujući:
— Zbogom mi ostaj, Elen, odlazim u rat ... Nećemo se više videti.
Elen poblede kao smrt i sruši se onesvešćena u Monijevo naručje a on je
prenese na postelju.
Otkopča joj najpre bluzu i grudi joj se uperiše uvis. Bile su to dve
prekrasne sise sa rumenim vrškom. Malo ih je sisao, a onda joj otkopča
suknju i skide je, kao i žipone i bluzu. Elen osta u košulji. Veoma uzbuđen,
Moni podiže belo platno koje je skrivalo draži dve besprekorne i nedostižne
noge. Čarape su joj se pele do polovine butina, a ove su bile oble kao kule
od slonovače. Ispod trbuha se, u svetoj šumi, riđe boje jeseni, krila
tajanstvena duplja. Runo joj je bilo gusto a stegnuta usmina pičke
dozvoljavala je tek da se nazre ona crta što liči na mnemonički zarez sa
stubova koji su Inkama služili kao kalendari.
Moni je imao obzira prema Eleninoj nesvestici. Skide joj čarape i poče
da joj nadražuje prste na nogama. Noge su joj bile zgodne, punačke, kao
nožice kakve bebe. Knežev jezik krenu od prstiju desne noge. Brižljivo je
očistio nokat velikog prsta pa pređe na ono mesto između prstiju. Dugo se
zadrža na malom prstu koji je bio sladak, presladak. Osetio je da joj desna
noga ima ukus maline. Ližući tako, pretraži jezikom svaki delić levog
stopala i Moni otkri da po ukusu podseća na šunku iz Majnca.
U tom trenutku Elen otvori oči i mrdnu. Moni presta da joj liže prste na
nogama i pogleda lepu, visoku i punačku devojku kako se zevajući proteže.
Prilikom zevanja se u otvorenim ustima pokaza rumeni jezik među
majušnim bisernim zubima. Ona se zatim nasmeši.
ELEN: — Kneže, u kakvo ste me to stanje doveli?
MONI: — Elen, za vaše dobro sam vas raskomotio. Postupio sam
prema vama kao blagorodni Samarićanin. Nije nikada uzaludno učiniti
dobro delo i ja sam divno nagrađen posmatranjem vaših čari. Vi ste bajni i
Fedor je srećan momak.
ELEN: — Na žalost, neću ga više videti. Japanci će ga ubiti.
MONI: — Pristao bih da ga zamenim ali, ja na žalost, nisam trokur.
ELEN: — Ne govori tako, Moni, nemaš tri jaja, cela istina, ali ono što
imaš vredi koliko i njemu.
MONI: — Jel’ stvarno tako, mala nevaljalice? Čekaj da otpašem kajas...
Gotovo. Pokaži mi dupe... Kako je puno, oblo i bucmasto... Izgleda kao
anđeo kad napući obraze dok duva... Pazi! Treba da te isprašim po turu u
čast tvoje sestre Kilkilin ... pljis-pljas, šljis-šljas ...
ELEN: — Jao! jao! jao! uspaljuješ me, sva sam mokra.
MONI: — Kako su li guste dlačice... pljis-pljas! Treba obavezno da ti
zabride ti tvoji bucmasti donji obrazi. Pazi, pa ne ljute se, kad tako malo
mrdneš, izgleda kao da se izmotavaju.
ELEN: — Priđi da te raskopčam, pokaži mi tog bucka što hoće da se
zgreje u ribici moje mace. Al’ je divan! Ima crvenu glavicu a nema kosicu.
Pazi bogati, ima dole pri korenu dlake, i to crne i guste. Kako mi je lep...
sirotan... metni mi ga, 'ajde, Moni, hoću da ga sisam, cuclam, da ga nateram
da svrši...
MONI: — Čekaj... da ti malo ližem dupe...
ELEN: — Ah! Prijatno je, osećam kako ti jezik lazi duž razdeljka po
pencetu... ulazi i pretražuje mi nabore u guzi. Nemoj toliko da mi peglaš
siroto dupence, nemoj, Moni! Gle, lepo ću ti se natrćiti ... Ah! Zagnjurio si
celo lice među moje polutke... Pazi, prsnuću... Oprosti mi, nisam mogla da
se uzdržim! ... Ah! Bockaju me tvoji brkovi i balaviš,... gade... balaviš. Daj
mi ga, daj mi taj tvoj ogroman kurac da ga sisam... žedna sam...
MONI: — Ah! Elen, kako ti je vešt jezik. Ako tako isto dobro predaješ
kao što ga ližeš, mora da si bajna učiteljica ... Oh! Kljuckaš mi jezikom
rupu na glaviću... Sada ga osećam na korenu kurca... tvoj mu vreli jezik
oblizuje svaki prevoj. Ah! Lizaljko bez konkurencije, ližeš ko niko!...
Nemoj tako jako da sisaš... Uzmi mi ceo glavić u ustašca. Boli me... Ah!
Ah! Ah! Ah! Pošašolji mi ceo kurac... Ah! Ah! Nemoj da mi gnječiš jaja ...
zubi su ti oštri... Tako, uzmi opet glavić, tu treba da poduhvatiš... Voliš li ga
mnogo, a?... mala pokvarenice... Ah! Ah! Ah! Ah! ... ja ... svr... šavam ...
kvarna li si.. sve je progutala... Pazi, daj mi tu tvoju punačku picu da je
ližem dok mi se ponovo diže ...
ELEN: — Ajde jače. Vrti brzo jezikom po dražici ... Osećaš li je kako
mi raste ... kaži... udari mi jedne makaze ... Tako ... Nabij mi duboko palac
u pičku a kažiprst u dupe. Ah! dobro je ... Fino je! ... Gle! čuješ li kako mi
stomak krči od slasti? ... Tako, tvoju levu ruku preko moje leve sise ...
zgnječi jagodu ... svršavam! ... Gle! ... osećaš li kako mešam dupetom, kako
vrtim bokovima ... gade! dobro je ... dođi da me jebeš. Daj mi brzo kurac da
ti ga sisam, da ti ukrućen ponovo skoči, ajde da se namestimo za 69, ti
preko mene ...
Gade, skočio ti je, sav ukrućen, nije mu mnogo trebala, gurni mi ga ...
Čekaj, uhvatile su se dlake. Sisaj mi dojke... eto tako, al' je fino!... Uđi
sasvim duboko ... tako, ostani tako, nemoj da ga izvlačiš ... Stežem dupe
...sad ću ... Umirem ... Moni... jel i moja sestra ovako svršavala s tobom? ...
nabij dobro... utero si mi ga do srca ... svršavam, svisnuću ... ne mogu više
...dragi Moni... ajdmo zajedno. Ah! ne mogu više, ne mogu da izdržim ...
svršavam ...
Moni i Elen svršiše u isto vreme. On joj zatim jezikom oliza pičku a ona
njemu na isti način buzdovan.
 Dok su se tako doterivali i Elen se ponovo oblačila, začuše se krici bola,
neka žena je jaukala.
— Nije to ništa — reče Elen — biju Nadež po dupetu: to je sobarica
Vande, generalove kćerke a moje učenice.
— Pokaži mi taj prizor — reče Moni.
Polu odevena Elen odvede Monija u neku mračnu prostoriju, bez
nameštaja, čiji je unutrašnji lažno zastakljen prozor gledao na sobu jedne
devojke. Vanda, generalova kćerka, beše prilično lepa sedamnaestogodišnja
cura. Vitlala je iz sve snage nagajkom i šibala neku veoma zgodnu plavušu
koja se četvoronoške natrćila pred njom sa zadignutim suknjama. To je bila
Nadež. Dupe joj je bilo divno, ogromno, jedro. Njihalo se ispod
neverovatno tankog struka. Od svakog udarca nagajkom je odskakalo i kao
da je oticalo. Od tragova koje je na njemu ostavljala užasna nagajka bilo je
isprišteno u vidu krsta svetog Andrije.
— Gospodarice, neću više — vrištala je šibana devojka, a dupe joj je,
dižući se, pokazivalo raširenu pičku, osenčenu šumom kao lan plavih dlaka.
— Odlazi sada — povika Vanda, udarajući Nadež nogom u ribizlu, te
ova pobeže zapomažući.
Zatim devojka ode da otvori jedan sobičak iz kojeg iziđe neka devojčica
od svojih trinaest-četrnaest godina, vitka i crnpurasta, koja je delovala
pokvareno.
— To je Ida, kći tumača austro-ugarskog ambasadora — šapnu Elen na
uvo Moniju — ona se hvata sa Vandom.
I stvarno, ona devojčica obori Vandu na postelju, zadiže joj suknje i
otkri šumu od dlaka koja je još bila devičanska i iz koje izroni dražica
dugačka ko mali prst, koju ova stade pomamno da sisa.
— Sisaj me fino, moja Ido — reče zaljubljeno Vanda — veoma sam
nadražena a izgleda da si i ti. Ništa tako ne uzbuđuje kao kad šibaš ogromno
dupe kao što ga ima Nadež. Nemoj više da sisaš... sad ću ja da te pojebem.
Devojčica se namesti, zadigavši suknje, pored devojke. Pune noge
devojke neobično su odudarale od tankih, tamnoputih i jedrih butina
devojčice.
— Čudnovato — reče Vanda, — uzela sam ti nevinost dražicom a sama
sam još nevina.
Ali čin otpoče i Vanda stade pomamno da grli svoju prijateljicu. U
jednom trenutku joj pomilova ribicu koja je još bila gotovo bez dlačica. Ida
je govorila:
 — Vandice moja, mužiću moj, koliko imaš dlaka! Pojebi me!
Uskoro dražica uđe u Idinu ribicu i lepo punačko Vandino dupe poče
pomamno da meša.
Moni, koga je ovaj prizor izluđivao, zavuče ruku Eleni pod suknje i
stade vešto da je nadražuje. Ona mu uzvrati na isti način, zgrabivši celom
šakom njegov ogroman kurac i lagano, dok su se one dve lezbijke
izbezumljeno grlile, ona je rukom obrađivala oficirovu kurčinu. Zaguljen ud
se pušio. Moni se propinjao i žestoko štipao Eleninu majušnu dražicu.
Najednom se Vanda, zajapurena i razbarušena, diže sa svoje male
prijateljice koja, dograbivši sveću iz svetnjaka, dovrši delo započeto dobro
razvijenom dražicom generalove kćeri. Vanda ode do vrata i pozva Nadež
koja se, prestrašena, vrati. Lepa plavuša, po naređenju svoje gospodarice,
otkopča bluzu i iz nje izvadi krupne sise, zatim zadiže suknje i podmetnu
dupe. Vandina ustremljena dražica brzo prodre među satinirane polutke u
koje je ulazila i iz njih izlazila kao muško. Devojčica Ida, čije su sada
razgolićene grudi bile dražesne ali ravne, nastavi svoju igru sa svećom,
sedeći među nogama Nadež kojoj je znalački sisala picu. Moni u tom
trenutku svrši pod Eleninim prstima i sperma se prosu po oknu koje ih je
razdvajalo od onih lezbijki. Pobojaše se da se njihovo prisustvo ne primeti
pa se pokupiše odatle.
Pređoše zagrljeni u hodnik.
— Šta znači — upita Moni — ona rečenica koju mi je uputio portir:
General upravo umače jezik u rovito žumance?
— Pogledaj — odgovori Elen i, kroz odškrinuta vrata kroz koja se
mogao videti generalov radni kabinet, Moni opazi svog šefa kako stojećki
upravo tuca zguza jednog šarmantnog dečkića. Kestenjasta kovrdžava kosa
mu je padala po ramenima. Plave anđeoske oči izražavale su čednost efeba
koje bogovi uzimaju k sebi mlade zato što ih vole. Njegova lepa, bela i
čvrsta stražnjica izgledala je da samo čedno prima muževni dar kojim ga je
darivao general koji je prilično ličio na Sokrata.
— General — reče Elen — sam vaspitava svog sina koji ima dvanaest
godina. Portirova metafora je bila nedovoljno jasna, jer je general, radije no
da sebe nahrani, pronašao ovu pogodnu metodu da njome hrani i ukrasi duh
svom muškom izdanku loze. Kroz dupe mu uliva nauk koji mi se čini
prilično solidan, pa će mladi knez moći kasnije bez zazora da ostavi lep
utisak u većima Carstva.
— Incest — reče Moni — stvara čuda.
 General je izgledao na vrhuncu uživanja i kolutao je zakrvavljenim
beonjačama.
— Serž — uzvikivao je isprekidanim glasom — osećaš li dobro ovu
spravu kojoj nije dovoljno što te je rodila nego izvršava i tu dužnost da od
tebe načini savršenog mladog čoveka? Pamti, Sodoma je simbol
civilizacije. Homoseksualnost je muškarce izjednačila sa bogovima, a sve
nedaće proizlaze iz želje da različiti polovi polažu pravo jedni na druge.
Samo je jedan način da danas izbavimo nesrećnu i svetu Rusiju: da
muškarci što ljube pederastiju konačno stanu da ispovedaju sokratsku
ljubav prema tucanima zguza, dok će žene odlaziti na Leukadovu stenu da
uzimaju časove iz safizma.
I zagrcavši sladostrasno, on svrši u dražesnoj zadnjici svog sina.
 GLAVA ŠESTA

Opsada Port Artura je bila otpočela. U njemu su bili opsednuti Moni i

njegov ordonans Kornabe s trupama hrabrog Štesela.
Dok su Japanci pokušavali da probiju bedeme utvrđene gvozdenom
žicom, branioci utvrđenja su zaboravljali na kanonadu, koja je u svakom
času pretila da ih pobije, svesrdno obilazeći kafe-šantane i kupleraje koji su
ostali otvoreni.
Te večeri Moni je obilato večerao u društvu Kornabea i nekoliko
novinara. Pojeli su izvrstan konjski biftek, ribu ulovljenu u luci i konzerve
ananasa; sve su to zalili izvrsnim šampanjcem.
Istini za volju, desert je prekinut jer je iznenada doletela jedna granata
koja je eksplodirala i razorila deo restorana, pobivši nešto gostiju. Monija je
baš oraspoložio ovaj doživljaj, i hladnokrvno je pripalio cigaru zapaljenim
stolnjakom. Zatim se sa Kornabeom uputio ka drugom kafe-šantanu.
— Onaj vraški general Kokodriof je svakako bio veliki strateg — reče
on uzput — naslutio je opsadu Port Artura i verovatno me je ovamo poslao
da bi mi se osvetio zato što sam ga ulovio u rodoskrvnim vezama sa sinom.
Isto kao i Ovidije ispaštam zbog, zločina počinjenog očima, ali neću
napisati ni Tristes ni Ex Ponto. Više volim da uživam u vremenu koje mi je
preostalo da proživim.
Nekoliko topovskih haubica prolete zviždeći im iznad glava, preskočiše
neku ženu koja je ležala prepolovljena na dvoje đuletom i stigoše tako
ispred Baćuškine uživancije.
To je bio jedan portarturski šik kafe-šantan. Uđoše. Dvorana je bila
puna dima. Neka riđokosa nemačka pevačica kojoj je meso kiptelo pevala je
s jakim nemačkim naglaskom, a gledaoci koji su razumevali nemaćki
frenetično su joj tapšali. Zatim, četiri engleske girls, nekakve sisters,
dođoše da odigraju gig, izmešan sa cake-walkom i matchicheem. Behu to
veoma lepe devojke. Visoko su zadizale šuštave suknje, da bi pokazale
gaćice ukrašene šljokicama, samo srećom behu im prorezane i ponekad su
mogle da im se vide zadnjice uokvirene batistom ili malje koje su im
senčile belinu trbuha. Kad bi dizale noge, širom su im se otvarale čupave
pičke. Pevale su:
My cosey corner girl
i više su im pljeskali nego onoj smešnoj fraülein što je pevala pre njih.
Ruski oficiri, po svoj prilici odveć siromašni da bi sebi platili provod sa
ženama, svesrdno su ga drkali, posmatrajući razrogačenih očiju ovaj, u
muhamedanskom značenju, rajski prizor.
S vremena na vreme bi poneki moćan mlaz sperme šiknuo iz nekog
kurca, da završi na kakvoj susednoj uniformi ili čak na nečijoj bradi.
Posle ovih girls, orkestar grunu neki bučni marš i na sceni se pojavi
senzacionalna tačka. Izvodili su je jedna Španjolka i jedan Španac. Njihovi
toreadorski kostimi ostavili su dubok utisak na gledaoce koji počeše da
pevaju jedno prigodno Bože Carja hrani.
Španjolka je bila divna devojka, pošteno razglavljena. Oči crne kao
žeravice blistale su joj na bledom, savršeno ovalnom licu. Bokovi su joj bili
kao grnčarskim vitlom izvajani a na haljini su joj blistale šljokice.
Torero, vitak i snažan, vrckao je na isti način trticom, a njena muževnost
je nesumnjivo morala imati izvesnih prednosti.
Ovaj zanimljivi par najpre desnom rukom, dok je leva počivala na
izvijenim bedrima, baci u salu dva poljupca koji izazvaše pomamu. Zatim
zaigraše požudno, po modi svoje zemlje. Španjolka zadiže suknje do pupka
i zakači ih tako da osta razgolićena sve do pupčane crte. Duge noge su joj
bile obuvene u crvene svilene čarape koje su se pele do tri četvrtine butina.
Zlatne podvezice pričvršćivale su ih za korsel, a za njih su se vezivale trake
koje su pridržavale crnu plišanu masku, tako nameštenu preko dupeta da
maskira rupu zadnjice. Ribizlu joj je zaklanjalo plavetnocrno runo u sitnim
kovrdžicama.
Jednako pevajući, torero isuka veoma dugačak i tvrd kurac. Igrali su
tako pripijenih trbuha kao da se uzajamno traže i beže jedno od drugog.
Trbuh mlade žene se talasao poput iznenada očvrslog mora, kao što se
mediteranska pena stegla da Afroditi načini njen čisti trbuh.
Najednom, kao začarani, kita i pička ovih glumaca se spojiše i pomislili
biste da će se prosto — naprosto tu na sceni spariti.
Ali ni govora.
 Svojim dobro uglavljenim klipom torero podiže mladu ženu, a ona
podvi noge i više ne dotače zemlju. On se najpre malo šetao. Pošto mu
poslužitelji iz pozorišta razapeše gvozdenu žicu na tri metra iznad
gledalaca, on se tako pope gore i razvratni igrač na žici prošeta svoju
draganu dvoranom iznad gledalaca kojima jurnu krv u lice. Potom se
natraške vrati na scenu. Gledaoci su pljeskali da sve polome i silno su se
divili čarima Španjolke čije maskirano dupe kao da se smeškalo, jer je bilo
izbockano rupicama.
Onda dođe na red žena. Torero savi kolena i ona ga isto tako prošeta
preko razapete žice solidno uglavljenog u njenu pičku.
Fantazija na žici je nadražila Monija.
— Hajdmo u kupleraj — reče on Kornabeu.
Veseli samuraj, takvo je prijatno ime nosio pomodni bordel za vreme
portarturske opsade.
Držala su ga dva muškarca, dva nekadašnja simbolistička pesnika, koji,
uzevši se iz ljubavi u Parizu, dođoše da sakriju svoju sreću na Dalekom
istoku. Bavili su se unosnim zanatom držeći javnu kuću i lepo su se
provodili. Oblačili su se kao žene i izdavali se za lezbijke, ne odričući se
brkova ni svojih muških imena.
Jedan, Adolf Tere, bio je stariji. Mlađi je doživeo svoj trenutak slave u
Parizu. Ko ne pamti golubije sivi hermelinski okovratnik Tristana de
Vinegra?
— Hoćemo žene — reče Moni, na francuskom kasirki, a ta kasirka ne
beše niko drugi do Adolf Tere. On poče jednu od svojih pesama:

Dok večeri jedne izmeđ’ Versaja i Fontenbloa

Ganjah jednu nimfu šumorećom šumom
Kurac mi najednom skoči za prilikom retkom
Što tanka i prava minu, vraški idilična.
Tri puta je nabih pa dvadeset dana šljokah,
Navukoh kapavac, al’ bogovi štićahu
Pesnika. Glicinije mi zameniše dlake
A Vergilije istrese na me ovaj versajski distih ...

— Dosta, dosta — reče Kornabe — žene za ime boga!

— Evo podšefovice — reče Adolf s poštovanjem.
 Podšefovica, što će reći plavi Tristan de Vinegr, priđe graciozno i
upiljivši svojim plavim očima u Monija, odrecitova pevušavim glasom ovu
istorijsku poemu:

Rumeno razdragan rumenco mi se kurac

U premaleće mog života
A muda se njihala kao teški plodovi
Što za kotaricom žude.
Raskošno runo oko kile mi
Proteže se gusto
Od guzice do prepona i od prepona do pupka (baš na sve
strane).
Uz obzire prema krhkim mi guzovima,
Nepomičnim i zgrčenim kad treba da iskenjam
Na previsokom stolu i glancpapiru
Vruća govna svojih misli.

— Pobogu — reče Moni — jel’ ovo bordel ili javni nužnik?

— Sve dame u salon! — povika Tristan i, istovremeno, pruži jedan
peškir Kornabeu, dodajući:
— Jedan peškir na dvoje, gospodo ... Razumećete ... opsada je ...
Adolf naplati 360 rubalja, koliko je koštalo opštenje s kurvama u Port
Arturu. Dva prijatelja uđoše u salon. Tamo ih je čekao prizor kome nije bilo
ravna.
Kurve, obučene u penjoare boje ribizle, grimizne, plave ili bordo, igrale
su bridž pušeći cigarete od mekog duvana.
U tom času nasta užasan tresak: jedna granata probi plafon, grunu na
zemlju i zabi se u nju kao meteor, tačno usred onog kruga koji su pravile
igračice bridža. Srećom, granata nije eksplodirala. Sve žene popadaše na
leđa vrišteći. Noge im zamlataraše i požudnim očima dvojice vojnika
pokazaše keca pika. To je bio bajni izlog guzica svih narodnosti, jer je ovaj
uzorni kupleraj okupljao bludnice svih rasa. Kruškasta stražnjica
Holanđanke odudarala je od oblih dupeta Parižanki, divnih guzova
Engleskinja, četvrtastih zadnjica Skandinavki i niskih dupeta Katalanki.
Neka Crnkinja prikaza uskovitlanu masu koja je pre ličila na kakav
vulkanski krater nego na žensku trtešku. Čim se digla, objavi da protivnički
tabor nosi šnjur, tako se svet brzo navikne na ratne užase.
— Ja uzimam crnkinju — izjavi Kornabe, dok je ova kraljica od Sabe,
ustajući i čuvši da je reč o njoj, pozdravila svog Solomona ovim ljupkim
rečima:
— Ti doći kurati veliki mindža, gospon general?
Kornabe je predusretljivo zagrli. Ali Moni nije bio zadovoljan ovom
međunarodnom egzibicijom.
— Gde su Japanke? — upita.
— To košta još pedeset rubalja — izjavi podšefovica, fitiljeći brčine —
shvatate li, posredi je neprijatelj.
Moni plati i uvedoše dvadesetak ženskih obučenih u kimono.
Knez izabra jednu vrlo dražesnu, a podšefovica uvede oba para u
separe, preudešen u tucačke svrhe.
Crnkinja, koja se zvala Korneli, i ona ženska koja se odazivala na nežno
ime Kiljemi, što će reći pupoljak japanske mušmule, svukoše se pevajući,
jedna na tripolitanskom sabir jeziku a druga na bičlamarskom.
Moni i Kornabe se svukoše.
Knez pusti u jedan ugao svog sobara i crnkinju a on se uposli isključivo
oko Kiljemi čija ga je lepota, u isto vreme detinjasta i ozbiljna, očaravala.
Povremeno bi se, tokom ove lepe ljubavne noći, čula tutnjava od
bombardovanja. Granate su nežno praštale. Reklo bi se da neki istočnjački
princ priređuje vatromet u čast kakve čedne gruzijske princeze.
Kiljemi je bila majušna ali veoma skladno građena, tela žutog kao
breskva, grudi male i šiljate a tvrde kao teniske loptice. Dlake na ribi su joj
bile skupljene u crni prkosan žbunić kao kakva mokra četkica.
Ona leže na leđa i povuče butine preko trbuha savijenih kolena, pa raširi
noge kao knjigu.
Ovaj položaj, koji bi za jednu Evropljanku bio nemoguć, iznenadi
Monija.
On oseti njegove čari. Palamar mu se ceo celcat sve do jaja zari u gipku
pičku koja je, u početku bila široka, ali se ubrzo neobično stezala.
I ta devojčica koja je izgledala tek stasala za udaju stezala je majstorski
vaginalne mišiće. Moni je to dobro uvideo čim je, posle krajnjih
sladostrasnih trzaja, svršio u vaginu koja se ludo stegla i isisavala mu kitu
do poslednje kapi...
 — Pričaj mi priču o sebi — reče Moni Kiljemi, dok se iz ugla čulo
cinično čukanje Kornabea i crnkinje.
Kiljemi sede:
— Ja sam — poče ona — kći jednog svirača na sammisen; to je vrsta
gitare na kojoj se svira u pozorištu. Moj otac je zamenjivao hor i svirajući
tužne melodije kazivao u tom ritmu lirske priče, sedeći u ograđenoj loži na
proscenijumu.
Moja majka, lepa Julska breskva, igrala je glavne uloge u dugačkim
komadima kakvim je sklona japanska dramaturgija.
Sećam se da su se davali Četrdeset sedam Roonins, Lepa Signai ili
Taiko.
Naša trupa je išla iz grada u grad i ona divna priroda u kojoj sam odrasla
uvek mi se javlja u sećanju u trenucima kad me ljubav napušta.
Verala sam se po džinovskim macu četinarima; išla sam da gledam kako
se u rekama kupaju lepi nagi samuraji čiji ogroman ud u to vreme za mene
nije imao nikakvog značaja i smejala sam se sa lepim veselim sluškinjama
koje su dolazile da ih izbrišu.
Oh! voditi ljubav u mojoj zemlji koja je uvek u beharu! Voleti se sa
čvrsto nabijenim borcem pod ružičastim stablima trešnje i silaziti niz
brežuljke u zagrljaju!
Jedan mornar iz Kompanije Nippon Josen Kaicha, koji je bio na
odsustvu, a beše mi rođak, uze mi jednog dana nevinost.
Otac i majka su igrali u Velikom lopovu i dvorana je bila prepuna. Moj
rođak me izvede u šetnju. Imala sam trinaest godina. On je bio proputovao
Evropu i pričao mi čuda o svetu koji nisam poznavala. Odveo me je u jedan
pust vrt, pun perunika, ugasito crvenih kamelija, žutih ljiljana i lotosa koji
su bili tako lepo ružičasti kao moj jezik. Tamo me je zagrlio i upitao da li
sam već vodila ljubav, a ja mu rekoh da nisam. Onda mi on skide kimono i
stade da mi golica grudi, to me je zasmejalo, ali sam se veoma uozbiljila
kad mi u ruku gurnu veliki, dugačak i tvrd ud.
— Šta hoćeš s njim? — upitah ga.
Ne odgovorivši mi, on me povali, razgoliti mi noge i ubacivši mi jezik u
usta, uze mi nevinost. Imala sam snage da vrisnem jednom, što je svakako
uznemirilo visoku travu i lepe hrizanteme u velikom pustom vrtu; ali u meni
se ubrzo probudi naslada.
Zatim me ote jedan puškar, a beše lep kao Dajbu iz Kamakura i o
njegovom kurcu treba govoriti s pobožnošću, jer je izgledao kao da je od
pozlaćene bronze a beše neutoljiv. Svako veće, pre no što bismo vodili
ljubav, smatrala bih sebe nezasitom, ali kada bih po petnaest puta osetila
kako mi se u vulvu sipa vrelo seme, morala bih da mu ponudim svoje
umorne bokove da se u njima zadovolji ili bih, premorena, uzimala njegov
ud u usta i sisala ga sve dok mi ne bi naredio da prestanem! Poginuo je
pokoravajući se propisima Bušide i, izvršivši taj viteški čin, ostavi me samu
i neutešnu.
Prihvati me neki Englez iz Jokohame. Zaudarao je na leš, kao i svi
Englezi, i dugo nisam mogla da se naviknem na taj zadah. Zato sam ga
preklinjala da me jebe zguza, da ne bih gledala njegovo divlje lice s riđim
zulufima. Ipak se na kraju navikoh na njega i kako je bio pod mojom
vlašću, terala sam ga da me dole liže sve dok mu jezik, uhvaćen grčem, više
nije mogao ni da mrdne.
Jedna prijateljica, sa kojom sam se upoznala u ,Tokiju i koju sam do
ludila volela, dolazila je da me teši.
Bila je lepa kao proleće i izgledalo je kao da su joj dve pčele uvek bile
spuštene na vršak grudi. Zadovoljavale smo se komadom žutog mermera,
isklesanog sa obe strane u obliku kurca. Bile smo nezasite, tresle smo se
pomamno kao dva psa koja hoće da oglođu istu kost.
Englez jednog dana polude; beše sebi uvrteo u glavu da je Šogun i hteo
je da zguza tucne Mikada.
Odvedoše ga i ja postah javna žena u društvu svoje prijateljice, sve do
dana dok se ne zaljubih u jednog Nemca, visokog, snažnog a golobradog,
koji je imao ogroman nezajažljiv kurac. On me je tukao, a ja sam ga grlila i
plakala. Na kraju mi je, izmučenoj od udaraca, udeljivao taj svoj kurac kao
milostinju, a ja sam uživala kao da sam s uma sišla, grleći ga iz sve snage.
Jednog dana uhvatismo brod i on me odvede u Šangaj i prodade nekoj
podvodačici. Zatim moj lepi Egon, ode ne okrenuvši glave a mene ostavi
očajnu sa ženama iz javne kuće, koje su mi se smejale. Od njih dobro izučih
zanat; ali kad skupim mnogo para ići ću kao poštena žena po svetu da
tražim svoga Egona, da mu još jednom osetim ud u svojoj ribi i da umrem
misleći na ružičasto drveće u Japanu.
Mala Japanka, uspravljena i ozbiljna, ode kao senka, ostavljajući Monija
sa suzama u očima da razmišlja o nepostojanosti ljudskih strasti.
Tada začu gromko hrkanje i, okrenuvši glavu, ugleda crnkinju i
Kornabea kako neporočno spavaju jedno drugom u naručju, ali oboje behu
čudovišni. Debelo natrćeno Kornelijino dupe odbijalo je mesečinu čija je
svetlost dolazila kroz otvoren prozor. Moni isuka sablju iz kanije i bocnu tu
komadinu mesa.
Iz dvorane je dopirala vriska. Kornabe i Moni iziđoše sa crnkinjom.
Dvorana je bila puna dima. Nekoliko ruskih oficira, pijanih i grubih, beše
ušlo i bljujući pogane psovke, stuštilo se na one Engleskinje iz kupleraja, a
one, odbijene groznim izgledom ovih vojničina, mrmljahu Bloody i
Damned, kako je koja bolje umela i znala.
Kornabe i Moni su malo posmatrali kako se siluju kurve, zatim iziđoše
napolje za vreme jedne straobalne kolektivne jebačine zguza, ostavljajući
očajne Adolfa Terea i Tristana de Vinegra koji su pokušavali da zavedu red
i uzalud se batrgali upetljani u svoje ženske žipone.
Tog trena uđe general Štesel i svi se postrojiše mirno, čak i crnkinje.
Japanci behu izvršili prvi juriš na opsednuti grad.
Moni gotovo požele da se vrati da vidi šta će uraditi njegov starešina, ali
su sa bedema dopirali divlji povici.
Pristigoše vojnici, dovodeći jednog zarobljenika. Beše to visok mladić,
nekakav Nemac, koga su našli na granici odbrambenih rovova dok je
pretresao leševe. Derao se na nemačkom:
— Ja nisam lopov. Volim Ruse, hrabro sam prošao kroz japanske redove
da se ponudim kao peder, pešovan, čukać zguza. Vama sigurno fale ženske,
neće vam biti loše da me imate.
— Na smrt — povikaše vojnici — na smrt, to je špijun, pljačkaš,
lešinar!
Nijedan oficir nije pratio vojnike. Moni pristupi i zatraži objašnjenje.
— Varate se — reče on strancu — mi imamo žena u izobilju, ali vaš
zločin mora biti kažnjen. Bićete pojebani zguza pošto vam je do toga stalo, i
to će vas pojebati vojnici koji su vas zarobili, posle ćete biti nabijeni na
kolac. Umrećete kao što ste i živeli, a to je najlepša smrt prema svedočenju
moralista. Vaše ime?
— Egon Miler — izjavi čovek dršćući.
— Lepo — reče Moni — dolazite iz Jokohame i sramno ste, kao pravi
podvodač, prodali svoju ljubavnicu, jednu Japanku, po imenu Kiljemi.
Peder, špijun, podvodač i lešinar, baš ste kompletni. Neka se spremi kolac a
vi, vojnici, nabijte ga zguza... Nemate svakog dana ovakvu priliku.
Svukoše lepog Egona golog. Beše to bajno lep momak, grudi
napupljenih kao u hermafrodita. Videći ove čari, vojnici isukaše svoje
pohotljive kurčeve.
 Kornabea je ovo ganulo i on sa suzama u očima zatraži od svog
gospodara da poštedi Egona, ali Moni je bio nepopustljiv i svom ordonansu
dozvoli samo da mu zavodljivi junoša sisa kurac dok je ovaj, u svom
zinulom čmaru na smenu sačekivao ozarene kurčeve vojnika, koji su, kao
pokorna stoka, pojali crkvene pesme, presrećni zbog svoga plena.
Pošto je podneo treće svršavanje, špijun i sam poče pomamno da uživa i
meša guzicom, sisajući ga Kornabeu, kao da pred sobom ima još trideset
godina da poživi.
Za to vreme pobodoše gvozdeni kolac koji je mladom pederu trebalo da
posluži kao sedište.
Kad su svi vojnici iz opaljivali zarobljenika, Moni šapnu nekoliko reči
Kornabeu koji je još bio na devetom nebu posle onog sisanja.
Kornabe se uputi put bordela i ubrzo se otud vrati u društvu mlade
japanske bludnice Kiljemi koja se pitala šta li to hoće od nje.
Onda ugleda Egona koga su upravo, vezanih usta, nabijali na gvozden
kolac. On se sav uvijao a kolac mu je malo-pomalo prodirao u stražnjicu.
Spreda mu je ukrućena kita bila skočila i trzala se da se prosto iskida.
Moni pokaza vojnicima na Kiljemi, a sirota ženica gledaše svog dragog
nabijenog na kolac pogledom u kome su se mešali strah, ljubav i samilost u
krajnjem očajanju. Vojnici je skidoše golu i podigoše joj jadno, sićušno,
ptičje telo do tela momka nabijenog na kolac.
Rastaviše nesrećnici noge i onaj narasli kurac koji je toliko želela opet
prodre u nju.
Jadna bezazlena dušica ništa nije shvatala od tog varvarstva. ali kurac
koji ju je natakao odviše je u njoj budio strast. Ona prosto polude i,
praćakajući se, malo-pomalo nabijaše sve dublje telo svog ljubavnika na
kolac. On svrši izdišući.
Beše to neobičan barjak koji su pravili taj čovek vezanih ustiju i žena
koja se džilitala na njemu, zinuvši! . . . Tamna krv stvarala je baru pri dnu
koca.
— Vojnici, pozdrav onima što umiru — povika Moni, pa reče Kiljemi:
— Eto, ispunio sam ti želju... U ovom času u Japanu su trešnje u cvetu,
ljubavnici lutaju po snegu ružičastom od latica, ližući se u dupe.
Zatim, uperivši revolver, smrska joj glavu. Mozak male kurtizane prsnu
oficiru u lice kao da je time htela da pljune svog dželata.
 GLAVA SEDMA

Posle izvršenja smrtne kazne po kratkom postupku nad špijunom Egonom

Milerom i japanskom bludnicom Kiljemi, knez Vibesku je postao veoma
popularan u Port Arturu.
Jednog dana general Štesel naredi da ga pozovu i predade mu pismo,
govoreći:
— Kneže Vibesku, iako niste Rus, ipak ste jedan od najboljih oficira u
tvrđavi... Očekujemo pomoć ali potrebno je da general Kuropatkin požuri...
Ako još bude oklevao, moraćemo da kapituliramo. Ova japanska paščad nas
vrebaju i njihov fanatizam će jednog dana slomiti naš otpor. Treba da
prođete kroz japanske linije i da uručite ovu depešu generalisimu.
Pripremiše balon. Osam dana su se Moni i Kornabe vežbali da rukuju
aerostatom koji jednog lepog dana naduvaše.
Dva glasnika se popeše u čun ispod vazdušnog broda i izgovoriše
tradicionalan poklič: »Drešite sve!« Kad dospeše u zonu oblaka, zemlja im
se još samo ukaza kao kakva malena stvar a ratno poprište im se pojavi
pregledno, sa vojskama i eskadrama na moru, dok je šibica kojom su
pripaljivali cigaretu ostavljala svetliji trag nego đulad iz džinovskih topova
kojima su se služile zaraćene strane.
Povoljan vetrić ponese balon u pravcu ruske vojske te su se posle
nekoliko dana spustili na zemlju, gde ih dočekao jedan visoki oficir koji im
požele dobrodošlicu. Bio je to Fedor trokur, bivši ljubavnik Elene Verdije,
sestre Kilkiline iz Ankone.
— Poručniče — reče mu knez Vibesku, iskočivši iz čuna — veoma ste
predustretljivi, a doček koji nam priređujete naknada nam je za teški umor.
Dopustite mi da vas zamolim za oproštaj što sam vas načinio rogonjom u
Petrogradu sa vašom milosnicom Elenom, francuskom učiteljicom kćeri
generala Kokodriofa.
 — Dobro ste postupili — odvrati Fedor. — Za mislite ovde sam zatekao
njenu sestru Kilkilin, divnu devojku, kelnerica je u jednoj ženskoj pivnici u
koju navraćaju i naši oficiri. Napustila je Pariz da bi zaradila velike pare na
Dalekom istoku. Mnogo zarađuje ovde, jer oficiri, kao ljudi kojima je još
malo ostalo da prožive, lumpuju, a s njom je i njena prijateljica Aleksin
Manžtu.
— Kako! — uzviknu Moni — Kilkilin i Aleksin su tu!... Vodite me brzo
generalu Kuropatkinu, treba pre svega da obavim svoju misiju... Posle ćete
me odvesti u pivnicu.
General Kuropatkin ljubazno primi Monija u svojoj palati. Ista je bila
prilično dobro uređen vagon.
Generalisimus pročita poruku pa reče:
— Učinićemo sve što je u našoj moći da oslobodimo Port Artur. U
međuvremenu, kneže Vibesku, proglašavam vas vitezom svetog Đorđa.
Pola sata kasnije, novo odlikovani se nalazio u pivnici Kod zaspalog
kozaka, u društvu Fedora i Kornabea. Dve žene poleteše da ih posluže. Bile
su to Kilkilin i Aleksin, dražesne kao i pre. Bile su obučene kao ruski
vojnici, a nosile su čipkanu keceljicu preko širokih pantalona uvučenih u
čizme, stražnjice i grudi su im prijatno kipele i prsile se pod uniformom.
Kačketić nakrivo namešten preko kose dodavao je ovoj vojničkoj opremi
jednu izazivačku notu. Ličile su na male operetske statistkinje.
— Gle Monija! — uzviknu Kilkilin. Knez poljubi obe žene i zatraži da
mu ispričaju šta im se sve izpodogađalo.
— Čuj — reče Kilkilin — ali i ti ćeš nama ispričati šta se tebi događalo.
— Posle one kobne noći kad su nas provalnici ostavili polumrtve pored
leša svog pobratima, kome sam ja zubima prerezala kurac u trenutku ludog
zanosa, probudila sam se okružena lekarima. Našli su mi nož zariven u
dupe. Aleksin se lečila kod svoje kuće a od tebe više nismo imale vesti. Ali
kada smo već mogle da izlazimo, doznale smo da si otišao u Srbiju. Afera je
izazvala ogroman skandal, moj istraživač me je napustio a Aleksinin
senator više nije hteo da je izdržava.
Naša zvezda u Parizu je počinjala da tamni. Tada izbi rat između Rusije
i Japana. Zaštitnik jedne moje prijateljice je organizovao odlazak žena radi
posluživanja po pivnicama-kuplerajima koji su išli za ruskom vojskom,
zaposliše nas i eto.
Moni potom ispriča šta se njemu događalo. Izostavljajući ono što se
zbilo u Orijent-ekspresu, predstavi Kornabea dvema ženama, ali ne
govoreći da je to onaj provalnik koji je Kilkilini zabio nož u dupe.
Sve ove priče podstakoše na silno ispijanje čaša; sala je bila puna oficira
pod šapkama koji su, milujući servirke, pevali u sav glas.
— Da iziđemo — reče Moni.
Kilkilin i Aleksin krenuše za njima, te tako pet vojnika iziđe iz rova i
uputi se ka Fedorovom šatoru.
Beše se spustila zvezdana noć. Moniju se probudi merak dok je prolazio
ispred generalisimusovog vagona, pa smače gaće Aleksini, čije je debelo
dupe bilo u njima zgnječeno i, dok su ostali nastavljali marš, on ispipa
divnu guzicu, nalik na bledo lice na bledoj mesečini, pa isukavši svoj strašni
kurac, protrlja ga malo o guzni razdeljak, lupkajući povremeno rupu na
dupetu, zatim se najednom odluči, začuvši odsečan zvuk trube koju je
pratilo lupanje doboša. Kurac mu se spusti među polutke i krenu onom
putanjom što je vodila u pičku. Ruke mladog čoveka su pretraživale runo i
pipkale dražicu. Nagore-nadole, nadole-nagore rio je raonikom svog pluga
Aleksininu brazdu a ona je uživala mešajući onim svojim lunarnim dupetom
kome kao da se odozgo udivljen mesec smeškao. Najednom poče monotono
prozivanje stražara; njihovo uzvikivanje je odjekivalo u noći. Aleksin i
Moni su tiho uživali i kad svršiše, gotovo u istom trenu uz dubok uzdah,
jedna granata zapara vazduh i pobi neke vojnike koji spavahu u rovu.
Izgiboše jaučući kao što deca dozivaju majku. Moni i Aleksin se brzo
doteraše i odjuriše u Fedorov šator.
Tamo zatekoše Kornabea sa otkopčanim šlicom kako kleči pred Kilkilin
koja mu je, razgaćena, pokazivala dupe. On je govorio:
— Ne, ne vidi se ništa i nikad se ne bi reklo da ti je tu krknut nož.
Zatim, ustavši, tucnu je zguza kličući ruske fraze koje beše naučio.
Fedor se tada namesti ispred nje i umoči joj svoj ud u pičku. Izgledala je
kao zgodan dečkić kog tucaju zguza dok on svoju kitu ubada u neku žensku.
Zbilja, ona beše odevena kao muško a Fedorov ud kao da je pripadao njoj.
Ali dupe joj je bilo odviše puno da bi takva misao mogla potrajati.
I njen vitak stas i ispršene grudi demantovali su da je ona neki mlađan
peder. Trio je po taktu mešao sve u šesnaest a Aleksin se primače da
pošašolji Fedoru ona njegova tri jajca.
U lom času neki vojnik napolju gromko viknu kneza Vibeskua.
Moni iziđe, vojnik je dolazio kao glasonoša generala Munina koji je
pozivao Monija da mu se smesta javi.
 On pođe za vojnikom i tako, idući kroz logor, stigoše do furgona u koji
se Moni pope dok ga je vojnik prijavljivao:
— Knez Vibesku.
Furgon je iznutra ličio na budoar, ali neki istočnjački. Tu je vladala luda
raskoš a general Munin, pedesetogodišnja grdosija, primi Monija veoma
učtivo.
On mu pokaza neku lepu dvadesetogodišnju ženu nemarno opruženu na
sofi.
Beše to njegova žena:
— Kneže, Vibesku — reče general — pošto je moja supruga ćula kako
se danas priča o vašem podvigu, poželela je da vam čestita. S druge strane,
ona je već tri meseca u drugom stanju, pa joj se kao trudnoj ženi neodoljivo
prohtelo da sa vama spava. Eto vam je! Izvršite svoju dužnost. Ja ću se
zadovoljili na drugi način.
Bez odgovora, Moni se skide go i poče da svlači lepu Aidin koja je
izgledala neobično uzbuđena. Ona ujede Monija dok ju je svlačio. Bila je
divno građena i trudnoća joj se još nije zapažala. Dojke, kao da su ih
izvajale Gracije, nadimale su se i bile loptaste poput topovske kugle.
Telo joj je bilo gipko, punačko a vitko. Primamljiv nesklad između
gojaznog dupeta i tanušnog stasa delovao je na Monija tako da on oseti
kako mu se ud uspravlja pribogu kao norveška jelka.
Ona mu ga zgrabi dok joj je on pipkao butine, koje su gore bile punačke
a prema kolenu su se tanjile.
Svukavši je, on je zajaši i natače, ržući kao ždrebac a ona je sklopljenih
očiju uživala u beskrajnom blaženstvu.
Aidin je izbezumljenički jahala Monija. Sise su joj poigravale a dupe
pomamno odskakalo. Monijeve ruke su pipkale njene divne debele guzove.
General potom dograbi svoju ženu za bokove, uvuče joj ud u dupe.
Moni je u tome još više uživao. Dva kurca, jedva rastavljena tankom
pregradom, udarala su jedan drugog u njokalicu, od čega je mladoj ženi
raslo uživanje, ujedala je Monija i uvijala se kao guja. Trostruko svršavanje
doživeše u istom trenu. Trio se onda rasturi, a general, skočivši smesta,
razmahnu sabljom vičući:
— Sada, treba da umrete, kneže Vibesku, suviše ste videli.
Ali Moni ga bez po muke razoruža.
Veza mu potom ruke i noge i položi ga u jedan ugao furgona kraj leša
malog Kineza. Zatim nastavi sve do zore slasnu jebačinu sa generalicom.
Kad ju je napuštao, ona se beše umorila i zaspala. General je takođe spavao,
vezanih ruku i nogu.
Moni ode u Fedorov šator: i tamo se isto tako tucalo cele bogovetne
noći. Aleksin, Kilkilin, Fedor i Kornabe spavali su golišavi i izvaljeni na
ogrtačima kako su stigli. Sperma je ženama slepila dlake a muškarcima su
kurčevi kukavno visili.
Moni ih ostavi da spavaju, pa stade da luta kroz logor. Najavljivana je
skora borba s Japancima. Vojnici su se pripremali ili ručavali. Konjanici su
timarili konje.
Jedan kozak, kome su zeble ruke, upravo ih je grejao u pizdi svoje
kobile. Životinja je tiho rzala. Najednom upaljeni kozak đipi na neku stolicu
iza životinje i isuka kao koplje dugačku kurčinu pa je sa uživanjem grunu u
pičku životinje koja je lučila jak afrodizijak za ljubitelje konja, jer ona
živina od čoveka triput svrši žestoko tresući guzicu pre no što će izvući
kurac iz konjske pizde.
Jedan oficir koji je primetio ovaj divljački čin, priđe sa Monijem
vojniku. Strahovito je zamerio ovome što na taj način zadovoljava svoju
požudu:
— Prijatelju — reče mu — za ratnika je drkanje.
Svaki vojnik odreda mora znati da je u ratno vreme drkancija jedino
dopušteno ljubavisanje. Izdrkaj ga, pobratime, ali ne diraj ni u žene ni u
stoku.
Samozadovoljavanje je i inače za pohvalu, jer omogućuje muškarcima i
ženama da se priviknu na svoj skori i konačni rastanak. Običaji, duh, nošnja
i ukus dva pola sve su različitiji. Krajnje je vreme da se to uvidi i izgleda mi
da, ako hoćemo da vladamo na zemlji, moramo da vodimo računa o ovom
prirodnom zakonu koji će se uskoro nametnuti.
Oficir se udalji, ostavljajući zamišljenog Monija da se vrati u Fedorov
šator.
Najednom, knez primeti neku neobičnu graju, kao da irske naricaljke
kukaju nad neznanim pokojnikom.
Izbliza se ovaj žagor pretvori u odsečno udaranje po taktu, kao da neki
poludeli dirigent lupa palicom o pult dok orkestar prigušeno svira.
Knez potrča brže i pred očima mu se ukaza neobičan prizor. Četa
vojnika, kojoj je komandovao neki oficir, naizmenično je dugim savitljivim
šibama mlatila po leđima osuđenike gole do pojasa.
 Moni, koji je po činu bio stariji od onoga što je komandovao onima koji
su šibali, htede da preuzme komandu.
Dovedoše novog krivca. Beše to zgodan momak, Tatarin, koji uopšte
nije govorio ruski. Knez naredi da ga svuku do gola a zatim ga vojnici
išibaše tako da ga je jutarnja hladnoća ujedala istovremeno sa šibama koje
su ga katšale.
Bio je mrtav hladan i ova mirnoća razjari Monija; on šanu nešto na uvo
oficiru koji ubrzo dovede jednu servirku iz pivnice. To beše neka druslasla
kelnerica kojoj su kukovi i sise nepristojno kipeli iz uniforme što je
opasivala. Ta lepa pozamašna cura stiže, a kako joj je odeća smetala, išla je
kao patka.
— Neuljudni ste, devojko — reče joj Moni — kada je neko kao vi
žensko, onda se ne oblači muški; sto batina će vas naučili pameti.
Nesrećnica uzdrhta celim telom, ali na jedan Monijev znak, vojnici je
svukoše golu.
Njena golotinja je neobično odudarala od Tatarinove.
On je bio sav usukan, mršavog lica, sitnih očiju, prepredenih a mirnih;
udovi su mu bili onako mršavi kao što se to pripisuje Jovanu Krstitelju
pošto se neko vreme hranio skakavcima. Ruke čapljaste, grudi i noge mu
behu maljave, obrezani penis od šibanja postajaše sve krući a glavić,
purpurno crvene boje, kao bljuvanak pijandure.
Kelnerica, lep uzorak Švabice iz Brunsvika, imala je tešku pozadinu,
kao snažna luksemburška kobila puštena među ždrepce. Laneno plava kosa
prilično ju je činila poetičnom; rajnske nimfe i ne bi mogle biti drugačije.
Veoma svetle plave dlake spuštale su joj se do polovine butina. Ta
čupava kosa joj je potpuno pokrivala nabubrelu picu. Žena je odisala
zdravljem, svi vojnici osetiše kako im muževni udovi sami od sebe zauzeše
stav mirno.
Moni zatraži da mu donesu knutu. Tutnu je Tatarinu u šake.
— Bezobrazni pukovski učitelju borilačke veštine — povika mu on —
ako hoćeš da izvučeš živu kožu, nemoj brenovati kožu ove droce.
Bez odgovora, Tatarin kao znalac osmotri spravu za mučenje, koja se
sastojala od kožnih kaiševa sa gvozdenim opiljcima.
Žena je cmizdrila i na nemačkom kumila za milost. Belo i rumenkasto
telo joj je podrhtavalo. Moni naredi da je obore na kolena, zatim joj
udarcem noge natera debelu guzicu da se natrći. Tatarin najpre fijuknu
knutom kroz vazduh a onda, snažno zamahnuvši rukom, taman da je udari,
kad nesrećna kelnerica, drhteći celim telom, gromko prdnu i zasmeja sve
prisutne, pa i samog Tatarina kome knuta pade. Moni ga sa šibom u ruci
raspali po licu, rekavši:
— Budalino jedna, rekao sam ti da mlatiš a ne da se cerekaš.
Zatim mu dade šibu i naredi da najpre išiba Nemicu kako bi je privikao
na batine. Tatarin poče ravnomerno da bije. Stojeći iza debele guzice
grešnice, ud mu se beše uštapio k'o sveća, ali uprkos požudi, ruka mu je po
taktu padala; šiba beše vrlo elastična, udarac bi zafijukao kroz vazduh i
zatim bi se odsečno sručio na zategnutu kožu koju su šarale pruge.
Tatarin beše umetnik pa su se udarci kojima ju je opaljivao sastavljali u
kaligrafski crtež.
Uskoro joj se nisko na leđima, iznad dupeta, razgovetno pojavi reč
kurva.
Ljudi snažno zatapšaše dok je kuknjava Švabice bivala sve promuklija.
Dupe bi joj se pri svakom udarcu šibe malo zatreslo pa bi se natrćilo a
stegnuti guzovi bi se ubrzo olabavili.
Malo-pomalo beše se, izgleda, privikla na udarce. Pri svakom udaru
šibe leđa su joj se meko dizala, dupe bi se odškrinulo a pička zinula od
milja kao da je upravo obuzelo neko neočekivano uživanje.
Ona se ubrzo sruši kao grcajući u nasladi a Moni u tom času zaustavi
Tatarinu ruku.
On mu predade knutu, pa muškarac, veoma nadražen i izludeo od želje,
stade da tim okrutnim oružjem bije Nemicu po leđima. Svaki udarac je
ostavljao više krvavih dubokih tragova jer, umesto da podiže knutu pošto bi
je sručio, Tatarin bi je povlačio prema sebi, pa su joj tako opiljci sa kaiševa
cepali delove kože i mesa, razbacujući ih na sve strane i prskajući
kapljicama krvi uniforme soldateske.
Nemica više nije osećala bol, sklupčavala se, uvijala i pištala od
uživanja. Lice joj je bilo zajapureno, bale su joj curile i kada Moni naredi
Tatarinu da prestane, tragovi reči kurva su bili iščezli, jer joj leđa behu
samo jedna velika rana.
Tatarin je stajao uspravljen sa krvavom knutom u ruci; izgledalo je da
očekuje pohvalu, ali Moni ga pogleda prezrivo:
— Lepo si otpočeo ali rđavo završio. Ovo delo je gnusno. Udarao si kao
neznalica. Vojnici, odnesite ovu ženu i dovedite mi jednu od njenih
drugarica u ovaj šator: prazan je. Ja ću ostati u njemu sa ovim bednim
Tatarinom.
 On otpusti vojnike, od kojih nekolicina odnese Nemicu, a knez ode sa
svojim osuđenikom pod šator.
Poče da ga iz sve snage bije sa dve batine. Tatarin, razdražen prizorom
koji mu je domaločas bio pred očima i u kome je on bio glavni učesnik, ne
zadrža dugo spermu koja mu je vrila u mudima. Kara mu skoči pod
Monijevim udarcima a sperma, šiknuvši, pljusnu po šatorskom platnu.
U tom trenutku dovedoše drugu ženu. Bila je u košulji, jer su je
iznenadili u postelji. Lice joj je izražavalo zaprepašćenje i užasan strah. Bila
je nema i iz grla su joj izlazili promukli neartikulisani glasovi.
Beše to lepa cura, poreklom iz Švedske. Kao kćerka vlasnika pivnice
udala se za nekakvog Danca, očevog ortaka. Porodila se pre četiri meseca i
sama je hranila svoje dete. Mogla je imati dvadeset četiri godine. Nabrekle
od mleka — jer je bila dobra dojilja — dojke su joj kipele u košulji.
Čim je Moni vide, otpusti vojnike koji su je doveli i zadiže joj košulju.
Debele Šveđankine butine izgledale su kao središni deo stuba što nosi divno
zdanje, dok su joj dlake bile zlataste i ljupko kovrdžaste. Moni naredi
Tatarinu da je šiba dok je on bude lizao. Udarci su pljuštali po rukama neme
lepojke ali kneževa usta su dole zahvatala ljubavni napitak koji se točio iz
njene severnjačke pičke.
Zatim leže na krevet pošto je ženi, koja je sva bila u vatri, smakao
košulju. Ona se namesti preko njega i kurac uđe duboko između zasenjujuće
belih butina. Njeno teško i jedro dupe podizalo se po taktu. Knez uze jednu
dojku u usta i poče da sisa ukusno mleko.
Ni Tatarin nije ostajao neuposlen već je, fijučući šibom, prišivao ljute
udarce preko mape nemoj curi kojoj je time povećavao uživanje. Udarao je
kao da je s uma sišao, šarajući prugama ono veličanstveno dupe, bezobzirno
ostavljajući tragove po lepim belim punačkim ramenima i brazdajući je po
leđima. Moniju, koji se već beše mnogo naradio, trebalo je dugo dok poče
da uživa a nema cura, nadražena šibom, svrši petnaest puta dok je on jedva
jednom.
Tada ustade i videći Tatarina u erekciji, fino udešenog, naredi mu da
nabode kučećki lepu dojilju koja je izgledala nezajažljiva a on sam, uzevši
knutu, raskrvari leđa vojniku koji je svršavao uz stravične krike.
Tatarin nije napuštao položaj. Stoički podnoseći udarce koje mu je
zadavala užasna knuta, neumorno je pretraživao onaj ljubavni kutak u koji
se bio ukucao. Pet puta on tu položi svoju užarenu žrtvu. Zatim osta
nepomičan na ženi koju su još potresali sladostrasni trzaji.
 Ali knez ga je izazivao, beše zapalio cigaretu i na raznim mestima
Tatarinu opržio ramena. Zatim mu podmetnu upaljenu šibicu pod mošnice a
opekotina je ponovo delovala podsticajno na neumorni ud. Tatarin krenu u
novo svršavanje. Moni opet uze knutu i raspali iz sve snage po pripijenim
telima Tatarina i one neme cure; krv je lila, udarci su pljuštali pljis-pljas,
šljis-šljas. Moni je psovao na francuskom, rumunskom i ruskom. Tatarin je
straobalno uživao ali iz očiju mu je izbijala mržnja prema Moniju.
Poznavao je jezik nemih i, prelazeći rukom ispred lica svoje ženske, dade
joj znake koje je ova savršeno razumevala.
Pri kraju ovog naslađivanja, Moniju se prohte jedna nova nastranost: on
prinese svoju užarenu cigaretu vršku vlažne dojke neme žene. Mlekom, čija
je jedna kap probijala iz duguljaste sise, ugasi cigaretu, ali žena kriknu od
užasa, svršavajući.
Ona dade znak Tatarinu koji joj smesta izlete iz pičke. Oboje se stuštiše
na Monija i razoružaše ga. Žena uze šibu a Tatarin knutu. Pogleda punog
mržnje, dok ih je pokretala žeđ za osvetom, počeše nemilosrdno da šibaju
oficira koji ih je izložio mučenju. Uzalud je Moni zapomagao i otimao se,
udarci mu nisu štedeli nijedan deo tela. Međutim, pobojavši se da njegova
osveta nad oficirom ne dobije koban obrt, Tatarin ubrzo odbaci svoju knutu,
zadovoljivši se, kao i žena, običnom šibom. Moni je odskakao pod šibama a
žena se naročito okomila da bije kneza po trbuhu, jajima i kurcu.
Celog tog dana vršene su pripreme za bitku koja poče predveče. Moni,
Kornabe i obe žene zatvorili su se u Fedorov šator, koji se borio u
prethodnici. Uskoro se začuše prvi topovski pucnji i bolničari se vratiše
noseći ranjenike na nosilima.
Šator je bio pretvoren u ambulantu. Kornabe i obe žene su bili
mobilisani da sakupljaju samrtnike. Moni osta sam sa tri ruska ranjenika
koji su bili u bunilu.
Tada naiđe neka dama iz Crvenog krsta, odevena u dopadljiv nebeljen
mantil s trakom oko desne ruke.
Bila je to veoma lepa devojka iz poljskog plemstva. Imala je mio
anđeoski glas i, čuvši je, ranjenici okrenuše k njoj svoje umiruće oči,
verujući da gledaju Bogorodicu.
Ona je svojim milim glasom izdavala Moniju neosetljiva naređenja. On
je slušao kao malo dete, začuđen energijom lepe devojke i čudnom
svetlošću koja je iskrila iz njenih zelenih očiju.
 S vremena na vreme anđeosko lice bi joj postajalo okrutno i jato
neoprostivih poroka kao da joj je senčilo čelo. Izgledalo je kao da
bezazlenost ove žene povremeno dobija neke ubilačke nastupe.
Moni je osmotri bolje i ubrzo opazi da joj se prsti duže zadržavaju u
ranama no što je to potrebno.
Dovedoše jednog ranjenika koga je bilo užasno pogledati. Lice mu je
bilo krvavo a grudni koš otvoren.
Bolničarka ga sladostrasno previ. Beše uvukla desnu ruku u razjapljenu
ranu i izgledalo je da uživa u dodiru s drhtavim mesom.
Najednom, vampirica diže oči i opazi ispred sebe, s druge strane nosila,
Monija koji ju je posmatrao smešeći se prezrivo.
Ona pocrvene, ali je on umiri.
— Umirite se, ne bojte se ništa, bolje no iko razumem požudu koju
možete osećati. I meni su ruke okaljane. Naslađujte se ovim ranjenicima ali
nemojte odbijati moje zagrljaje.
Bolničarka obori oči ćutke. Moni se ubrzo našao iza nje. Zadiže joj
suknje i otkri bajno dupe čije su polutke bile toliko čvrsto stegnute kao da
su se zaverile da se nikad ne razmaknu.
Ona je sada grozničavo i sa anđeoskim osmehom na usnama razdirala
strahotnu ranu samrtnika. Natrći se da bi omogućila Moniju da što više
uživa u prizoru koji mu je pružalo njeno dupe.
Tada joj on kučećki hitnu svoj džilit među satenske usne pičke, a
desnom rukom joj je milovao polutke dok mu je leva krenula na dražicu
ispod žipona. Bolničarka je uživala ćutke, grčeći ruke u rani umirućeg koji
je stravično krkljao. On izdahnu u trenutku kada je Moni svršavao.
Posle se uljudiše i tada im donesoše nekog lepog mladića kome je karteč
odneo ruke i noge. Ovaj ljudski trup je još imao lep ud, idealno ukrućen.
Čim osta nasamo s Monijem, bolničarka sede na ukrućeni ud onom trupu
koji beše u ropcu i za vreme ovog razuzdanog jahanja stade da sisa kitu
Moniju te ovaj svrši nabrzaka kao kakav karmelitski kaluđer. Čovek-trup ne
beše mrtav; strahovito je krvario kroz patrljke sva četiri uda. Vampirica
stade da mu sisa kitu i omogući mu da umre pod užasnim milovanjem.
Sperma koja je iscurila od ovog lizanja beše, priznala je to Moniju, gotovo
hladna a ona je izgledala toliko nadražena da je Moni, koji osećaše da je
iscrpen, zamoli da se nanovo raskopča. On uze da joj sisa dojke a ona onda
kleče i pokuša da vrati u život kneževski džilit nadražujući ga među sisama.
 — Avaj! — uzviknu Moni — svirepa ženo kojoj je Bog dodelio misiju
da dokrajčuje ranjenike, ko si ti? Ko si?
»Ja Sam — reče ona — kći Jana Morneskog, kneza-revolucionara koga
je gnusni Gurko poslao u Tobolsk u smrt.
Da osvetim sebe i svoju majku, Poljsku, dokrajčujem ruske vojnike.
Htela bih da ubijem Kuropatkina i želim smrt Romanova.
Moj brat, koji mi je ujedno ljubavnik i koji mi je uzeo nevinost za
vreme jednog pogroma u Varšavi, iz straha da moja čednost ne postane
plenom kakvog kozaka, oseća isto što i ja. On je udesio da zaluta puk kojim
je komandovao, pa ga je udavio u Đajkalskom jezeru. Svoju nameru mi je
nagovestio još pre svog polaska.
Tako se mi, Poljaci, svetimo moskovskoj tiraniji.
Ovo patriotsko ludilo delovalo je na moja čula i najplemenitije strasti u
meni ustupiše mesto onim strastima koje izaziva svirepost. Okrutna sam,
vidiš li, kao Tamerlan, Atila i Ivan Grozni. Nekad bejah pobožna kao
svetica. Danas bi Mesalina i Katarina, pored mene, bile krotke ovčice.«
Ne može se reći da Moni nije drhtao slušajući izjave ove prvoklasne
kurve. On htede po svaku cenu da joj liže dupe u slavu Poljske i saopšti joj
kako je indirektno bio umešan u zaveru koja je u Beogradu stala života
Aleksandra Obrenovića.
Slušala ga je s divljenjem.
— O kad bih ja mogla jednog dana da gledam — kliknu ona — kako
Car leti kroz prozor!
Moni, koji je bio lojalan oficir, pobuni se protiv ovog izbacivanja kroz
prozor i priznade da je odan zakonitom samodržavlju:
— Divim vam se — reče on Poljakinji — ali da sam nešto ja Car,
uništio bih redom sve te Poljake. Ti glupavi gadovi neprestano prave bombe
i planetu čine nepodobnom za stanovanje. U samom Parizu ti sadisti, koji
podjednako potpadaju pod nadležnost porotnog suda i ulaze u delokrug
ludnice Salpetrijer, remete život mirnim građanima.
— Tačno je da su moji sunarodnici — reče Poljakinja — ljudi sa kojima
se nije šaliti, ali neka im vrate njihovu otadžbinu i neka ih puste da govore
sopstvenim jezikom, pa će Poljska nanovo postati zemlja viteškog ugleda,
raskoši i lepih žena.
— U pravu si! — uzviknu Moni i oborivši bolničarku na jedna nosila,
uze je polagačke, pa su tako u jebanju prijateljski ćaskali o galantnim i
dalekim stvarima... Čisto bi se reklo pravi pravcijati Dekameron sa kužnima
svud oko njih.
— Šarmantna ženo — govoraše Moni — hajde da trampimo našu veru i
naše duše.
— Važi — govorila je ona — uzećemo se posle rata i svet će treštati od
naših svireposti.
— Pristajem — reče Moni — samo da te svireposti budu po zakonu.
— Možda si u pravu — reče bolničarka — ništa tako ne prija kao
vršenje onog što je dopušteno.
Tu padoše u zanos, čvrsto se zagrliše, izujedaše i svršiše na mrtvo ime i
prezime.
U tom času začuše se povici, japanske trupe su odbacivale rusku vojsku
u rasulu.
Ćuli su se užasni vapaji ranjenika, gruvanje artiljerije, zlokobno
tandrkanje kara i puškaranje.
Iznenada se otvori šator i četa Japanaca ga zauze.
Jedan japanski oficir priđe knezu Vibesku.
— Vi ste moj zarobljenik! — reče mu on, ali ga Moni jednim
revolverskim hicem ubi na mestu, pa mu pred uzbezeknutim Japancima
prebi mač o svoja kolena.
Istupi tada drugi japanski oficir, te vojnici opkoliše Monija koji se
prepusti i, izišavši iz šatora u društvu japanskog oficirčića, opazi u daljini
kako zakasneli begunci grabe ravnicom, s mukom pokušavajući da se
domognu razbijene ruske vojske.
 GLAVA OSMA

Moni je kao zarobljenik koji je dao reč bio slobodan da se nesmetano kreće
kroz japanski logor. Uzalud je tražio Kornabea. Vrzmajući se tako na sve
strane, zapazio je da na njega motri onaj oficir što ga je zarobio. On zažele
da se sprijatelji s njim i pođe mu za rukom da se s njim poveže. Pokazalo se
da je to čovek koji je poprilično voleo uživanja i koji mu o svojoj ženi u
Japanu ispriča bajne stvari.
— Ona je smešljiva i dražesna — kazivao je on — i ja je obožavam kao
što obožavam trojstvo Ameno—Mino—Kanusi—No Kami. Plodna je kao
što su Isanagi i Isanami, tvorci sveta i čovekovi roditelji, a lepa kao
Amaterasu, kćer ovih bogova i kao što je lepo samo sunce. Čekajući me,
ona misli na mene i prebira trinaest struna svog carskog kotoa od polonia
drveta ili svira na siou sa sedamnaest slamki.
— A vi — upita Moni — zar vam se nikad nije prohtelo da opalite
nekog otkako ratujete?
— Ja se — reče oficir — baš kad mi prigusti, samozadovoljavam i
gledam skaredne slike — i tu on iznese pred Monija knjižice pune
iznenađujuće skarednih gravira na drvetu. Jedna od tih knjiga pokazivaše
kako žene vode ljubav sa svim vrstama životinja, mačkama, pticama,
tigrovima, psima, ribama i čak sa oktopodima koji, onako grozni, svojim
pipcima sa sisaljkama grle tela histeričnih ženskinja.
— Svi naši oficiri i svi naši vojnici — reče oficir — imaju ovakve
knjige. Oni mogu da prođu bez žena i samozadovoljavaju se gledajući ove
crteže koji izazivaju žestoke i dugotrajne a ponekad i bolne erekcije.
Moni je često obilazio ruske ranjenike. Tamo je pronašao i poljsku
bolničarku koja mu je u Fedorovom šatoru davala lekcije iz svireposti.
Među ranjenicima se nalazio jedan kapetan rodom iz Arhangelska. Rana
mu nije bila naročito teška i Moni je često s njim razgovarao stojeći uz
krevetsko uzglavlje.
 Jednog dana taj ranjenik, koji se zvao Kataš, pruži Moniju neko pismo,
moleći da mu ga pročita. U pismu je bilo reči o tome kako Kataševa žena
ovoga vara s nekim krznarskim trgovcem.
— Obožavam je — reče kapetan — tu ženu više volim no samoga sebe i
užasno patim znajući da pripada drugom, ali sam i srećan, strašno srećan.
— Kako mirite ta dva osećanja? — upita Moni — Ona su protivrečna.
— U meni su ona pomešana — reče Kataš — i ja ne mogu zamisliti
čulnu nasladu bez bola.
— Vi ste, znači, mazohista? — upita Moni, živo zainteresovan.
— Ako tako uzmete! — složi se oficir — Mazohizam se, uostalom,
slaže sa zapovestima hrišćanske veroispovesti. Čujte, pošto se zanimate za
mene, ispričaću vam priču o sebi.
— Pristajem — reče Moni predusretljivo — ali popijte prethodno ovu
limunadu da osvežite grlo.
Kapetan Kataš poče ovako:
— Rodio sam se 1874. u Arhangelsku i od rane mladosti sam, svaki put
kad bi me kažnjavali, osećao neku gorku slast. Sve nesreće koje se sručiše
na našu porodicu razvijale su u meni ovu sposobnost da uživam u nesreći, i
čak su je podsticale.
Do toga je svakako došlo od preterane nežnosti. Ubiše mi oca i sećam se
da sam tada, kao petnaestogodišnjak, usled te smrti osetio svoje prvo
uživanje. Uzbuđenje i užas izazvaše mi ejakulaciju. Mati mi polude, i kad
bih odlazio u ludnicu da je obiđem — onanisao sam slušajući je kako
odvratno bulazni, jer je smatrala da se pretvorila u nužnik, gospodine, i
opisivala je zamišljene guzice kako u nju seru. Postala je opasna, tražila je
uz veliku galamu da je isprazne čistači nužničkih jama. S mukom sam je
slušao. Prepoznavala me je.
— Sine moj — govorila je — više ne voliš svoju majku, ideš u druge
klozete. Sedni na mene i komotno se poseri.
Gde se lagodnije srati može no u utrobi majke svoje?
A zatim, sine, nemoj zaboraviti, jama je puna. Juče je jedan pivarski
trgovac, koji beše došao da se u mene posere, imao proliv. Ne mogoh više
da izdržim, izlih se. Treba apsolutno dovesti čistače!
Da li ćete poverovati u ovo, gospodine, bio sam iz dna duše zgađen a i
ucveljen, jer sam obožavao svoju majku, ali sam istovremeno imao neko
neopisivo osećanje slušajući te grozne reči. Da, gospodine, uživao sam i
drkao ga.
 Oteraše me u vojsku i, blagodareći svojim vezama, mogao sam da
ostanem na Severu. Posećivao sam porodicu nekog protestantskog pastora,
nastanjenog u Arhangelsku; on je bio Englez i imao je tako divnu ćerku da
vam moji opisi ni upola neće dočarati prema onome koliko je bila lepa u
stvarnosti. Jednog dana dok smo za vreme jedne porodične zabave igrali,
Florans mi posle valcera, kao slučajno, spusti ruku među noge i upita me:
— Jel' vam skočio?
Primetila je da sam u stanju užasne erekcije; ali, ona se nasmeši i reče
mi:
— I ja sam se isto tako sva ovlažila, ali ne u vašu čast. Svršila sam
misleći na Dira.
I ode mazno prema Diru Kisiru koji je bio norveški trgovački putnik.
Malo su se šalili, pa pošto je muzika zasvirala za igru, odoše zagrljeni,
gledajući se zaljubljeno. Bio sam na mukama. Ljubomora mi je jela dušu.
Florans je ionako bila poželjna, ali sam je pogotovo želeo od onog dana kad
saznah da me ne voli. Svrših gledajući je kako igra s mojim suparnikom.
Zamišljao sam ih zagrljene i morao da se okrenem da mi se ne vide suze.
Tada, gonjen demonom požude i ljubomore, zavetovah se da mi mora
postati žena. Čudna je ta Florans, govori četiri jezika, francuski, nemački,
ruski i engleski, ali stvarno ne zna nijedan od njih i žargon kojim se služi
ima ukus na divljakušu. Ja lično odlično govorim francuski i temeljno
poznajem francusku književnost, naročito pesnike s kraja XIX veka.
Sastavljao sam za Florans stihove koje sam zvao simbolističkim, a oni su
prosto-naprosto izražavali moju tugu.

Cvala je anemona imenom Arhangelska

Kad od ozeblina plakahu anđeli
A ime Floranse uzdisaše da položi
Vrtoglave zakletve na basamacima lestava
Bezbojni glasovi pevajući u ime Arhangelska
Izvijahu često tužbalice Floransi
Čiji cvetovi, zauzvrat, teškim strahovima
Oblagahu tavanice i zidove, što kraveći se kaplju.
O Florans! O Arhangelsku!
Jedno: u lovoru zaliv, al’ drugo: koren anđeoski,
Naizmence se žene naginju nad ogradu kamenu bunara
I crni bunar pune cvećem i svetim moštima,
 Moštima Arhanđela i cvećem Arhangelska!

Garnizonski život na Severu Rusije je u mirno doba ispunjen

razonodama. Lov i društveni život podjednako sudeluju u vojničkom
životu. Mene je lov malo privlačio i moj društveni život bi se mogao svesti
u ovo nekoliko reči: zadobiti Florans koju volim a koja mene ne voli. Beše
to težak zadatak. Po hiljadu puta prepatih smrtne muke, jer me je Florans
sve više i više mrzela, rugala mi se i prihvatala udvaranja lovaca na bele
medvede i skandinavskih trgovaca, pa sam čak, kada je neka bedna
francuska operetska trupa gostovala sa svojim priredbama u našim dalekim
magluštinama, iznenadio Florans jedne severnjačke zore dok se klizala,
držeći se za ruke sa tenorom, nekim odvratnim jarcem, rodom iz Karkasona.
Ali ja bejah bogat, gospodine, a Floransin otac nije bio ravnodušan
prema koracima koje sam preduzimao, te se napokon oženih njome.
Otputovasmo u Francusku a ona mi putem nikad ne dopusti čak ni da je
poljubim. Stigosmo u Nicu februara, za vreme karnevala.
Iznajmismo jednu vilu i na dan takmičenja cveća Florans me izvesti da
je odlučila da te večeri izgubi nevinost. Pomislih da će moja ljubav biti
nagrađena. Avaj! Tek je počinjala golgota mojih strasti.
Florans dodade da ja nisam izabranik koji će tu dužnost izvršiti.
— Previše ste smešni — reče ona — i ne biste to umeli. Hoću Francuza,
Francuzi su galantni i razumeju se u ljubav. Za vreme svetkovine sama ću
odabrati svog oslobodioca.
Naviknut na poslušnost, povinovah se. Odosmo na nadmetanje cveća.
Neki mladić koji je imao naglasak iz Nice ili Monaka poče da pogleda
Florans. Ona okrete glavu, smešeći se. Više sam patio no što se pati u bilo
kom krugu Danteovog pakla.
Za vreme nadmetanja cveća ponovo ga videsmo. Bio je sam u jednim
kolima ukrašenim mnogim retkim cvećem. Mi smo bili u otvorenim
kočijama u kojima se prosto ludelo, jer je Florans htela da ćela celcijata
budu ukrašena tuberozama.
Kad su se mladićeva kola mimoilazila s našim, on je bacao cveće na
Floransu a ona je gledala zaljubljeno u njega, uzvraćajući mu buketima
tuberoza.
Na jednoj okuci, sva rastrojena, ona veoma snažno hitnu svoj buket čiji
cvetovi i stabljike, meki i lepljivi, ostaviše mrlju na flanelskom odelu
lepotana. Florans smesta zamoli za izvinjenje i, sišavši iz svojih, bez
ustručavanja se pope u mladićeva kola.
Mladić je bio bogataš iz Nice koji se obogatio trgovinom maslinovim
uljem, nasleđenom od oca.
Prospero, kako se zvao, prihvati moju ženu ne libeći se i na kraju
takmičenja njegova kola dobiše prvu nagradu a moja drugu. Muzika je
svirala. Videh kako moja žena drži zastavu koju je dobio moj suparnik koga
je ona otvoreno obasipala poljupcima.
Uveče je apsolutno htela da večera sa mnom i Prosperom, i dovela ga je
u našu vilu. Noć je bila divna, a ja sam patio.
Moja žena nas obojicu uvede u spavaću sobu, ja sam bio smrtno
ožalošćen, Prosper veoma iznenađen i pomalo u neprilici zbog neočekivane
sreće koja ga je snašla.
Ona mi pokaza jednu fotelju i reče:
— Prisustvovaćete jednoj lekciji iz sladostrašća, potrudite se da vam to
bude od koristi.
Zatim reče Prosperu da je svuče; on to i učini, sa izvesnim šarmom.
Florans je bila dražesna. Njeno jedro meso, punije no što bi se
pretpostavilo, podrhtavalo je u rukama momka iz Nice. I on se svuče, a ud
mu se beše ukrutio i skočio. Opazih sa zadovoljstvom da mu nije veći od
mojega. Čak je bio manji i šiljat. Sve u svemu, beše to pravi kurac, dušu
dao za uzimanje nevinosti. Oboje su bili šarmantni; ona je bila lepo
očešljana, iz očiju su joj vrcale želje, a zarumenjena u svojoj čipkanoj
košulji.
Prospero poče da joj sisa grudi koje behu uperene uvis kao gugutave
golubice pa, zavukavši joj ruku u nedra, uze da je malo nadraži dok mu se
ona igrala s kurcem koji je dohvatala i ispuštala, tako da mladom čoveku
lupka o trbuh. Plakao sam od muke u svojoj fotelji. Najednom Prospero uze
moju ženu u naručje i zadiže joj košulju odostrag; ukaza se njeno lepo jedro
dupe s majušnim rupicama.
Prospero je išopa po turu dok se ona smejala i dok su joj se na zadnjici
mešale ruže i krinovi. Ona se ubrzo uozbilji i reče:
— Uzmi me.
On je prenese na postelju i ja začuh kako moja žena kriknu od bola kad
pocepani himen oslobodi prolaz udu njenog pobednika.
Više se nisu obazirali na mene koji sam jecao, uživajući ipak u svom
bolu, jer — ne mogavši više da izdržim — ubrzo izvadih kurac i stadoh da
ga drkam u njihovu čast.
Pojebaše se oni tako jedno desetak puta. Zatim mi moja žena, kao da je
tek primetila moje prisustvo, reče:
— Hodi, mili moj mužu, da vidiš kako je lep posao obavio Prospero.
Približih se postelji s nadignutim kurcem, a moja žena, videći da je moj
ud mnogo veći od Prosperovog, prezre odmah momka. Uze da mi ga drka,
govoreći:
— Prospero, ništa vam ne vredi kurac, moj glupan od muža ima veći od
vašeg. Obmanuli ste me. Muž će me osvetiti. Andre, tako se ja zovem,
hajde išibaj ovog čoveka do krvi.
Bacih se na njega i, dograbivši kaiš za psa koji je bio na noćnom
stočiću, pretukoh ga na mrtvo ime, snagom koju mi je ulivala ljubomora.
Dugo sam ga tako šibao, bio sam jači od njega i moja žena se na kraju
sažali. Naredi mu da se obuče i otpusti ga uz konačno zbogom ostaj.
Kad je otišao, poverovah da je svršeno s mojim nevoljama. Avaj, ona mi
reče:
— Andre, dela ovamo tu vašu alatku.
Uze da mi ga drka, ali ne dozvoli da je taknem. Zatim pozva svoje
pseto, jednog lepog danca i nadraži ga malo. Kad mu je šiljat organ bio u
erekciji, ona ispe psa na sebe i naredi mi da pomognem životinji koja je
isplaženog jezika dahtala od požude.
Toliko sam patio da se onesvestih i izbacih spermu. Kad dođoh k sebi,
Florans me je dozivala zapomažući. Pseći penis, ušavši jednom unutra, više
nije hteo da iziđe. Oboje, i žena i životinja uzalud su se batrgali već pola
sata, naprežući se da se razdvoje. U stegnutoj vagini moje žene, čvorići su
zadržavali dančev kurac. Pljusnuh hladne vode koja učini da se razdvoje.
Od toga dana moja žena više nije ispoljavala prohteve da se sparuje sa
životinjama. Da bi me nagradila, nadrkala bi mi ga i onda oterala da spavam
u svojoj sobi.
Sutradan uveče preklinjao sam svoju ženu da me pusti da obavljam
svoje supružanske dužnosti.
— Obožavam te — rekoh joj — niko te ne voli kao ja. Tvoj sam rob,
čini od mene što hoćeš.
Beše gola i predivna. Kosa joj se prosula po postelji, jagode sa njenih
dojki su me mamile i ja se rasplakah. Ona mi izvuče kurac i polako mi ga,
kratkim pokretima, nadrka. Zatim zazvoni, te jedna mlada sobarica, koju je
dovela iz Nice, dođe u košulji, jer je već bila legla. Moja žena me ponovo
namesti u fotelju i tu sam prisustvovao zabavljanju dveju lezbijki koje su
grozničavo svršavale cičeći i balaveći. Lizale su se, nadraživale butinom
jedna drugu a ja sam gledao dupe mlade Ninet, veliko i jedro, kako se diže
nad mojom ženom kojoj su oči bile zamagljene požudom.
Htedoh da im se približim, ali mi se Florans i Ninet narugaše i nadrkaše
mi ga, pa opet utonuše u svoja protivprirodna naslađivanja.
Sutradan moja žena nije pozvala Ninet već nekog oficira, alpskog lovca,
koji dođe da me muči. Beše grub, vređao me je i tukao.
Kad mi je pojebao ženu, naredi mi da priđem krevetu i uzevši onu
kamdžiju za psa, raspali me po licu. Kriknuh od bola. Avaj! grohotan smeh
moje žene mi ponovo pruži onu gorku slast koju sam već bio osetio.
Pustih da me okrutni vojnik svuče, a on je osećao potrebu za šibanjem
da bi se uzbudio.
Kad sam bio go, Alpinac me izvređa, nazva me: prevarenim mužem,
rogonjom, rogatom marvom i, razmahnuvši kamdžijom, sruči mi je na
stražnjicu; prvi udarci su bili nemilosrdni. Ali ja videh kako mi žena uživa
dok ja patim, te njeno uživanje posta i moje. Počeh i sam da uživam u
svojoj patnji.
Svaki udarac je na mene delovao kao prilična naslada u predelu dupeta.
Ono prvo bridenje se brzo preobraćalo u izvanredno golicanje i meni se ud
krutio. Udarci su mi drali kožu, a krv što je lila iz dupeta neobično me je
raspaljivala. Od toga mi je uživanje samo raslo.
Mojoj ženi se prst praćakao u onoj mahovini što joj je krasila lepu
pičku. Drugom rukom je pomalo izdrkala mog krvnika. Udarci se najednom
udvostručiše i ja osetih da mi se približava trenutak grča. Mozak mi se
zavrte; biće da su oni mučenici, kojima se Crkva diči, doživljavali takve
trenutke.
Digoh se, pa sav iskrvavljen i s napenaljenim kurcem jurnuh na svoju
ženu.
Ni ona ni njen ljubavnik nisu mogli da me spreče u tome. Sručih se
preko svoje supruge i samo što mi ud dotače obožavane dlačice njene pičke,
ja svrših uz užasne krike.
Ali Alpinac me otrže s mog mesta; moja žena, sva zajapurena od besa,
reče da treba da budem kažnjen.
Ona uze čiode i sa uživanjem stade da mi ih jednu po jednu zabija u
telo. Strahovito sam urlikao od bola. Svaki čovek bi se sažalio na mene. Ali
moja nedostojna žena se izvali na crveni krevet i, raščepljenih nogu, poteže
svog ljubavnika za onu njegovu magareću kurčinu, pa razgrnuvši sebi dlake
i usne pičke, nabi taj ud sebi sve do jaja dok joj je ljubavnik grizao grudi a
ja se valjao kao sumanut po podu, zabijajući stalno sve dublje igle što su mi
zadavale bol.
Probudih se u naručju zgodne Ninet koja mi je, čučeći nada mnom,
vadila čiode. Slušao sam svoju ženu u susednoj sobi kako psuje i vrišti,
uživajući u oficirovom naručju. Bol od čioda koje mi je vadila Ninet i bol
koji mi je izazivalo uživanje moje žene učiniše da mi se kurac straobalno
ukruti i skoči.
Ninet, rekoh, beše čučnula nada mnom i ja je zgrabih za dlake pičke i
osetih vlažnu ribu pod prstima.
Ali, na žalost! u tom trenutku otvoriše se vrata i uđe jedan grozan
botcka, što će reći pijemontski zidarski pomoćnik.
Beše to Ninetin ljubavnik i on se užasno razjari. Zadiže suknje svojoj
ljubavnici i poče da je šiba po dupetu. Zatim otpasa kožni remen i išiba je
njime. Zapomagala je:
— Nisam se jebavala s gazdom.
— Ovo ti je zato što te je drž'o za dlake na pizdi — reče zidar.
Badava se Ninet branila. Njeno veliko i debelo dupe crnke trzalo se pod
udarcima kaiša koji je fijukao i šibao kroz vazduh kao zmija kad napada.
Ali ubrzo ona oseti da plamti dole. Biće da je volela ovo kažnjavanje, jer se
okrete i dohvativši svog ljubavnika za šlic, smače mu čakšire, izvadi mu
kurac i jaja, što je onako đuture moralo meriti dobre tri i po kile.
Krmku se beše digao i ukrutio kao pravom gadu. On leže na Ninet koja
ukrsti svoje fine, jedre noge na leđima jadnika. Videh mu ogroman ud kako
prodire u kosmatu pičku koja ga proguta k'o bombonu i izbljunu napolje
kao klip. Dugo im je trebalo da svrše a stenjanje im se mešalo s kricima
moje žene.
Kad su bili gotovi, botcha, koji beše riđ, diže se i videći da ja drkam,
izvređa me, pa uzevši opet kaiš išiba me uzduž i popreko. Kaiš me je
užasno pozleđivao, jer sam već bio slab i više nisam imao dovoljno snage
da osećam slast. Kopča mi je svirepo ulazila u meso. Zapomagao sam:
— Milost!...
Ali u tom trenutku uđe mi žena sa svojim ljubavnikom i kako je pod
našim prozorima vergl svirao valcer, oba razdrljena para počeše da mi
igraju po telu, da me gaze po jajima i nosu, od čega mi je na sve strane lila
krv.
 Razboleh se. Ipak dočekah da budem osvećen; onaj botcha pade sa
skele i smrska glavu, a oficira alpinca ubi u dvoboju njegov drug.
Po naredbi Njegovog veličanstva pozvan sam da služim na Dalekom
istoku i tako ostavih svoju ženu koja me i dalje vara...
Tako Kataš završi svoju priču. Ona beše raspalila i Monija i poljsku
bolničarku koja beše ušla pred kraj priče i sva uzdrhtala od uzdržavane
požude slušala je.
Knez i bolničarka se baciše na nesrećnog ranjenika, otkriše ga i,
zgrabivši koplja ruskih zastava zarobljenih u poslednjoj borbi što ležahu
razbacane po podu, počeše da mlate nesrećnika kome je stražnjica
odskakala pri svakom udarcu. Buncao je:
— O mila moja Florans, je l' me to opet bije tvoja božanstvena ruka?
Tako me nadražuješ da mi se kurac diže... Od svakog udarca uživam...
Nemoj zaboraviti da mi ga nadrkaš... Oh! Tako je fino. Prejako me biješ po
ramenima... Oh! Od ovog udarca mi linu krv... Lije za tebe... ženo moja ...
grlice moja ... mila moja bubice ...
Ona kurva od bolničarke mlatila je kao nikad dotle. Nesrećniku je dupe
odskakalo, modro i mestimično umrljano nekom bledunjavom krvi. Moniju
se steže srce, pa oseti kako se u njemu budi svirepost, gnev mu se okrete
protiv nedostojne bolničarke. Zadiže joj suknje i poče da je bije. Ona se
stropošta na zemlju, jednako mešajući onom svojom kurvinskom guzicom
koju je ulepšavao i mladež.
Mlatio je iz sve snage, puštajući joj krv koja je šikljala iz mesa nežnog
kao saten.
Ona se okrete, zapomažući kao pomahnitala. Tada joj se Monijev štap,
uz potmuli jek, sruči na trbuh.
Onda, sa genijalnom inspiracijom, i uzevši sa zemlje onu motku koju
bolničarka beše ispustila, raspali da lupa po golom trbuhu Poljakinje kao u
doboš. Vrtoglavo brzo se smenjivalo ovo bubnjanje, a ni mali Bara, koji je
za sobom ostavio čuvenu uspomenu, nije tako sjajno pozivao na juriš na
arkolskom mostu.
Konačno, trbuh se provali; Moni je i dalje udarao, a izvan previjališta
japanski vojnici, misleći da ih pozivaju u stroj, počeše da se okupljaju.
Trube u logoru zatrubiše na uzbunu. Na sve strane se postrojiše čete i, sreća
njihova, jer su Rusi upravo započeli ofanzivu i nastupali su prema
japanskom logoru. Da nije bilo bubnjanja kneza Monija Vibeskua, japanski
logor bi bio zaposednut. To je uostalom bila odsudna pobeda Japanaca.
Zasluga za nju pripada jednom rumunskom sadisti.
Najednom, nekoliko bolničara, noseći ranjenike, uđe u odaju. Opaziše
kneza kako udara Poljakinju u otvoren trbuh. Videše ranjenika krvavog i
golog na krevetu.
Jurnuše na kneza, vezaše ga i odvedoše.
Ratni sud ga osudi na smrt batinama i ništa nije moglo da pokoleba
japanske sudije. Molba za pomilovanje kod Mikada osta neuslišena.
Knez Vibesku se junački povinova presudi i poče da se sprema da umre
kao pravi rumunski gospodar po nasleđu.
 GLAVA DEVETA

Dođe dan izvršenja smrtne kazne, knez Vibesku se ispovedi, pričesti, napisa
testament i pismo svojim roditeljima. Zatim uvedoše u tamnicu jednu
dvanaestogodišnju devojčicu. To ga iznenadi, ali videći da su ga ostavili
samog, on poče da je pipka.
Bila je ljupka i reče mu na rumunskom da je iz Bukurešta i da su je
Japanci zarobili s pozadinom ruske vojske koju su njeni roditelji pratili kao
trgovci.
Pitali su je hoće li da joj jedan rumunski osuđenik na smrt uzme
nevinost i ona je pristala.
Moni joj zadiže suknje i poče da joj sisa majušnu nabubrelu ribicu, na
kojoj još nije bilo dlačica, zatim je nežno izlupa po dupencetu dok mu ga je
ona drkala. Metnu glavić svog kurca među detinje noge male Rumunke, ali
ne mogaše da joj uđe. Ona mu je najsvesrdnije pomagala vrteći dupencetom
i nudeći knezu svoje majušne, kao mandarine okrugle sisice, da ih pojebe.
Tada ga spopade erotska pomama i najzad mu se kurac nabi u devojčicu,
pustošeći napokon tu čednost i prolivajući nevinu krv.
Moni ustade i kako se više od ljudske pravde nije imao čemu nadati, i
pošto joj je iskopao oči dok je ona strahovito zapomagala, zadavi devojčicu.
Tada uđoše japanski vojnici i izvedoše ga. Jedan glasnik pročita presudu
u krugu zatvora, bivše kineske pagode, jedno arhitektonsko remek-delo.
Presuda beše kratka: osuđenik je trebalo da dobije po udarac
buzdovanom od svakog čoveka koji je bio u sastavu japanske vojske
ulogorene na tom mestu. Vojska je brojala jedanaest hiljada ljudi.
I dok je glasnik čitao, knez se prisećao svog burnog života. Žena u
Bukureštu, vicekonzula Srbije, Pariza, ubistva u spavaćim kolima, male
Japanke u Port Arturu — sve mu to zatitra u sećanju.
Jedan događaj se izrazito izdvojio od ostalih. Seti se Bulevara Malzerb;
Kilkilina je u prolećnoj haljini išla sitnim koracima prema Madleni a on,
Moni, joj je govorio:
— Ako ne pojebem dvadeset puta uzastopce, neka nada mnom izvrši
odmazdu jedanaest hiljada buzdovana ili jedanaest hiljada devica.
Nije pojebao dvadeset puta uzastopce i dođe dan kada će ga kazniti
jedanaest hiljada buzdovana.
Dotle je stigao u svom sanjarenju kada ga vojnici prodrmusaše i
izvedoše pred dželate.
Jedanaest hiljada Japanaca je bilo postrojeno u dva reda, licem u lice.
Svaki čovek je držao buzdovan. Svukoše Monija koji je morao da
promaršira tim okrutnim putem sa dželatima sa obe strane. Od prvih
udaraca je samo zadrhtao. Sručili su se na satiniranu kožu i ostavili
tamnocrvene tragove. On stoički podnese prvih hiljadu udaraca pa se sruši u
lokvu svoje krvi.
Položiše ga tada na nosila i žalosna šetnja se nastavi uz ravnomerne
odsečne udarce koji su se obarali na naduveno i krvavo meso. Uskoro mu
kurac više nije mogao zadržati mlaz sperme i, uspravivši se više puta,
bljunu beličastu tečnost u lice vojnicima koji stadoše udarati još jače ovu
ritu od čoveka.
Pri dvehiljaditom udarcu Moni ispusti dušu. Sunce je blistalo. Cvrkut
mandžurskih ptica je još više uveseljavao ovo gizdavo jutro. Presuda bi
sprovedena u delo, i poslednji vojnici su udarali po bezobličnoj masi, nekoj
vrsti mesa za kobasice na kojem se više ništa nije razaznavalo osim lica
koje su brižljivo čuvali i na kome kao da su razrogačene staklaste oči
gledale u božansko veličanstvo s onu stranu života.
U tom trenutku povorka s ruskim zarobljenicima prođe pored mesta na
kome je izvršena smrtna kazna. Zaustaviše je, da bi potresli Moskovljane.
Ali tada se prolomi jedan krik, a za njim još druga dva. Tri zarobljenika
poleteše i, kako ne behu vezani, jurnuše prema telu mučenog koji je upravo
dobijao jedanaesthiljaditi udarac. Baciše se na kolena i, lijući suze, pobožno
izljubiše krvavu Monijevu glavu.
Japanski vojnici, koji su u prvi mah bili zaprepašćeni, razabraše ubrzo
da, ako je onaj jedan zarobljenik muškarac, i čak kolos, ona druga dva behu
zgodne žene, prerušene u vojnike. Bili su to Kornabe, Kilkilin i Aleksin,
koji su zarobljeni posle poraza ruske vojske.
Japanci su najpre imali obzira prema njihovom bolu, a potom,
namamljeni dvema ženama, počeše da ih zadirkuju. Ostaviše Kornabea da
kleči pored gospodarevog leša, a Kilkilini i Aleksini, koje su se uzalud
otimale, smakoše gaće.
Njihova lepa bela uspraćakana dupeta Parižanki pojaviše se brzo pred
udivljenim pogledima vojnika. Oni stadoše da nežno šibaju ove šarmantne
zadnjice koje su posrtale kao pijane trteške, a kad zgodne cure pokušaše da
ustanu, odozdo su im se videle dlake na zinulim pičkama.
Udarci su parali vazduh i padajući pljoštimice, ali ne prejako, ostavljahu
kratkotrajne tragove na punačkim i jedrim guzicama Parižanki, ali uskoro bi
belege nestale, da se tragovi nanovo pojave na mestu gde bi batina pala.
Kad su bile pošteno nadražene, dva japanska oficira ih odvedoše pod
jedan šator i tamo ih pojebaše jedno desetak puta kao ljudi zagoreli od
preduge nejebice.
Ovi japanski oficiri su bili plemići iz uglednih porodica. U Francuskoj
su se bavili špijunažom i poznavali su Pariz. Kilkilini i Aleksini nije bilo
teško da od njih dobiju obećanje da će im izručiti telo kneza Vibeskua koga
su prikazale kao svog rođaka a one su se izdavale za sestre.
Među zarobljenicima je bio i jedan francuski novinar, dopisnik nekog
provincijskog lista. On je pre rata bio ne baš beznačajan vajar, a zvao se
Žanmole. Kilkilin krenu da ga pronađe da bi ga umolila da izvaja spomenik
dostojan uspomene na kneza Vibeskua.
Šibanje je bilo jedina Žanmoleova strast. On je od Kilkiline zatražio
samo da je išiba. Ona pristade i dođe u zakazano vreme sa Aleksinom i
Komabeom. Obe žene i oba muškarca se skidoše goli. Aleksin i Kilkilin
legoše na postelju, oborene glave i dobro natrćene, a dva snažna Francuza,
naoružana šibama, počeše da ih udaraju tako da je većina udaraca padala u
guzne razdeljke ili na pičke koje su se usled zauzetog položaja divno
isticale. Obe žene su bile na mukama, ali pomisao da će njihova patnja
Moniju pribaviti odgovarajući spomenik pomogla im je da istraju do kraja
ovog neobičnog iskušenja.
Zatim Žanmole i Kornabe sedoše i poturiše im kurčine pune soka da ih
sisaju dok su batinama i dalje opaljivali obe zgodne cure po stražnjicama.
Sutradan se Žanmole baci na posao. Ubrzo je završio neobičan
nadgrobni spomenik. Na njemu se dizao kip kneza Monija na konju.
Na postolju su blistavi kneževi podvizi bili prikazani u bareljefu. S
jedne strane video se kako u balonu napušta opsednuti Port Artur a sa druge
je prikazan kao zaštitnik umetnosti koje je izučavao u Parizu.
 Putnik koji krstari mandžurskim predelima između Mukdena i Dalnija
ugledaće najednom, nedaleko od jednog bojnog poprišta po kome su još
uvek rasturene kosti, monumentalnu nadgrobnu ploču od belog mermera.
Kinezi, koji uokolo obrađuju zemlju, gaje pijetet prema njoj a mandžurska
majka, odgovarajući na pitanje svog deteta, će reći:
— To je konjanik-gorostas koji je zaštitio Mandžuriju od zapadnjačkih i
istočnjačkih đavola.
Ali putnik se obično radije obraća čuvaru rampe transmandžurske
železnice. Čuvar je neki kosooki Japanac, odeven kao službenik P.-L.-M.-a
koji će skromno odgovoriti:
— To je neki japanski dobošar koji je odlučio pobedu kod Mukdena.
Ali ako se iz radoznalosti, da bi se tačno obavestio, putnik približi
statui, ostaće dugo zamišljen pošto bude pročitao ove stihove, ugravirane na
postolju:

Ovde počiva knez Vibesku

Jedinstveni ljubavnik jedanaest hiljada buzdovana
Bolje bi bilo, putniče! budi uveren u to,
Uzeti nevinost jedanaest hiljada devica.
 PODVIZI JEDNOG
MLADOG DON ŽUANA

»Mlad jesam, al duše valjane, zacelo,

Ne čekaju večno na junačko delo.«
Kornej
 GLAVA PRVA

Ponovo su došli letnji dani i majka je otišla na selo, na imanje koje smo
nedavno kupili.
Otac, zauzet poslovima, ostao je bio u varoši. Vajkao se što je kupio to
imanje na nagovaranje moje majke: »Kad si već htela kuću na selu, govorio
je, idi tamo, ako hoćeš, samo nemoj i mene terati da idem. U svakom
slučaju, možeš biti sigurna, draga moja Ana, da ću je prodati čim mi se
ukaže zgodna prilika.«
— Ali, dragi, govorila je majka, ne možeš ni da pojmiš koliko će deci
prijati seoski vazduh..
— Ta, ta, ta, odvraćao je otac — zavirujući u beležnicu i hvatajući šešir
— ispunio sam ti želju ali sam učinio grešku.
Majka je, dakle, otišla na »svoje selo«, kako je govorila, sa željom da
što više dobije od tog privremenog zadovoljstva.
S njom je bila i sestra, mlađa od nje, koja je još bila za udaju, zatim
sobarica, ja, njen jedinac i, najzad, jedna od mojih sestara koja je od mene
bila starija godinu dana.
Stigosmo svi razdragani u kuću na selu, koju su meštani nazvali Zamak.
Zamak je bio starinska kuća imućnih zemljoposednika. Poticao je, nema
sumnje, iz XVII veka. Unutra je bilo veoma prostrano, ali je raspored odaja
bio tako čudan da bi se, sve u svemu, pre moglo reći da je u toj kući bilo
neudobno stanovati jer se, usled ovog neimarskog haosa, stalno moralo
trčkarati gore-dole. Sobe nisu bile raspoređene kao što je inače običaj po
kućama, razdvajalo ih je mnoštvo mračnih hodnika, krivudavih prolaza i
izuvijanih stepeništa. Jednom reči, bio je to pravi pravcati labirint i trebalo
je da prođu dani dok se čovek ne razabere i stekne tačnu predstavu o
rasporedu prostorija u tom zdanju.
Sporedne zgrade, među kojima je bila kuća za poslugu, zatim staje i
štale, bile su dvorištem odvojene od Zamka, a povezane sa kapelom, u koju
se moglo ući kako iz dvorišta tako i iz Zamka ili sporednih zgrada.
Kapela se dobro držala. U njoj je nekad služio službu duhovnik koji je
živeo u Zamku, starajući se uz to o dušama žitelja seoceta koje je bilo
rasuto uokolo oko našeg doma. Ali posle smrti poslednjeg kapelnika nije
došla zamena, te je samo nedeljom i prazničnim danima, a ponekad i preko
nedelje radi vršenja ispovedi, iz susednog samostana dolazio neki sveštenik
da u kapeli održi službu koja je bila neophodna za spas duša valjanih
seljana.
Kad bi taj sveštenik došao, ostajao bi na večeri i za njega je pripremana
soba uz kapelu — za slučaj da tu mora i da prenoći.
Tada bi moja majka, tetka i sobarica Kat uređivale kuću, a u tom poslu
su im pomagali upravnik imanja, jedan sluga i jedna služavka.
Kako je letina već gotovo sva bila pokupljena, moja sestra i ja smo
slobodno mogli da švrljamo unaokolo.
Obigrali smo sve zabačene kutke i skrivena mestašca u Zamku, od
podruma do krova. Igrali smo se žmurke oko stubova, ili bi pak neko od
nas, sakriven ispod stepeništa, sačekao da naiđe onaj drugi, da tada naglo
izleti, kriknuvši, i da ga prestraši.
Drveno stepenište koje je vodilo na tavan bilo je veoma strmo. Jednoga
dana sam se spustio njime ispred Berte i sakrio se između dva dimnjaka u
gustoj pomrčini, dok je na stepenište padala svetlost kroz prozorče koje je
izlazilo na krov. Kada se, obazrivo silazeći, ona pojavila, ja izleteh
podražavajući gromko lajanje psa. Ne znajući da sam tu, Berta od silnog
straha izgubi ravnotežu, promaši sledeći stepenik i pade tako da joj se glava
našla na dnu stepeništa, dok su joj noge ostale gore.
Naravno, haljina joj se bila posuvratila i pokrila joj lice a noge ostavila
otkrivene.
Kad sam se približio, smejući se, videh da joj se sa haljinom zadigla i
košulja, sve do iznad pupka.
Berta nije na sebi imala gaćice zato što su joj se, kako mi je kasnije
priznala, bile isprljale a nije bilo vremena da se rublje otpakuje. Tako se
dogodilo da prvi put vidim sestru nagu.
Ako ćemo pravo, već sam je video potpuno golu zato što su nas ranijih
godina često kupali zajedno. Ali tada sam joj telo gledao samo otpozadi ili
samo malčice sa strane pošto su nas i majka i tetka tako nameštale da nam
detinja dupenca budu jedno naspram drugog dok nas kupaju. Obe gospe su
budno pazile da slučajno ne bacim neki nedozvoljen pogled a dok su nam
navlačile košuljice, savetovale su nam da se brižljivo zaklonimo obema
rukama.
Tako je Kat jednoga dana izvukla dobru grdnju zato što je zaboravila da
pouči Bertu da stavi ruku ispred sebe kada ju je jednom kupala ona umesto
tetke; mene, međutim, Kat nije nipošto smela da takne.
Kupale su me uvek ili majka ili tetka. Kad bih bio u velikoj kadi,
govorile bi mi: »Sada, Rože, možeš da skloniš ruke«, i, kao što se već može
pretpostaviti, uvek me je jedna od njih sapunala i prala.
Moja majka, uverena da decu treba što duže smatrati decom, nastavljala
je i dalje tako.
U to vreme sam imao trinaest godina, a moja sestra Berta četrnaest.
Ništa nisam znao o ljubavi pa čak ni o razlici između polova.
Ali, dok sam stajao potpuno nag pred ženama i osećao kako mi nežne
ženske ruke šetaju po telu, rađalo se u meni neko neobično osećanje.
Veoma dobro pamtim da sam, dok bi mi tetka Margerit prala i brisala
stidna mesta, osećao nešto neodređeno i neobično ali neizrecivo prijatno.
Primećivao bih da mi kitica iznenada postaje tvrda kao da je od gvožđa i da
podiže glavić koji je pre visio. Nagonski sam se približavao tetki i, što sam
više mogao, pripijao stomak uz nju.
Jednoga dana, kada se to baš ovako odigravalo, moja tetka Margerit
iznenada porumene i od tog rumenila njeno ljupko lice posta još dražesnije.
Opazila je moj mali uspravljeni ud, pa — praveći se kao da ništa ne
primećuje — dade znak majci koja je sa nama prala noge. Kat je bila
zauzeta oko Berte, ali je i ona odmah obratila pažnju. Ja sam i inače već
primetio da ona više voli da se bavi oko mene nego oko moje sestre i da ne
propušta priliku da u ovoj dužnosti pripomogne tetki ili majci. Sada je i ona
htela da vidi to nešto.
Okrenula je glavu i pogledala me bez ikakvog ustručavanja dok su tetka
i majka razmenjivale značajne poglede.
Majka je bila u žiponu a zadigla ga je bila do iznad kolena, da sebi lakše
iseče nokte. Mogao sam tako da vidim njena zgodna puna stopala, lepe,
jedre listove i bela, obla kolena. Taj pogled, spušten na noge moje majke,
imao je istovetno dejstvo na moju muškost kao i tetkini dodiri. Majka je
verovatno odmah ovo shvatila, jer je pocrvenela i spustila žipon. Gospe su
se nasmešile, a Kat stade da se smeje sve dok je strogi pogled moje majke
nije presekao. Ali ona, da bi se opravdala, reče: »I Berta se tako isto smeje
kad s toplim sunđerom dođem do tog mesta.« Ali moja majka joj strogo
naredi da ućuti.
U istom trenutku otvoriše se vrata kupatila i uđe moja starija sestra,
Elizabet. Imala je petnaest godina i išla već u višu školu.
Iako je tetka brzo prebacila košulju preko moje golotinje, Elizabet je
ipak imala vremena da me vidi, a ja sam se zbog toga osetio veoma
nelagodno. Jer, ako se pred Bertom nisam ni najmanje stideo, ipak nisam
voleo da me golog golcatog vidi Elizabet koja se već četiri godine nije
kupala s nama već sa gospama ili sa Kat.
Osećao sam u sebi neki bes zato što su sve ženske osobe u kući imale
pravo da uđu u kupatilo kad sam u njemu ja, a ja nisam mogao da uđem kad
su one unutra. Smatrao sam da je savršeno nepravedno da mi se zabranjuje
ulaženje dok se kupa moja sestra Elizabet, nisam razumeo zašto bi se s
njom postupalo drugačije nego sa nama, svejedno je što je ona već
izigravala gospođicu.
Pa i sama Berta se našla uvređena zbog ovakvog Elizabetinog
ponašanja, jer je ova jednoga dana odbila da se svuče pred svojom mlađom
sestrom a nije se libila da to čini kad bi se tetka i majka sa njom zatvorile u
kupatilu.
Nismo mogli da razumemo takvo ponašanje, a ono se moglo objasniti
time što je Elizabet dospela u pubertet. Bokovi su joj se zaoblili, sisice
počele da rastu i prve dlačice su joj nicale na Venerinom brežuljku, kako
sam kasnije saznao da se zove.
Toga dana je Berta samo čula kako majka kaže tetki izlazeći iz kupatila:
»Kod Elizabet je ovo došlo veoma rano.«
— Jeste, a meni godinu dana kasnije.
— Meni dve godine kasnije.
— Sada će biti potrebno da za nju odvojimo posebnu spavaću sobu.
— Moći će da deli sobu sa mnom, odgovorila je tetka. — Berta mi je
sve ovo ispričala i, naravno, razumela je taman isto onoliko malo kao i ja.
Tom prilikom, dakle, kad me je moja sestra Elizabet videla potpuno
golog, sa kurčićem koji mi se uspravio kao pevčić kad se bije, opazih da joj
je pogled pao na to za nju neobično mesto i da ne može da sakrije izraz
velikog iznenađenja, ali nije okrenula oči. Naprotiv.
Kada ju je majka iznenada upitala hoće li i ona da se kupa, jarko
rumenilo joj obli lice i ona, mucajući, izusti: »Hoću, mama!«
— Rože i Berta su sada gotovi, odvrati joj majka, možeš da se svučeš.
 Elizabet je bez oklevanja poslušala i svukla se do košulje. Videh samo
da je razvijenija od Berte, ali to je bilo sve, jer su me izveli iz kupatila.
Od toga dana me više nisu kupali sa Bertom. Još uvek su mom kupanju
prisustvovale tetka Margerit ili majka, jer se majka bojala da me pusti
samog da se kupam otkako je negde pročitala da se neko dete udavilo u
kadi. Ali gospe mi više nisu dirale kiticu ni moja jajašca, mada su mi i dalje
prale ono ostalo. I pored toga, opet mi se događalo da mi se pred majkom ili
tetkom Margerit digne. Gospe su to zapažale, iako je majka okretala glavu
podižući me i navlačeći mi košulju, a tetka Margerit obarala pogled ka
zemlji.
Moja tetka Margerit je bila deset godina mlađa od majke, znači da je
imala dvadeset šest godina, ali kako joj srce uopšte nije bilo uznemiravano,
veoma se dobro očuvala i delovala je kao mlada devojka. Izgledalo je da
moja golotinja na nju veoma deluje, jer mi se redovno, dok me je kupala,
obraćala nekim prigušenim glasom.
Jedanput, dok me je snažno sapunala i spirala, ruka joj dotače moj
kurčić. Ona je naglo trže, kao da je dotakla zmiju. Primetih to i rekoh joj
malo prkosno: »Tetice mila milena, zašto više ne kupaš tvog Rožea celog?«
Ona se sva zajapurila i reče mi neuverljivim glasom: »Pa okupala sam te
celog.«
— Hajde, onda, tetice, operi mi i kiticu.
— Fuj! Nevaljali dečko! Možeš i sam da je opereš.
— Ne mogu, tetice, molim te operi mi je ti. Ja ne umem kao ti.
— Oh! mangupe! — reče tetka smešeći se i, uzevši ponovo sunđer,
brižljivo mi opra kitu i jaja.
— Hodi, tetice, rekoh, pusti me da te poljubim zato što si bila tako
dobra.
I poljubih je u sočna usta, rumena kao trešnja, koja su joj otkrivala lepe,
zdrave i primamljive zube.
— Još me izbriši sada — zamolih je sklopljenih ruku, čim iziđoh iz
kade.
Tetka me obrisa, zadržavajući se na onom tugaljivom mestu možda više
nego što je bilo potrebno. To me je strahovito uzbudilo, držao sam se za
ivicu kade, da bih što više mogao da se pripijem trbuhom i toliko sam se
meškoljio, da mi tetka reče blago:
— Dosta je, Rože, više nisi mali dečko. Ubuduće ćeš se kupati sam.
 — Oh, neću! Tetice, molim te, neću sam. Ti treba da me kupaš. Kad ti
to radiš, mnogo mi je prijatnije nego kad me kupa mama.
— Obuci se, Rože!
— Budi dobra, tetice, pa se i ti jednom okupaj sa mnom!
— Obuci se, Rože — ponovi ona idući ka prozoru.
— Neću — rekoh — hoću i ja da vidim kako se ti kupaš.
— Rože!
— Tetka, ako nećeš da se kupaš, reći ću tati da si opet uzimala moju
kiticu u usta.
Moja tetka odjednom pocrvene. U stvari, zaista je to učinila jedanput,
ali samo za trenutak. Bilo je to jednom kad mi se nije kupalo. Voda u kadi je
bila previše hladna, pa sam pobegao u sobu. Tetka je dotrčala za mnom i,
pošto smo bili sami, pomilovala me i na kraju uzela moj kurčić u usta i
usnama ga časkom stegla. U tome sam veoma uživao, pa sam se konačno
smirio.
U drugoj jednoj prilici i moja majka je isto tako postupila, a znam
mnogo takvih primera. Žene koje kupaju male dečake to često čine. To im
pruža ono isto uživanje koje se javlja i u nama muškarcima kad vidimo ili
dotaknemo onu rupicu kod devojčica, samo što žene umeju raznovrsnije da
uživaju.
Imao sam u najranijim godinama jednu staru dadilju koja mi je, kad
nisam mogao da zaspim, golicala kiticu i jaja ili mi čak blago sisala kitu.
Pamtim čak da me je jednog dana stavila na svoj goli trbuh i dugo me
držala na sebi. Ali, kako se to događalo veoma davno, samo se nejasno toga
sećam.
Čim se tetka pribrala, reče mi ljutito: „To je bila šala, Rože, a i ti si tada
bio samo mali dečko. Ali vidim da se sada s tobom više ne može šaliti,
postao si muškarac.« I ona ponovo baci pogled na moj ukrućeni kurac.
— Ti si čak jedan nevaljali mangup, ne volim te više. — I istovremeno
me pljesnu po udu.
Zatim htede da se udalji, ali je ja zadržah, rekavši:
— Oprosti mi, tetice, neću nikome ništa reći čak i ako uđeš u kadu.
— To mogu da uradim — reče ona — smešeći se. Skide crvene patike,
zadiže kućnu haljinu do iznad kolena i uđe u kadu u kojoj je voda dopirala
do listova.
— Sada sam ti učinila po volji, Rože, budi dobar pa se obuci i budi
poslušan, inače te nikad više neću pogledati.
 Rekla je to tako uverljivo da videh da misli ozbiljno. Kita mi je bila
spala. Uzeh košulju i obukoh se dok je tetka Margerit prala noge. Ujedno,
da ne bih od nje tražio nešto više, reče mi da je neraspoložena i da se neće
kupati.
Kad sam se obukao, ona izađe iz kade da se obriše. Peškir je bio još
vlažan od mog tela, klekoh i obrisah lepe nožice svoje tetke. Pustila me je
da to uradim ne buneći se. Kad sam zavukao ubrus između prstiju, ona se
zasmeja, a kad joj dotakoh tabane na stopalima, golicajući je, to joj povrati
dobro raspoloženje i ona me pusti da joj izbrišem i listove.
Kad sam dopro do kolena, sama mi stavi do znanja da ne treba da
produžim. Poslušah, mada sam odavno goreo od želje da doznam šta to
žene imaju tako dragoceno ispod suknja, a smatraju dužnošću da tako
brižljivo kriju.
Tetka i ja smo opet bili prijatelji, ali od sada sam morao da se kupam
sam.
Mora biti da je majka ovo doznala od tetke, ali to mi ničim nije
pokazala.
Sada ćemo prekinuti ovu priču koja je bila neophodna da bi se shvatilo
ono što će doći kasnije.
Da se vratimo malo unazad i nastavimo nit našeg pripovedanja.
 GLAVA DRUGA

Moja sestra se, dakle, skotrljala niza stepenice, suknje su joj se zadigle i nije
ustala čak ni kad me je ugledala sasvim blizu.
Bila je kao gromom pogođena od pada i straha. A ja sam pomislio da
ona to hoće da me uplaši i radoznalost je u meni pobedila sažaljenje.
Nisam mogao da odvojim oči od njene obnaženosti. Video sam na onom
mestu, nisko, gde joj se stomak produžava u butine, neko neobično
ispupčenje, neku punačku grudvu, na kojoj se pomaljala pokoja plava
dlačica. Gotovo na onom mestu na kome su se butine sastavljale, u taj
brežuljak se usecala velika naprslina od skoro tri santimetra, a dve usne su
se zdesna i sleva odvajale. Kako je moja sestra učinila napor da se digne,
opazih ono mesto na kome se taj rez završavao.
Verovatno da nije bila svesna svoje golotinje, jer bi inače ranije povukla
haljine. Ali ona naglo raširi butine, da bi vratila noge poda se. Tada spazih
kako se one dve usne, čiji sam početak ugledao dok su joj butine bile
stegnute, nastavljaju da bi joj se sastale tamo bliže dupencetu.
Pri tom hitrom pokretu otvorio joj se malo onaj rez koji je, u to vreme,
mogao biti dugačak sedam-osam santimetara; dotle sam mogao da spazim
crveno meso iznutra dok joj je celo telo inače bilo mlečno belo. Treba ipak
posebno izdvojiti i ono mesto između butina, koje joj je oko usnica bilo
crveno. Ali to crvenilo je, svakako, izazivao znoj ili mokraća.
Od završetka njene pičkice, koja je po obliku prilično ličila na rez
kajsije, pa do dupeta, bilo je nekoliko prstiju razmaka. Tu se nalazio guzni
otvor moje Berte, koji se pojavi u trenutku dok se moja sestra obrtala,
podmećući mi dupence. Ta rupa nije bila veća od vrška mog malog prsta a
bila je tamnije boje.
Toliko sam bio radoznao da ne obratih pažnju na to da se moja sestra pri
padu morala mnogo pozlediti, ali najzad to shvatih i poleteh joj u pomoć.
Cela ova scena, iskreno govoreći, nije potrajala ni minut. Pomogoh Berti da
ustane. Posrtala je i žalila se na bol u glavi.
Bilo je hladne vode u bunaru u dvorištu, ali neizbežno bi nas primetili i
počeli da nas preslišavaju, pa bi nam konačno naša istraživanja po zamku
zabranili. Predložih zato da odemo do ribnjaka koji smo odozgo, s krova,
otkrili u dnu vrta. Kad smo stigli tamo, naiđosmo na neke veštačke stene,
zaklonjene bujnim rastinjem, iz kojih je izbijao izvor i uticao u ribnjak.
Berta je sedela na kamenoj klupi i ja joj napravih obloge od naših
maramica. Bila je malo zagrejana i zadihana. Ali još je bilo vremena do
podneva i, posle pola sata, sasvim se bila povratila, iako joj je na glavi
ostala velika čvoruga. Srećom, nije se videla, jer ju je sakrivala kosa.
Za to vreme ja sam prebirao po glavi sve što sam video i rado sam se u
sećanju zadržavao na novootkrivenim stvarima.
Ali sada više nisam znao kako da postupam sa Bertom.
Na kraju, odlučih šta da radim; gledajući svoju sestru golu, primetio
sam da na mestu gde joj se pičkica završava, ispod dupeta, ima mladež.
I ja sam imao takav isti, i to na istom mestu, ispod jaja.
Majka i tetka su ga jednom ugledale, smejući se, a ja nisam shvatao
zašto; kasnije sam ga i sam otkrio, ogledajući stražnjicu u ogledalu.
Kada ovo rekoh Berti, nju obli rumenilo i izgledalo je da je veoma
iznenađena. Napravila se najpre da ne razume, ali kada sam joj tačno opisao
položaj mladeža i kad legoh na zemlju raširenih nogu da joj pokažem kako
sam ga video, ona se strahovito postidela.
Primetio sam da u vrtu, sem nas, nema nikoga. Visoko rastinje nas je
skrivalo od pogleda iz daljine, dok smo mi mogli da primetimo svakoga ko
bi se približavao.
Otkopčah tregere, smakoh letnje pantalone i izvrnuh se na leđa, tačno
naspram sestre.
— Oh, Bože! Rože, kad bi te neko video — reče ona poluglasno, ipak
ne sklanjajući pogled.
— Nema nikog u blizini, Berta — odgovorih istim tonom. Zatim
ustadoh, stadoh ispred nje, zadigoh košulju i rekoh joj: »Pošto sam te celu
video, možeš i ti mene da vidiš celog.«
U Berti se probudila radoznalost i ona me je gledala bez ikakvog
ustručavanja. Naši pogledi počeše da deluju na mene, kita poče polako da
mi se diže i kruti, klateći se značajno dok se glavić otkrivao.
 — Vidi, Berta, kroz ovu rupicu na vrhu piškim, ali sada, iako bih morao,
ne mogu.
— I meni se već odavno piški — reče tiho Berta — ali se stidim, nemoj
da me gledaš, Rože!
— Ne šali se, Berta, nemoj da si nevaljala, ako se suviše dugo
uzdržavamo, bešika može da nam prepukne, a od toga se umire. Tako nam
je pričala naša stara služavka.
Berta se diže, pogleda uokolo, zatim čučnu kraj klupe i poče da piški.
Nagoh se brzo da sve vidim i ugledah kako odozgo, iz onog proreza iskosa
pada na zemlju tanak a širok mlaz.
— Ama nemoj, Rože! — uzviknu ona plačljivo — tako se ne radi!
Presta da piški i ustade.
— Ama, Berta, niko nas ne vidi, budi pametna — odgovorih.
Nasmeših se i dodadoh: »Gledaj mene, ja se ne stidim pred tobom.«
Počeh da piškim ali isprekidano zato što mi je ud još bio ukrućen. Berta
prsnu u smeh. Iskoristih njeno dobro raspoloženje, zadigoh joj hitro suknju i
žipon, silom je naterah da čučne i prinudih je da se popiški.
Više se nije opirala, raširi noge i naže se malo. Videh mlaz koji je
prskajući padao na tlo. Na kraju je sasvim oslabio. Konačno, učini mi se da
se moja sestra napinje, onaj njen prorez se skroz otvarao i ugledah iznutra
crveno meso. To je potrajalo samo nekoliko trenutaka, mlaz presta i još
samo nekoliko kapi curnu iz njega.
Tada sa obe ruke uhvatih usne njene pičkice i rastavih ih. Izgleda da je
veoma uživala u ovome, jer inače ne bi tako poslušno držala košulju
zadignutu.
Najzad joj otkrih ribicu koja se mogla uporediti sa odškrinutom
školjkom a imala je još dve usne, samo manje od onih spoljašnjih.
Ove su bile lepe crvene boje i zatvorene. Gore se videla rupica iz koje je
piškila. Videlo se i zrnce mesa veličine zrna graška. Dotakoh ga i otkrih da
je veoma tvrdo.
Ovo pipkanje se izgleda svidelo mojoj sestri, jer se smirila, sem što se
stomakom pomalo pripijala uz mene.
Veoma se uzbudila i podigla košulju iznad pupka. Tada joj opipah
stomak gladeći ga šakama. Pipkao sam joj pupak i lizao jezikom oko njega.
Zatim se malo izmakoh da bolje vidim.
Tek tada ugledah one lepe dlačice koje su krasile punačak trouglast
Bertin Venerin brežuljak.
 Istini za volju, bilo ih je malo, bile su kratke, paperjaste i tako svetle da
je stvarno trebalo biti veoma blizu pa ih videti. Ni kod mene ih nije bilo
više, ali moje su bile crne.
Malo sam ih upredao, pa izrazih iznenađenje zbog razlike u boji naših
dlaka.
Ali Berta odgovori: »Uvek ti je to tako.«
— A otkud ti to znaš?
— Kat mi je rekla kad smo ostale same u kupatilu. Uostalom i ja ću
uskoro dobiti one stvari.
— A šta to?
— Ribica svakog meseca pušta krv po nekoliko dana. Kat je dobila
dlačice i te svoje stvari u istim godinama kao i ja.
— Da li su i njene dlačice kao tvoje?
— Ama ne! — reče Berta nadmoćno i spuštajući odeću dodade: »Kat
ima riđe a ja imam plave. Ona stavlja ulje na kosu da bude tamnija. Inače
ona ima toliko dlaka da se ona njena stvar ne može videti osim ako dobro
ne rastavi noge.«
Dok je Berta sve ovo pričala, meni je ud omekšao. Berta je to primetila
pa reče:
— Vidiš, ova tvoja stvar se sada sasvim smanjila. Kat mi je to poverila
jednog dana kad sam je pitala zašto se smejala u kupatilu. Ispričala mi je da
se Rožeu kita digla kao muškarcu. A izgleda da mu je prilično velika. Da je
odrastao muškarac, dodala je, dala bih mu da mi ga metne. Čuvaj se, Berta,
da ti ga ne gurne.
— Šta ti to znači: da ti ga gurne? — upitah ja.
— Pa eto, kad se sasvim pripiju i taru jedno o drugo. Kat mi je to već
radila, a i ja sam morala njoj. Više sam uživala s njom nego s tobom
maločas. Ona uvek najpre pokvasi prst. Morala sam da joj zavučem palac,
jer on izgleda može najdublje da uđe. Onda sam joj ga brzo uvlačila i
izvlačila, i ona je u tome uživala. Ona je meni radila tako isto, pa sam i ja u
tome uživala, samo onda kad sam joj to radila prvi put, mnogo me je
prepala. Počela je da uzdiše, da dahće, da ciči i da se trese toliko da sam
htela da stanem, misleći da je boli. »Nemoj da prestaneš, Berta«, rekla mi
je, i sva se tresla, cičeći: »Berta, Berta, počinje, oh, oh, oh! ...« Zatim se
srušila na krevet kao onesvešćena. Kad sam izvukla prst iz njene ribe, bio je
sav ulepljen. Oprala me je i obećala da će i ona meni prirediti to isto kad
budem starija, kad budem imala dlačice na ribici.
 Hiljadu misli mi je proletelo kroz glavu. Sto pitanja sam imao da
postavim, jer mi je ostalo mnogo toga da shvatim.
Ko zna šta bi se sve još dogodilo da nije zazvonilo zvono za večeru.
Razgledah na brzinu sve Bertine čari i pokazah joj šta ja imam, zatim
dovedosmo odeću u red. Onda se poljubismo i dadosmo jedno drugom
časnu reč da nikome nećemo otkriti ništa od onoga što se između nas
dogodilo. Spremali smo se da krenemo kad nas zadrža neki žagor.
 GLAVA TREĆA

Ono zvono što je zazvonilo, primetili smo tek tada, nije bilo za nas već je
zvonilo za poslugu. Nije nam se, dakle, žurilo da se udaljimo, pošto smo se
obukli, i oni ljudi što su nam se približavali ne bi mogli ništa da doznaju o
onom što smo dotle radili.
Čuli smo žamor nedaleko od nas, izvan vrta. Videli smo ubrzo da to
galame neke sluškinje koje su radile na polju iza vrata. Mogli smo da ih
posmatramo zato što je večera za poslugu počinjala tek četvrt sata po
izbijanju zvona.
Kako je prethodnog dana padala kiša, raskvašena zemlja sa uzorane
njive se lepila služavkama za noge, a one su išle bosonoge i suknje su im,
iskreno govoreći, verovatno da su imale samo po jednu uz telo, bile veoma
kratke i nisu dopirale duže od kolena. Nisu bile nešto naročito lepe, ali su
ipak bile stasite, jedre seljanke, preplanule na suncu, između dvadeset i
trideset godina.
Kad su te žene stigle do ribnjaka, sedoše u travu i spustiše noge u vodu.
Dok su prale noge, čavrljale su sve u šesnaest.
Bile su naspram nas, jedva udaljene desetak koračaja, tako da se veoma
jasno uočavala razlika u boji između njihovih preplanulih listova i mnogo
beljih kolena koja su im bila potpuno otkrivena, dok se nekima čak video
deo butina.
Izgleda da Berta nije ni najmanje uživala u tom prizoru, pa me je vukla
za rukav da krenemo.
Tada začusmo neke korake sasvim blizu i ugledasmo kako stižu tri sluge
stazom pored nas.
Ugledavši muškarce, neke služavke urediše odeću a naročito se
potrudila jedna kojoj je kosa bila crna kao ugalj, s nečim španjolskim na
licu, na kome su blistala dva svetlosiva vragolasta oka.
 Prvi sluga, koji je izgledao kretenasto, nije obraćao pažnju na prisustvo
žena i, namestivši se ispred našeg skrovišta, otkopča pantalone da se
pomokri.
Izvadi ud koji je prilično ličio na moj osim što mu je glavić bio potpuno
navučen. Zaguli ga da se pomokri. Toliko je bio visoko zadigao košulju da
su mogle da mu se vide dlake oko polnih organa, a izvukao je bio i jaja iz
pantalona i češkao ih levom rukom dok je desnom podešavao pravac udu.
Ugledavši ovo, osetih onu istu dosadu koju je maločas osetila Berta dok
sam joj pokazivao listove seljanki, ali sada se ona sva pretvorila u oko.
Devojke su se pravile da ništa ne vide. Drugi sluga takođe smače pantalone
i isto tako iznese na pazar kurac, manji od onog prethodnog ali napola
zaguljen i smeđ! Stade da piša. Tada devojke počeše da se smeju i njihov
kikot posta još jači kad i treći sluga zauze istu takvu pozu.
Za to vreme, onaj prvi je završio. Tada zaguli kurčinu, pa je zaklati da
otrese i poslednje kapi, savi malo kolena unapred da ceo sadržaj vrati nazad
i istovremeno tako gromko i zvonko odape da je to od zadovoljstva
propratio jednim »Ah!« Među sluškinjama se prolomi smeh i poče ruganje.
Nasta opšti smeh kad opaziše stojka trećem sluzi. Ovaj se bio namestio
iskosa, tako da smo istovremeno mogli da posmatramo njegov ud i seljanke.
Tako je nanišanio da mlaz ide sasvim uvis, što je sluškinje zasmejavalo
kao lude. Zatim sluge krenuše prema služavkama a jedna od njih stade da
prska vodom onog što je izgledao blesavo. Poslednji sluga reče garavuši što
je uređivala haljine kad je ugledala muškarce:
— Džabe je kriješ, Irsil, video sam već to do čega ti je toliko stalo!
— Ima još mnogo stvari koje nisi video, Valantene! i koje nikad nećeš
videti! — odgovori Irsil koketno.
— Paz' da nije? — reče Valanten, koji se sada tačno našao iza nje.
U isti mah ju je zgrabio za ramena i povukao unazad na zemlju. Ona
htede da izvuče noge iz vode, ali nije primetila da su joj se istovremeno
zadigli laki žipon i suknja, tako da se našla u onom istom položaju u kome
sam ranije video svoju sestru. Na žalost, ovaj prijatan prizor nije potrajao
duže od nekoliko sekundi.
Ali i to je bilo dovoljno da Irsil, koja je već pokazala par veoma
primamljivih listova, prikaže i dve lepe butine, dostojne svake časti, koje su
se završavale jednim prekrasnim dupetom, čijim se polutkama nije moglo
naći mane.
 Između butina, a ispod trbuha, bio joj je žbun crnih dlaka koji se spuštao
dovoljno nisko da uokviri dve lepe usne njenog pičića, samo na tom mestu
dlake nisu bile tako guste kao gore gde su pokrivale površinu koju bih ja
jedva pokrio šakom.
— Vidiš li, Irsil, sada sam video i tu tvoju crnomanjastu macu — reče
Valanten, prilično uzbuđen, i bez roptanja izdrža udarce i pogrde devojke
koja se stvarno razbesnela.
Drugi sluga je hteo da sa jednom devojkom uradi isto ono što je i
Valanten sa Irsil.
Ova druga služavka je bila lepuškasta cura kojoj su lice, vrat i ruke
pokrivale pege, tako da joj se gotovo i nije više videla prirodna boja. Imala
ih je i po nogama, ali manje i bile su krupnije. Izgledala je otresito, oči su
joj bile crne a kosa riđa i kovrdžava. Jednom reči, ona nije bila lepa ali je
delovala prilično izazivački, i u muškarcu je budila želje. I sluga Mišel je
izgledao uzbuđen: »Elen, reče joj, mora da ti je riba riđa, a ako ti je crna,
biće da si je negde ukrala!«
— Gade jedan — odvrati mu zgodna seljanka.
Ali ona je imala vremena da ustane i umesto da joj vidi zgodnu ribu, on
dobi kišu udaraca u lice od kojih vide sve zvezde.
Druge dve seljanke stadoše takođe da ga biju.
Najzad je uspeo da se izbavi zapomažući, ispraćen smehom služavki, pa
otrča za svojim drugarima.
Služavke su bile završile pranje nogu i udaljile se, osim Irsil i Elen koje
su se takođe spremale da krenu.
Šaputale su nešto jedna drugoj na uvo. Irsil poče da se smeje i obori
glavu snebivljivo dok je Elen zagledala odozgo, vrteći svojom.
Izgledalo je kao da prva razmišlja o onom što joj je rekla ona druga.
Elen osmotri oko sebe da vidi jesu li se svi udaljili, zatim zadiže suknje
spreda, pridržavajući ih tako zadignute levom rukom dok je desnu zavukla
među butine gde joj se videla šuma riđih dlaka. Prema kretanju dlačica koje
su joj bile mnogo gušće nego kod Irsil moglo se videti da ona prstima steže
usne svoje pičke koja se nije mogla videti od gustine runa. Irsil ju je mirno
posmatrala. Iznenada prsnu mlaz iz onog žbuna dlaka, ali umesto da naglo
padne na tlo, izvi se i opisa luk. Ovo je mnogo iznenadilo Bertu koja, kao ni
ja, nije znala da žena može da piški na taj način.
To je potrajalo onoliko dugo koliko i kod Valantena. Irsil je izgledala
veoma iznenađena i činilo se da bi da proba, ali odustade od toga, jer
odjeknu drugo i ujedno poslednje zvono za večeru, pa se dve sluškinje brzo
ukloniše.
 GLAVA ČETVRTA

Kad smo se Berta i ja vratili u Zamak, zatekli smo postavljen sto. Ali majka
i tetka još nisu bile potpuno dovršile nameštanje trpezarije. Dok im je sestra
pomagala, pročitao sam u novinama, koje nam je otac poslao, malu vest u
kojoj je stajalo da je neki gospodin X ... silovao neku gospođu A ..., pa u
rečniku potražih značenje reči silovao i nađoh: deflorisao. To mi nije
kazivalo ništa, ali mi je pružilo jednu temu više za razmišljanje.
Zatim sedosmo za sto. Mimo običaja, Berta i ja nismo ništa govorili, što
je moju majku i tetku začudilo, pa rekoše: »Biće da su se opet potukli.«
Izgledalo nam je uputnije da naše nove bliskosti sakrijemo, izgovarajući se
tobožnjom ljutnjom.
Majka je pričala o tome kako su sređene sobe za nju, oca i tetku. Sobe
su se nalazile na prvom spratu gde je bila i prostorija namenjena za Kat i
Bertu.
U prizemlju, iza stepeništa koje je vodilo u biblioteku, nalazila se moja
soba. Popeh se u biblioteku, u kojoj je bilo mnogo starih knjiga, a i nekoliko
savremenih dela.
Soba pripremljena za sveštenika bila je pored nje. Ova prostorija je
hodnikom bila odvojena od kapele. U kapeli su, blizu oltara, bile dve velike
lože iz kojih su raniji vlasnici pratili službu. U dnu jedne od ovih loža
nalazila se ispovedaonica za gospodare dok je druga, za poslugu, bila u dnu
kapele.
Ovo sam zapazio u toku popodneva, a pošto je Berta posle večere
morala da pomogne gospama, jedva sam ugrabio priliku da je poljubim
došavši da ponudim svoje usluge.
Prošli su dani a ništa se novo nije dogodilo.
Berta je stalno bila zauzeta sa gospama koje još nisu bile završile
nameštanje.
 Kako je bilo ružno vreme, obično sam sedeo u biblioteci, gde sam se
prijatno iznenadio otkrivši anatomski atlas, u kome sam našao ilustrovani
opis polnih organa muškarca i žene. Tu sam naišao i na opis trudnoće i sve
faze materinstva, što još nisam poznavao.
Ovo me je zanimalo utoliko više što je upravnikova žena u to vreme bila
bremenita i njen veliki trbuh mi je silno razbuktavao radoznalost.
Čuo sam je kako o tome razgovara sa svojim mužem. Njihov stan je bio
u prizemlju, tačno pored moje sobe, prema vrtu.
Jasno je da mi iz glave nisu izlazili događaji onog nezaboravnog dana
kada sam svoju sestru video razgolićenu, a posle još i sluškinje i sluge.
Mislio sam neprestano na to, i kurčić mi se stalno dizao. Često sam ga
razgledao i igrao se njime. Uživanje koje sam osećao dok sam ga drkao
navodilo me je da to ponavljam.
U postelji sam opet voleo da legnem potrbuške i da ga tarem o čaršave.
Moja uživanja su se iz dana u dan usavršavala.
Jednog dana, dok sam sedeo u staroj kožnoj fotelji u biblioteci, sa širom
otvorenim atlasom ispred sebe na onoj stranici gde su bili polni organi žene,
osetih takvu nadraženost da se raskopčah i izvadih kurac. Pošto sam mu
često povlačio kožicu, ud mi se sada lako zaguljivao. Imao sam uostalom
šesnaest godina i potpuno sam se osećao kao muškarac, dlake su mi sada
postale gušće i ličile su na lepe brkove. Toga dana, trljajući ga, osetih tako
snažnu nepoznatu slast da počeh ubrzano da dišem. Stegoh snažnije ud
Celom šakom, pa ga olabavih i stadoh da povlačim odozgo nadole, zagulih
ga celog, zašašoljih jaja i rupu na guzici, zatim pogledah svoj zaguljen
glavić, bio je tamnocrven i sjajan kao da je lakovan.
To mi je pružilo neiskazano uživanje, konačno otkrih pravila veštine
drkanja, pa stadoh redovno da ravnomerno povlačim gore-dole kožicu
kurca, i to tako dobro da se dogodilo nešto što dotle još nisam osetio.
Osećanje neiskazane naslade navelo me je da opružim noge i uprem ih o
noge stola, dok mi je telo, zabačeno unazad, pritiskalo naslon fotelje.
Osetih kako mi se krv penje u lice. Disanje mi posta zadihano, morao
sam da zatvorim oči i otvorim usta. Za jedan tren hiljadu misli mi prolete
kroz glavu.
Tetka, pred kojom sam stajao potpuno go, sestra čiju sam lepu ribicu
opipao, one dve služavke i njihove snažne butine, sve mi je to proletelo
pred očima. Ruka stade da mi sve brže povlači kožicu na kurcu, struja mi
silovito projuri kroz čitavo telo...
 Moja tetka! Berta! Irsil! Elen! ... Osetih kako mi ud raste i iz
tamnocrvenog glavića šiknu neka beličasta masa, najpre u snažnom mlazu,
a zatim su dolazili drugi, sve slabiji. Svršavao sam prvi put.
Sprava mi ubrzo smekša. Radoznalo i s ljubopitljivošću sam posmatrao
spermu koja mi je ispolivala desnu ruku; mirisala je na belance i na njega
ličila. Bila je gusta kao lepak. Liznuh je i otkrih da ima ukus sirovog jajeta.
Najzad, stresoh i poslednje kapi koje su mi visile s vrha potpuno uspavanog
uda i obrisah ga košuljom.
Znao sam iz svoje ranije lektire da sam se upravo odao onanisanju.
Potražio sam tu reč u rečniku, pa nađoh o tome dugačak članak i tako
podroban da bi svakako izučio onanisanje i onaj ko ga nije upoznao u
praksi.
Čitanje me je ponovo uzbudilo pošto je zamor koji je propratio moju
prvu ejakulaciju prošao. Od ove radnje osetio sam strahovitu glad. Majka i
tetka su zapazile moj apetit, ali su ga objasnile time što rastem.
Docnije sam shvatio da je onanisanje slično piću, jer što se više pije —
to se više i žedni...
Kurac mi se neprestano dizao i ja sam neprestano mislio na onu slast, ali
nisam se mogao večito zadovoljavati Onanovim uživanjima. Mislio sam na
žene i činilo mi se da je šteta da rasipam spermu drkajući.
Kurac mi je postao tamnomrk, one dlake su već pravile lepu bradicu,
glas mi je postao dublji a nekoliko još mikroskopskih dlaka počinjalo je da
mi izbija na naušnicama. Primetih da mi ne nedostaje ništa od onog što
muškarca čini muškarcem, izuzev koitusa, to je bila reč kojom su knjige
označavale onu stvar koju još nisam bio upoznao.
Sve žene u kući primetile su promene koje su se odigrale na mojoj
ličnosti i više me nisu smatrale dečakom.
 GLAVA PETA

Dođe i praznik sveca — zaštitnika kapele Zamka, a to je bila prilika za

veliku svetkovinu kojoj je prethodilo ispovedanje stanovnika Zamka.
Majka je odlučila da se tog dana ispovedi, tetka je smerala da učini isto,
a ni ostali stanovnici Zamka nije trebalo da izostanu.
Ja sam se napravio bolestan i ostao sam u sobi već dan ranije, da moja
izmišljena bolest ne bi pobudila podozrenje.
Duhovnik je stigao i večerao s nama. Kafa se pila u vrtu, gde sam ostao
sam pošto je Kat raspremila sto. Kako mi se vreme odužilo, odoh u
biblioteku u kojoj sam primetio jedna skrivena vrata koja dotle još nisam
bio uočio. Izlazila su na jedno uzano i mračno stepenište, koje je
osvetljavalo samo prozorče na kraju hodnika.
Tim stepeništem se dolazilo do kapele, a iza zabravljenih i zarđalih
vrata, jer se već dugo njima nije služilo, čuo se glas sveštenika koji je
saopštavao mojoj majci da će je sutradan na tom mestu ispovediti.
Drvena pregrada, na koju je bila naslonjena ispovedaonica, razgovetno
je propuštala svaku reč. Učinilo mi se da bih sa tog mesta mogao sve lepo
da čujem.
Pomislio sam, takođe, da je ovo stepenište morao koristiti neki
ljubomorni vlastelin koji je hteo da sluša ispovedanje svoje žene.
Sutradan, pošto sam popio kafu, dođe upravnikova žena da mi sredi
sobu. Rekao sam već da je bila trudna i mogao sam komotno da posmatram
ogromnu masu njenog trbuha i neuobičajenu veličinu sisa, čije se njihanje
moglo primetiti ispod lake bluze.
Ova žena je bila prijatna, i prilično lepog lica. Ranije je bila služavka u
Zamku dok se upravnik, s kojim je ostala u drugom stanju, nije njom
oženio.
Ženske grudi sam do tada video samo na slikama ili na skulpturama, ali
nikada ih nisam video u prirodi.
 Upravnikovici se žurilo. Bila je zakopčala samo jedno dugme na bluzi, i
otkopča joj se baš to dugme, te, kako je nosila duboko izrezanu košulju,
potpuno joj videh dojke.
Skočih: »Gospođo! Nazepšćete!« I kao da tobože hoću da joj ponovo
zakopčam bluzu, odvezah traku koja joj je pridržavala košulju na ramenima.
U istom trenu, obe dojke kao da iskočiše iz skrovišta, i ja osetih njihovu
oblinu i čvrstinu.
Nasred svake dojke bradavice su joj bile nabubrile, crvene i zaokružene
širokim smeđim oreolom.
Te su sise bile isto toliko čvrste koliko i one njene dve stražnje obline, a
kako sam ih malo pritisnuo obema šakama, izgledale su tačno kao dupe
kakve zgodne cure.
Žena se toliko iznenadila da sam imao vremena, pre nego što se
povratila od uzbuđenja, da joj do mile volje ljubim sise.
Mirisala je na znoj ali prilično prijatno, i to me je uzbuđivalo. To je bio
onaj »odor di femina« koji, saznao sam to kasnije, izbija iz ženinog tela i,
zavisno od toga kakve je prirode, izaziva uživanje ili gađenje.
— Ej! Pa šta vi to mislite? Nemojte, to se ne radi... ja sam udata žena ...
ni za šta na svetu...
Tako je govorila dok sam je gurao prema postelji. Otvorio sam svoj
kućni ogrtač, zadigao košulju i pokazao joj svoj strahovito nadražen ud.
— Pustite me, trudna sam, oh! Gospode! Ako nas neko vidi!
Još se branila, ali sve slabije.
Uostalom, nije skidala pogled s mojih polnih organa. Držala se za
krevet na koji sam se upeo da je oborim.
— Boli me to što mi radite!
— Lepa moja gospo! Niko nas ne vidi niti čuje — rekoh joj.
Sada je sedela na krevetu. Navaljivao sam još. Bivala je sve slabija,
izvrnu se i sklopi oči.
Mojoj uzbuđenosti nije bilo kraja. Zadigoh joj haljinu i košulju i
ugledah joj dve lepe butine koje su me oduševile više nego bataci onih
seljanki. Između stegnutih butina opazih žbun smeđih dlaka, ali u njemu
nije mogla da se vidi riba.
Padoh na kolena, zgrabih joj butine, ispipah ih sa svih strana, izmilovah,
spustih obraze na njih i izljubih ih. Sa butina usne mi se popeše na Venerin
breg koji je odisao na pišaćku, što me je još više uzbuđivalo.
 Zadigoh joj košulju i sa čuđenjem ugledah ogroman trbuh, na kome je
pupak bio ispupčen a ne uvučen kao kod moje sestre.
Oblizah taj pupak. Bila je nepomična a sise su joj visile s obe strane.
Podigoh joj jednu nogu i preneh je na krevet. Ugledah joj pičku. Prvo se
uplaših kad videh dve velike usne, debele i naduvene, čija je crvena boja
prelazila u mrku.
Njena trudnoća mi je omogućavala da najpotpunije uživam u ovom
gledanju. Usne su joj se bile rastvorile a iznutra, kud bacih pogled, ugledah
čitavu mesarnicu, s mesom lepe vlažno crvene boje.
Iznad velikih usana videla se rupa iz koje je mokrila, a iznad nje
majušno zrnce mesa, dražica, kako sam razumeo po onom što sam naučio iz
anatomskog atlasa.
Gornji deo ribe joj se gubio u dlakama koje su pokrivale neobično pun
Venerin breg. Na usnama ih skoro nije bilo, a koža između butina joj je bila
vlažna i pocrvenela od znoja.
Prizor, doduše nije bio bajan, ali se meni utoliko više dopadao što je ova
žena bila prilično čista. Nisam mogao da se obuzdam i uvukoh joj jezik u
ribu, oblizah je brzo i liznuh joj dražicu koja je pod mojim raspomamljenim
nadraživanjem bivala sve tvrđa.
Ovo lizanje me je ubrzo zamorilo, pa zamenih jezik prstom. Riba joj se
već bila veoma ovlažila. Onda se dohvatih sisa, čije vrške uzeh u usta,
sisajući ih naizmenično. Kažiprst nisam sklanjao sa dražice koja je rasla i
postajala sve tvrđa. Ubrzo je narasla do veličine mog malog prsta i obima
olovke.
Uto se žena pribra i stade da plače, ali ne napuštajući položaj na koji
sam je prisilio. Sudelovao sam malo u njenoj patnji, ali sam previše bio
nadražen da bih se stvarno o tome brinuo. Uputih joj neke mazne reći da je
utešim. Najzad joj obećah da ću kumovati detetu koje je očekivala.
Odoh do fioke i uzeh iz nje nešto novca pa ga dadoh ženi da je častim
što mi je sredila sobu. Zatim zadigoh svoju košulju i našavši se nag pred
ženom, uz to udatom i trudnom malo se zastideh.
Uzeh vlažnu ruku upravnikovice i položih je sebi na kurac. Ovaj dodir
je stvarno bio savršen.
Ona ga je najpre blago stegla, zatim jače, dok sam joj ja gnječio sise
koje su me mamile. Ljubio sam je u usta i ona mi žurno pruži usnice.
Sve je u meni bilo usredsređeno na uživanje. Namestio sam se između
butina upravnikovice koja je sedela, ali ona uzviknu: »Ne preko mene, to
me boli. Ne mogu više da izdržim da mi se to radi spreda.«
Siđe s kreveta, obrnu se i naže, licem prema postelji. Nije dodala
nijednu reč, ali ja nagonski reših zagonetku. Setih se da sam video dva
kučeta kako rade tu radnju. Uzeh odmah za primer Medora, pa zadigoh
košulju Dijani, kako se zvala upravnikovica.
Pokaza mi se dupe, ali jedno dupe o kakvom nikad dotle nisam ni
sanjao. Ako je Bertino dupe i bilo gracioznije, zaista se nije moglo porediti
sa ovim. Moji guzovi zajedno nisu bili ni kao polovina jedne polutke ovog
čudesnog dupeta, čije je meso ujedno bilo vrlo jedro. Bilo je zasenjujuće
belo kao god i sise i one lepe butine.
U onom rezu su joj bile plave dlake i on je ovu neverovatnu guzicu
duboko zasecao na dve divne polutke.
Iznad ogromne stražnjice, između butina, pojavljivala se jedra i sočna
pička koju sam pretraživao prstom kao kalauzom.
Položih svoje grudi na golo ženino dupe i pokušah da joj rukama
obgrlim neobuhvatljiv trbuh koji je visio kao kakva veličanstvena lopta.
Tada joj obgrlih guzove, zatim stadoh da trljam kurac o njih. Ali svoju
radoznalost još nisam zadovoljio. Razgrnuh joj polutke da izvidim rupu
dupeta. Bila je ispupčena kao i pupak i smeđe boje ali veoma čista.
Stavih joj prst unutra, ali ona načini pokret kao da će uzmaći i pobojah
se da je ne pozledim. Zato nisam navaljivao. Uvukoh joj svoj užareni kurac
u pičku kao što nož ulazi u grudvu masla. Zatim stadoh da je tucam kao sam
nečastivi, udarajući trbuhom u gipku guzicu.
Od ovog potpuno poludeh. Više nisam znao šta radim i tako stigoh do
kraja u slasti, izbacivši prvi put spermu u pičku jedne žene. Hteo sam još da
ostanem u tom prijatnom položaju posle svršavanja, ali upravnikovica se
okrete i stidljivo pokri. Dok je zakopčavala košulju, čuh jedva čujno klok-
klok, moja sperma joj je bila iscurila iz pičke i pljusnula na zemlju. Ona je
razgazi nogom, a suknju protrlja između butina da se obriše.
Kad me je videla s napola nadignutim kurcem, crvenim i sasvim
mokrim, osmehnu se, izvadi maramicu i brižljivo mi obrisa kurac koji joj je
ukazao čast.
— Ajd', obucite se, gospodine Rože — reče — treba da idem; samo za
miloga Boga da niko nikad ne sazna za ovo što se desilo između nas — pa
dodade crveneći — inače vas više neću voleti.
Stegoh je uza se, razmenismo dva poljupca, pa ona ode i ostavi me s
jednim morem novih osećanja od kojih umalo ne zaboravih na ispovest.
 GLAVA ŠESTA

Što je moguće tiše provukoh se u papučama uzanim hodnikom i približih

drvenoj pregradi. Ubrzo otkrih mesto sa kojeg se najbolje čulo. Sveštenik se
bio dovio tako da samo ona osoba koja se ispoveda ostane u molionici dok
su oni što su čekali ostajali u kapeli.
Nije, dakle, bilo potrebe da se govori tiho. A i razgovor je bio veoma
razgovetan. Po glasu sam primetio da je u ispovedaonici neki seljak. Mora
da je ispovedanje već odavno počelo, jer je sveštenik ovako govorio:
Ispovednik: — Tako, znači, kažeš da se u klozetu redovno igraš sa
svojim udom. Zašto to činiš, koliko dugo i da li se to često događa?
Seljak: Obično dva puta nedeljno, ali ponekad i svakog dana, sve dok ne
svršim. Ne mogu da se savladam, mnogo mi je prijatno.
Ispovednik: — A zar nikada to nisi radio sa ženama?
Seljak: — Jedan jedini put s jednom starkom.
Ispovednik: — Ispričaj mi to i nemoj ništa da mi kriješ.
Seljak: — Jednom sam bio sa starom Rozali na seniku. Poče da mi se
diže, pa joj rekoh: »Jel', Rozali, imal’ dugo kako nisi imala čoveka?« A ona
mi reče: »A, gade? Ima bar četres leta, jel' moguće, slatki Bože? I vala više
neću nijednog. Već mi je šeset.« A ja joj odgovorih: »Ajd, Rozali, baš mi se
’oće da jednom vidim golu žensku, skini se.« Ona reče: »Jok ja, nemam
poverenja, šta ako bane đavo?« Ja joj onda rekoh: »Kad si poslednji put
radila tu radnju, nije banuo, jel' tako?« Onda sam izvukao lestve gore, da
niko ne može da se popne. Izvuko sam kurac i pokazao joj ga. Pogledala ga
je i rekla mi: »Još je krupniji neg u onog mog gada, Žana.« Rekoh joj:
»Rozali, sad treba ti da mi pokažeš pičku.« Nije htela ništa da mi pokaže,
ali ja sam joj zadigo suknju iznad glave i dobro sam je razgledo . . .
Ispovednik: — Hajdmo, produži, šta je posle bilo?
Seljak: — Imala je opasno veliku ribu ispod trbuha. Bila joj je ljubičasta
ko kasna šljiva a gore joj je bio žbun sedih dlaka.
 Ispovednik: — To te ne pitam; šta si ti uradio.
Seljak: — Gurnuo sam joj svoju kobasicu u ribu sve do muda, a njih
nisam mogo da uteram. Čim sam ušao, Rozali je počela da meša trbuhom
napred-nazad i viknula mi »Ej, kvarni, poduvati me ispod dupeta, pa mešaj
ko ja«. Onda smo se oboje poduhvatili i stali toliko da mešamo da mi je
udarila vrućina, a Rozali se toliko raždžilitala da je, da prostite, svršila
pešes puti. Onda sam i ja, da prostite, jednom svršio. Onda je Rozali stala
da viče »Ajd, kvarni, stegni me jako, evo ja ću jopet, jopet ću«, pa sam
jopet i ja svršio još jedared. Al nju su najurili zato što nas je jedna cura iz
staje čula i sve iztorokala. I čerez tog mi se neće da jurim za mladim
drocama.
Ispovednik: — To su ti sve baš pravi smrtni gresi. Šta još nosiš na duši?
Seljak: — Stalno sam mislio na Rozali. Jednom, ja u staji a sluškinje
otišle da jedu, vidim jedna krava se nešto uspalila. Pomislim: i ona ima
pičku ko Rozali. Izvučem kurac i htednem da ga nabijem kravi. Al ona nije
mirovala ko Rozali. Ali, ja sam je držo i zadigo joj rep. Tako sam mogao da
joj ga udenem i, da vidite, mnogo više mi je prijalo nego s Rozali. Al' da,
prostite, posra mi se na njega, pa su mi muda i čakšire skroz bili umeljani
od balege. Eto zašto više nisam imo volje da je jebem.
Ispovednik: — Dobro, al’ kako se ti to upuštaš u takve radnje?
Seljak: — Pa naš pastir tako uvek radi s kozama, a sluškinja Lisi je
jednom legla na zemlju u staji s velikim gusanom između butina zato što to
mnogo prija po stomaku, rekla je komšinici pa je i ova oprobala.
Dalji tok ispovesti je bio nezanimljiv. Iziđoh iz svog skrovišta i otrčah u
kapelu, da vidim kako izgleda pokajnik. Iznenadih se kad sam prepoznao
onog slugu blesana što se pored ribnjaka onako glupavo namestio
služavkama — lepojkama da se s njim šegače.
On je bio poslednji muškarac pokajnik. Usta moja majka da pođe na
ispovedanje. Pored nje je klečala tetka i primamljiva Kat. Sve sluškinje su
bile iza. Čudilo me je što ne vidim svoju sestru Bertu. Upravnikovicu su
zbog poodmakle trudnoće oslobodili da ne ide na ispovedanje.
Ispovest moje majke je bila veoma čedna ali ne i nezanimljiva: »Opet
imam nešto da vas zamolim, oče — reče ona, pošto je nabrojala svoje
obične grehe — moj muž otpre nekog vremena traži od mene neke stvari.
Za vreme naše prve bračne noći, svukao me je sasvim nagu i to je
povremeno ponavljao. Ali sada on stalno hoće da me gleda golu, pa mi je
pokazao neku staru knjigu koju je pisao neki kaluđer i u njoj se, pored
ostalog, nalazi i ovo: ,Supružnici moraju potpuno nagi obavljati polni čin,
tako da se seme muškarca potpuno pomeša sa ženinim semenom.' Ja se sada
u tom pogledu ustručavam, tako mi je nekako došlo otkako sam starija.«
Ispovednik: — Ta knjiga je pisana u srednjem veku. Tada nije bio
rasprostranjen običaj da se nose košulje. Nosile su ih samo ličnosti višeg
ranga. Obični ljudi su bez košulja spavali u bračnom krevetu, pa i sada još
ima sela u kojima se ovaj običaj održao. Naše seljanke, recimo, gotovo sve
tako spavaju, uglavnom zbog stenica. Crkva baš nije raspoložena prema
takvoj praksi, ali je ne zabranjuje izričito.
Moja majka: — Sada sam u pogledu toga umirena. Ali moj muž me,
tako isto, stalno stavlja u neke položaje od kojih se stidim.
Poslednji put je trebalo da se namestim četvoronoške, a on me je gledao
otpozadi. Svaki put treba da se šetam naga kroz sobu, da mi štap, pa
komanduje: Napred, marš! ili: Stoj! ili pak: Levim krilom! ili: Desnim
krilom! kao na egzerciru.
Ispovednik: — To ne bi trebalo da se dešava, ali ako to činite samo iz
poslušnosti, onda to nije greh.
Moja majka: — Ah! imam još nešto na duši, ali me je sramota da
kažem.
Ispovednik: — Nema greha koji se ne može oprostiti, kćeri. Olakšajte
svojoj savesti.
Moja majka: — Moj muž stalno hoće da me uzima otpozadi i tako se
ponaša da se ja umalo ne onesvestim od srama. Poslednji put osetim kako
mi zavlači prst, namazan pomadom, u. . .u .. .u čmar.
Hoću da ustanem, on me smiruje, ali dobro osećam kako mi zavlači svoj
ud. Najpre me to boli, ali ne znam kako, posle nekog vremena, postaje mi
prijatno i dok on svršava, osećam se baš isto kao da je išao prirodnim
putem. — Ostalo je bilo promrmljano suviše tiho da bih mogao da čujem.
Ispovednik: — To je greh. Pošaljite mi svog muža da se ispovedi.
Ostatak ispovesti nije bio zanimljiv. Ubrzo moja tetka zauze mesto i ja
začuh njen prijatni glas. Izvinjavala se, kako sam razumeo, što je često
izostajala sa ispovesti. Ali zaprepastio sam se kada je sasvim tiho dodala da
je ona, koja dotle nikad nije imala plotskih želja, osetila kako je ljubav
mami dok je gledala svog mladog sestrića u kupatilu; požudno mu je
dodirivala telo, ali je uspela da na vreme uguši te nevaljale želje. Samo još
jednom, dok joj je sestrić spavao otkriven i videli mu se polni organi, dugo
ga je gledala i čak uzela u usta njegov ud. — Izgledalo je kao da više ne
može da izusti ni reći. Osetih neobično uzbuđenje.
Ispovednik: — Zar vi nikada niste zgrešili sa muškarcem ili zar se niste
sami zadovoljavali?
Moja tetka: — Ja sam još nevina, bar u odnosu na muškarce. Često sam
se ogledala naga u ogledalu i rukom dirala svoje polne organe. Jednom ...
(oklevala je).
Ispovednik: — Hrabro, kćeri! Nemojte ništa kriti od svog ispovednika.
Moja tetka: — Jednom, sestra mi reče: »Naša služavka mnogo troši
sveće. Sigurno čita romane u postelji, pa će jedne noći upaliti kuću. Ti
spavaš pored nje, pripazi na to.« Postupila sam tako iste večeri videći
svetlost u njenoj sobi. Ostavila sam vrata otvorena i nečujno ušla kod Kat.
Ona je sedela na zemlji, polovinom leđa bila je okrenuta prema meni, a
naginjala se prema svom krevetu. Pred njom je bila stolica na kojoj je
stajalo ogledalo. Levo i desno od ogledala gorele su dve sveće. Kat je bila u
košulji i ja jasno videh u ogledalu da obema rukama drži nešto dugačko i
belo što je uvlačila i izvlačila između široko rastavljenih butina. Uzdisala je
duboko i tresla se celim telom. Najednom začuh kako grca: »Oh, oh, aah,
kako ovo prija!« Naginje glavu, sklapa oči i izgleda potpuno van sebe. Ja se
tada pomerih a ona skoči te videh da drži sveću koju je skoro celu sakrila.
Tada mi je objasnila da
to radi u znak sećanja na svog dragog koji je morao da ode da služi
vojsku. Začudilo me je takvo postupanje, ali ona me je preklinjala da je ne
odam. Otišla sam ali me taj prizor toliko uzbudio da nisam mogla odoleti,
oče, da i ja ne isprobam tu stvar, koju, na žalost, od tada često ponavljam.
Jeste, oče, pala sam i niže. Često bih zadigla suknju i u raznim položajima,
po ugledu na nju, pružala sebi grešna uživanja.
Ispovednik joj preporuči udaju i dade joj oproštaj .
Čitalac lako može zamisliti kakva je bila ispovest Kat prema
ispovestima moje majke i moje tetke. Saznao sam, uz to, da ona sve više i
više čezne za muškarcem i da je njeno i Bertino prijateljstvo ogromno
poraslo. Često su zajedno spavale gole i često im se dešavalo da upoređuju
svoje stražnjice pred ogledalom pošto ih se nagledaju bez njega.
Ispovesti služavki bile su obične. One su se podavale slugama, da ih ovi
pojebu, ali bez prepredenosti, i nikad nisu puštale da muškarac uđe u sobu u
kojoj zajedno spavaju gole. Ali to im nije pošlo za rukom i za vreme velikih
manevara. Jedan puk je bio u prolazu. Vojnici su dobili upute za smeštaj.
Razmestili su ih na sve strane. Zato su sve sluškinje, i jedna prilično matora,
morale da dozvole da ih pojebu, čak i otpozadi što im se činilo kao smrtni
greh. A kad bi ih sveštenik zapitao da se slučajno ne zadovoljavaju same ili
s nekom drugaricom, odgovarale bi: »Ko bi još zavlačio ruku u smrdljivu
pičku?« Ali one nisu smatrale da ima ičeg rđavog u tome što su se
uzajamno gledale dok vrše veliku ili malu nuždu ili što se u uživanju služe
pilićima, golubovima ili guskama.
Jedna je jednom pustila psa da joj liže pičku. Na pitanje da li mu je dala
i da je nabije, odgovorila je: »Drage volje bi to uradila, al' nije bio dovoljno
veliki.«
Preduzeo sam sve moguće mere predostrožnosti da se neopaženo vratim
u svoju sobu.
 GLAVA SEDMA

Kratko vreme pošto sam se vratio u sobu, dođoše majka i tetka da mi jave
da će stići otac i ujedno rekoše da Berta leži jer joj nije dobro. Majka je
dodala da njena bolest nije ozbiljna, da će se brzo oporaviti i da je, prema
tome, bolje da je ne posećujem.
Ovo je u meni probudilo radoznalost i brzo doneh odluku šta da činim.
Znao sam da majka i tetka treba tog popodneva da idu u selo sa
sveštenikom nekoj sirotoj bolesnici, a da Kat treba da ih prati, da bi nosila
korpu punu odeće za tu ženu.
Dok su gospe razgovarale, posmatrao sam ih pažljivo i video ih u
drugačijem svetlu nego pre ispovesti.
Bile su u tamnim haljinama, i to je isticalo osobenosti njihove pojave,
odnosno rascvetanost moje majke i tetkinu vitkost.
Obe su bile podjednako poželjne, jedna sa još neoskrnavljenim
devičanstvom u dodiru s muškarcima, što je obećavalo neslućene slasti, a
druga sa izazivačkom smelošću udate žene koja se sa uživanjem odavala
svim nastranostima jednog veoma maštovitog muža.
U trenutku kada su ušle, upravo sam se prao, pa im objasnih da sam
pokušao da ustanem iz postelje, jer mi je — u suštini — moja tobožnja
bolest uveliko počinjala da dosađuje.
Tetka još nije bila videla ni moju sobu ni biblioteku, pa uđe u
biblioteku. Majka ode u kuhinju da nadgleda pripremanje obeda.
Ovo ostajanje nasamo sa mojom lepom tetkom, koja mi je sada
izgledala dvostruko poželjnija, strahovito me je uzbudilo. Ali još sam
pamtio svoj doživljaj sa upravnikovicom i morao sam sebi da priznam da bi
preterana žurba zauvek mogla da naudi mojim namerama.
Pošto je razgledala biblioteku, Margerit se približila stolu i, ne sedajući,
razgledala ono što se na njemu nalazilo. Mogla je da dođe do zanimljivih
otkrića. Tom »O« Enciklopedije stajao je na stolu. Jednim znakom je bila
obeležena reč »Onanija«, uz koju sam olovkom stavio znak pitanja. Čuo
sam je kako zatvara knjigu, a potom i anatomski atlas, pošto se duže
zadržala na nekim slikama.
Zato nije bilo nimalo čudno što joj je obraze oblivalo jarko rumenilo
kad ja uđoh.
Načinih se da ne primećujem njenu zabunu i rekoh joj nežno: »Mora da
se i ti ponekad dosađuješ, tetice. Sveštenik koji je ranije ovde stanovao
imao je veoma zanimljive knjige o životu čoveka. Možeš da poneseš
nekoliko u svoju sobu.« Uzeh dve knjige: Brak bez vela i Ljubav i brak, pa
joj ih stavih u džep. Kako se ustezala, dodadoh: »Naravno, ovo ostaje među
nama, više nismo deca. Zar ne, tetice?« I neočekivano joj se obisnuh oko
vrata, uz zvonak poljubac.
Imala je lepu punđu i divan potiljak. Lepe punđe i divni potiljci su mi
uvek uzimali pamet, pa joj zato obasuh potiljak kišom poljubaca koji me
potpuno omamiše.
Ali na Margerit je ispovest još delovala. Ona me odgurnu, iako bez
žestine, i ode odnoseći knjige u džepu, pošto je još jednom osmotrila moju
sobu.
Po podne sam čuo kako sveštenik odlazi s damama. Odlučih da
potražim Bertu i upitam je zašto simulira bolest kako bi izvrdala
ispovedanje.
Ali uopšte nije bilo tako. Ona je ležala i stvarno izgledala bolesna. Ipak
se obradovala mojoj poseti.
Mom urođenom mangupluku nije dugo trebalo pa da se javi. Ali kad
htedoh da je pipnem ispod pokrivača, ona se okrete, rekavši: »Nemoj, Rože,
od prekjuče sam dobila one stvari... znaš već ... mnogo me je sramota.« —
»Ah! — rekoh — dobila si menzis, pa ti onda više nisi devojčica nego žena.
I ja sam postao muškarac, Berta«, dodao sam ponosno i, raskopčavši se,
pokazao joj dlake i zaguljen kurac. »I probao sam ono, da znaš! Ali ne
smem da kažem s kim.«
— Probao si? — upita Berta — Pa kako izgleda?
Onda sam svojoj sestri, koja me je pažljivo slušala, opisao snošaj.
— I da znaš, tata i mama to često rade.
— Pusti, to je suviše odvratno — reče tonom koji je govorio suprotno,
pa ja dodadoh: »Odvratno? A kao zašto? Zašto su onda dva pola stvorena,
Berta? Ne možeš ni da zamisliš koliko je to prijatno, mnogo prijatnije nego
kad čovek to radi sam.
 — Jeste, uvek mi je bilo prijatnije kad mi to radi Kat nego kad to radim
sama. A prekjuče, ah! mislila sam da sam na devetom nebu! Onda mi je Kat
rekla: »Sada si, Berta, i ti svršila, pazi se, uskoro ćeš dobiti one stvari.«
Istog tog dana me je zaboleo stomak i odjednom mi je nešto mokro pocurilo
niz butine. Mnogo sam se uplašila kad sam videla da je krv. Kat je počela
da se smeje i otišla je po mamu koja me je pregledala i rekla: »Lezi u
postelju, Berta, imaćeš to svakog meseca po tri-četiri dana. Moraćeš da
promeniš košulju kad prestaneš da krvariš i nemoj se prati pre toga inače ti
neće stati. Više nećeš nositi haljine kao devojčica.« Dobiću dugačke haljine
kao mama i tetka, zaključi Berta, i to ne bez ponosa.
— Ajde, Berta, da to radimo — pa je poljubih, privijajući je uza se.
— Nemoj da mi pozlediš grudi — reče Berta — sada sam veoma
osetljiva. Ali se nije protivila da joj raskopčam košulju i gledam sisice koje
su tek počinjale da joj se razvijaju.
Bila su to dva majušna brdašca koja su mi izgledala kao u mlade Psihe
ili Hebe. Već su imale klasičan oblik, i, bez nagoveštaja opuštenosti, pružale
dve male ružičaste bombone.
Rekoh joj nešto nežno i ona me rado pusti da ih ljubim, i čak da ih
sisam; ali to ju je nadraživalo.
Posle malo ustezanja, dozvolila mi je da joj vidim pičkicu, ali je
prethodno smotala svoju iskrvavljenu košulju.
Imala je mnogo više dlačica od mene. Malo vodnjikave krvi curilo joj je
niz butine; to svakako nije bilo naročito primamljivo, ali ja sam bio i odviše
nadražen da bih na to obraćao pažnju.
Držala je butine stegnute, ali joj moj prst ubrzo nađe dražicu. Mogao
sam da zavučem kažiprst u njenu vlažnu pičkicu, ali ne duboko, jer se
stezala. Pritisnuh joj himen, koji je na sredini već imao rupicu. Berta tiho
kriknu od bola i još se više zgrči.
Veoma nadražen, svukoh se, podigoh košulju i legoh preko sestre da joj
prodrem u pičkicu svojim kurcem koji je bivao sve krući. Berta se
prigušeno bunila, poče da plače i kriknu tiho kad sam joj već dobro ušao u
vaginu. Ali onaj kratki bol se, izgleda, brzo pretvorio u uživanje. Obrazi su
joj se zajapurili, lepe oči zablistale, usta su joj bila poluotvorena. Ona me
zagrli i poče snažno da odgovara na moje tucanje.
Pre no što sam svršio iz njene pičke poče da se toči nektar. Oči joj se
napola sklopiše i ubrzano zažmirkaše; od strasti je glasno cikala: »Rože! ah!
ah! ah! Rooože — ja, ja aah!« Bila je potpuno izvan sebe. Bejah svojoj
sestri oduzeo nevinost.
Zbog onog metka koji sam tog jutra opalio, a i usled uzbuđenja, ja još
nisam bio svršio. Gledajući kako mi se sestra naslađuje, uzbudih se još više
i požurih, ali tada odjednom osetih nešto toplo u Bertinoj pičkici i izvukoh
se iz nje, kad pokulja krvav odliv od izmešane sperme i krvi koja je potekla
usled cepanja himena i menstruacije.
Oboje smo se strahovito uplašili, ud mi je sav bio krvav, a krvlju su mi
bile ulepljene i dlake i jaja.
Ali, našem strahu nije bilo kraja kad začusmo neki glas: »E! pa ovo nije
loše! Mladi vode lep razgovor.« Kat je stajala pokraj nas.
Bila je nešto zaboravila, pa su je poslali po to. Pošto smo se potpuno bili
zaneli, nismo je čuli kako se penje uz stepenice, ali ona nas je, izgleda,
posmatrala neko vreme nečujno otvorivši vrata za vreme Bertinog strasnog
zanosa.
Njeno vragolasto lice je izražavalo uzbuđenje izazvano onim što je
videla i čula. Berta i ja smo toliko bili iznenađeni da nekoliko trenutaka
nismo ni pomišljali da sakrijemo nered. Kat je imala dovoljno vremena da
vidi kako Berta mnogo krvari i kako mi omlitavevši od straha, kurac spada.
— Kad se rade takve stvari — reče smejući se Kat — treba pre svega
zatvoriti vrata — pa ode da namakne rezu.
— Berta, mama je smela s uma da ti napomene da ovo ne treba raditi
dok imaš one stvari.
— Samo dobro znam da ti se baš tad najviše hoće da to radiš — dodade
ona, prsnuvši u smeh.
— Stavi samo neku suvu krpu među noge i ostani da mirno ležiš.
— Ova košulja nipošto da ne ide u prljavo rublje, sem ako i ti, Rože,
nemaš one stvari.
Videh tada da mi je košulja sva umrljana krvlju. Kat usu vode u lavor i
približi mi se.
— Srećom to se lako skida — reče ona — ustani, Rože, da te operem.
Stao sam ispred nje da mi potopi košulju, ali tako nije bilo baš zgodno.
Tada mi ona bez ustezanja skide košulju i ja ostadoh go pred dvema
devojkama.
Opra mi košulju, rugajući se:
— Ama odi! — dodade ozbiljno i opra me sunđerom.
 Na ovaj dodir kurac poče ponovo da mi se polako diže. Kat reče: »Ah!
to je onaj nevaljali kurac što je ušao u Bertinu pičku.« I lupi ga nekoliko
puta rukom, pa me iznenada dohvati levom rukom, previ me preko kolena i
iz sve snage stade da bije po stražnjici. Počeh da vičem. Berta se krivila od
smeha.
Dupe mi je bridelo ali sam osećao jače uzbuđenje od svih koje sam
dosad osetio.
Kad sam imao deset godina, majka bi me, zbog neke gluposti koju bih
učinio, uzela među butine, skinula mi pantalone i izlupala pošteno po
dupencetu, tako da bih posle onog prvog bola celoga dana i dalje osećao
neku slast.
Kad Kat opazi da mi je kurac ponovo sasvim upotrebljiv, poče da se
smeje: »Oh! oh! koliku ručicu ima Rože, treba mu je naviti, treba mu naviti
ručicu!« Uze mi kurac u šake, steže ga i zaguli. Ja uhvatih Kat za sise, ona
se pravila da se brani. Zavukoh joj ruku pod suknju. Nije nosila gaće.
Dohvatih joj onu njenu kajsiju. Htede da mi se izmakne, ali držao sam je za
dlake. Levom rukom sam joj obgrlio stražnjicu. Klekoh na kolena i nabih
joj u vrelu pičku palac desne ruke, gurajući ga i izvlačeći.
To joj je prijalo, nije se moglo poreći; branila se mlako i približavala
Bertinom krevetu. Da se ne bi postidela pred Kat, Berta mi pomože da je
oborim na postelju uhvativši je za vrat.
Kat izgubi glavu i pade na krevet. Zadigoh joj haljinu i razgolitih pičku.
Dlake su joj bile riđe ali ne onako guste koliko sam po Bertinom opisu
zamišljao, samo su bile dosta dugačke i vlažne od znoja.
Koža joj je bila bela kao mleko i nežna kao somot. Bele butine su joj
bile prijatno zaobljene; nosila je zavodljive crne čarape koje su zaklanjale
dva čvrsta i obla lista.
Bacih se na nju, nabih joj kurac među butine, prodreh polako u pičku ali
odmah iziđoh iz nje. Noge su mi bile bez oslonca. Položaj je bio suviše
neudoban.
Ali Kat, koja se sad uspalila, skoči na noge, gurnu me na stolicu pored
kreveta i baci se na mene. Pre no što sam imao vremena da se razaberem,
ud mi je bio zarobljen u njenoj pički. Osećao sam kako joj se dugačke dlake
taru o moj trbuh. Mešala je i držala me za ramena. Pri svakom pokretu
njene velike donje usne su mi rezale jaja.
Sama smače svoju laku pamučnu gornju haljinu i reče mi da joj se
poigram sa sisama jer joj to prija.
 Sise su joj, prirodno, bile razvijenije od Bertinih i čvršće od sisa
upravnikovice, mada ni blizu nisu bile tako velike. Belele su se kao god i
butine i trbuh, a dva rumena krupna vrška su joj bila okružena smeđim
oreolom iz koga su rasle dlačice.
Odsudni čas se bližio za veoma uzbuđenu Kat. Usled žustrine njenih
pokreta kurac mi je dva puta ispao iz pičke i dok ga je uvlačila nazad veoma
me je bolelo, mada je ona pri tom, izgleda, veoma uživala.
Kasnio sam za njom dok je ona sva zaneta vriskala: »Sada . .. sad...
sad... svršavam... Ah! oh! oh!... Bože... uživam u tvom kurcu!« Istoga časa
ona svrši a ja opazih da joj se pička mnogo ovlažila. U poslednjem trenutku
zanosa, uzbuđena sobarica me ujede za rame.
Osećajući njen usplamteli orgazam, primetih da se i kod mene bliži
katastrofa.
Kat se brzo pribrala.
— Rože, kurac ti je sve vreliji, sad ćeš da svršiš. Naglo skoči, zgrabi mi
desnom rukom kurac, i poče snažno da ga trlja, govoreći: »Inače bi mogla
da zatrudnim.«
I ja sam ustao; Kat me je privijala uza se levom rukom; sisao sam joj
dojke. Morao sam da razmaknem noge. Trbuh mi se u grču tresao, potpuno
go, pred dvema radoznalim devojkama. Najednom i moj mlaz šiknu.
Berta je pažljivo gledala ejakulaciju i radoznalo posmatrala belu tečnost
koja je prskala po postelji.
Dok sam svršavao, prevejana cura, mi je šašoljila guzicu podstičući me:
»Eto, moj Rože, i ti svršavaš, gotovo je ... gotovo je.«
Moje uživanje je bilo neizrecivo.
Onda sam se srušio na stolicu. Kat se pravila kao da se ništa nije desilo.
Sve je dovela u red, obrisala mi kurac svojom maramicom, ponovo
zakopčala svoju haljinu, uzela kotaricu i rekla nam svojom uobičajenom
veselošću: »Nek je hvala Gospodu što se ovako desilo. Sad budite oprezni.
Ti, Berta, ostani mirno da ležiš a ti, Rože, sada siđi.«
Ona ode a ja se vratih u svoju sobu pošto sam se obukao i poljubio
Bertu.
 GLAVA OSMA

Događaji toga dana su me potpuno iznurili. Nisam želeo ništa drugo sem da
se odmorim.
Kad sam se sutradan izjutra probudio, ležao sam na leđima, u položaju u
kojem mi se obavezno kurac diže. Uskoro začuh korake. Hteo sam da
izvedem neku šalu sa upravnikovicom. Zadigoh košulju i zbacih pokrivače,
praveći se da spavam.
Ali umesto upravnikovice, ušla je njena zaova; bila je to žena blizu
trideset pete, što znači u onim godinama kada su žene najvatrenije.
U mlađim godinama bila je sobarica. Pošto se udala za jednog starog
sobara, koji je imao lepu ušteđevinu, živela je s troje dece (dečakom i dve
kćeri od deset, jedanaest i trinaest godina) kod svog brata upravnika.
Gospođa Miler nije bila ni lepa ni ružna, visoka, vitka, tamnoputa, crne
kose i očiju. Izgledala je otresita i vredelo je opaliti je.
Očigledno je čoveku moralo biti jasno da je videla poviše, a ne samo
jedan kurac. Mogla je prema tome da vidi i moj, pa zato nisam mrdao.
Gospođa Miler spusti kafu na noćni stočić, ali opazivši moje upereno
oružje zasta načas, iznenađena. Ipak, pokazala je svoju odrešitost i
nepritvornu čednost. Gledala me je nekoliko trenutaka pažljivo i čak sa
izvesnim zadovoljstvom. Onda se nakašlja da me razbudi, a kako sam se ja
protezao tako da mi kurac postane još bezobrazniji, ona se približi krevetu,
gledaše me još malo pa navuče pokrivač preko mene i reče: »Vaša kafa,
gospodine Rože!«
Otvorih oči, poželeh joj dobro jutro, praveći komplimente njenom
lepom izgledu itd. pa najednom skočih iz kreveta, zgrabih je i stadoh da je
uveravam da je najzgodnija žena u celom Zamku.
Ona se mlako branila a ja joj, zavukavši ruku pod njenu suknju,
dograbih veoma kosmatu ribu. Zatim joj nabih prst u pičku. Bila je suva kao
kod svih vatrenih žena, ali moj prst je ubrzo ovlaži. Dražica joj je bila
veoma tvrda.
— Ama šta vam je? Prestanite smesta! Ako ovo dozna moj muž!
— Gospodin Miler je u kapeli.
— Pa jašta! Tamo se po ceo bogovetni dan moli, ama sklonite se... to
me boli... mogla bi da mi naiđe snaja... čeka me... Dosta je bilo! Vratiću se
večeras... sada nismo na miru... muž mi danas ide u varoš na dva-tri dana.
Sa ovim obećanjem, ode. Uveče, posle dobre večere, odneh u svoju
sobu vina, šunke i slatkiša. Zamak je ubrzo usnuo. Najzad, moja vrata se
otvoriše. Gospođa Miler uđe a meni srce poče da lupa. Poljubih je,
zavukavši joj jezik u usta i ona mi uzvrati. Skidoh se brzo i pokazah joj
kurac u sjajnoj formi.
— Nemojte se toliko uzbuđivati — reče mi — inače će biti tresla se
gora, rodio se miš.
Ona zabravi vrata. Uhvatih je za pičku i otkrih da je malo podnadula, a
dražica već tvrda. Svukoh je u košulju i visoko joj je zadigoh. U odelu,
izgledala je mršava. Ni govora. Bila je veoma obla, dlake su joj bile crne i
pele joj se do pupka.
Mora da se bila okupala, jer joj se iz pičke ništa nije osećalo. Onda je
skidoh golu i iznenadih se kako su joj sise, koje nisu bile naročito velike,
čvrste a bradavice su im bile okružene finim smeđim dlačicama.
Podižući joj sise, videh da ispod njih ima isto tako kratke fine dlačice.
Ispod pazuha joj je takođe bio dlakavi žbun, gust kao kod muškarca.
Gledajući je, divio sam se njenoj stražnjici čije su polutke bile veoma
čvrste i priljubljene jedna uz drugu. Preko kičme su joj se fine crne dlačice
pele visoko uz leđa. Od tog raskošnog runa kurac mi još više skoči.
Naravno, skidoh svoju košulju i bacih se na lepoticu koja se tako vrtela
da joj je kurac udarao u trbuh.
Stajali smo tako da smo se celi videli u ogledalu. Povedoh je ka postelji,
na koju se spusti rekavši: »Znam da hoćete da me vidite celu.« Diže noge i
pokaza svoju maljavu pičku sve do guzice. Smesta joj uvukoh jezik u nju i
ostah unutra. Donje usne joj nabubriše. Kad sam hteo da joj gurnem kurac,
reče mi smejući se: »Ne tako, lezite na krevet.«
Molio sam je da mi kaže ti i da to dopusti i meni. Legoh na postelju.
Ona leže preko mene, tako da sam celo njeno lepo telo imao pred sobom.
Reče mi da joj se poigram sa sisama. Zatim mi ga dograbi, protrlja malo o
pičku, moleći me da joj ne svršim unutra, pa naglo sebi nabi moj kurac sve
do jaja. Jahala je tako žestoko da me je skoro bolelo. Osetih kad ona svrši,
osetih koliko joj je pička vrela, čuh je kako grca i oči joj se širom otvoriše.
Počinjao sam i ja da svršavam, ona to opazi pa hitro ustade.
— Uzdrži se, mili — reče glasom koji je još podrhtavao od sladostrašća
— znam ja još nešto u čemu ćeš uživati a da ja ne zatrudnim.
Okrete se. Sada mi je njeno dupe bilo pred očima. Saže se i uze u usta
moj kurac. Sledio sam je i jezik mi uđe u njenu pičku. Lizao sam žensko
seme koje je imalo ukus živog jajeta. Njen je jezik oko mog glavića radio
sve snažnije, jednom rukom mi je šašoljila muda i guzicu, dok mi je
drugom stezala kurac.
Uživanje posta toliko da se ceo ukrutih. Ona nabi moj kurac u usta
koliko je god mogla. Njeni najskriveniji delovi tela bili su mi otkriveni.
Zgrabih joj butine i jezikom joj uronuh u rupu dupeta. Izgubih se sav i
svrših joj u ustima.
Kad se povratih iz svog trenutnog zanosa, ležala je uz mene, navukavši
pokrivač preko nas. Milovala me je, zahvaljujući mi na uživanju koje sam
joj pružio i raspitujući se da li sam i ja toliko uživao.
Morao sam da priznam da sam u tom položaju uživao i više nego pri
običnom snošaju. Zatim sam je upitao zašto me nije pustila da joj svršim u
pičku kad je već udata.
— Pa baš zato — reče ona — muž mi je nemoćan i odmah bi primetio
da ga varam. Ah! Bože! Šta sve moram da trpim s njim!
Zamolio sam je da mi sve kaže. Ispričala mi je kako njenom mužu kurac
neće da se ukruti sve dok ga do krvi ne išiba po zadnjici.
Morala je, isto tako, da pusti da je on bije po dupetu, ali samo rukom, i
sada je toliko na to navikla da u tome više uživa nego što je boli. Morala je,
takođe, da pred svojim mužem mokri i čak da kaki, jer on hoće sve da vidi.
A kad ima menstruaciju, tad se najviše uzbuđuje.
Kad bi mu opalila pedeset ili čak stotinu batina, morala bi da požuri da
uvuče njegov polumlitav ud sebi u pičku, inače bi mu odmah spao, osim
kad bi mu lizala dupe ili ga pustila da je liže između nožnih prstiju. Tada bi
mu se ukrutio i digao, ali sve te stvari bile su vrlo neprijatne.
— A uz to — dodade ona — ta matora bitanga se večito muva po
crkvama.
Ova neobična priča je probudila animalne sklonosti u mom kurcu.
Gospođa Miler je ovo ponovno buđenje ubrzala pipkajući mi jaja. Ona me
namesti među svoje noge, pa se izvrnu na bok. Noge su joj se ukrštale na
mojoj zadnjici dok smo ležali licem u lice. Ovaj je položaj bio veoma
prijatan, jer smo mogli da se zagrlimo. Mogao sam isto tako da joj sisam
dojke.
Držao sam u ruci njenu nabubrelu pičku koja se stesnila od strasti.
Uvukli smo jedno drugom prst u rupu na dupetu. Pustio sam kurac da mi se
uvuče u njenu pičku i počeh kao maločas da je tucam. Sisao sam joj dojke.
Prst mi se vrteo u njenoj guzici i osećao sam kako joj dupe podrhtava. Ona
poče da grca i svrši još jednom. Pri tom mi je stegla jaja otpozadi tako
snažno da me je zabolelo, pa je zamolih da me pusti.
Pošto me je fino izmilovala, osloni se licem o krevet tako da je dupe
moglo da joj se kočoperi. Namestih je da klekne, s dupetom nagore, zatim
opljunuh rupu na guzici i nabih joj kurac ko od šale. Osećao sam pri
svakom pokretu kako mi muda udaraju u njenu pičku.
Ovo joj prija, govorila je. Mogao sam jednom rukom da joj pipkam
dlakavu pičku a drugom da joj poduhvatim sise. U trenutku kad sam
počinjao da svršavam, htedoh da se izvučem ali joj se mišić rupe steže oko
mog glavića i ja joj svrših usred dupeta. Sa te strane joj još nije bila uzeta
nevinost i reče mi da joj je ovo više prijalo nego u početku, jer je tada
prilično bolelo.
Kad je osetila kako mi se kurac kruti u njenom dupetu, i u njoj se
probudila strast i svršila je u isto vreme kad i ja.
— Ali za danas je dosta — odluči smešeći se.
I meni je bilo dosta. Ponudih je slatkišima, ali me ona pozva na čašicu
likera k sebi. Zatim se vratih da legnem.
 GLAVA DEVETA

Jednoga dana, moja majka donese odluku da sve sluškinje noće na

poslednjem spratu Zamka, u potkrovlju. Iste večeri, one počeše da se
premeštaju gore.
Posmatrao sam ih dok su to radile.
U trenutku dok se jedna od njih, sa dušekom na rukama, polako pela
poslednjim stepenicama, krenuh za njom i zadigoh joj suknju.
Zgrabih joj najpre one dve veoma jedre polutke, pritisnuh ih uza se i
nabih joj palac u vlažnu pičku. Nije pustila ni glasa i okrenu se nasmejavši
se kad me je prepoznala, polaskana mojim udvaranjem. Bila je to ona crnka
Irsil; odvedoh je na poslednji sprat i tamo je poljubih.
Izgledalo je da od prvog poljupca sasvim prihvata stvar i da mi uzvraća.
Onda je zgrabih za sise i osetih u šakama tvrde polulopte sa smeđim
vrškom. Jedan hitar pokret leve ruke ispod lake kratke haljine, i već sam
punom šakom držao njenu veoma maljavu pičku. Ona stisnu butine i naže
se malo napred. Uzeh joj jednu bradavicu u usta i stadoh da je sisam dok mi
se ruka igrala s njenom dražicom, za koju otkrih da je krajnje nadražena.
Ubrzo mi ruka skliznu među butine i jedan, dva, tri prsta prodreše u pičku.
Htela je da ode, ali sam je prignječio uza zid. Osećao sam kako joj celo
telo podrhtava pod lakom odećom. Brzo izvadih kurac i nabih joj ga u
pičku. Položaj je bio neudoban i kako je cura bila visoka i snažna, ne bih
mogao da je pojebem da mi nije i ona pripomagala.
Jebao sam je, dakle, stojeći. Izgleda da je bila stvarno vatrena, jer je
veoma brzo bila gotova. I ja sam isto tako bio na ivici da svršim i pored
veoma zamornog položaja, ali začusmo galamu po sobama i Irsil se
oslobodi. Tada joj pokazah svoju tamnocrvenu karu, mokru od njenog
svršavanja. Pažljivo ju je razgledala, jer, kako reče, prvi put vidi kitu jednog
varošanina.
— Hajde, pusti me da i ja vidim — rekoh joj.
 Ona to učini stidljivo. Zadigoh joj suknju i videh gole noge, veoma lepo
građene, a između čvrstih butina pravo crno runo. Bogu hvala, nije nosila
gaćice kao varošanke koje se prenemažu čim im pipnete pičku, iako to vole
isto koliko i seljanke, ako ne i više od njih. Zatim se približih i prošetah joj
rukama po trbuhu i bedrima.
Uvukoh joj svoj nos u pičku koja je mirisala na jaje zato što je maločas
svršila, a i na pišaćku. Kad sam joj jezikom dodirnuo dražicu, stade da se
kikoće i spusti suknju. Ali, čvrsto sam je držao i nastavio da joj ližem celo
telo pod suknjom, od čega mi se glavonja sve više dizao. Ali kako ona
galama opet poče, Irsil se izmigolji.
Trebalo je da i ja odem, ali pošto se ona vratila, zadigoh joj još jednom
suknju odstrag i razgolitili stvarno savršeno, divno, jedro dupe.
— Još malo, Irsil — rekoh — držeći je čvrsto za košulju.
Izljubih joj polutke, opipah ih, razgrnuh i omirisah rupu dupeta iz koje
se uopšte nije osećalo na govno već samo na znoj. Ali ona se konačno
oslobodi, napomenuvši da ne shvata kako jedan gospodin kao što sam ja
može da uživa njušeći smrdljiva mesta na telu jedne seljanke.
Pri večeri tiho upitah Bertu ne bih li mogao da je pojebem. Ona mi reče
da ne. Popeh se da vidim neću li naći priliku da nešto prevrnem, za čim sam
strahovito žudeo. Ali ne nađoh ništa.
Krevet mi je već bio razmešten, skidoh se i legoh potpuno go,
potrbuške, raširih maramicu ispod sebe, zagrlih jastuk i zadovoljih se na taj
način, misleći na svoju tetku, sestru, na sve pičke i guzice koje sam znao.
Zatim se malo odmorih, pa opet počeh da ga drkam. U trenutku kad sam
osetio da mi sperma nadolazi, začuh neki glas iza vrata koji me je dozivao:
»Gospodine Rože, jel već spavate? nosim vam vode.«
Digoh se, navukoh sobni ogrtač i otvorih. Bila je to devojka iz kujne, po
imenu Elen. Čim je ušla, zabravih vrata. Toliko sam je silno želeo, da mi se
ud klatio kao klatno na satu.
Smesta zgrabih lepu, privlačno obučenu seljanku za stražnjicu (bila joj
je vrlo čvrsta) i za njene velike sise, poljubivši je sočno dva puta.
Ona sve to primi na najlepši način, ali kad stigoh do pice, reče mi
crveneći: »Imam one stvari«; što je baš bio baksuz. Bio mi je skočio kao
karmelitskom kaluđeru i ona ga je predusretljivo gledala. A i pipkala ga je
vrlo prijatno. Mogao sam bar da se razgalim njenim sisama. Otvorih joj
košulju i obe dojke mi padoše u šake. Bile su, kao god i cura, skroz
pokrivene pegama ali im se ništa drugo nije moglo prigovoriti.
 Nisam je ostavio na miru dok mi nije dozvolila, iako nerado, da joj
pogledam dupe i pičku čije su riđe i kovrdžave dlake sada bile ulepljene od
krvi. Gurnuh je na jednu stolicu i pustih da mi namesti kitu među sise.
Iščezao mi je u tim nedrima čije je jedro meso bilo veoma prijatno. Bilo bi
još bolje da je taj put bio vlažniji. Rekoh joj to. Ona mi pljunu na kitu i
među sise, zatim mi tamo uvuče klipčinu i snažno ga njima steže. Odozgo
se video glavić, a jaja su mi visila ispod njenih grudi.
Počeh da mešam, da joj govorim nežne reči, mazim je po licu i igram se
uvojcima s njenog potiljka. Moje burno svršavanje ona je kao i ja pažljivo
gledala, jer je ta stvar i za nju i za mene podjednako bila nova.
Pošto me je zadovoljila, poklonih joj jednu svilenu maramu koju ona
primi s velikom radošću, izvinjavajući se zbog svog stanja. Dodade da će
devojke koje s njom u kujni rade leći kasno, ali da ona ujutro spava mnogo
duže od ostalih koje veoma rano odlaze na mužu. Ako se popnem gore,
moći ću više da se zadovoljim.
Njeno obaveštenje mi se neverovatno dopalo. Sutradan, uz izgovor da
nameštam golubarnik pod krovom, ulučih priliku da se popnem u potkrovlje
za služavke. Ali stalno su me ometali da ostvarim svoje namere.
Uspeo sam da jednom ulovim Bertu i jedanput Kat u klozetu i da im
zavirim u pičke. Ali kako su se, usled rđavog vremena, majka i tetka šetale
razgovarajući, ni Berta ni Kat se nisu usuđivale da urade išta više sem da mi
u prolazu pipnu kurac.
Da bi mi vreme prijatnije prolazilo, napravio sam rupu na klozetskoj
pregradi, nisko pri zemlji. Tako sam mogao da provodim po podne
posmatrajući sve devojke i gospe kako kake, piške i prčkaju. Mogao sam da
im gledam stražnjice, rupe na dupetu i pičke u svoj njihovoj divoti, pa
uvideh da među njima nema druge razlike sem u boji dlaka i veličini.
Uverih se da je tačno pričanje koje su pripisivali jednom momku sa imanja.
Neka grofica ga je primila da je pojebe, a kad su ga upitali kakva je,
odgovorio je: »Košulja joj je finija, ali sve ostalo je kao i kod drugih žena.«
Mogao sam da gledam sve zadnjice i pičke iz Zamka, a uživao sam
redovno i u prizoru koji su mi pružale čak i one žene koje sam već bio
prevrnuo.
U međuvremenu, poklonio sam Irsil jednu lepu maramu, jer mi ona nije
bila kriva što dotle nisam uspeo da je pošteno pojebem. Ostale devojke su to
zapazile i sve su postale veoma prijatne prema meni, jer nisu bile glupe i
shvatale su da je vrlo slatko da vas neko tucne i da još pride dobijete
poklon.
Tako mi i reče jedna od njih jednog jutra, dok je sve još počivalo u
najvećem miru, koji je jedino remetila udaljena buka iz staje.
Popeo sam se gore i zatekao ne zabravljena vrata koja su vodila u dve
spavaće sobe.
U sobi se osećalo puno izmešanih mirisa koje su isparavala tela
sluškinja čija je odeća visila na zidu ili je bila spuštena uz noge postelja. Ti
su mirisi isprva bili veoma neugodni, ali čim se na njih naviknete, delovali
bi pre nadražujuće nego zagušljivo, kao pravi »odor di femina«.
Jednom reči, miris od kojeg kurac skače.
Postelje, starinski nameštene, bile su za dvoje. Sve su bile prazne sem
one u kojoj je jedna cura glasno hrkala.
Ležala je na boku okrenuta prema zidu. Jedna noga joj je pala na ram
postelje, a kako je bila gola golcata, dupe joj se nesputano otkrilo mom
pogledu.
Devojka se zvala Babet, merio sam je od glave do pete, zabavljen
njenim neznanjem. Koža joj je mogla biti nežnija, bila je čvrsto građena ali
nije bila mršava.
Približih lice njenoj stražnjici i osetih jak zadah. Na rupi dupeta su još
stajali tragovi poslednje stolice. Ispod joj se veoma dobro videla zatvorena
riba, uokvirena kestenjastim dlačicama.
Zagolicah je nežno po guzovima i pički. Čim joj uvukoh prst unutra,
ona se pokrenu i obrte. Mogao sam da je gledam spreda. Runo joj je bilo
kovrdžavo i jako je odisalo na mokraću, što osetih kad nabih nos unutra.
Znao sam da su ove sluškinje samo nedeljom prale ribu. Ima uostalom
mnogo veoma pristojnih gospi koje nemaju vremena da to češće čine. Ali
ovaj miris me je uzbuđivao i već je počinjao da mi se diže.
Navukoh rezu na vrata i svukoh se sasvim. Zatim joj razmakoh butine.
Ona malo otvori oči. »Babet — rekoh joj zavlačeći joj tri prsta u pičku — ti
si moje milo malo, gledaj kako mi se diže.«
Ona se promeškolji, pokaza mi prstom na drugu sobu i reče: »I Irsil je
tu.«
— Ne mari, pre nego što se ona probudi, imamo vremena da se
pojebemo. Vidi, ovo je za tebe.
I dadoh joj prstenčić od lažnog zlata koji sam bio kupio od jednog
torbara. Zatim, ne govoreći ništa više, klekoh među njene noge koje ona
rado raširi. Pustih je da mi se poigra s kurcem i jajima dok sam joj milovao
pičkicu. Kad se uzbudila taman kako treba, nabih joj ga do jaja, odigoh joj
stražnjicu i stadoh da joj nadražujem rupu dupeta. Ona mi se obisnu o vrat,
pa utonusmo u pomamu slasti koja se posle kraćeg tucanja završi
obostranim burnim svršavanjem.
Za vreme ove radnje, ona se silno znojila pa je zdrav miris mlade
seljanke u meni probudio želju da opalim i drugi metak. Pade mi na um da
joj ga sjurim kučećki. Ali ona se plašila da ne zatrudni. A morala je i da
ustane, jer je to bio dan kada je Irsil mogla najduže da spava. Ja sam na nju
potpuno bio zaboravio i Babet se mnogo smejala kad rekoh da hoću da je
probudim.
Dok je Babet košuljom brisala ribicu, pređoh u drugu sobu u kojoj je
Irsil još spavala dubokim snom.
Bila je naga ali pokrivena do grudi. Ležala je na leđima, s rukama ispod
glave, tako da su joj se mogli videti gusti crni žbunovi ispod pazuha. Njene
lepe dojke su se mnogo bolje ocrtavale usled položaja ruku duž kojih su se
sa obe strane ljupko spuštali uvojci njene duge, guste kose. Sve je u ovoj
slici bilo slatko.
Veoma čista košulja ležala je kraj nje. Pomirisah je i iznenadih se mirisu
zdravlja koji je iz nje izbijao.
Nežno povukoh pokrivač i stadoh da joj se divim potpuno nagoj. Jedan
trenutak sam bio iznenađen lepim izgledom njenih veoma skladnih udova,
veoma kosmatom pičkom, čije su crne dlake išle od donjih usana do butina.
Probudi se dok sam joj ljubio grudi. Uplaši se i najpre pokri rukom ribicu.
Zatim, prepoznavši me, milo mi se nasmeši.
U tom času, Babet se pojavi na vratima i reče: »Irsil, ostani da ležiš, ja
ću obaviti tvoj posao«, i ode.
Nastavih da ljubim Irsil sve dok se nije dobro upalila. Zatražih tada od
nje da ustane, pa diveći se njenom lepom telu, i zagledajući je sa svih
strana, zamolih je da prošeta kroz sobu. Privukoh je snažno u naručje, i tako
zagrljeni ostadosmo veoma dugo.
Priljubih svoje šake na njeno dupe i pripih joj trbuh o svoj. Mogla je da
oseti koliko mi je kurac tvrd, dok su meni njene dlake nadraživale jaja.
Ova igra joj se svide. Obisnu mi se oko vrata; grudi su joj se pripijale uz
moje. Čupnuo sam joj dlačice ispod pazuha. Ona se silno uzbudi. Stavih joj
ruku u ribicu, bila je nabubrela i vlažna. Dražica joj je bila sasvim tvrda.
 Uđosmo u postelju. Položih je na kolena, s dupetom nagore. Grozničavo
joj pregledah rupu na dupetu. Pičkica, okružena crnim dlačicama, lagano se
odškrinuta. Gledao sam, uživajući, njenu jarko crvenu ribicu, pa joj
protrljah glavić o donje usne. U ovome je uživala. Odgovarala je na moje
pokrete i ja lagano pustih da sav uđe, zatim ga izvukoh da ga ponovo
uteram sve do trenutka kad osetih da se bliži svršavanje.
Svršavala je kao pomamna, potpuno nabrekla pička snažno mi je stezala
ud. Sjurih joj ga sasvim unutra, pripih joj se uz dupe, zgrabih joj sise i
stadoh kao sumanut da je tucam. Bio sam van sebe. Ona je grcala pri
svakom pokretu. Jednom rukom sam joj gnječio sise, a drugom nadraživao
dražicu. Svršismo u isto vreme. Čuo sam kako mi kurac klokoće u njenoj
nakvašenoj pički. Ostasmo da ležimo kao mrtvi.
Kad sam joj ga izvukao, još uvek mi se dizao. Bila je postiđena zato što
se u tom položaju dotle još nikom nije podala.
Najviše je uživala u onom udaranju mojih jaja ispod pičke. Još se nisam
bio sasvim smirio i još bih ostao sa ovom svežom i zgodnom devojkom. A
da sam mogao, i oženio bih se njome.
Reče mi da treba da siđe. Pomogoh joj da se obuče. Ona se prijateljski
smešila. Zagledao sam je još jednom sa svih strana. Obećah joj da ću joj
kupili nešto lepo za uspomenu a ona meni da će doći da sa mnom provede
jednu noć.
 GLAVA DESETA

Zamak je još spavao kad siđoh u sobu i ponovo legoh. Majka me je

probudila donoseći mi doručak. Reče mi da sutra treba da idem na stanicu
po oca koji dolazi sa mojom starijom sestrom, Eliz.
Majka je bila veoma dobro raspoložena, ali to nije bio slučaj i sa Bertom
kojoj je dolazak veoma zgodne sestre smetao. Reče mi da moja sestra ima
neku vezicu sa sinom jednog prijatelja koji trguje s našim ocem i da će se
taj mladić po svoj prilici oženiti njome posle vojske.
Reče mi uz to da su joj se mnoge stvari, koje ranije nije razumevala,
sada veoma razjasnile.
Kat i Eliz su svakako morale dugo voditi ljubav između sebe, i čak su
jednom ostale ceo sat u kupatilu nasamo.
Sutradan mi je bilo prijatno kad sam video kako se moja majka kupa
očekujući muža.
Na stanici, kad je voz stigao, iznenadih se kad videh da mi je sestra Eliz
postala šarmantna mlada žena. Imala je zgodne nožice u elegantnim
cipelama i lepršala je tako ljupko da sam postao ljubomoran na njenog
Frederika. Bio sam doneo odluku da svako žensko čeljade iz moje okoline
mora pripadati mome haremu, i sad se učvrstih u tom svom mišljenju.
Moja ljubomora je porasla kad videh da je s ocem došao i neki prijatelj,
g. Frank, stari neženja koji je bacao poglede na moju tetku. Predstavljanje je
bilo srdačno. Sestra se začudila koliko sam se razvio, kao što sam se i ja
čudio njoj, pa se izljubismo više no bratski.
Nismo računali sa g. Frankom i kako su kola bila samo za dvoje, rekoh
neka se tata i g. Frank posluže njima a Eliz i ja ćemo peške. Moja sestra to
prihvati. Put je bio vrlo lep.
Razgovor nam ubrzo posta veoma zanimljiv. Sestri su laskali
komplimenti koje sam upućivao njenoj lepoti. Kada poče da se raspituje za
Bertu, rekoh joj da je dobila menstruaciju i da je stasala za udaju. Eliz, me,
iznenađena, pogleda.
— Ona se sada zatvara sa Kat u kupatilu, onako dugo kao s tobom —
dodadoh pa nastavih gledajući je pravo u oči. — Sada spavaju u istoj sobi,
razumeš li me?
Moja sestra strahovito pocrvene ali je i dalje ćutala.
— Ne treba da se ustručavaš, Eliz — rekoh prijateljski — ja više nisam
mali dečko. Mogla si uostalom da primetiš kad su nas kupali zajedno dok
smo bili manji da mi kurac nije lošiji od kite tvog Frederika.
— Ali, Rože?
— Sada imamo dlake između nogu i znamo da postoji nešto prijatnije
od igranja ovlaženim prstom ili pet na jednoga.
Sva se zajapurila, grudi su joj se nadimale, ali nije znala šta da
odgovori. Odjednom, osvrnuvši se da nas ko ne vid, upita:
— Je li istina, Rože, da mladići pre nego što postanu vojnici moraju da
se svuku goli i da puste da ih gledaju. Ćula sam kako mama i tetka pričaju
tako nešto, a i u internatu se tako govorilo.
— Moj budući zet. Frederik je mogao to da ti kaže. Naravno da moraju.
Gledaju ih kao mladu prve bračne noći. Ali njima se kurac ne diže, jer ih je
strah. Ni Frederiku nije mogao da se digne.
— Zaboga...! Pa oni mora da se stide... Je li to javno? Mogu li žene to
da gledaju?
— Na žalost, ne — rekoh ozbiljno — ali pred tobom se, Eliz, ja ne bih
ustručavao.
Poljubih je od sveg srca. Bili smo u šumarku blizu Zamka. Dodadoh:
— Zar ti, znači, misliš da na svetu postoji mlada koja ne mora prve
bračne noći da stane gola pred svoga muža da je on pošteno pregleda?
Uostalom, i on je isto tako go.
— Ali muškarac je, to nije isto.
— Zašto? Da se svučem go pred tobom, videla bi mi sve: dlake, kurac
kako mi se diže, jaja, ali ja bih tebi mogao da vidim samo dlačice, ribica bi
ti ostala sakrivena. Imaš li mnogo dlačica, Eliz?
— Oh! pogledaj ove lepe jagode, Rože — reče Eliz.
Pomogoh joj da ih nabere. Zađosmo duboko u šumu. Zagrlih je dok mi
je kurac skočio kao jelenu.
— Šta je ono tamo? — upita ona.
— Lovačka koliba; ja imam ključ, to je naša koliba.
 Koliba je bila okružena gustim cestarom.
— Sačekaj me, Rože, vraćam se odmah. Pripazi da neko ne naiđe.
Ona ode iza kolibe. Čuo sam je kako piški. Približih se, gledao sam je.
Bila je čučnula, malo se nagla, raširila noge i držala zadignule suknje, iako
da su joj se videli lepi listovi.
Ispod kolena joj je virila čipka sa gaćica. Između nogu je prskao mlaz.
Kad je on prestao, hteo sam da se uklonim, ali ona osta još. Podiže suknje
iznad struka, skide gaćice. Linija onog reza joj se pojavi na dupetu i otkriše
se oble, punačke polutke, bez ijedne mrlje. Kako se napregla, jedna tanka
kobasica joj iziđe iz rupe dupeta, zaklati se načas, pa se savi na tlu. Potom
je iscurilo malo tečnosti, pa onda ona još malo pišnu.
Ovoga puta sam razgovetno video mlaz kako izlazi iz dlačica koje su
bile kestenjaste i prilično guste. Kad je završila, potraži papira, ali ga ne
nađe. pa se tada pojavih ja i pružih joj ga.
— Evo ti, Eliz.
Za trenutak je izgledala besna.
— Nemoj da se ustručavaš — rekoh joj — i meni se ide.
Izvadili kurac i, mada mi se bio digao, počeh da pišam. Setih se onog
sluge i stadoh da pišam lako visoko da je moja sestra morala da se nasmeje.
Bila se poslužila papirom. Iznenada začusmo neke glasove. Ona se uplaši, a
ja je gurnuh u kolibu i zatvorim vrata za nama. Provirili smo kroz neki
otvor. Približavali su se jedan sluga i jedna sluškinja, zadirkujući se. On je
obori na zemlju, izvadi kurac, zadiže joj suknje i nabode je dok su oboje
režali kao životinje.
Bio sam zagrlio Eliz i privijao je uza se. Njen mirisan dah mi je palio
obraze. Grudi su joj se burno dizale pred prizorom koji smo ćutke
posmatrali. Izvadih kurac i stavih joj ga u vrelu šaku, nežnu kao somot. Par
se udaljio. Više nisam mogao da izdržim i dograbih Eliz. Iako se opirala,
brzo sam joj otklonio gaćice i košulju. Ruka mi se igrala s njenim
dlačicama. Butine su joj bile stegnute, ali sam osećao da joj je dražica tvrda.
— Ne, preterao si. Rože, zar te nije stid? Vikaću.
— Ako vićeš, čuče se iz Zamka... Niko to ne može da sazna. Prvi ljudi
nisu radili ništa drugo.
— Ali mi nismo prvi ljudi, Rože.
— Eliz, da smo nešto na nekom pustom ostrvu!. ..
Bio sam uspeo da joj uvučem prst.
— Ako moj Frederik za ovo dozna!
 — Neće doznati, hodi mila moja.
Sedoh na jednu stolicu i povukoh sestru k sebi. Kad oseti ogroman
kurac na svojoj pički, više se nije opirala. Više nije bila nevina i priznala mi
je da je to već jednom radila s Frederikom. Pička joj je bila tesna. veoma
vrela i prijatno vlažna.
Ona mi uzvrati poljupcima. Otkopčah joj bluzu i izvukoh obe dojčice
koje su se njihale dok sam ih sisao. Stavih ruke na one dve čvrste i pune
donje lopte, na njene dve divne polutke. Poče strahovito da svršava.
Svršismo zajedno. Zatim obećasmo jedno drugom da ćemo ćutati. Gledali
smo jedno u drugo slobodno, pa onda odosmo u Zamak.
 GLAVA JEDANAESTA

Za stolom je bilo veoma veselo. Moj otac se starao oko mame. Gospodin
Frank se trudio oko moje tetke. Ja sam se zabavljao sa sestrama. Moju sobu
su dali gostu. Morao sam da spavam na istom spratu sa ženama, u Elizinoj
sobi, koja je sa Kat delila Bertinu.
Kad su svi legli, zavirih u sobu svojih sestara. Berta je spavala, ali Eliz
nije bila tamo. Videh svetlost i sakrih se, pa ugledah kako se pojavljuje Eliz
i moja tetka u košulji i kako gledaju kroz otvor na vratima mojih roditelja.
Čuli su se snažni udarci po golom dupetu. Zatim se začu glas moga oca:
»Sada spusti košulju, Ana . . . Kako si lepa s tim crnim dlakama.«
Poljupci i šaputanje.
— Hodaj, Ana. Napred, marš!... Stoj!... Ruke uvis ... Ala imaš dlaka pod
miškama... Gledaj kako mi kurac skače, Ana, uzmi ga ... Oružje na gotovs...
Ostav!... Dođi ovamo!
— Zaboga, Šarl, nemoj toliko da se uzbuđuješ, boli me to! ... Dosta si
me gledao. Sramota me je da me gledaš otpozadi.
— Miruj, dete... Lezi na krevet... noge gore... još gore... tako... zlato
moje...
Čulo se kako krevet krčka.
— Hoćeš li skoro, Ana?
— Uskoro, Šarl!
— Oh, počinjem. Divno je!... Ša-arl! Ah! Ah!
— Ana, svršavam!...
Na stepenicama se začuo glas Kat. Čuvši to, Eliz se vrati u svoju sobu.
Moja tetka pobeže u svoju ali je nije zatvorila. Onda ponovo iziđe. Roditelji
su bili gasili osvetljenje. Uđoh u sobu svoje tetke. Kad se vratila, uplaši se.
Rekoh joj sve. Ona ponovo upali svetlost. Poljubih je ćuteći. Osećao sam
lepe oblike njenog divnog tela. Drhtala je. Zgrabih je za pičku ispod
košulje. Otimala se. Tešio sam je.
 — Hajde da budemo muž i žena, mila, lepa Margerit.
Prst mi se igrao njenom dražicom. Ona se prepusti. Otkrih joj lepe
dojke, kao snežne grudve. Oborih je na postelju. Ona zajeca. Predložih joj
da odemo nekud i da se uzmemo. To je zasmeja. Izvadih kurac. Bila je
razdražena još i od šampanjca koji je pila. Ugasi sveću. Stavih joj kurac u
lepu šaku, zatim uzeh da je ližem; uživala je silno, praćakala se, dražica joj
nabubre. Zavukoh joj prst u pičku i stadoh da joj sisam dojke. Zatim joj
svukoh košulju, pripih je uza se, i sa ustima na ustima gurnuh joj tvrd kurac
u devičansku pičku, vadeći ga i vraćajući silovito.
Samo je kratak vrisak prethodio uživanju koje ju je ubrzo savladalo. To
je sada bila usplamtela žena koja se prepustila nasladi.
Kratkotrajna borba, ali u kojoj se bezgranično uživalo, dovede nas oboje
do ivica najsladostrasnijeg zanosa, i uz najžešće tucanje ulih u nju životni
melem.
Uživanje je bilo preveliko, kurac mi se i dalje dizao. Pomilovah je, pa
zapalih sveću. Ona sakri lice u jastučiće; sramežljivost joj se vratila, ali ja
zbacih pokrivač da gledam to telo Venere. Mali trag krvi se video na
dlačicama pičke, pomešan sa spermom. Obrisah je svojom maramicom,
okrenuh je, pomilovah joj leđa i uvukoh jezik u rupu dupeta.
Zatim legoh na nju, glave zarivene u njenu mirisnu kosu. Obgrlih joj
rukama telo, odigoh je malo i ponovo joj zagnjurih kurac u vlažnu ribu.
Duga borba se nastavi i od nje se dobro oznojismo. Ona svrši prva, vrišteći
kao pomamna od sladostrašća. Potom svrših i ja sa slašću koja je išla skoro
do bola. Bilo je dosta, raziđosmo se.
Nekoliko nedelja prođe u raznoraznim uživanjima. Gospodin Frank se
sve više udvarao mojoj tetki. Jednog dana, Eliz i tetka uđoše u moju sobu,
plačući. Bile su obe u drugom stanju. Ali se nisu usuđivale da jedna pred
drugom kažu da sam krivac ja. Brzo sam doneo odluku.
— Eliz, udaj se za Frederika, a ti, tetka, stupi u brak sa g. Frankom. Ja
ću vam biti dever.
Sledećeg dana, izjutra, otvoriše mi se vrata na sobi. Uđe Irsil. I ona je
bila trudna. Rekoh joj da se uda za upravnikovog rođaka koji je bacio oko
na nju, pa obećah da ću kumovati njenom detetu. Zatim je svukoh golu i
izlizah joj pičku i dupe. Posle se oprah kolonjskom vodom pa je navedoh da
i ona meni liže dupe. To me je silno nadražilo. Pojebao sam je tako snažno
da joj se kosa sva vijorila po krevetu.
 Ubrzo smo imali tri svadbe. Sve se svršilo u ljubavi i ja sam
naizmenično spavao sa ženama iz svog harema. Svaka je znala šta radim sa
ostalima i između sebe su gajile simpatije.
Uskoro Irsil rodi dečaka, a nešto kasnije Eliz, i moja tetka po devojčicu;
istoga dana sam bio kum Irsilinom Rožeu, maloj Elizinoj Luizi i maloj Ani
svoje letke, deci jednog te istog oca koja to nikada neće doznati.
Nadam se da ću imati i još mnogo dece, jer postupajući ovako, vršim
patriotsku dužnost radeći na tome da stanovništvo moje zemlje raste.
 UMESTO POGOVORA

Gijom Apoliner je jedno od najslavnijih imena suvremene francuske

poezije. Iole upućen čitalac zna da je ovaj naturalizovani Francuz poljskog
porekla postao sinonim najmodernijih shvatanja umetnosti u onom
konvulzivnom vremenu s početka ovog stoleća.
Apoliner je prvi progovorio o „novom duhu“, nagovestio je dadaizam i
nadrealizam u književnosti, kubizam u slikarstvu, zagovarao avangardne
težnje u pozorištu, muzici i baletu, radikalizovao pogled na „crnu“ baštinu
evropske književnosti, jasnije rečeno usudio se da vaskrsne i obelodani ona
prokažena dela čija je neslavna sudbina nanela senku na evropsko
slobodoumlje od Francuske revolucije naovamo.
Svejedno što je pri pomenu Apolinerovog imena većina čitalaca sklona
da odmah pomisli na njegovu poeziju, silovitu strasnu i slovenski
„razdešenu“ (otuda i veliko ushićenje Rastka Petrovića za svog pesničkog
subrata, tvorca „Kaligrama“), ovom prilikom ukazujemo na manje poznatu
stranu Apolinerovog stvaralaštva. Reč je o dva erotična romana: 11000
buzdovana („Les onze mille verges“) i Podvizi mladog Don Žuana („Les
exploits d’un jeune Don Juan“). Oba su objavljena pod pseudonimom i kod
malog izdavača u pariškom predgrađu Malakol prvih godina XX veka.
Anonimat je trajao dugo. Prošle su godine pre nego što su se Andre Bili i
Mišel Dekoden, znalci Apolinerovog dela i života, osmelili da skinu veo s
tajne i utvrdili pravo autorstvo obe ove knjige. No, time problem nije skinut
s dnevnog reda. Knjige su i dalje delile sudbinu onih dela „ispod ruke“. Tek
pola veka od njihovog prvog pojavljivanja oba romana su počela svoj
prirodan književni život. Ocenjena kao skandalozna, ova dela Gijoma
Apolinera danas se smatraju ozbiljnim i dostojnim plodovima u potomstvu
onog književnog toka čiji je izvor u francuskoj književnosti silovito šiknuo
iz knjiga Markiza de Sada. Stoga se Mišel Dekoden podrugljivo pita nije li
vreme da ove knjige postanu obavezna lektira na studijama književnosti.
 U svakom slučaju, Apoliner je inaugurisao jedno shvatanje erotike na
osnovnim obrisima sadovskog senzibiliteta, a to shvatanje će biti temelj
svekolike nadrealističke erotike u književnosti i slikarstvu.
Osim ova dva erotska romana, Apoliner je napisao rukovet
„libertinskih“ stihova pod naslovom „Slobodne pesme“ („Poesies libres“).
One su pola veka bile izostavljane iz svih knjiga ovog pesnika. Nedavno ih
je pariški izdavač Žan Žak Pover (Jean Jacques Pauvert) objavio u celini i
tada su zasenile svojom lepotom, poricanjem konvencija i pravom na
slobodna osećanja ljubavi. Isto tako, nedavno su objavljena Apolinerova
pisma upućena famoznoj Lu, raskalašnoj ljubavnici kojoj je pesnik posvetio
neke od najlepših stihova.
Umesto zaključka, navodimo neka mišljenja o Apolinerovim romanima
koji se sada prvi put pojavljuju i na našem jeziku.

„Obožavalac de Sada, Apoliner je očevidno imao neprekidno na umu

„božanskog markiza“, dok je pisao 11000 buzdovana. Suočeni smo sa
prizorima bičevanja, mučenja, blastemije, nekrofilije itd. Ali sve je to
napisano čarobnim jezikom i sa nekom nepojmljivom nežnošću, humorom i
stilom u kome se mešaju prizvuci vojničkih popevki i najprofinjenije
literature.“

Filip Supa

„U romanu 11000 buzdovana2 jezik ima čudnu „kvantitativnu“ i

generativnu snagu. Naslov nas već upozorava: device ili muške kite velike
kao buzdovani, slike koje su dostojne najboljeg de Sada. Čitav Apoliner je
ovde sa svojim bezmerjem, slobodom, smehom, i svojom silnom
„opsenošću“. Njegovi lični motivi žive zajedno i u slozi sa najsvirepijim
fantazmima. A to nije jedan od najmanjih paradoksa ove tako čudovišne ali
i nežno erotske knjige.“

Rejmon lan.
 „11000 buzdovana — „neodoljiva i blažena opscenost“, ali i divna
knjiga.“

A. Pjer de Mandijatg

„11000 buzdovana je najlepša knjiga koju sam ikada pročitao.“

Pablo Pikaso.

„Podvizi mladog Don Huana su roman koji je Apoliner pisao u vreme

kada je izdavao erotičare XVIII i XIX veka. Stoga se u ovoj knjizi ne
otkriva samo modernost duha, nego i dragocen klasični duh s kraja prošlog
veka.“

Žan Ruslo
1 Otomedon, kočijaš kod Homera. — Prim. prev.

2 U naslovu 11000 buzdovana krije se igra reči na francuskom jeziku.

Naime, Apoliner želi da sugeriše legendu o mučenju svete Ursule i njenih
jedanaest hiljada devica. Jer reč verge („buzdovan“, muška stvar) ovde
očigledno proističe nakon izostavljanja samoglasnika „i“ iz reći vierge
(„devica“).