A P m

БИБЛИОТЕКА CTAPE КЊИЖЕВНОСТИ

Уредници

Љ И ЈБАН А Ц РЕП АЈАЦ

р сдовн и проф есор Ф и л о з о ф с к о г ф акултета у Б сограду

АЛЕКСАНДАР ЛОМ А
ванредни проф есор Ф и л о зо ф с к о г ф акултста у Б еограду

ВО ЈИ Н Н Е Д Е Љ К О В И Ћ
асистснт Ф и л о зо ф с к о г ф акултста у Б еограду

скенирло

Те<жор Сшагност

Библиотека А Р ГП објављује се у сарадњи са Одељењем за

класичне науке Филозофског факултета у Београду.
Знак библиотеке начињен je no представи брода Арго на нов-
цу тесалске Магнесије, репродукованој у књши L. Anson, Numi-
smata Graeca. Greek Coin- Types, Part V, London 1914, PI. XXV.
 А Р И ЈА Н

ИНДИЈА

Текст приредио, увод и напбМСНе наппгао

ПЈЕР Ш А Н ТРЕ Н

Српско издање приредио

АЛЕКСАНДАР ЛОМ А

ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРНИЦА ЗОРАНА СТОЈАНОВИКА

СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ • НОВИ САД
1997
 Наслов оригинала

Arrien, L 'Inde,
texte ćtabli ct traduit par Pierre Chantraine,
Socićtć d’ edition «L es belles lettres», Paris, 1927.

Рецензенти
академик Ф А Н У Л А П А П А З О Г Л У
проф. др Љ И Љ А Н А ЦРЕПАЈАЦ

Компјутерска обрада
ДАВОР ПАЛЧИЋ

C IP — К аталогизација у публикацији
Библиотека М атице српске, Нови Сад
4. .
875.09 Arrian us F.
908(540)

АРИ ЈАН
Индија / Аријан ; текст приредио, увод и напоме-
не написао П јер Шантрсн ; српско издање прирсдио
Александар Л ом а. — Нови Сад ; Срсмски Карловци
: Издавачка ки>нжлрница Зорана Сгојановића, 1997
(Н ови Сад : Будућност). — 181 стр. ; 20 cm. — (А Р Г О
: би блиотека старе књижевности)

Превод дела: L ’ Inde / Arrien; Изв. ств. насл.: IN A IK H .

— Т ек ст упоредо на старогрчком и срп. језику. — О д
приређивача српског издања: стр. 5— 14. — Уводна 6е-
леш ка: 19— 37. — Одабрана библиограф ија: стр. 14—
17. — Регистри.

I. Arrian us Flavius в. Аријан

a ) Аријан (9 5 — 175) б ) Индија — М онограф ија
I

ОД ПРИРЕЋИВАЧА С РП С К О Г ИЗДАЊ А

Флавије Аријан из Никомедије у Битинији (око 95.

— око 175. no Xp.)f изданак угледне породице која je у
претходној генерацији стекла римско грађанско право,
Епиктетов ученик, висок државни чиновник и војни за-
поведник под римским царевима Трајаном и Хадријаном
(130. consul suffectus; 131-135. намесник Кападокије;
147. архонт епоним у Атини), аутор већег броја списа
који су се само делом очували (војни трактати; историје
Битиније, Партије, Александрових наследника), оставио
je за собом име пре свега као писац најбоље до нас до-
спеле повести азијског похода Александра Великог,
Александрове Анабасе. Његова Индија (грчки наслов ’Iv-
5ikt| би се могао превести и као „Индијска повест") са-
лржински се надовезује на Анабасу, али се од ње ком-
позиционо, стилски и језички издваја. Приповест о
Александровим освајањима западних дслова Индије
пружала je добар повод да се читаоцу каже нешто више
о тој мало познатој земљи и њеним становницима; Ари-
јан се одлучио да то учини у виду једног од оних етно-
географских екскурса какве срећемо код Херодота, na je
стога Индију написао на Херодотову јонском наречју,
док му je у осталом књижевном раду, укључујући Ана-
басу — чији сам наслов довољно о томе говори — узор
био Ксенофонт и његов атички дијалекат. Ha опис Ин-
дије згодно се наставила прича о пловидби Александро-
ве флоте под Неархом од ушћа Инда до Персијског за-
лива, која такође, за раалику од повести о повратку глав-
6 ИНДИЈА

нине војске под Александровим заповедништвом у Ана-

баси^ има мањс историјски a внше путописни карактер.
Такав садржај Индије чини je данас занимљивом
не само са становншта војно-политичке историје хслс-
нистичког периода, всћ и многих других дисциплина:
историјске географије, етнологије, историје културе,
историје религије и др., a поврх тога и привлачном за
шири круг образованих читалаца, поготову за оне који
се радо уживљавају у далеку прошлост, у оно детињско
доба наше цивилизације када се сваки њсн искорак из
сопствених оквира ближио границама митског и чуде-
сног. Документарна вредност овог списа тешко се може
преценити: чињеница да у дрсвној Индији није било пра-
ве историографије чини од Мегастенових извештаја, које
Аријан овде обилно преноси, угаони камен индијске
историје, a Неархову бродском дневнику, на којсм je за-
снован други део повести, дугујемо прве — и задуго јс-
дине — сразмерно подробне историјско-географске и ет-
нографске податке о Индијском океану, Персијском за-
ливу и приобалним подручјима између ушћа Инда и Еу-
фрата. Са друге стране, Аријанова Индија спада у она
ретка дела античке књижевности из којих саврсмсном
чнтаоцу испод патине столећа још може проблеснути не-
патворен осећај авантуре, која у овом нашем већ тако
старом и прилично загушљивом свету и данас одишу
свежином оних давних јутара у којима je он пред отво-
реним очима тек пробуђеног истраживачког духа изра-
њао из таме незнања нов и чудесан. Тешко да се могла
наћи погоднија тема од описа једне и данас егзотичне
земље виђене очима првих грчких посетилаца, и приче
о једној смелој пловидби непознатим водама, да се њоме
отвори библиотека класичних текстова којој je за име
изабран управо митски праобразац морепловнс пустоло-
вине и уопште оне племените врсте херојства која чове-
ка вуче у тајанствено и непознато: у томе треба видети
симболичан израз тежње да се античкој традицији не
приступа као нечем мртвом и у себе учауреном, већ да
се у н»ој, у њеним најразличитијим деловима, увек из-
нова проналази духовна живост постојано усмерена ка
 ОД ПРИРЕЋИВАЧА СРПСКОГ ИЗДАЊА 7

превазилажењу већ домашсног, која се не најмање огле-

да и у ширењу географских видокруга и отвореносги за
упознавање других цивилизацијских модела. Kao што je
повратак златног руна само повод за причу о доживља-
јима смеле дружине која се запутила на сам крај позна-
тог света, слично и освајачки циљеви Александрова ис-
точног похода бледе у нашим очима при помисли на пу-
теве које je он прокрчио и мостове између удаљених зе-
маља и народа које je за собом оставио.
Љубазношћу издавачке куће Les belles lettres у мо-
гућности смо да репродукујемо њсно издање текста Ари-
јановс Индије из 1927. године. Приредио ra je Пјер Шан-
трен (Chantraine), један од највећих грециста овога века,
на основи резултата до којих je мало пре тога дошао Рос
(Roos)'3a текст Аријанове Анабасе и који до данас остају
суштаствени. Реч je о спознаји да сви до нас доспели
текстови Анабасе и Индије потичу од једног у Бечу са-
чуваног рукописа (Росов и Шантренов A ), који je према
томе ваљало узети као основ за приређивање текста.
ИЈантрен je први у низу модерних издавача Индије који
полазе од тога налаза; убрзо за његовим се, 1928, поја-
вило издање Индије од самог Роса, које ће доцније пре-
радити Вирт (Wirth), a 1933. и Робсоново (Robson). Сва
она заснивају се на рукопису A, и између њих нема бит-
них разлика, тако да Шантреново издање Индије није
ниуколико застарело, о чему сведочи и чињеница да je
већ неколико пута прештампавано. Осим тога, Шантрен
уз Роса даје, у свом уводу, најподробнији осврт на исто-
рију рукописне традиције. Шантренов увод пружа уз то
корисна обавештења о самом делу и његовом месту у
фчкој књижевности, na je и он овде преузет, као и Шан-
тренове напомене уз француски превод, јер оне прате
садржину Индије на начин веома удобан за читаоца, по-
стижући праву меру информативности и концизности, a
мање-више одговарају савременом нивоу знања. Читао-
цу жељном додатних и новијих информација о поједи-
ним питањима може се препоручити фон Хиниберов (О.
von Hiniiber) опсежан коментар уз Индију (издање текста
засновано на Росовом у Виртовој преради, са упоредним
 немачким преводом): он има оригиналну вредност по-
себно за први дсо списа, опис Индије и њених станов-
ника. Комснтарисан руски превод Индије објављсн јс у
ВДИ 1940/2, стр. 221-286. Нови француски прсвод Ана-
басе и Индије не обилује коментарима, али je пропраћен
добрим поговором (Vidal-Naquet). Аријанови извори, пре
свега Неарх и Мегастен, сабрани су код Јакобија (Ja­
coby), где се подаци које из њих преузима Аријан могу
упоредити са њиховим фрагментима код других аутора.
Јакобијсвнм монумснтапним корпусом гтрсвазмђсна je
Шванбекова (Schvvanbeck) збирка Мсгастенових фрагме-
ната, која je у међувремену ипак поново објављсна. За
поједине писце нсзаобилазни су чланци у RE, прс свега
Штајнов (Stein) о Мегастену. Сликом Индије коју пружа
Аријанов спис позабавио се низ аутора, у склопу општи-
јих прегледа (Lassen, Puri, Majumdar 1960, Dihle, Filliozat
1981) или посебних студија (McCrindle, Schwarz 1975).
Доста je писано o раним контактима Индије и запада
(Rawlinson, Lamotte, Jong) и њиховим појединим аспек-
тима: политичком (Saletore, Tam, Schwarz 1968, Scharfe),
економском (Prakash), културном (Chapekar, Sedlar). Део
Аријанових извеиггаја који се односи на јужну Индију
уврстио je Састри (Sastri) у свој корпус, a коментарише
их Филиоза (Filliozat 1969). За историјско-географску
проблематику порсд класичнс Канингсмовс (Cunning­
ham) књиге о тој теми, могу се консултовати и нека но-
вија дела објављсна у самој Индији (Dey, Sircar, Law),
док су за топографију Александрова похода најзаслу-
жнија истраживања сер Орела Стејна (Stein; списак ра-
дова у JRAS за 1946; уп. и Eggermont). Од детаља Ари-
јанова описа Индије, ботаничким подацима бави се
Брецл (Bretzl), a етнографским Шафер (Shafer). Вредна
су Мегастенова сведочанства о државном и друштвеном
устројству античке Индије у доба првих владара дина-
стије Маурја; овдс се за то питање поред Рауове (Rau)
синтетске студије може упутити на два занимљива по-
кушаја поређења са домаћим изворима из приближно
истог времена: Каутилјиним трактатом о у п р а в љ а њ у д р -
жавом (Stein 1921) и натписима цара А ш о к е (Б о н г а р д -
 ОД ПРИРЕЋИВАЧА СРПСКОГ ИЗДАЊА 9

Левин 1960). Предмет контроверзи био je Мегастен као

извор за индијско кастинско уређење (уп. пре свсга Вге-
loer 1934, Humbach 1980, Falk 1982), као и за индијску
религију свога времена: овим другим проблемом заоку-
пио се Далквист (Dahlquist), чија je књига изазвала број-
не критичке осврте (в. фон Хиниберов коментар уз III 7
и V III 4, a уп. и Majumdar 1969, Бонгард-Левин 1973).
Поменимо овде и бар нека од синтетских дела посвеће-
них античкој историји Индије и староиндијској култури,
у којима je Аријанова Индија као извор у великој мери
коришћсна и вреднована, a заинтерссовани читапац мо-
же наћи и даље библиографске назнаке за поједина пи-
тања: на енглеском, први том кембричке историје Индије
посвећен античком периоду (Rapson) и популарније пи-
сано Бешемово (Basham) дело; на руском синтезу Бон-
гард-Левина и Иљина, на француском Ренуа и Филиоза •
(Renou/Filliozat), a такође књигу Обуајеове (Auboyer), K o ­
ja се не бави историјским догађајима, всћ свакодневним
животом у старој Индији до V III в. no Хр.; она je нашем
читаоцу доступна и у преводу. Алтхајмова (Altheim) дво-
томна историја Азије у хеленистичко доба релевантна je
и за други део Аријанова списа, заснован на Неархову
бродском дневннку, за који je расположива литература
у целини знатно оскуднија. Ш то се тиче топографских
података о пловидби грчке флоте, Томашекова (То-
maschek) опсежна студија, којом се и Шантрен највише
служи у својим напоменама, остаје до данас незамењена,
док у историјске и привредне аспекте подухвата детаљно
улази Шивек (Schiwek). Поједина поглавља била су
предмет посебних разматрања (нпр. Andreas, Herzfeld).
Један од важних елемената Индије чини страни је-
зички матсријал, претежно ономастички: Аријан даје
сразмерно много географских и етнографских имена, од
којих добар део не налазимо у другчм грчким и римским
изворима, a која немају само историјски, него и лингви-
стички значај и драгоцена су за индологију и иранисти-
ку, под условом да се дају изгледно идентификовати и
протумачити, што није увск лако. Део њих npcnomajc
се и у домаћим — пре свсга староиндмјскмм п i ntpoticp-
 10 ИНДИЈА

сијским изворима, a за други део изворни облик и зна-

чење морају се одгонетати иза грчког записа и такве ин-
терпретације no правилу задржавају високу меру хипо-
тетичности (о проблемима грчке предаје индијских —
санскртских и пракртских — имена код Аријана уп. Hi-
niiber 1091 д., са даљим библиографским подацима).
Сматрали смо не само да читаоцу може бити од инте-
реса, већ и да би требало да буде једно од начела мо-
дерне филологије, да се доследно уз грчки облик страног
имена даје његов изворни лик ако je забележен или бар
веродостојно реконструисан, a no могућству и значење:
то je овде спроведено у индексу, у заградама иза броја
поглавља и пасуса где се дато име помиње. Дсо тих
идентификација присутан je у Шантреновим напомена-
ма, део њих узег je из горе наведене литературе, a по-
негде сам се и сам одважио да предложим староиндијску
или староиранску етимологију. У тим кратким допун-
ским информацијама није било места дискусији и наво-
ђењу извора: заинтересован стручњак већ ће се снаћи у
погледу ауторства појединих тумачења. У односу на
Шантренов индекс наш се, поред неколико додатих од-
редница и неколико поправки и допуна у упућивањима
на текст, разликује и доследним резимирањем Аријано-
вих исказа о појединим личностима, народима или гео-
графским објектима на датим местима (Шантрен то ради
само no изузетку), што олакшава увид у сам садржај
књиге. Такође су етници (ознаке људи изведене из то-
понима) замењени самим топонимима, нпр. уместо
Аот\жаАхх1ег>£ „Астипалајац" X V III 9 унели смо име
острва AaruTidkaia „Астипалаја44.
Како се у коментарима наводи велики број индиј-
ских и иранских имена у латиничној транскрипцији ори-
гиналних облика, није наодмет рећи неке основне ствари
о њиховом изговору. У најранијој писмено фиксираној
фази индоаријског језика, коју називамо староиндијским
(или ведским), нагласак je слободан и стога се у писању
означава, слично као у старогрчком, док je у класичном
санскрту (отприлике од V в. пре Хр.) фиксиран на сли-
чан начин као у латинском, па се не пише: ако je прет-
 ОД ПРИРЕЋИВАЧА СРПСКОГ ИЗДАЊА 11

последњи слог дуг, наглашен je, ако HHje, онда je то тре-

ћи од краја, или, ако je и овај кратак a реч довољно дуга,
четврти. Вокали a, i, м, е и о су дуги; вокалско /* je слич-
но нашем ( језици који га немају, предају га са п\ одатле,
преко нсмачког, енглеског и француског, облици као
санскрит, уместо санскрт који je ближи индијском ори-
гиналу и истовремено више у духу нашег језика). Стинд.
палатале с и ј треба изговарати [ћ] и [ђ]; изговор [ч] и
[u] који се у нас код неких речи уврежио, такође je ре-
зултат посредства западноевропских језика којима су, за
разлику од српског, одговарајући гласови страни ( maha­
raja- je, дакле [махарађа], a не [махараџа]). Сонант [j] се
транскрибује ипсилоном (у). Аспирате bhydh, gh итд. не
чине спој два самостална сугласника, како их пишемо,
него такав изговор гласова [6], [д], [r] при којем се иза
њих чује благ призвук [x] (аспирација). Стинд. š je умек-
шано [c] какво се, нпр. чује у црногорском секира; s од-
говара нашем обичном [ш], t и d (тзв. церебрали) изго-
варају се приближно као [т] и [д] у енглеском; п je назал
истог типа; п = [њ]; m означава такође или назал пред
сугласником, или назализацију претходног самогласни-
ка. Читање средњеиндијских или пракртских облика за-
снива се на изговору санскрта. Што се тиче изговора
староиранских језика, староперсијског и авестијског (ко-
ји су доста блиски староиндијском), додајмо да су ту
правила наглашавања слична као у латинском и санскр-
ту; /? (d ) je дентални спирант попут енглеског безвучног
th\ стперс. f такође спирант, настао од иранске фупе [)r <
индоир. tr\j= [u] као звучни парњак гласу [ч]. Шантреново
писање староиндијских и других страних имена у напоме-
нама уједначавао сам према преовлађујућем начину тран-
скрибовања који примењујем у индексу, нпр. стинд. š уме-
сто <?. Притом je ипак могла промаћи покоја недоследност,
upe свега у писању модерних персијских и српских имена.
Староиндијска и староиранска имена и именице дајем, no
правилу, у облику деклинационе основе,_а не у номинативу
(тако име племена /4rava-, a не ном. мн. Ага\пИ), осим ако je
номинатив једнак основи (нпр. име реке Aravi-: ном. Aravi).
 12 ИНДИЈА

Неколико речи и о ћирнличној транскрипцнји. По-

србљавање страних имена — грчких и нсгрчких у грчкој
предаји — представља у нас, на жалост, и данас всћи
проблем нсго што би то смело бити у јсдној култивнса-
ној писмености са одговарајућом традицијом. Поред не-
ких општсприхваћеннх правнла која не могу бити спор-
на, и којих сам се и ja држао, ту има још низ нсрешених
проблема. За онс са којима ме суочио Аријанов текст
покушао сам да понудим решења, нс претендујући да су
она идеална и коначна, na чак и нс тежсћи у томе до-
следности no сваку цену. Неразликовање вокалских ду-
жина у нашем писму често води погрешном изговору
страних имена. Најмање што сам могао учинити, a да
не преоптеретим текст надсловним знацима, било je да
сх. акцентом — дугосилазним или дугоузлазним — озна-
чим оне дуге вокале на које пада нагласак: то значи да
неозначене треба наглашавати кратко. Грчке дифтонге
на -i предавао сам пред консонантом монофтоншки, a
пред вокалом као спој вокал + ј . Имајући у виду да се
преводи грчки текст, пренос у српскохрватски гласовни
лик имао je no правнлу полазиште у грчком облнку име-
на, a не у изворном, ако je он уопште познат. Притом
je домаћи (староиндијски, староирански) облик бивао
узет у обзир само no изузстку, ако се прсма њему може
успоставити дужина вокала тамо где јс грчко писмо не
разлнкује, или ако разрешава увск присутну дилему да
ли „бету“ треба читати [6] (што иначе редовно чинимо)
или [ b ] , нпр. A p ap iqЈранскрибујемо Арава (a не [Араба]
или сл.) према скр. A r a v i Мера морфолошког посрбље-
ња je код негрчких имена приближно одређена степеном
њихове прилагођености грчким адаптационим и дерива-
ционим моделима. Грчки суфикси превођени су одгова-
рајућим нашим, да би се осетила оригинална основа
имена: ’Agcocktivch нису „Асакени“ или „Асакенци“ него
Асачани (земља им се зове ’А ооакСа Асачка); етноним
’Q p e iia i je грчко образовање од имена града ’ftp a Ора,
па га посрбљујемо као Орани (а не као „Орити“ , „Ореј-
ци“ или сл.); слично су и N w a i o i као становници града
N u oa Нпса — Нишани, а не „Нисејци" На исти принцип
 ОД ПРИРЕЋИВАЧА СРПСКОГ ИЗДАЊА 13

своди сс наш поступак да тамо гдс се род грчког облика

не заснива на роду имена у језику из којсг потнче, всћ
на роду грчког назива за врсту географског објекта —
што je нпр. случај код имсна река, која су сва masculina
према грч. лота|а6<; m. ‘ река’ — као пандан тој „хелени-
зацији“ применимо „елавизацију“ , пребацујући већину
хидронима у женски род према река, изузимајући од T o ­
r a само имена као Инд или Истар код којих сс облик
мушког рода већ уобичајио. Kao резултат добили смо
ситуацију која je, с једне стране, блиска словенским је-
зицима, у којима je нормалан род хилроннма жснски,
нпр. Бистрица или Морава, a мушки долази само no
изузетку код имена већих рска страног порекла, као што
су Дунав или Ибар, a с друге стране одговара оригинал-
ном стању, јер и у индоиранској хидронимији претежу
образовања женског рода. Тако je грчки masculinum
"Ycpaou; посрбљен у Хифаса, femininum као и стинд. F/-
paš(a)-. У нашу a -деклинацију преводили смо не само
грчке a- и rj-основе, него и основе на i, па чак и поједине
мешовите вокалско-денталне основе типа на -ц, -i5o<;,
које у грчком делом имају придевску моцију женског
рода, па не би био неуместан и њихов превод придевима
на -ска. Притом су, разуме се, у српском лику изгубљене
дистинкције између грчких деклинационих типова, но
добијени су гласовни ликови прилагођени нашем уху, а
упоредни грчки текст и индекс омогућују контролу из-
ворних форми појединих имена. Из истог разлога, ради
б о љ е адаптације нашим језичким нормама, оне грчке де-
клинационе основе које се завршавају самогласником
проширивали смо са -ј или већ зависно од боје окол-
них вокала: Во\>б{)а<; Будија, ’EpavvofkSaq Еранобова,
Чцао«; Имав. О тој теми могло би се и опширније писа-
ти, али сматрамо да je за ову прилику и оволико довољ-
но: сваки критички одзив унапред поздрављамо као при-
л о г обнови дискусије о јсдној важној проблематици.
О самом преводу нема много шта да се каже. Ари-
јан није од писаца који преводиоца стављају пред тешка
искушења. Ради боље контроле на упоредо датом грчком
оригиналу тежио сам дословности где год je то дозво-
 •v #
14 ИНДИЈЛ

љавао дух српског језнка. Читалац ћс всћ сам просудити

колико сам притом успсо да пренессм лспс одпикс Ари-
јанова стила, пре свега јасноћу и гипкост, a и да дочарам
извесну благо архаизирајућу боју оригинала, која je по-
следица језичког и стилског подражавања Херодоту. Moj
колега и пријатељ Војин Недељковић помогао je да се
овај превод, који je on био љубазан да погледа у руко-
пису, очисти од покоје непрецизности и нсзграпности,
и за то му се и овим путем топло захваљујем; ако je шта
такво ипак преостало, то иде само на мој рачун.
Први део Индије, онај који у складу с насловом
списа говори о самој Индији и Индијцима. превео сам
пре добрих седам-осам година, на подстицај покојнс Да-
ринке Зличић, која je намеравала да изда зборник радова
посвећених везама старе Грчке и Индије и поређењу две-
ју цивилизација. Прерана смрт угасила je велики жар с
којим je она приступала не само овом, него и бројним
другим корисним подухватима на помало запуштеном
пољу српске класичне филологије. Нека ми буде допу-
штено да овај поговор завршим сећањем на тога заслу-
жног прсгаоца наше науке.

Y Београду, на Михољдан 1996.

Александар Лома

О Д А Б РА Н А БИБЛИОГРАФИЈА
Altheim, F.: Weltgeschichte Asiens im griechischen Zcitalter I—II,
Halle 1947-1948.
Andreas, F. C.: A gin is, Apostana y RE 1/1894, 810-816 i 11/1895,
176-181.
Арриан: Индим. Материалм из греческих авторов no древнеп
Индии, Вестник древнси истории, Москва 1940/2, Приложение, стр.
221-286.
Auboyer, Jeanninc: La \ne quotidienne dans Unde jusquau V IIIc
siecle, Paris 1961 (= Indija do VIII stoljeća, preveo M. Mezulić, Zagreb
1979).
Basham, A. L.: The Wonder that иго India, London 1956.
Бонгард-Левин, Г. M.: Древнеиндијские raja-sabha u parisad
e „ Индике" Мегасфена. У: Проблемм востоковеденш 1959. бр. 2.
 ОД ПРИРЕЂИВАЧА СРПСКОГ ИЗДАЊЛ 15

Бонгард-Левин, Г. М.: Индика" Мегасфена u надписи

Ашоки, Москва. 1960.
Бонгард-Левин, Г. М.: Античнал традицил u р&тгиозно-фи-
лософские теченин в ранне.иаурипскук) зпоху. У : Pratidanam.
Festschrift Heinz Mode (Wissenschaftliche Zeitschrift, Martin Luther
Universitat, 22 [1973] 3).
Бонгард-Левин, Г. M. / Ипбин, Г. Ф.: Индш в d peehoc mu,
Москва 1985.
Breloer, В.: Megasthenes iiber die indische Gesellschaft, Zeit­
schrift der Deutschen morgenlandischen Gesellschaft 88/1934, 130-164.
Bretzl, H.: Botanische Forschungen des Alexanderzuges, Leipzig
1903.
Chapekar, N.: Ancient India and Greece. A Study o f Their Cul­
tural Contacts, Delhi 1977.
Cunningham, A.: The Ancient Geography o f India. London 1871
(репринт Benares 1963, Delhi 1977).
Dahlquist, A.: Megasthenes and Indian Religion. A Stud)’ in M o­
tives and Types, Uppsala 1962 (репринт Delhi 1971).
Dcy, Nundo Lai: The Geographical Dictionary o f Ancient and
Medie\>al India 1927 (репринт Delhi 1971). *
Dihle, A.: The Conception o f India in Hellenistic and Roman
Literature. У: Proceedings o f the Cambridge Philological Society
10/1964.
Eggermont, P. H. L.: Alexanders Campaigns in Sind and Baluch­
istan ana the Siege o f the Brahmin Town Harmatelia (= Oriental ia
Lovanensia Analecta 3), Leuven 1975.
Falk, H.: Die sieben „Kasten" des Megasthenes. У: Acta Ori-
entalia 43/1982.
Filliozat, J.: Les Dravidiens dans la civilisation indienne. У:
Journal des savants, Avril-Juin 1969, стр. 74-91.
Filliozat, J.: La valeur des connaissances greco-romaines sur
Unde. У: Journal des savants, Avril-Juin 1981, стр. 97-135.
Sastri, Nilakanta K. A. (ed.): Foreign Notices o f South India
from Megasthenes to Ma Huan, Madras 1972.
Herzfeld, E.: Pasargadae, K lio 8/1908, 1-68.
Hiniiber = Arrian: Der Alexanderzug. Indische Geschichte. Grie-
chisch und Deutsch von G. Wirth und O. v. Hinuber I—II, Berlin 1985.
Humbach, H.: Megasthenes and Indian Castes. У: Proceedings
o f the All-India Oriental Conference, Poona 1980.
Jacoby, F.: Die Fragmente der griechischen Hištoriker, II B N.
133 Nearchos (Text), Kommentar S. 448—468 ), 134 Onexikritos, Kom-
mentar S. 468-480, Berlin 1929, 1930; II C (Leiden 1958) Megasthenes
Nr. 715.
Jong, J. W. de: The Discovery' o f India by the Greeks, Asiatische
Studien 27/1973, crp. 115-142.
 16 ИНДПЈА

JRAS: Journal o f the Royal Asiatic Society. London.

#
Lamotte, E.: Las premieres relations entre I Inde et I'Occident.
У: La Nouvclle Clio V (1953) 1-4, crp. 83-118.
Law, B. C. (ed.): Mountains and Rivers. Calcutta 1968.
Lassen, Chr.: Indische Alterthumskunde I—IV, Berlin 1858-1874.
Majumdar, R. C : The Classical Accounts o f India, Calcutta 1960.
Majurrxlar, B.: Kfsna in Legend and History, Calcutta 1969.
McCrindle, J.: Ancient India as Described by Megasthenes and
Arrian, Calcutta-Bombay-London 1877, репринт Delhi 1972 ca „Con-
culturuum“ од R. Jain-a).
Prakash, P. Ch.: Foreign Trade and Commerce in Ancient India.
Delhi 1977.
Puri, B. N.: India in Classical Greek Writings, Ahmcdabad 1963.
Rapson, E. J. (ed.): Cambridge History' o f India I. Ancient India,
Cambridge 1921, penp. Delhi 1962.
Rau, W: Staat und Gesellschaft im alten Indien, Wiesbaden 1957.
Rawlinson, H. G.: Intercourse between India and the Western
World from the earliest times to the fall o f Rome, Cambridge '1916,
регтринт N ew Yoik 1971.
RE: Realencyclopadie der klassischen Altertumswissenschaft,
begrundet von W. Pauly, neu hrsg. von G. Wissowa u. a., Stuttgart
1896 и даље.
Renou, L. / Filliozat, J.: Linde Classique I, Paris 1947.
Robson, E. I. (ed.): Anian with an English Translation II (Loeb
Classical Library 269), London 1933.
Roos, A. G. (ed.): Flavius Arrianus II. Scripta Minora et Frag­
menta, Teubner, Leipzig 1928.
Salctore, B. A.: India's Diplomatic Relations with the West, Bom­
bay 1930.
Scharfe, H.: The Mauna Dynast}' and the Seleucids. У: Zeit-
schrift fur vergleichende Sprachforschung 85/1971.
Schiwek, H.: Der Persische G olf als Schiffahrts- und Seehan-
delsroute in Achamenidischer Zeit und in der Zeit Alexanders des
Gmflen. Bonner Jahrbucher 162/1962, str. 4-97.
Schwanbeck, E. A. (ed.): Megasthenis Indica, Bonn 1846 (pe-
принт Amsterdam 1966).
Schwarz, F. F: Mauryas und Seleukiden. У: Gedenkschri ft fur
W. Brandenstein, Innsbruck 1968 (= Bcitragc zur Kulturvvissenschaft 14).
Schwarz, F. F.: Arrians Indike on India: Intention and Realitv
У: East and West 25 (1975) 1-2.
Sedlar, J. W.: India and the Greek World. A Study in the Trans­
mission o f Culture, N ew Jersey 1980.
Shafer, R.: Ethnography o f Ancient India, Wiesbaden 1954.
 ОД ПРИРЕЋИВАЧА СРПСКОГ ИЗДЛЉА 17

Sircar, D. С : Studies in the Geography o f Ancient and Medieval

India, Delhi 1960.
Stein, O.: Megasthenes, чланак y RE X V (1931).
Tam, W. W : The Greeks in Bactria and India. Cambridge 1951.
Tomaschek, W.: Topographisehe Erlauterungen der KiLstenfahrt
Nearchs vom Indus bis zum Euphrat (Sitzungsberichte der Philoso-
phisch-historischen Klasse der Kaiserlichen Akademie der Wissen-
schaften, Bd. 121, Wien 1890, V III, 88 S.).
Vidal-Naquet, P.: Arrien entre deux mondes, поговор књизи
Arrien, Histoire dAlexandre. Lanabase đAlexandre le Grand, traduit
du grec par P. Savinel, Paris 1984.
' ^^ { f•
Wirth, G. (coed ): Flavius Arrianus. Opera quae exstant omnia.
Vol. II — Schpta minora et fragmenta, edd. A. G. Roost ct G. Wirth,
Leipzig, Teubner‘ 1967. I>
I*
 УВОДНА БЕЛЕШКА

I
ОПИСИ ИНДИЈЕ ПРЕ АРИЈАНА

Текстовс грчких писаца којн описују Индију сабрао

je Резе (W. Reese, Die griechischen Nachrichten iiber Indien
bis zum Feldzug Alexanders des Grossen). — Хомер за Ин-
дију изгледа да није знао. Додуше, схолија уз један стих
Одисеје (IV 84) тврди да су ’Ерец(кп индијско племе (уп.
Etym. Magnum s.v. ’EpejiPoi), али je та идентификација
мало вероватна. Аеди су само no причи знали за далеке
земље где живе црнци (Al$(o7te<;) расподељени на два
краја света, једни на западу, други на истоку (уп. V.
Berard, Odysee I 22 и нап.). — Индијце помиње Есхил
(Прибегарке 284). Но први детаљан опис Индије којим
располажемо потиче од Херодота (IV 44 итд.).
Он je у томе имао претходнике. Први Грк о чијсм
путовању у Индију говори традиција je Скилак из Кари-
анде (уп. Суда, Страбон 658; Reese op. cit. стр. 40). Kao
грчки пустолов у Даријевој служби, добио je задатак да
истражи ушће Инда. Повест њсгова похода била je, чини
се, објављена. Од ње имамо само неколико навода (Reese
стр. 3). Извештај са тог путовања потхрањиваће радо-
зналост јонских логографа.
Први историчари желели су да боље упознају стари
свет. Неуморни, прокрстарили су га у свим правцима.
Милећанин Хекатеј, који je између тих логографа био
један од најславнијих (уп. Pauly-Wissowa VII 2667), сло-
 20 ИНДИЈА

вио je као аутор јсдног описа Земљс (П ер 1обо<; уђ<;) гдс

je, природно, имала својс мссто и Инднја. У својим мла-
ђим данпма он јс прсдузсо далска путовања no Европи,
Азији н Е тпту. Продро јс доста дапеко na Исток, али Ин-
дију изглсда да ннје посетио ( ор. cit.y 2689). Он je ипак
знао да разазна појсдннс нсточне народе (фрг. 175), да
означи граннце различитих зсмаља (ibid.). Његова књига
морала je бити више од суха набрајања: указивао je »a
производс дате земље (фрг. 174), осликавао обичаје ње-
них становника (уп. Херодот III 38, 98, 105). Ho тај пи-
сац није још имао прсдставу о всликој земљи званој Ин-
дија. '\vdoi су за њега племе (народност, e$vo<;) којс
настањује обале Инда. Уосталом, допринос његова
списа се бесумње сводио на срсђивање Скнлакових по-
датака.
Након Хекатеја, на И с т о к je с в о ју с в е с т р а н у радо-
зналост усмерио Херодот. Ни о н н и је с т и г а о до Индијс
;(уп. Pauly-Wissowa, Supplem. II 247); црпао je из дела
1С в оји х п р ет х о д н и к а , Х е к а т с ја a можда и Дионисија Ми-
лећанина (у п . ibid . 417); користио je усмене п р и ч е п у т-
ника које je испитао у своме непрестаном истраживању.
Он даје назнаке о положају земље Индије (III 98, IV 44),
набраја тамошња плсмсна и слика њиховс обичаје (III
98-101, 102-105), описујс животиње и биљке (III 106),
поднебљс (III 104). Њсгово приповедањс обилује тачним
и корисним обавештсњима.
Ктесија, Ксенофонтов савремсник, сачннио јс опис
света у трн књиге, навођен под насловом Пер 1обо<; (схол.
уз Аполонија Рођанина II 1015), ПЕр1гсХои<; или Пе-
pir|yr|ai<; (Стефан Бизантинац). Фотије нам je пренео ( Bi-
blioth. 72) изводе из двеју монографија, Персика и ’ Iv-
б 1ка. Ктесија je боравио 17 година као лекар на двору
цара Артаксеркса (за дужину боравка уп. Pauly-Wissowa
X I 2033). Изгледа да ни он није путовао у Индију (уп.
Reese, стр. 71). Још важније je то што га нису узимали
озбиљно (Аристотел, Hist. anim. III 22, V III 28; Аријан,
Anab. V 42 итд.). Заправо Ктесија није ни хтео да да
географски приказ Индије. Његов циљ je пре свега био
да о једној далекој земљи изнесе необичности о којима
 УВОДНА БЕЛЕШКА 2!

je чуо приче или које je сам видео. Ha двору персијског

краља он je упознао биљке и животнње које су Индијци
слали као данак и уме врло добро да разликујс ono што
je својим очима видео од онога за шта je знао само no
чувењу (Pauly-Wissowa XI 2037). Стога он не заслужује
рђав глас на који га je изнео Аристотел. Код њега се
само да приметити да његова пустоловна машта ужива
у описивању чудноватих животиња (дивовских мрава и
др.), необичних народа (Пигмеја, Псоглаваца и др.) о ко-
јима je чуо приче, те не оклева да о Индији створи иде-
ализовану слику (праведност њених становника, њихово
добро здравље, богатство земљс...).
После Ктссије na до Алсксандрова похода чини се
да знања која су Грци поседовали о Индији нису обога-
ћена ниједном новом појединошћу. Хеланик, Демокрит
Абдеранин, Дамаст, Ксенофонт, Ефор, Теопомп задово-
љавали су се коришћењем података које су пружали њи-
хови претходници. Сам Аристотел (yn. Reese, стр, 99)
црпао je из традиционалних извора којима, међутим, ни-
је робовао, већ je настојао да их критикује. Он наводи
Ктесију и Херодота, али углавном да би подвукао неве-
родостојност њихових тврдњи: о положају Индије ( Me­
teor. II 5, 14; De coelo II 14), о Индијском океану ( Meteor.
I 13, 15), о Инду ( ibid.); о становницима ( De soph. el. 5),
о њиховој праведности {Top. III 1), њиховим законима
(Pol. VII 14); о животињама — слону (De anim. gener. II
2; Hist. anim. III 22; VI 18), магарцу (Hist. anim. II 1\ De
part. anim. Ill 2), свињи (Hist. anim. V III 28), ncy (Hist,
anim. VIII 28; De anim. gener. II 7; De part. anim. I 3),
nanarajy (Hist. anim. V III 12), змији (Hist. anim. V III 29).
По његовим делима расута су веома вредна обавештења,
премда из друге руке.
Тако je у току целог класичног раздобља Индија
била познатгГсамо из описа неколицине географа и пут-
пика (Скилак, Хекатеј, Ктесија). Није то била бајословна
земља: између Индије и грчког света развиле су се тр-
говачке везе; трговци иду онамо да купују зачине, бисе-
ре, ретке животиње; књижевници описују са више или
мање тачности или уобразиље те далеке пределе, који
-V’
A
 22 ИНДИЈЛ

мсђутим остају обавијсни прмвлачношћу романтнчног и

чудесног.
Тек je Александров поход довео до заиста тесног
додира између Индијс и Грчке. To јс добро изразио већ
Плиније Старији: „India patefacta est non modo Alexandri
niagni armis regumque qui successere ucrum ct aliis Graecis
qui cum regibus Indicis morati sicut Megasthenes prodide-
ге...“ (V I §59). Срж онога што cy Грци хеленистичке и
римскс епохс знали о Индији заснива сс на свсдочанству
Мегастена, малоазнјског Јоњаинна који јс написао дсло
у четири књиге под насловом ’Iv6ikcx. Живео je под вла-
давнном Селеука Никатора и ишао између 302. и 297.
више пута као посланмк краљу Сандракоту (Ћандрагуп-
ти). Његово дело прсдстављало je пре свега опис земље.
Давало je важна обавештења о географији, флори, фау-
ни, систему каста, индијској религији. Он je земљу по-
сетио и био у прилици да се распитује код самих њених
становника. He треба му ипак без провере веровати. Kao
Херодот, и он je могао насести причама домородаца. У
своју повест увео je чисто грчке традиције: Дионис и
Херакле су посетили Исток, na их сасвим неочекивано
срећемо преображене у индијска божанства. — Мегасте-
ново дело познајсмо прс свсга прско обимних извода Ko­
je нам из њега даје Диодор Сицилијанац II 35-42. Ње-
'гови фрагмснтн сабрани су код Швамбска (Schvvambcck,
Megasthenis Fragmenta, Bonn 1846) и y Fragmenta histo-
ricorum Graecorum II 397-439 (Muller).
У хеленистичкој споси, c друге странс, образовала
се једна географска школа. Агатархид Книђанин, a осо-
бито Ератостен, применили су научни метод на опис све-
та. Ти научници нису занемарили Индију. — Страбон,
чије нам je дело сачувано, посветио je своју X V књигу
далеком Истоку. Бројне податке сакупили су Помпоније
Мела (yn. De ehorogr. Ill 7, 2) и Плиније Старији у ге-
ографским књигама свога Природословља ( Historia na-
turalis). — У исто доба, крајем првог века н.ере, један
грчки трговац саставио je водич богат прецизним пода-
цима, под насловом Оплов Црвеног мора. — Најзад,
основна знања античке географијс о Индији мстодично
 УВОДНА БЕЛЕШКА 23

je сажео Птолемеј у два поглавља свога дсла (в. La

geographie de Ptolemee, Linde (V II 1-4), текст прирсдио
L. Renou).
Грчки путници су врло рано почели истраживати
Исток, a затим je Александров поход учинио тешњим
додир између западног и источног света. Често се говори
о хеленизацији Истока, али Рим и Грчка много су тога
примили од источних народа. Аријанов спис, ако се пре-
несе у време када je настао, представља сведочанство о
привлачности што ју je за једну уморну цивилизацију
имала далека Индија, коју антички свет тек бешс почео
боље упознавати.

II
АРИЈАНОВ СПИС О ИНДИЈИ

Аријанова Индија (4v5iKr|) бави се једном посеб-

ном фазом Александрова похода: пловидбом краљевске
флоте од ушћа Инда до Псрсијског залива. Спис броји
43 поглавља, и почиње описом Индије. Том првом делу
(погл. I—X V III) најбоље одговара наслов монографије.
Књига je цела из друге руке: Аријан није никада посетио
Индију ни далеки Исток. Но писац методично критикује
својс изворс и суди сопствсном главом. Већ у првом по-
глављу Анабасе он наводи писце из којих црпе, и оправ-
дава свој историографски метод: у случају несагласја по-
вешће се увск за вероватнијом верзијом. Kao дух склон
позитивном знању, он хоће да схвати; његов здрав разум
прави избор између различитих прича, одбацује повести
чија чудноватост побуђује сумњу. Он преноси (V ) пре-
дања о Дионису и Хераклу, али подвлачи њихову неве-
родостојност. Индијски Херакле неће бити истоветан са
јунаком грчке митологије (V ). Легенда која казује како
je Херакле учинио своју кћер зрелом за удају да би се
њоме могао оженити (I X ) изгледа Агшјану сасвим мало
вероватна, иако он брижљиво указује на подударности
због којих би се та чудна повест могла и прихватити.
Сваки час он се уплиће у опис да би изнео своје, увек
24 ИНДИЈЛ

разложно, мишљење или да би изразио своју сумњу.

Премда сс дивн Александру, нс поводи се за хвалиса-
њима њсгових Максдонаца (II 4; V 10). Кад преноси не-
ку нсобичну појсдиноет, чини то са становишта часиа
човека кога забављају чудне приче, али који нс ж слцда
буде насамарсн. Љ убитељ живописних детаља, он наши-
роко приповсда о лову на слоновс (Аријан je, као и ње-
гов узор Ксенофонт, написао један ловачки приручник).
— Карактеристични обичаји побуђују његову радозна-
лост и он не пропушта да нх забележн. О одећи, наору-
жању, обичајима, положају жсна он бира сочне поједи-
ности које бележи као уз осмех, и не желећи да јамчи
за њих. Док прича о начинима прсвоза у Индији омакне
му се нсочскивана опаска о женској чедности (X V II 2 и
3). — Чссто се излагање прскида поређењем са боље по-
знатим земљама. Аријан пореди Индију са Египтом (IV
13-17), реке Пенџаба са Дунавом (ibid.). Ha тај начин он
свом излагању даје лични псчат.
Но Аријан je внше од вештог писца-популаризато-
ра. О физичкој географији (II—VI), о кастама (X I—XII),
свуда у свом кратком спису, он пружа веома тачна оба-
вештења. Ако се њсгов начин излагања чини ноншалан-
тан и ако се писац задржава на дигресијама, он сс ипак
труди да слсди један план који je могућс прспознати (уп.
Meunier, Les sources de la monographie d ’A rrien sur I ’Inde,
Musee Beige 1922, стр. 8). Пошто je навео народе око
Кофснс (I), Аријан описујс индијску зсмљу. Означује joj
границе (II), размере (III), набраја рскс (III—VI), умећући
у то излагање екскурс о митолошкој историји Индије.
Ha крају V I поглавља он даје неколико података о клими
и годишњем циклусу вода, које прецизира кроз поређење
са Египтом. Затим говори о становништву. Након изла-
гања о историји Индије и Дионисовој улози (V II—IX), он
даје прилично шаролике појединости о обичајима (IX и
X ), набраја касте (X I и XII), описује животиње и лов на
њих (X III- X V ), одећу и оружје Индијаца (X V I). Први
део завршава се поглављем у којем je Аријан сабрао не-
колико карактеристичних обичаЈа (X V II). Писац настоји
да сажме свс што je географија његова времена знала о
 УВОДНА БЕЛЕШКА 25

Индији. Жсља му je била да сачини научно дело, и у

томе je успео. Упознао нас je са обимним фрагмснтима
Ератостенова и, нарочито, Мсгастснова дсла. Аријанове
изворс такођс ваља проучити (уп. Meunier I.e.). Мсђу пи-
сцима на које се Аријан ослања у својој Индији, он најче-
шће наводи Неарха и Мегастена. Сам Аријан на крају свог
описа Индије указује на важност коју придаје њихову све-
дочанству: „ ... o c a yvcopincotaxa Neapxoq te кш Me-
yaoeevriq бок1цсо av5pe aveypa\jfdtr|v“ (X V II 6). Мега-
стен je, виделн смо, био путник који je западном свету
саопштно всома прецизна обавсштсња о својим путова-
њима у Индију. Неарх je био један од команданата у
Александровој војсци: он je заповедао флотом о чијој
пустоловној пловидби Аријан приповеда у другом делу
Индије; на њега се ваљало ослонити да би се Индија
описала онаква каквом су je видели учссници Алексан-
дрова похода. Осим тога, Аријан се не либи да црпе и
из других извора. У поглављу посвсћсном размсрама Ин-
дије, пнсац истиче првенство којс даје Ератостену:
тиототерсх; aAAou еохсо (III 1). Ho то je стога што Ера-
тостен, као оснивач математичке гсографијс, заслужује
у тој области посебно поверењс (o n уђ<; 7cepto6o\) e^eXev
’EpatoaSevei). — Страбонов став друкчији je од Арија-
нова. Његов опис Индије сав се заснива једино на Ера-
тостенову сведочанству. За Страбона, Александрови
пратиоци су варалицс: ć)<; im to noXv ye\)6oA.6yoi
yeyovaai (70). Онссикрита, кога Аријан наводи (X V III,
X X X II), не поклањајући му, уосталом, превише повере-
н>а, Страбон грубо исмева (698). У II књизи (70) Страбон
истовремено одбацује Онесикрита, Неарха и Мегастена,
Аријанове бокСцсо av6pe. To je стогГГшто je Страбон чо-
век од науке, ученик математичара Ератостена; он опи-
сује Индију са најопштијих становишта. Аријан се, на-
против, не устручава да своме спису прида живопнсан
или приповедни карактер. Најзад, чини се да je Аријан
користио још један извор (уп. Schwarz у Pauly-Wissowa
II 1246, Meunier, op. c i t стр. 12). Индија je пре свега
дигресија у повести Анабасе: вероватно je да се за њу,
као и за Анабасу, Аријан инспирисао једним од Алек-
26 ННДПЈА

сандрових историчара, Аристобулом. Шварц je доказао

Аристобулов утицај у првом поглављу Индије. Није из-
весно да je дигресија о Ниси (§4) од њега преузета. Ме-
није je добро запазио да ако се Диодорова верзија II 38,
4 не слаже са Аријановом, то ипак не доказује да и један
и други нису следили Мегастена. Меније из тих аргуме-
ната извлачи и одвећ прецизне закључке: остаје да се
прво поглавље у разним појединостима чини независно
од Мегастена. Оно се непосредно везује за повесна из-
лагања Анабасе (IV 22, 3 до V I, 1). Ако Аријан не на-
води писце Koje je користио, то je очито стога што je
овде црпао из истих извора као у прстходним књигама
Анабасе.
У наставку Аријан, напротив, за свако поглавље до-
следно наводи своје изворе. Каткада он супротставља
тврдње разних писаца: Ератостена, Мегастена, Ктесије,
Онесикрита (погл. III), да би сс затим између њих опре-
делио, Своја опредељења радо заснива на разлозима
здравог разума (уп. V I 9, V II 1 итд.). Сваки нови податак
бива најављен именом аутора који за њега јемчи: V §2
Meyao8žvr|<; dveypavj/ev, §4 MeyaoSevri«; Aiyei, итд. X
§6 ка1 Xeyei MeyaoSevry; (уп. IV 6 итд.). Индиректни
говор представл>а у грчком особен граматички поступак.
Аријан се њиме служи како би подвукао да тврдња није
његова: IV 2-4, 6-8, VII 2-9 итд.
На тај начин, изучавање Аријанових извора не при-
чињава превслике тешкоћс. Ту могу бити спорни само де-
таљи. Довољно je упутити на чланке Шварца (Schwartz у
Pauly-Wissowa II 1246) и Менијса (Meunier, op. cit.%стр.
17), чији се заклучци могу преузети. Поглавља II, III и
V I позајмљена су од Ератостена (IV и V црпена из Ме-
гастена представљају дигресију): у том првом одсечку
Аријан je прикупио све податке из домсна физичке и
математичке географијс. — Други подраздео, који чине
поглавља од V II до X IV , инспирисан je у основн Мега-
стеном: то je последњи путник који je дуго боравио у
Индији и објавио опис те земље. — Најзад, у поглављима
X V - X V I I Аријан се користио Неарховим дневником, ко-
ји му je једини извор за други део списа (осим можда
 УВОДНЛ БЕЛЕШКА 27

за поглавље X LIII, за које Шварц верује да je узето из

Ератостена).
Географским знањима о Индији Аријан, дакле, нс
даје никакав лични допринос. Но он оправдава свој из-
бор међу изворима; његове опаске засноване на здравом
разуму (уп. I 7; IV 13-16; VI 1-3; VII I; IX 4-7; X V 7-9)
ту су да улију поверење: из дела географа и путописаца
он je сабрао податке који за опис Индије делују најве-
родостојније.

НЕАРХОВ ОГ1ЛОВ

Други део Индије (X V III—X L III) прича о Неарховој

пловидби од ушћа Инда до Сусе. Дигресија о Индији je
завршена, историјско излагање са наставља и надовезујс
на Лнабасу. Док се у првим поглављима Индије Аријан
потрудио да састави опис земље, у другом делу он всома
блиско следи Неархов бродски днсвннк. Није могао иза-
брати бољег водича. Неарх je адмирал кога je Алсксан-
дар задужио да испита обалу од Инда до Персијског за-
лива. Сачувавши нам његов извештај, Аријан нам je пре-
нео непроцењив документ (уп. W. Vincent, The Voyage o f
Nearchus, London 1797, Oxford 1809, Paris 1804, Mac
Crindle Ind. Antiquary V 85, и нарочито Tomaschek, Sit-
zungsber. Wien 1890 [121]). Пристаништа cy увек преци-
зно назначена, именом и описом места, растојања која
их одвајају дата у стадијима, маневри флоте описани
са минуциозном тачношћу: могло се покушати да се
реконструише итинерар грчког бродовља (yn. Toma­
schek, op. cit.).
Прецизност приче одређују њене књижевне карак-
теристике. To je пример путописа или перипла (оплова)
за који je најстарији и најславнији узор Одисеја. Једно-
личност стила где сс понављају формулс (ev$ev avarcko)-
aavxE<; итд.) даје приповедању истинољубив призвук ко-
ји на крају осваја читаоца.
Стручни називи својом реалношћу дочаравају жи-
вот морепловаца и њихова искушења: они траже скро-
■ 28 ИНДИЈА
I

вито пристаниште (брцсх;) или луку (Адцг|у); ако се море

ломи о стеновиту обалу лађе остају усидрене на
пучини (d)pnio8Tioav in ' ćry»c\)p£cov, dadXeuoav цетесо-
poi). Више пута флота се нашла у тешком положају
(X X I, X X II итд.); дешава се чак да се бродови насуку
(X X X V II) или се изгубе (X X X I). Taj технички начин из-
ражавања, далеко од тога да одбија читаоца, уноси у
причу тон искрености који joj je својствен и придаје пу-
столовинама помораца вредност истинитих и проживље-
них догађаја. Грци бивају изложсни опасностима бура,
ризицима лоших пристаништа. Ф лоту прспада јато ки-
това (X X X ) и уплашене посаде дугују спас само Неар-
ховој прибраности и хладнокрвности. Често Грци доспс-
вају у сукоб са домороцима. Морају са њима ступити у
битку на ушћу реке Томсра (X X IV ). Приморани неста-
шицом, они на препад заузимају једно насеље Рибоједа
(Ихтиофага, X X V III). Бродовље je на своме путу срело
дивља племена чији су обичаји брижљиво описани. Осо-
бито су о Ихтиофазима саопштени живи детаљи. Ти бед-
ни рибари живе, на неплодну тлу, од риба које успевају
ухватити на примитивне начине (X X IX ): пшенични хлеб
им je скоро потпуно непознат; риболов помоћу мреже,
за време осеке, њихов je главни извор средстава за жи-
вот. — Над далеким пределима надвијају се тајновите
претње; једна лађа изгубила се крај Сунцу посвећеног
острва, где je пристајање забрањено (X X X I). To што се
Неарх усудио да се ту искрца и тако показао неоснова-
ност легенде, само истиче његову храброст. — Најзад,
сусрету са првим грчким војником (X X X III) и Неархову
поновном виђењу са Александром (X X X V ) не недостаје
дирљивости: морнари случајно опазе залутала војника,
доведу га, и убрзо вест о том срећном догађају изазове
весеље у целом логору. Неарх и Архија крену на пут.
Непрепознатљиви, побледели, прекривени сољу и пра-
шином, морају се представити војницима послатим да
их траже. Александрова сметеност je драматична: он нај-
пре поверује да пред собом има само двојицу цреживе-
лих који су чудом избегли пропаст: ова вешто вођена
сцена није без величине. — Цела повест Неархова оплова
 УВОДНА БЕЛЕШКА 29

истовремено je поучна и привлачна: његове пустоловине

су узбудљиве, зато uito су истините; чини сс као јсдан
од оних путописа којима смо сс одушевљавали у мла-
дости.
Какав je Аријанов удео у друтом дслу списа? Он
веома верно следи свој главни извор: наводи га, користи
индиректни говор. Но он се уплиће да просуди, да Не-
арху замери или одобри. Он га најпре хвали што je од-
бацио Онесикритов савет, који бн сигурно упропастио
флоту (X X X II). Прсбацујс му што се задржава на легсн-
дама без основа (X X X I). Порсђењем са оним што чптаоцу
можс 6irm познато, Аријан чини опис живим (XLI). Радо-
знао, али нсповсрљив дух, он нншта ne прнхвата нскри-
тично: љегова улога ne сводн сс на пуку компнлацију.

СТИЛ И ЈЕЗИК

Стил Индије лични je Аријанов: то није сТил reo-

графа који набраја чињенице нити официра који саста-
вља извештај, већ писца који уме да приповеда. Пажња
се вешто одржава; приповедањс са својим понављањима
и дигресијама остајс увек спретно и живо. Композиција
поглавља не очитује се кроз њихово спољашње устрој-
ство: излагање се поводи за пишчевом уобразиљом.
Речсница корача неодлучно, али утолико одлучније
достиже свој циљ. Тачно je прилагођена тону припове-
сти: кратка кад треба дати прецизан податак, она се раз-
вија да би описала неко место или испричала неку дра-
матичну епизоду. Аријан je желео да обнови традицију
јонских логографа и Херодота: у свом опонашању био
je веома успешан.
У фчком књижевном делу, језик јс један од еле-
мената који одрсђују ауторов стил. Књижевни род који
je Аријан хтео обновнти својом Индијом je прсвасходно
јонски. Стога je и спис састављен на јонском наречју,
сасвим вештачком. Аријан je много тога преузимао од
Херодота, и то не само у Индији (Grundmann, Quid in
elocutione Arriani Herodoto debeatur, Leipzig 1884). Пи-
 30 ИНДИЈЛ

тање дијалекта чини вслику тсшкоћу при успосгављању

изворног текста (уп. стр. 16). Чини се да јонски у Индији
нема никакве лингвнстичке рсалности. Аријан je желео
да пише „по јонски": то je била традиција тога књижев-
ног рода. Но да би се делу дао тај јонски колорит није
уопште било нужно држати се строге норме. Наречје je
у ствари веома шаролико; дијалекатска мешавина била
je књижевни поступак којим се узвишавао стил. To се
запажа код песника, али и историчари су се тиме могли
користити. У нашим рукописима Индије посведочени су
многи атички облици; ннје невсроватно да се они већи-
ном своде на текст који je сам Аријан написао.

ТЕКСТ

Аријанова ’Iv5ucr| представља заправо 8. књигу

Анабасе, и за историју текста чини се да се ова два дела
могу узети заједно. Poc (Roos) набраја 38 познатих ру-
кописа Анабасеу од којих 31 садржи Индију. Текстовна
предаја списа о Индији једна je са традицијом повести
о Апександру.
Текст једног историчара изложен je мањим опасно-
стима од текста беседника или песника. Аријан je сва-
како објавио своје дело, и чини сс да су га умножавали
најпре преписивачи царског доба, a затим, без прекида
у предаји, византијски писари. Упркос сјају Александро-
внх подвига, Анабаса као да није била много проучавана
ни коментарисана у византијским школама: њен текст
није био подвргаван поправкама, и међу нашим рукопи-
сима има мало озбиљних разилажења. Индија чини једно
са Анабасом и изгледа да je била објављена заједно с
њом; сваки час Аријан упућује на своју повест Алексан-
дрова похода (X IX ćv тгј aAAfl xfj ’Axiucfi ^ уур а ф ђ , итд.),
a и обратно, наводи Индију у Анабаси (V 6, 8; V I 16, 5).
Текст Анабасе и Индије дуго je био објављиван no
једном фирентинском рукопису, Laurentianus IX 32, који
je открио Гроновије (Gronovius) и узео га за подлогу свог
издања (1704), означивши га као ,,optimus‘\ Шмидер
 УВОДНА БЕЛЕШКА 31

(Schmieder 1798) и Елент (Ellendt 1832) још су ra се вс-

ома брижљиво држали, упркос озбиљним лакунама у
њему које кваре текст. Дибнер (Diibner) je први користио
(1846) париске рукописе и нарочито Parisinus 1753, који
je много комплетнији и коректнији. Но критика текста
обновљена je открићем Роса, последњег издавача Ana-
басе. Он je непобитно доказао, упркос Абихтовим при-
медбама (Abicht, Der gegemvdrtige Stand der Handschrif-
tenfrage bei Arrian , 1905) да ce сви постојећи рукописи
Анабасе и Индије изводе из једнога јединог бечког ру-
кописа. Без улажења у подробности расправе (в. A.-G.
Roos, Prolegomena ad Arriani Anabaseos et Indicae editi-
onem criticam, Groningen 1904, и npe свега предговор
критичком издању Аиабасе, Leipzig 1907, стр. V III), до-
вољно je поменути основну чињеницу на којој ce засни-
ва цео доказни поступак. Сви рукописи Анабасе показу-
ју једну исту лакуну (V II 12, 7). Притом, у Vindobonensis
histor. gr. 4, који Рос означава као A, та лакуна одговара
истргнутом листу. У 16. кватерниону, лист 119 нема свога
пандана, који ce морао налазити после листа 125. Лист 125
завршава ce слоговима ’Avri-, и ту почиње лакуна зајед-
ничка свим нашим рукописима.

119 120 121 122 123 124 125

Очито je, дакле, да сви наши рукописи потичу од

оштећеног A. - И за Индију рукопис A треба узети као
меродаван, како то показују чињенице које су, додуше,
мање јасне, али потврђују тезу Роса, који je издао само
Анабасу. Индија X X V 6: само Laurentianus IX 32 (Росов
k) пружа читање &£i<pavee<; e6vxe<;. Партицип који je вас-
постављен у k недостаје у свим осталим рукописима. —
У A je deupaves«; написано на две стране листа 151, а
два последња слога су на врху стране verso. Та поједи-
ност може објаснити преписивачев пропуст који je ре-
продукован у свим рукописима.
 32 ИНДИЈЛ

Иидија X L 9: сви рукописи осим k ммају читањс

cppaoai уместо ĆKcppacai којс ce очекујс и рестнтуисано
je у k. У A ce пак реч cppaoai напази при дну једне
стране (лист 159 recto), а прстходн му бслнна од једног
или два слова. Прсписивач A прсскочио je слово или
два, и сви рукописи су поновнли искварени текст.
Рукопис A je на бомбицини, писан минускулом;
Рос га датујс крајсм XII вска. Размере су му 495x260
mm. Састоји ce од 160 листова; свака страна броји 26
рсдака. Садржи Лнабасу од -yeXXei тоц блАлтак; 1 1 , 8
на лнстовима 1-136 и Иидију до \>к ’AA.£^dv5po\j a v xfjq
rcoA.i)7rpaY|ioov)VT|<; X L II 10 на листовнма 137-160. Руко-
пис je у доста лошсм стању; први и послсдњи лист нс-
достају. Осим тога, оштећен je влагом и последње стране
Индије тешко су читљиве. Најзад, првобитна читања су
често прекривена поправкама друге руке која уноси
углавном бесмислене варијанте. Индијо II 1. A дајс ис-
правно чнтање лро<; есо. A - шресо; Индија X IV 5, A дајс
K\)|ipćXoiv, A 2 ка\ aXoiv; Индија X X X V 1, A 2 има
će^a)>.iioavTe<;; не може ce разазнати читањс A 1, али у
прсписима (В м др.) чита ce исправан н разумљив тскст
£3eXr|aavT£<;.
Laurentiamts IX 32, k (Гроновијсв „optimus44) преписан
je са A након што су извршснс ноправкс друге рукс: II 1
чита ce сорео ( A 2 copеш); X IV 5 icai aAAoiv ( A 2 * a i aXo-
iv); X X X V 1 ć^coXr|oavTEq ( A 2 eE^coXiiaavxEq).
Догађа ce ла није Moryhc разликовати прву руку A,
и провсра на основу неког преписа начињеног прс нсго
што ce друга рука умешала намећс сс као нсопходна.
Према Росу, два преписа начињена непосредно са A су
Parisinus gr. 1753 (В ) и Constantinopolitanus који ce чува
у старом двору (Topkapu Serai) под бројем 16. Ja сам
могао користити само В, који на више места допушта
да ce исправе погрешке A 2. Он садржи Индију (лист 225
recto — 267 verso) и завршава ce на средини листа 267
verso речима еохе eju тоО oikcpiou m q EK(p\>o£i<; (X L III
13). Карактерише га, осим тога, известан број малих ла-
куна.
 УВОДНА БЕЛЕШКА 33

III 3, В изоставља exei (оиуоцатос); II 5 aAAr|Xoioi

... a\)vexea; II 7 аитл ђ цеуаА.г| ... ц£аацрр(г|<;. Послед-
ња поглавља преписана су са извесном немарношћу:
X L II 9 прсписивач испушта ’QpEita«; ... ’АХе^аубрср,
оставивши белину; X L III 1 ta бе; X L III 7 ttiv ... ŠaA.aa-
aav са празним простором за 7 или 8 рсчи. Овај рукопис
се, даклс, јасно очитује као слабији од A, али прспис je
у целини доста брижљив и допушта на више места да
се установи читање A 1.
Комачно, нс трсба сасвим одбацити слабијс руко-
писе који чссто могу реституисати добро чнтање. У lin ­
čuju IV 9, A и В оба имају читањс Оибракак;. Познн
преписи из X IV и X V в. су ти који допуштају да се вас-
постави исправан облик. У њима посвсдочсно читање
’О^ибракак; je сигурно, потврђсно у Анабаси (V 22, 2;
VI 4, 3; VI 11, 3; VI 14, 1) уз сагласност свих рукописа,
укључујући и A. — У Индији, погрешни текст A могао
je бити поправљен у млађим рукописима на основу no-
ређења са одељцима Анабасе. — Слабији рукописи могу,
дакле, пружити поуздане поправке.
Текст овог издања заснива се, дакле, на рукопису
A, чији сам фотографски снимак могао упоредити захва-
љујући дарежљивости Друштва G. Bude; са друге стране,
упоредио сам у Националној Библиотеци рукопис В, k o ­
j u потврђује читање A или га исправл»а тамо гдс je друга

рука искварила тскст. Најзад, морао сам узети у обзир,

ради поправки, читања млађих рукописа према критич-
ком апарату код Херхсра (Hercher) или Дибнера (Diib-
ner). Kao најјасннји поступак учинило ми сс да та читања
означим скраћеницом rec.t r e c c не преоптерећујући апа-
рат мало корисним наводима.
За приређивање текста Индије вслику тсшкоћу при-
чињава јонско наречје. Аријанов јонски je сасвим ве-
штачки; опасно je, дакле, исправљатн га са лингвисти-
чко 1 становишта. Реституисати униформан јонски дија-
лекат у једном књижевном јсзику који може бити про-
шаран атицизмима значило би претпоставити савремена
нагађања једној традицији која у најмању руку има врсд-
ност п о зи т и в и о г податка. T a традицпја у т о л и к о јс ва-
34 ИНДИЈА

жнија што показује велику уједначсност. Све што знамо

о дијалекту Индије заснива ce у крајњој линији на A.
Уосталом, изгледа да преписивачи нису одвећ злоста-
вљали текст. Ако ce упореде дијалекатски и атички об-
лици посведочени у A и у В и чак у слабијим рукопи-
сима, подударање je готово увек тачно. Сви рукописи у
првом поглављу пружају исте атичке облике каЗалер,
xoi<; icoAAo?£, ’A oovpioiq, Кацриаои, хоц, opeoq, opoq,
поХгх.
Издавачи су, почев од Дибнера, углавном васпоста-
вљали чист јонски дијалекат. Но колико год да су били
пажљиви, ипак су им промакле неке противрсчности.
Херхер свуда пише цоОусх;, али чува kevoi (X X X IV 4)
уместо K£ivo<; или Keveoq (Херодот I 73 итд., али IV 123
KEKEvcofievov); он задржава 6vxa<; (X IX 1) уместо ćovxa<;;
cmicoDv IV 13, док o\iv свуда поправља у cov (X III 6 итд.),
а Херодотов облик je oukćdv (I 24 итд.). Каткад издавач
уноси поправке које не изгледају оправдане. Херхер по-
правља 6vo^a^ovxaq у o\)vopa£ovxa<; (X X X I 4), али диф-
тонг ce не чини посведочен за глагол ни код Херодота
(уп. Stahl-ов Увод, стр. L X V I) ни у најранијим тексто-
вима (уп. Bechtel, Griechische Dialekte III, стр. 11).
Рукописи предају једном имперфект KoctEcopcov
(X X V 6). Мсђутим, импсрфскат од брасо код Херодота
и у јонском je ćopcov или ćopEtov (уп. Stahl, op. c i t стр.
L X X X V II). Аријаново KaxE(op(ov може бити поучно и
илустровати вештачки карактер његова нарсчја, али ce
може радити и о грсшци. У сваком случају, лакомислсно
je исправљати свуда &<pE(opc)v у ćcTiEcopcov (X X V II 9).
Текст je утолико теже систематски поправљати што
je дијалекат који предају наши рукописи крајње шаро-
лик. Дијалекатски текстови могу бити више или мање
злостављени од преписивача: посебно предаја Херодота
у том погледу није особито меродавна (уп. Bechtel, op.
cit. III crip. 11; Fritsch, Vokalismus des herodotischen Dia-
lektes, Hamburg 1888). Ho број атицизама je неупоредиво
већи у Аријановим него у Херодотовим рукописима. —
Дигама испада иза v и р у јонском уз накнадно дужење,
у атичком без дужења. У Индији пак не налазимо није-
 УВОДНА БЕЛЕШКА 35

дан пример за оирск;, већ 17 пута бро<; ’планина’; — 1

пример за обрсх; ’граница’ (X L ), један за бцоореогкп
(X L III), али 1 за бро<; (II), један за бцорсх; (X X X V III); 3
за џо\)чо<; (В, XI, XII), један за nouvoyeveriv (V III), али
два за цоусх; (X II, X X X V ); - једном eiveKCi (X X X III),
али четири пута Čveica (X , X V , X X III, X L III); — никад
^eivia, него два пута ^evia (X X V I, X X V III); — 5 пута
OT£iv6<; (IV , X V I, XXI, XXII, X X X V III), али једном оте-
vo<; (III).
Има неколико рсчи код којих кратком вокалу у
атичком одговара дуг у јонском. Код Аријана се чита
једном vo\jao<; (X V ), али два пута voaoq; — 13 пута ovvo-
ца, али 19 пута ovo|ia.
Компаратив од цеуск; je у атичком jiei^cov, у јон-
ском ne^cov. Аријан пружа у 15 случајева ne^cov, али у
четири nei^cov.
Што се тиче фонетике консонаната, збрка je исто
тако велика. Код Херодота и у неким јонским говорима
(в. Bechtel III стр. 87) запажа се к као замена за лаби-
овелар у упитној и неодређеној заменици. Индија пру-
жа два примера за к: koico (X X X V ), бкооокп (X L ), али
31 пример за лабијал. Произвољно je уопштити к насу-
прот сведочанству рукописа. — Напослетку, псилоза je
веома мало посведочена у нашим рукописима. Од сло-
женица глагола ђуеоцш , на пример, запажа се 5 слу-
чајева псилозе а 3 случаја да се аспирација чува. — У
рукописима свуда пише žvxa08a, што издавачи попра-
вљају у ćv$a\)Ta.
се тиче флексије, шароликост облика исто je
LU t o
тако велика. Код мушких основа прве дсклинације на-
лазимо 14 генитива на -еш, али и 9 на -o\). — У генитиву
множине прве деклинације, број облика на -ćov и оних
на -ecov малтсне je исти. — Од повратне заменице запажа
се 8 примера за јонски облик ćannov, 5 за атички £a\>-
тоО. — У промени глагола ецп, налазимо 8 пута јонски
облик ćcov, 9 пута атички wv.
Ни у речнику није мање приметно мешање атичких
и јонских облика. Рукописи нам предају 2 примера за
цеуаОск; (X V , X X IX ), али 8 за цеуеЗсх;; 2 за бекоцш
 36 ИНДИЈА

(X X , X X V III), али 3 за бехоцш (IV [2 пута], V III). —

Времена глагола пХш изведена су од корена пХем- и од
корена лА.о)-. Готово увек je кХе- у презенту a лХсо- у
аористу, и та дистрибуција слаже ce са оном која je уста-
новљена код Херодота (уп. Stein, op. cit.y стр. L X X X I).
Успоставити свуда облик на п\со- код Аријана како то
чини Херхер, значи, бесумње, вештачки јонизовати
текст. Примери дијалекатске мешавине могли би ce
умножити. Чита сс и tov и ov>v; контрактни глаголи су
час контраховани, час не. Запажају ce чак хипсрјонизмн
које свакако ваља задржати (уп. paSeriv X X V I I 9 и
Thumb, Handbuch der griech. Dialekte, стр. 340). Ја сам
чак уважавао тако сумњнва писања као xpaxeiri (X X III
2) према tprixeia (X X I 5) итд.
Ш то ce тиче синтаксе, уочено je (Christ-Schmid,
Gesch. der Griech. Litteratur II6 2, стр. 749) да Аријан, за
разлику од Херодота, употребљава двојнну: ту особеност
у употреби облика није уопштс могао унети неки пре-
писивач. Уколико можемо себи створитн представу о
Аријанову наречју, његов јонски карактер није тако
строг како то замишљају издавачи. Писац je могао прет-
поставити један облик другом ради благозвучности: у
X X X V III 7 избегао je непосредан след два дифтонга ou:
t o u лотацоО тоО х^царрои ovo^ia... Чини ce да je у про-

мени личних имена Аријан јонизовао само она најпозна-

тија: ZKuSriq, Ka^Pvoriq, Г<гууг|<;. Будући да je књижевна
употреба дијалекта всома еластична, произвољно je на-
метати тексту строгу уједначеност.
He треба, уосталом, гајити илузије о врсдности тек-
ста који je допро до нас; преписивачи су уклонили много
јонских облика, како ce да уочити на основу неколико
погрешака: II 6 треба поправити гжо ttov у \ж' okov које
није било схваћено; — у X X V II 1 Херхер биће да je имао
право реституишућн Kaxriye^wv уместо кси nyepcov. —
Ваља водпти рачуна о нтацизму. Иза свих писања типа
лоХтр<;, JcoXei могу ce крити јонизми noXioq, noXi. У по-
глављу X V 5 Гајер (Geier) са много вероватноће рести-
туише cpvai уместо аф(о 1, чиме ce претпоставља један
облик те врсте.
 УВОДНА БЕЛЕШКЛ 37

Традиција нема велику вредност. Но она je једна

позитивна чињеница. Кад већ не знамо je Аријан могао
написати, најсмотреније и најпоштсније je рспродукова-
ти рукопис.*

Пјер Ш А Н Т Р Е Н

К' ;•

и .'V-

ti

.vrt
f

т? ii
■#- r
* Желим да захвалим учитељима и колегама који су ми по-
могли да овај рад учиним мање нссавршеним: господн Мазону
(M azon), Жугеу (Jouguet) и Курбију (Courby) који су допринели да
избегнем многе грсшкс, најзад индологу Л у ју Рснуу (Louis Renou),
који ми je помогао својим саветима и подржао ме својим прија-
тељством.
 APPUNOr

IN Д IK H

I i T a 4 v 3 o0 п о т а р о О т а ттрбс; i o n t p q v l o r e £nl

n o T a j i d v К с з ф ђ у а ' A o r a i c i j v o l »cal * A o a a K r ( v o l , I B v c a * I v 5 i k & ,

č n o iic ć o u a tv . 2 *A X X d o 0 t c p c y & X o i т 4 ос£>рата, » с а в А п с р

o l Ivt6<; toO *Iv S o O ф к 10 р £ у о 1 , о О т с < iy a 0 o l б о а О т ш с ; t6v

6 u p 6v ov&k p£Xavc<; Д оабтсо«; x o io i noXXot<; *lv 5 o ia iv .

3 O G toi ndAat | iiv ’A a a v p l o i q бпђкоос ђоау £nl б£

М ђбоип H c p a io v fjc o u o v , ical ф б р о и с ; Д ттбф сроу K u p « т ф

К а р б О о о и £к т ђ < ; уђ<; o f Q v , оОс; £ т а £ ;с К О р о « ; . A N u a a lo i

64 обк *Iv8 ik 6 v y ^ v0<* ftcrrlv, AAAd t& v &ца A io v u o c o

ćX6 6 v t » v Iq Tf|v y f )v Tf|v ' I v S G v , t v ^ & v [ к а 1] 'Е Х Х ђ -

v o jv , 8aoi A n ć ^ a ^ o i a frr& v £yćvovxo £v xotoi TToXć|toiatv

o O c m v a c ; ттрбс; * l v 5 ou<; A i ć v u o o c ; £ п о Х £ ( 1 Г)ое, 5 t u ^ 6 v бе

K a l t & v 4m ) ( < d p l o v тоСх; £ 8 4 Х о у т а < ; t o i o i v " E X X r ^ o i а и у ф к ш е ,

tt)v тс •x^>p n v N u o a lt^ v & у6раосу An6 тоО брсос; тђс;

Nuaqq A i d v u o o q , »cal Tf|v n 6 Xiv а б т ђ у N O a a v . 6 K a l тб

5po<; т б прбс; T fj n 6 X c i, 8 t o u £v t ^ o i v C n o p t lr ja iv A tcicrtai

fj N O o a , M r)p 6 q KXTjI&CTat frn l т ђ огирфорђ f j a i v i
e u QOc; yE v6pcvo<;. 7 Т а О т а jifcv o l n o iT jx a l I n i A iovu ocp

I 2 l xsOanep U recc. (in A litte r« legi non polest) : xatdrrp ed.

Vulcan. Dubncr || 4 3 » i deleu. Ilerch.
 АРИЈАН

ИНДИЈА

I 1 Пределе с ову страну Инда прсма западу до

рске Кофене настањују Астачани и Асачани, индијска
племсна. 2 Ови, мсђутим, нису стасити као они што жи-
ве преко Инда, нити тако срчани, a ни онолико црни као
већина Индијаца. 3 Некада давно, они су били потчиње-
ни Асирцима; после Међана покоравали су се Псрсијан-
цима, и Киру, сину Камбисову, носили из своје земљс
данак који им je он одрсдио. 4 Н и ш а н и 1 пак нису ин-
дијског рода, већ потичу од оних који су заједно с Ди-
онисом дошли у Индију, 5 i i то било од оних Хелена
који су у ратовима што их je Дионис водио против Ин-
дијаца остали нсспособни за борбу, било од домородаца
које je он no њиховој вољи населио заједно с Хеленима;
ту земљу je no планини Ниси назвао Ниском, a сам град
Ниса. 6 Планина крај града, у чијем подножју он лежи,
зове се Мер (,,Бедро“ ), no доживљају који je Дионис
имао одмах no рођсњу. 7 Ту приповсст о Дионису сро-

1 T o предање нс може се са с»пурношћу тумачита. У њему

су видсли сеобу азијских народа под вођством ликијског бога Ди-
ониса (в. Autran, Tarkondemos, стр. 220). Ta лсгенда, коју су неки
научници (Ератостен, Тсофраст) одбаиивали, изложена je у Ноно-
вом спеву Dionysiaka. — По предању, Дионис je одрастао у Ниси;
но мн знамо за више Hiica [NO oa]. Хомер Z 133 смешга Нису у
Тракију; Херодот II 146 у Етиогшју (уп. Стсфана Бизантинца и
Pauly s.v.). — Овде je бесумње реч о Нагари »ити Днонисопољу које
помиње Птолемеј V II 1,43.

Џх
 42 1NAIKH
1 -' - ..
£тто1т)оау, ка1 I £ r ) y c l a 6 cdv абтД Root X6 y i o i c/EXXf)vcav ђ

Cap6<4pcov 8 i v * A o o a i c r | v o i o i б& М & о о а к а , ттбЛк; (ХЕубЛг],

tvornep ical т б крАтос; тђ<; уђ<; 1 а т i xf)<; ’ A a o a i c lT ]« ;* »cal

ЛААц ттбХк; П еиксХат^, |t*yAXr| ical а б т ђ , об p aicp A v аоО

*lv 5 o 0 . ТаОта p iv I£a> тоО *lv 5 o 0 ттотацоО ф к к г г а с ттрбс;

ic m 4 p T )v 1 о т * t n l t & v Каф ђуа.

II 1 TA Аттб т о О * lv $ o O ттр6 <; žco, т о О т б ц ос l o r o i1)

’ I v S & v у ђ , »cal * l v 5 o l o u t o i l a r c o a a v . “ O p o i S k xf)<; * Iv S ć iv yfj<;

тгр 6 <; ( i i v ft o p ć o u & v £ (i o u 6 T a O p o c ; т б 8 po<;. 2 KaAćeTai

SI об TaOpo<; I I I iv *rfj yfl таОтд, &XX<k S p ^ E T a i & ti6

0аХ (4ааг)<; & T a O p o c ; т ђ с ; кат<к ПарфОХоис; te »cal A u k Itjv

i c a l KlXttcac;, T i a p a T c l v c i 8 o t e ( £ n l ) x f j v ттрбс; в&Хао-

a a v , x i p v o v xf|v ‘ A a l i j v n f i a a v . 3 "A X X o &XXr| K a X i E i a t

тб 8 po<;, xfl Паратт&^иаос; xfj Si ’ Н ц о л б б с ;' &XXrj SI

’' I p a o v ic X r jl^ E T a i, »cal T u^fcv &XXa »cal &XXa I ^ e i odvdpaTa.

4 M a ic e W v c c ; o l £ u v *A X e {;£ v 8p a a rp a T E tia a v T E c ; K a u -

Kaaov абтб Ik & X cov, &XXov t o O t o v K a O i c a o o v , ou t 6v Z k u -

0 i»c 4 v > ral t & Iv iĆ K E iv a тоО K a u ic A a o u X6 y o v K a x ^ x Elv

fc x i £ n f ) X 6 Ev * A X £ £ a v 5 p o < ; . 5 TA ттр&с; Ic m E p rjv 84 тђс;

*lv S & v & ттотац&с; 6 * l v S 6 <; A tieIp y e i Ictte In i Tf|v

^lEyAXrjv 8 & X a a o a v , t v a r t E p а б т б с ; tcaa<St б и о <гг6 ц а т а ž k S i S o i ,

об a u v e g ć a &XX/)Xoiot т & а т б ц а т а , кат&пср тА ttevte toO

"la rp o u Icrrl a u v E ^ ia , 6 АХХА Д<; x &l тоО N eIX o u , бтГ

S tov тб ЛбАта T i o ii c T a i т б A ly O iT T io v , & S i *roi »c a l (т б )

-гђс; 'I v f t & v yfj<iJ А ^ Х т а t i o l £ c i & *Iv56<; т т о т а ^ 6 <;, oi> ^ ie lo v t o O

A ly v m T lo u * »cal т о О т о П А т а Х а т ј ) * l v 5 f l v yXcbaoi^ »c a X iE -r a i.

8 3 IIcuxiAaTtt; (cf. Ind. IV u ) : ШихсХа itt A ; Ilj-JXiXetir:;

forUsso scribendum ; cf. Anab. IV 227 Saidas (Strabo 698 Htjr.o-

II 1 I t o u t o A : т а б т х I l e r c h . || a ia T « D 7 * v A : i o t t o v H n r c h . || 2 2

ou S c h m ie d e r : 0 A || 4 5 i D i n d o r f : ts A j| i ~ i a d d . l l o r c h . |] 4 2

^ x u O ix o v B r c c c . : -O ix ix o v A || 3 т а tn ć / .«? v* c d . V u l c a n . : t o v i r . i x i v /л
A U U ijtfjX O tv H o r c h . : rjXOtv A || в I O n ’ o t o i v H o r c h . ( c f . X V I I I 1 1 ):
i n o "<5v A U a O iii t o t H o r c h . : 6>oi t t A || to add. D iib n c r .
 ИНДИЈЛ 43

чили су песници, и нека jc причаЈу они који су томс

вичнији од мене, Хелени или варвари. 8 У Асачкој има
велики град Масака, који je и престоница те земље, и
други град ПеукелаитаЈ такође велик, нсдалеко од Ин-
да. To су настањене области с ову страну Инда на за-
пад до Кофене.

II 1 Под Индијом ja разумем земљу источно од Ин-

да, a под Индијцима њене становнике. Границе Индије
су следеће: са ссвера, планина Таур. 2 У тој зсмљи ne
зове ce више Таур, већ под тим именом почињс од при-
брежја Памфилијс, Ликије и Киликије, na ce протеже свс
до источног мора, прссецајући целу Азију. 3 У разним
својим деловима различито ce зове, овде Парапамис2,
онде Емод3, другде Имав, a носи можда и многа друга
имена. 4 Македонци учесници Александрова похода зва-
ли су je Кавказом — који није исто што и скитски Кавказ
— и у том смислу слови да je Александар стигао с ону
страну Кавказа. 5 Са запада, граница Индије je река Инд,
све до великог мора, где ce улива двама ушћима, која
нису близу једно другом попут пст Истрових ушћа,
6 всћ као што Нилови рукавци чине египатску делту,
тако у Индији Инд прави делту не мању од египатскс:
она ce на индијском језику зове Патала4. 7 Према југу,

1У Анабаси IV 22,7 среће ce мисањс ПеглсЕХаттк;, кол Стра-

бона 698 ПеикоХш тц. T o je транскрипција индијског имсна Pu-
skalavati.

2 Парапамис одговара вспиком платш ском масиву Хинду-

куша. Плиније VI § 50 саошнтава домаће име масива: Čraucasim
[акуз.]. Сам облнк имена могао jc пружити полазиште за бркање
са Кавказом.

3 Емод означава део Хималаја који ce протеже дуж Непала

према Бурми.

4 Име делте било je заправо naiaXrivn, a П атаХ а je била

њена престоница (yn. Птолеме! V II 1, 55 итд.). Делта Инда мерн
не више од хиљаду стадија, a Нилова око 1300.
 44 INAIKH

7 T 6 54 тгрбс; v A x o u хе d v 4 pou Kal р с а т ] р 6 р 1т]<; а б х ђ т5)

(icydX r) B d A a o a a d n s l p y E i x ^ v ' I v S A v у ђ у , к а 1 x d ттр6 <; Ico ђ

аО хђ G dA aooa d n tlp y e i. 8 T A p 4 v n p b q рЕатЈ^брЦс; к а х А

H dxaAd хе ica l х о О *lv 5 o 0 xdq 4 кВоХА<; & ф 0 т) Ttp 6 <; xe

’A X e £ d v 5 p o u к а 1 M a i c c S A v u v к а 1 ttoXX&v * E X X / j v q v i d 84

ттрбс; t o * A X 4 £ ,a v 5 poc; p 4 v о и к 1 ттђХ0 Е [ т А 5 4 ] n р б а о т т о т а-

цоО *Y<f>doio<;, 9 A X ly o i 5 4 d v iy p a ip a v т а H^XPL тсохацоО

Г А у у с о к а 1 t v a хоО ГАуусо a l 4 к в о Х а 1 к а 1 ттбХсс; П а А 1^>

в о в р а ц Е у 1сггт) ' I v 5 & v ттрбс; х ф ГАууг^.

III i ’Epol 54 ' E p a T o o 0 4 v r ) < ; 6 K u p rjv a io c ; т о х б х Е р о с ;

&ХХои Е аха>, 5xi yfjc; T iE p i6 5 o u n ć p i f^ c A e v *E p a x o a 0 4 v E i.

2 ООтос; &tt6 x o O брсо«; xoO Taupou, tva xoO *lv 5 o 0 al

п г | у а 1 , n a p * а б * Л у ( x & v ) * Iv 5 6 v т т о т а у б у I 6 v x t Ic t x e 4 n l x f j v

(is y d X q v 0dXaaoav ка1 тоО * lv 5 o 0 тАс; 4к6оАА<; p u p lo u c ;

a x a S t o u c ; ical x p u j ^ i A l o u « ; x f j v ттХЕирђу X4yEi I t i e ^ e i v х ђ < ; у ђ с;

xfjc; * l v 5 G v . 3 T a u i r j a l 54 d v x l n o p o v n A c u p ^ v t t o ič e i x fjv

Аттб xoO абхоО брЕос; ттарА xf|v žcprjv 0dAaaaav, očk4xi

таитг) х {ј n X E op fj torjv, AAA A & крг)у у А р A v e ^ t i v 4 т и ( i 4 y a

eToo eU; t6 T iiX a y o q , 4c; x p ta x iA lo u c ; <rca 5 lo u <; {id A io x a

d v a x E iv o u a a v x fjv &крт)У. ETtj fiv & v а б т О ђ irX E u p f) х ђ с ;

*lv 5 G v yfjc; ттрбс; Cco (n jp lo u c ; teal 4 £ ;a K u jx i A lo u c ; a x a S lo u c ;

4 т т 4 )(о и а а . ToOxo p4v адхф nX dxoc; хђс; *lv 5 0 v уђс; а и ц -

BalvEi. A М ђ к о с ; 54 x 6 d -п* 4сгп4рт]<; 4 n l lea l a x s p 4 v 4 n l

tcAXlv ПаХ1^6о0ра t iE iiE x p r jt iiv o v a ^ o lv o ia t X4yei dvaypd-

<|>Etv* ка1 ctvai ydp 655v (ia a iA r ^ ir jv . ToOxo 4 tt4 x e iv 4c;

p u p l o u q o x a 5 l o u < ; . T d 54 4тт4кЕ1уа o 6 k 4 x i c b a a u x o c ; d x p E K 4 a ‘

5 ф ђ р а с ; 54 8 a o i d v 4 y p a < j j a v , £,uv Tfj &крг| x f j d v c ^ o u a f l i q

x 6 n 4 X a y o < ; 4«; ^ u p t o u q a x a S t o u q ( i d X i a x a I n ^ ^ c i v X iy o u a iv *

ctvai &v Sv x6 iif^Koc; x^q *lv 5 fiv yfjc; a x a S lo v ^id X ic rra

7 J vj аОтгј Ilcrch. : a j~.r\ f, A. || 8 I x&x'x Schmiodcr : xet r i A |j

4 xx Hi delcu. Hcrch. || 9 3 ’ IvSwv A : тtl»v ’ IvStxcov Herch.
III 1 a frj« Schroiedcr: тг(; A || 2 a tov add. Herch. ||4 a o/o:vot<r.
A : o'/otvi'ot9 i Herch. || 5 3 civat av o>v Herch. : iTvat 8 ' avta A
fort«»so civat S’ av oiv.
 ИНДИЈА

индијска зсмља граничи ce самим великим морсм,

истим тим морем и према истоку. 8 Прсделс на југу
Паталу и ушћа Инда — видсли су Алсксандар,
Македонци и многи Хелени, a на исток Александар није
доспео даље од реке Хифасе, 9 и мало je њих описало
крајеве до реке Ганге, област где су њена ушћа и нај-
већи град Индије, Палимботра на Ганги.
III 1 Ja радије него коме другом поклањам повсре-
њс Ератостсну1 Кирсљаниму, јср ce он бавно гсограф-
ским прорачунима. 2 Ерастотен каже да je од планине
Таура, гдс су извори Ииду, идућм низ реку Инл прсма
великом мору и ушћу Инда, Индија широка тринасст хн-
љада стадија. 3 За супротну страну он не узима од исте
планине до источног мора једнаку раздаљину, већ држи
I*
да тамо један рт дубоко задире у море, протежући ce
око три хиљаде стадија. Према њему би, дакле, Индија
. #
на истоку била широка шеснаест хиљада стадија. Толика
je, no њему, ширина индијске земље. 4 За дужину од
запада према истоку до града Палимботре каже да jc
наводи како je измерена у схенима („ланцима"): то je,
наиме, краљсвски пут. Она мери око десет хиљада ста-
дија2. За даље (преко Ганге) нема тако прецизних пода-
така, 5 a они који прсносе туђа казивања кажу да скупа
са ртом који ce пружа у море има отприликс дссст хи-
љада стадија; дужина Индије би, дакле, била око дваде-
ti
.-\л-
I • <•
Ератостен Кирењанин je полиграф александрнјског доба,
који изгледа да je био гтре свега научник: бавио ce матсматнком,
астрономијом, хронографијом, географијом. Био je оснивач научнс
геограЉије. Трудио ce да одреди размере Земље, да заснује опилгу
географиЈу. Изделно je свет на вишс одсека (афрау(б€<;) и Индија
je чинила јелан од тих сегмената. Чини ce да jc Ератостен жустро
нападао и сто р *тр е Алсксандрова похода (уп. Страбон 688-690)
чији м у живописни прикази нису изгледали д о в ш б н о научии (в.
Pauly-Wissowa VI 357; Thalamas, La geographie d ’Eratosthene).
Г l< :

Страбон П .С .) рачуна од ушћа Ганге до Палимботре 6000

стадија, затим 3000 стадија, што скупа чиии 9000 стаднја.
 46 INA1KH

Siffpvpiov. 6 К тцаЦ с; б4 6 KvtSioq t ^ v *Iv5&v yf^v Iot|v

тј| &ЛХг) ‘A o lfl X4y£t, oti54v X4ycov, oбб4 *OvrjolicpiToc;,
TplTT)v (totpav тђ<; тт&сггјс; yfjc;. Nćap^oc; 54 ^irjvOv т Eaa&puv
бббу rfjv 5i* аитоО тоО ticSlov тђ«; *lv5£iv уђс;. 7 М куа-
a64vEi 84 тб Аттб &vaToX&v iq tcm£pr)v ттХАтос; 4ат1 тђс;
*lv50v уђ<; б t i ncp ot &XX01 (if*icoc; notiouai* ical X4ysi
Mcyaa84vr)<; puplttv ical 4£;aiaaxiXlcov oiaSlcov eTvou tv an cp
тб fc p a ^ T a x o v аОтоО. 8 Т б б4 &ti6 &рктои Т1рб<; рЕагјр-
Bplrjv, тоОто 54 аб т О рђкос; ylvETat, ical £ti4xel TPlTl~
icooiouc; ка1 Sia^iAlouc; ical Sur^iuplouc; tvan ep тб отЕУбтатоу
абтоО .
9 П о т а ( 1о 1 54 тоао1бЕ eIoIv 4v rf[ *lv5Gv yf], 8a o i обб4

4v т ^ TtAorfl *Aolr|. M 4 y i c T o i ji4v 6 ГАуутЈс; t e ical б *lv56q,

бтои ical ђ уђ 4tt<*>vu^o<;, & ц ф а тоО t e N eIX ou toO А 1у \ т т 1ои

ical toO "la T p o u тоО ZkuBiicoO, ical eI 4<; т аи т б cr\>V4X8oi

a u T o ic i тб Сбшр, (i4Cove<;. 10 A o k e e iv б4 f ^ o i y s , ical б

'Aicealvijc; p4£av £ат1 тоО te *1атрои ical тоО N e IX o u ,

TvаттЕр tra p a X a 6 d>v & (ia t 6v t e 'УбАсгпЕа ical t 6v ‘У б р а б т Е а

ical t 6v */Y<f>aaiv I^i6<4AAei 4<; t 6v MvSćv, ćbc; ical TpiAicovTa

а б т ф сгтаб1оис; тб тгХАтос; та^тг| Etvai* ical t u ^ 5 v ical &ХХ01

ttoXAoI (ičCovec; тготацо1 4v т{} *|убОу yfl £eouoiv.

IV 1 ' А XX<k otf p o i &трЕк4с; б-п4р tov IrrEicEiva *Y<|><4oioc;

тготацоО la x u p la a c r 0 a i, 8 x i оФ т гр б а« тоО *Yq>£aio<; ^X6 ev
’A X 4£av5po<;. 2 A A t o Tv б4 t o iv ^EylaToiv TroTajiotv тоО

te ГАууео ical тоО *|убо0 t6v Г А ууЕ а цЕу£0Е1 tioXil» t i

ОттЕрфбрсиг M Eyaa84vr]<; &v4ypat{JE, ical 8aot &ХХ01

тоО Г А у у Е « C)(ouoiv* 3 a$T<Sv t e y<3tp p&yav A v Io ^ e iv 4k

6 3 тт); ndforj; yf,; Gcier (cf. Strabo 6 8 9 ; Plin. V I 5 g): ттј; т:*<тг(;
*Ла{т)С A || 8 3 oTivdtaiTov A : otnvoxatov Dubncr || 10 5 зтабсои?
H crch .: ат*б'а A .
 ИНДИЈА 47

сет хиљада стадија. 6 Ктесија Книђанин каже да je Ин-

дија велика колико и сва остала Азија, што je бесмисли-
ца, као и Онесикритова тврдња да она чини трећи део
целе Земљине површи. 7 За Мегастена je ширина Индије
растојање од истока до запада, које други узимају за ду-
жину: Мегастен каже да она на најужем месту износи
шеснаест хиљада стадија, 8 a растојањс од ссвсра до југа
му je дужина, и оно мери двадесет две хиљаде и триста
стадија гдс jc иајкраће1.
9 У Инднји има толико река колико их нема у целој
(осталој) Азији. Највеће су Ганга и Инд, no којем и зе-
мља носи име; обе су всће од египатског Нила и скит-
ског Истра чак и када би ce овим (двема рекама) воде
слиле уједно. Рекао бих да je и Акесина већа од Истра
и Нила на месту где ce, примивши Хидаспу, Хидраоту
и Хифасу, улива у Инд, чинећи га ту широким читавих
тридесет стадија. A можда у Индији теку и многс друге
веће реке.
IV 1 Но ja не могу ништа поуздано тврдити о кра-
јевима прско реке Хифасе, јер Александар није стигао
даље од ље. 2 Од две највеће рске2, Инда и Ганге, Ганга
je, према писању Мегастена и других који ту реку по-
мињу, много већа. 3 Пишу, наиме, да je она велика већ

1 Ова традиција о размерима Индије сматра ce доста поу-

зданом. Ератостенов стадиј мсрио je 240 корака, 157 метара. Схен,
епшатског порекла, мерио je 40 стадија = 6300 мегара; 16000 ста-
дија чине око 2560 километара, a 22300 стааија — 3800 километара.
— Уосталом, антички аутори нису знали за полуострвски облик
земље и веровали су да ce обала гтружа безмало у правој линији
са запада на исток.
2 Овде почиње огшс индијских рска, од којих ce већина по-
навља код Плинија Старијег VI § 56, апи које jc тешко идснтифи-
ковати. Сона би одговарала рецн Šona. Изглсда да je Мегастен на-
вео два имена исте реке као да су две различипге реке. Еранобова
ce чини исто што и Сона. Т у реку, коју наводи Плиније, ваља
идентификовати са рском Шоном која ce улива у Гангу на месту
некадашње Палимботре. Косоана одговара Плинијевој Косоаги.
 48 INAIKH

t G v ттт)у4о>у, S ^ x e a B a l т е i q 4 g > u t8 v t 4 v t c K a lv & v п о т а ц б у

к а1 t 6 v ' E p a v v o 6 6 a v ка1 t 6 v K o a a < 5 a v o v t ттАутас; пХсатобс;*

f? i 84 Z&v6v т с ттота^бу ка1 Z i T T Ć K a T i v ка1 Z o X 6 j i o t i v ,

ка1 тобтоис; п А о т о б «;* 4 4тт1 84 K ovSo^A tt^v tc ка1

ZdpBov ка1 M dyava ка1 *A y 6 p a v iv к а 1 " O p a X i v . * E y i6 d X -

Xouot 84 Iq a6t6v Ko i v <4arj c; te (х4уас; ттотарбс; к а1

К б к о и В к ; ка1 'Av8<2>(iaTic; IE ; I B v e o c ; * Iv 8 ik o O t o O M aSuav-

S iv Q v £4uv. 5 Kal 4nl to O to io iv "А ц и а п с ; n a p i tt6Xiv

Катабоиттђу, ка1 ’O ^ u j i a y i c ; 4v ( t o io i) П а £ & А а и ; каХои-

p 4 v o ia i. Kal *E pp4 vu ou ; (8 4 ) Iv M d B a ic ;, Č B v ci ’ IvS u cQ ,

a u p f i d X X c i т ф Г А у у т ]. ® T o O t o v X4yci M c y a o B 4 v r)< ; o d 6 4 v a

etvai т оО M a id v 8 p o u Атто84оута, tvan cp v a u a ln o p o q 8

M a ia v 8 p o < ;. 7 E tvai &v тб сброс; тф Г б у у т ), Iv B a T t E p

абтбс; Io u to O o rc iv d T a T o c ;, iq 4кат6у a r a S l o u q ' т т о Х Х ахђ

84 K a l X ip v d & c iv , & q ц ђ S n o r r r o v e t v a i x f)v ттсрцу ^ o p r j v ,

* •*! « ]
Tv a r t Ep ^ B a ^ i a X f ) т 4 I oti к а 1 о б б а ^ ђ yT]X6<f>oiaiv & у с о т г )к и Т а .

8 Тф 84 Чубф £q т а б т 5v £ p xcTa i. *Y8pa(i>TT]<; ji4 v 4v

К а р б и т б б Х о и ; •* tra p c iX rj^ & c ; t 6 v t c " Y ^ a o i v 4v ’ A c n r p v B a ic ;

ка1 t 8 v Z a p d y y T jv Ik K t jk č o v ка1 t 6 v Nc08pov 4 f; * А т т а -

k t)v Q v , 4c; ’A K c a lv ijv 4 p 6 d X X o \ )o iv . 9 *Y8<Jiott^c; 84 4v

*0 ^ u 8 p d K a ic ; fty o v ftp a o t t& v Z l v a p o v I v *A pl<rrtatc; i q t6v

*A K c a lv f)v 4 k 8 i8 o i ка1 о б т о с ;. 10 *0 84 ' А к с а 1 ут)<; 4v

M aX X otc; ^ u ( i 6 dXXci тф *|убф* ка1 Т ои т ат т о«; 84 p ly a c ;

ттотацбс; 4c; t 6 v 'A k c c Iv t ^ v 4 k 8 i8 o i. T ou tqv 6 ’A k e o Iv t)«;

4 ^ in X r )a 0 t l< ; ка1 Tf| 4 т к Х ђ о с 1 4 к У 1 к ђ а а < ; a t i - r b q т ф 4 о и т о 0

8ђ 6 d v 6 (ia T i 4a6dXXci 4c; t 6 v *Iv8 6 v . li Ксафђу 84 £v

i TpT
•#i.ifi ^г-
*♦*
f4
*X
S i iv ToFai I l c r c h . : i~\ A || 3 бг add. H c r c h . ( c f . I V i o ) || МаОа-.;
A ( g e n s a liu n d e i g n o l a ) : K i O a t ; uel K aO aiot; sub hoc u e rb o
la le re eupp. L . R e n o u ( c f . A n a b . V aa a) || 7 i o»v G r o n o u . : U>v A j|
8 a lacu n am anto парлАтЈ^оЈ; suep. T o m a sc h e c k (/ *. \V. II i 8 6 a)
q u a r a p lu ra lis ЕчбаХ/ovatv con firm at (c f. P lin . V I 63) || 3 Еарауут(у B
-iv A || 9 a ‘ О^Јораха*.; rccc. T r i n e . V u lc . (c f. A n a b . V a a a ) :
г о с с .:
Ou5patx«i? A || 10 5 Ц K r Q g e r ( c f . A n a b . V I 1 4 5 ): orj A .
 ИНДИЈА

од извора, a прима у себе реке Каину, Еранобову и Ко-

соану, све пловне, затим реке Сону, Ситокату и Соло- iv
мату, и љих пловне. 4 затим Кондохату, Самбу, Магону,
A
Агорану и Омалу. У њу се такође уливају Коминаса,
лика рска, Какута и Андомата, која тсчс из области ин-
дијског племена Мадиандина. 5 К томс и Амиста код
града Катадупе, и Оксимага у зсмљн такозваних Пазала.
И Ерениса у области Мата, индијског племсна, утиче у
Гангу. 6 За те рскс Мегастеи всли да ниједна нијс маља
од Мсандра на мссту где je овај пловап за лађс. 7 Ши-
рина Гангс, где je најужа, била би око стотину стадија.
Ii i *••• f

a на много места сс и разлива у мочварс, тако да нијс

могуће сагледати другу обалу тамо гдс je ниска и нигдс
се не уздиже у бреговс. 8 II са Индом излази на исто.
Хидраота1 у зсмљи Камбистола ... примнвши Хнфасу у
астрибској земљи, Сарангу која тече из кекејске земље
и Неудру из атакенске, уливају се у Акесину. 9 Хидаспа2
у земљи Оксидрака^ са својом притоком Синаром у
области Ариспа и сама сс улива у Акссину. 10 Акесина
се састаје са Индом у земљи Мала4; и Тутапа, велика
река, утиче у Акесину. Нараставши од тих река и намет-
нувши им своје име, Акесина се улива у Инд. 11 Кофе!
i
, , Ш
Хидраота одговара Птапсмсјсвој 'Роиабк; ( Iravati), Хиј
Птолемејевој Bi(3aoi<; ( l'ipaša). Она сс улнва у Сатадру, а не у§
лраоту. Текст § 8 јс искварсн и његов смисао се чини веома
блемагичан.
2 Хндаспи одговара код Птолсмеја Bi6aa7n>;.
3 Оксидраке често помнњу антички историчари Истока
Анабаса V 22,2; VI 4,3; V II 11,3 итд.). Ласен (Lassen) види ту сан-
скр. K,„draka. Ш Ш в г ..-
4 Taj народ настањивао je земљу т м с ђ у Аксснне и Хидраоте.
Александар je био рањен у једном од бојева које je водио прсггив
Мала (уп. X IX 8).
Ш- г - '- ^ - Љ

Кофена или Кофа (Кохргц; Страбон, Плнније) данас се зовс

Кабул. У о. књизи Махаохарате наводе се уз ту реку три њ с н е .
притоке: Suvastu, Gauri, Kampana; међу трима притокама које на-
води Аријан препознају се две од tilx река (Соаста и Гароја);
 50 INAIKH

ricuiccXoUTiBt., & p a o t f t y o v M aX&yavTdv t e ical Z 6 a<rrov

ical Tappotav, 4ic5i5oi £<; t 6v *Iv54v. 12 КаВОттсрбс 54
tout4ov n&pcvoq ical E dm apvoc;, 06 noXu 8 ii^ o v x c c ;t
4^6<4AAoucnv 4<; t 6v *Iv6 6 v. Z<5avoc; S i £ к т ђ с ; 5pEivf)c; тђ<;

' A 6 ia c r a p 4 cov ИргцАос; &XXou т т о т а ц о О Ik 5 i5 o i 4c; a u x 6 v . K a l

to u t4 g »v toO«; -noXkobq Mcyaa04vT]<; X4yci 5 t i ttXg>toI eU jiv.

13 O flfc o u v d m o r l i j v XP^I ^X€lv ^Ti4p TE T° 0 ’ Iv5o0 ical toO

Г А у у Е с о , (iT]34 сгицбХгјтоОс; c T v a i а б т о Т с л т 6v t c " l a r p o v ical

to O N eIX oo тб Обсор. 14 *Ec; (iev ye t 6v N eiX o v o654va

т т о т а р б у 4ic5i56vTa TapEv, &XA& An* а б т о О б и & р и ^ а с ; t e t j i t j -

p i v a c ; к а т & *rf|v ^daprjv T fjv A ty x m rtT jv * 15 б 54 "la rp o «;

5Xlyo<; (i4 v A v la s c i &пб t £ v n rjy ic o v , 54^ с т а 1 54 TioXXoix;

■ п о т а р о ^ с ;, &ХХД oCte n X f ) 0 E i t a o u q T oiq *lv5Qv n o T a (io t a t v ,

o t 4<; t 6v *Iv56v k o I #t 6v Г А у у ц у 4k5i5oOoi, т т Х а т о б «; 54 5f|

[ical] кбрта i X ly o u c ;, <Sv тои с; ji4v аитбс; I36v оТба, тбу

"E vo v te Kal t 6v 2*6ov. 16 *E vo<; ji4v 4v ц£0орЦ> тђ<;

N o p u c & v K a l * P a i r & v у ђ с ; ^ l y v u T a i т ф "loTpcp, б 5 4 Z & o < ;

кат& ria lo v a q . *0 54 x & p o c ;, TvanEp a v jiB A X X o u a iv ol

n o x a jio l, TaupoOvoc; K a X tE T a i. "O cxtic; 54 K a l &XXov oT5e

v a o a t n o p o v t & v 4 c; т б у * '1 а т р о у 4 k 5 i 5 4 v t c o v , &XX& ou troXAotic;

n o u оТбе.

V 1 Т б 54 a l T i o v b a r ic ; 4 0 4 A e i ф р & ^ Е iv t o O ttX/j0e6c; t e
Kal (ic y 4 6 c o < ; t G v *Iv5 0 v ттотарАу, с|>ра£4тсо* 4 p o l 54 ка1

т а О т а &<; & к о ђ & va ycyp & < f> 8 o . 2 ’ E t i c i ка1 AXX&v tto X A Q v

tro T a p Q v обубрата M e y a a 0 £ v r )< ; &v4ypat|Jcv, ot I£ c o to O

ГАуусб tc ка1 to O *lv 5 o 0 4 k 5 i5 o 0 c tiv 4c; t 6 v IQ 6 v t e ка1

^Ecrr)^ 6 p i v 6 v [ t 6 v t £ o ] t t ^ v t o v , & O TE t o u < ; t r A v T a c ; 5ictg> K a l

TTCVTf|KOVTa X& yci 5 ti e U jIv *lv 5 o l n o T a jio l, v a u a ln o p o t

12 h *A 6toaap^ajv Dvibner : |3iaeapitov A * ; aaCiaaapttov B ; rccc.

alii alia habent || 15 3 oJtt A (cf. Kiihner Gerth II 292 ) : оибс
Herch. (I 5 xai deleu. Hcrch. |j 16 a Nfoptxuv Dvibner: Noptxtiv A .
V ia ’Iv5iiv A (cf. V a ; Anab. I l l 29 a ): ’Iv&xcov Herch. ||
2 4 tov i^co daleu. Herch.
 ИНДИЈА 51

у псукелаитској области, примивши Маламанту, Соасту

и Гарају, утиче у Инд. 12 Изнад њих Парсна и Сапарна,
на невсликој раздаљини једна од друге, уливају ce у Инд.
Соана из брдске области Абисара1, нс примивши нијед-
ну притоку, утиче у Инд. И за те реке Мегастен каже
да их jc већина пловна. 13 He треба бити сумњичав у то
што ce каже за величину Инда и Гангс, и да ce Истар и
воде Нила не могу сравнити с њима. 14 He знамо ни за
једну реку која би ce уливала у Нил. већ jc он још и
разведен каналима широм Египта, 15 a Истар je малсн
у изворишту, но прима многе притоке, али ипак не то-
лико њих колико их ce у Индији улива у Инд и Гангу,
a пловних сасвим мало; (такве) знам две које сам својим
очима видео, Ену и Саву. 16 Ена ce спаја са Истром на
граници норичке и ретске земље, a Сава у земљи Пео-
наца. Област гдс ce тс две рекс састају зове ce Таурун.
A ko неко и зна коју другу пловну притоку Истра2, сва-
како их не зна још много таквих.

V 1 Ко je вољан да објасни разлог мноштва и ве-

личине индијских река, нека објашњава; ja сам толико
могао да их опишем на основу података из друге руке.
2 Наиме, Мегастен наводи и имена многих других река,
које ce даље од Инда и Ганге уливају у источно и јужно
море, тако да каже да има укупно педесет осам3 индиј-

Име подсећа на скр. Abhisara. Једног краља no имену Аби-

сара fApioaprji;) помиње Аријан, Анабаса IV 2/,7. Taj краљ владао
jc Кашмиром, у планинама северно од Порова краљевства. Био je
Ilopy савезник, али je, пошто je овај покорен, и сам морао признатп
Александрову врховну власт. — Грчки писци дају индијским кра-
љсвима махом имена народа којима они владаЈу, што одговара
домаћем обичају (Speijer, Skr. Synt. § 22).
2 Плиније Старијн N.H. IV, погл. 11 тврди да Дунав прима
60 гтритока, од којих су половина пловне.
3 Плиније Старији набраја 60 великих река у Индији N.H.
V I 21,60.
 52 INAIKH

t i A v t e «;. 3 *AAAA oG54 M E y a a O tv rjc ; ттоААђу 5ok£ei jiot

Itte A B e Iv т ђ « ; *lv 5 Q v nA^v yE (5 f| ) & ti n A c O v a ђ ol

l;iiv *A A c^A vSp9 [т ф 0 iX Iti 7i o u ) ć t t e A B o v t ik ;* 0 4 > y y E v l:a6 ai

yAp Еаубракбтто Afcyci, тф ц е у 1 атср D a a iA c t 4v5£v, *al

П&рси fn To\ix<*> ( i e I C o v i . 4 Обтос; &v 5 M c y a o 6 4 v i)< ;

X&yEi oC te ’ lv 5 o u < ; I m o r p a T E O a a t o O S a jio T o iv & v B p < S m o u n v ,

o O t e * l v 5 o i a i v S A A o u q A v B p c b n o u t;, 5 AAAA Z £ o c o o T p i v jie v

т 5v A ty v tiT io v , тђс; *A a la < ; катаатрЕ^&^ЕУоу тђу ttoAA^v

( к а 1) £ ат с It t I x fjv Еир&ттт^у a O v O T p a T i f l I X A o a v x a i n t a c o

A T T o vo o rfJ o ai, 6 * l 5 A v 8 u p o o v 54 t 6 v Z t c O B e a 4к Z ic u B lrjc ;

6 p (tr| 0 4 v T a n o X X A p4v тђ<; ’A o lrjc ; I B v E a катаатр4Ц /аавац

Itte A B e iv S i к а 1 x f j v A t y u T r x l o v y f )v к р а т 4 о у т а , 7 Ee^U

p a p iv S i тђу *A o o u p li)v Im ^ E ip Ž E iv p4v ar^A A caB at eU;

4 v 5 o 6 < ;, &Tio 6 a v E t v S i n p lv t4Xo<; 4 m 0 E i v a i to i< ; ft o u A e u -

p a a iv . 'А Х А А *A X 4£av5pov y ip arpaxcO aai 4-nl *lv5 o 0 c;

poOvov. 8 Kal ttpS * A X c £ ;A v 5 p o v A io v u o o u p4v n ip t

ттоХАбс; Абуос; к а т Е )(Е 1 č>q Kal тобтои crcpaT E uaavT oq £q

* lv 5 o u c ; ка1 катаатрсф а^уои *lv 5 o u c ;, " Н р а к А 4 о < ; S i r t i p i

o d ттоАА<5<;. 9 A t o v O o o u ц 4 у уЕ ка1 N O a a ттбАи; р у ђ р а об

фаОХоу тђ<; о т р а т т )А а о 1 т )< ;, K a l 6 М ђр5<; тб 8p o q , ка1 &

K i a a 6 <; 8t i 4v тф 8p c i тоОтср ф и с т о и , к а1 а б т о 1 o l * l v 5 o l бттб

t u j i t t A v o v т с к а1 кирвАХсду отеХХ< 5 ц е у о 1 Ic; t A c ; ^ А ^ а с ; , K a l

4сг8ђ<; а б т о и п к ат А ап к т о «; 4o0cra, катАттЕр т оО A io v u a o u

T o t a i (S A k ^ o io lv . 10 * Н р а к Х 4 о < ; 54 o d ттоAAdc б т т о р у / ц х а т а .

'А А Л А тђу "A o p vo v yAp тт4трг^у, fJ vT iva *A X 4 £ ;a v 5 p o < ; titrj

l^ c ip A o a T o , 8t i *Н р а к Х 4 т )с ; od 5uvax6q 1у4усто ££, e A e iv ,

М аксбоуисбу 5 o k 4 c i jaoi [т б ј кбрттаора, катАттЕр uv ка1

t 6v П а р а т т А ( 11о о у K a u t c a a o v 4 k A X e o v М а к с 5 6 у с с ;, o05ev ti

add. Herch. (c f. V I 9 ; X V 9) || 3 т Л ФМтсгои deleu.

3 a <N)
Eberh. II 6 хаи Пшрои Iz 1 тобтео ^ct^ovi Schwambeck : xa\ Г1соро» tn
тоитои |ift£ov( A II 5 3 x«J «dd. Herch. || 6 1 ’I^avOuoaov Herch.
(c f. Strabo 6 8 7 ; Herodot. IV 76 ) : *lv&«0ypaov A || 3 IjciXOiiv A :
fortacie ancABctv || 9 a Verba Tf,? атратгДагст); ante xai Nuaa tranep.
Herch. U 10 4 to deleu. Hcrch. : u corr. Diibner.
*•I .
 И Н Д И ЈА 53

ских рска, (које су) [све] пловне. 3 Но не мислим да јс

Мегастен видео много од Индије — јесте, додуше, више
исго учссници Александрова похода, јер всли да се су-
срео са Сандракотом1, највећим краљем Индијаца, већим
још и од Пбра2. 4 Taj Мегастен каже да Ишшјци нису
ратовапи протнв других људи, нити други људи против
њнх, 5 већ се СесостриЈС^ Египћанин, освојившн велики
део Азије и продревши са војском до Европе, вратио
натраг; 6 Скит Идантирс4, крснувши из Скитије, поко-
рио je многе азијске народе и победоносно стигао све
до Египта; 7 Асирка Семирамида5 припремала je поход
на Индијце, али je умрла пре него што ће извршити своје
намере; тако je no Мегастену једини Александар ратовао
против Индијаца. 8 И пре Александра постоји раширено
предање о Дионису да je заратио на Индијце и покорио
их, a мање раширено и о Хсраклу. 9 Ha Дионисов поход
доста јак спомен био би град Ниса и планина „Бедро“
и то што на тој планини расте бршљан, и што сами Ин-
дијци крећу у бој уз свирку бубњева и цимбала, a одело
им je шарено управо као Дионисовим бахантима. 10 Ha
Херакла нема много успомена. Да „Стену без птица*46,
коју je Александар силом заузео, Херакле није успео
освојити, то ми изгледа као македонско хвалисање, као
што су Македонци Парапамис назвали Кавказом, мада
i
Сандракот ( Candragupta) основао je у северној Индији ве-
лику државу од Инда до Ганга. T o je била прва реакција нацио
налног духа против Селеукнда. Ћандрагуптин унук био je велнки
владар Ашока (Ašoka).
2 Пор, индијскм владар, био je потучен од Александра (уп.
Анабаса V 18) који му je оставио његово краљевство.
3 Сесостријев поход на исток (уп. Диодор Сицилијанац I 55)
не потврђује ниједно египатско сведочанство.
A л
Било je скитских упада на индијску територију (уп. Индо-
сккге). Идактирса Херодот IV 76, 121, 127 помиње као сккгског
владара који се супротставио Дарнју, a Мегастен му приписује, no
Страоону 687, поход на Азију до Егигтга.
О Семирамидину походу в. Диодор II 21, Страбон 722.
П о сер -О р елу С тејну (Sir Aurel Stein), А о р н би би о
данашњи Пир-Сар, у горњем току Инда (в. Times од 26. X 1926).
54 INAIKH

ттроођкоута t o O t o v t ф КаикАснр. 11 K a l Tt ка1 ftvTpov

lTU<f>paa04vTcc; I v П а р а п а ц 1оАбг|<п, тоОто l<f>paoav Ik c iv o

etvai т оО П р о р т )в 4 а с ; тоО T ito v o «; тб ilvTpov, Iv 8x 9

4 к р 4 р ат о In i Tfl icXonf) тоО тторбс;. 12 K a l бђ ка1 I v
Z iB a io iv , *lv 8 iicQ y4vei, 5tl борДс; A^nc)(o^4vo\j<; ct 8ov

To 6 q Z lS a c ;, Art 6 тђс; *НракХ4оис; сттратг|Хаа1г|с; ?<|>aa»cov

т о 6 <; flnoXci^>04vTac; e t v a i тои<; Z I B a q - ical y i p ка1 ок и -
xdtXrjv <f>op4ouolv tc ol 2 U 6 ai, ical toicti B o u a lv a 6t G v

j56naXov Im ic lic a u T a i, ical тоОто Ic; &v4<$>cpov toO

£oniXou to O 'HpaicXloix;. 13 E l б! т<р m a r i таОта, &XXoc;

ftv овто<; 'HpaicXIrjc; еТц, 8 ©TjSatoc;' f) 8 Ttipioc; обто«;
Ц6 A ly u T T T t o q , f| tic; ical кат& T fjv &vco ^<i>pr|v об пбрро тђс;
’ IvSOv уђс; <f>icio^ćvo<; р4уас; (taaiXctic;.

VI 1 ТаОта p4v poi 4к6оХђ I crta тоО Хбуои ic; т 8 цђ

m a r i <f>alvca0ai баа бтт4р t&v Inlicciva тоО *Y<|>Aaioc;
потароО *lv8fiv рстс£ 4тсро1 &v4ypat|iav* Icrrc yip In i тfcv
Tifiaaiv ol тђс; *AXe^4 v8pou атратт)ХааЦс; ретастхбу/тес; об
ttAvttj fimarol elotv. 2 *Enel ical тббе X4yet Мсуа-
o04vr)c; бп4р потароО 'Iv 8iico0 , ZlAav p4v ctval ol Svopa,
jS4eiv 84 &тт6 tcpf|vrjq Incovtipou тоО потароО 6i i тђс;
тђс; ZiX 4a>v, ical toOtwv Incovtipcov тоО потацоО те ical тђс;
Kp/|vrjc;t 3 тб 84 Обсор nap^caBai toi 6v8c* o684v etvai
8t<j> Avt 4)(ei тб Обор, (ical) обтс t i v/)xca0ai In ' абтоО
обтс t i InmXeiv, AXXi n ivT a yip 4q livaa&v Suvelv o6tcj
t i &pcvr|v6Tcpov ndvxov etvai тб Сбсор liccivo ical fjepoei-
84orcpov. 4 T e T a i 84 ђ *lv80 v уђ тб 04poc;, ц&Хигта
T i бреа, r i a p a n i p i a 6 g t c ical 8 ’ Нроббс; ica l т 8 'I p a l i c 6 v

li з Паралариааб^т Mailer : Паракхргаабсоп A j| ifcaoav A :

Цpeoav Herch. (| 12 5 toiai A : Tijai Horch. (cf. Anab. V 3 4) ||
13 a outo; deleu. Herch. (cf. Anab. IV a8 a) j) 4 uxtapivos A :
u)xto|xivr]v ed. Trincau., Vaictn. Herch.

V I 3 a xai add. Herch. (] 4 1 to Ojco? A : tou 6soco; Herch.

 И Н Д И ЈА 55

са Кавказом нема никакве везс, 11 и приметивши неку

пећину у парапамиској области прогласили да je то пе-
ћина Титана Прометеја, у којој je он био всзан због крађс
огња. 12 Штавише, пошто су код Сиба1, индијског пле-
мена, видсли како носе огрнуте звсриње коже, причали
су да су Сиби потомци заосталих Хераклових војника2:
наимс, Сибс носс и батину и својим говсдима утискују
жиг тојагс, na су и то Македонци изводилн из спомена
на Хераклову тојагу. 13 Ако у то уопште треба веровати,
тај Хсракле могао би бити неки други, a нс тебански:
или тирски, или египатски, или некн вслики владар који
je живео у горњој земљи нсдалеко од Индије.

VI 1 Ова моја дигресија имапа je за циљ да покаже

колико je невероватно оно што су некн написали о Ин-
дијцима с ону страну Хифасс; до Хифасе пак учесници
Александрова похода нису сасвим непоуздани. 2 Мега-
стен пише и ово о једној индијској рсци no имену Сила3:
она тече из истоименог извора кроз област Сила, који
пак носе име no реци и извору. 3 Њсна вода наводно
показује ово својство: нсма ничега што би задржала на
својој површини, нити шта плива или плови no њој, всћ
све тоне иа дно: толико je та вода ређа од сваке друге
и ваздушастнја. 4 У Индији киша пада лсти, a највише
у планинама Парапамису, Емоду и Имајској гори, и из

1Сибе су племе са Хиндукуша. Појединости којс дајс Аријан

срећу сс и код Диодора Сиинлијанца X V II 96 и Страооиа 688, /01.
Алсксандар je морао предузста ратни поход против тих буптовних
н борбепих ратника. He може се навести ниједно индијско плсмс
чије би име у санскртској гтредаји снгурно одговарало грчкој рсчи.

2 Tokom својих лугања Херакпе je ослободио за Кавказ при-

кованог Прометсја. Са тим његовим пугем у Азију Македонци су
повезали Хераклов поход на Индмју (уп. Днодор II 38). Замисао
да je било више Херакла није бнпа страна античким Грцима и Ри-
мљанима. Диодор набраја 3 Херакла, Цицерон 6, Варон 46.

3 Снлу помињу још Диодор II 37 и Страбон 703. Арнстотел

и Демокрит нису веровали у феномен о којем прнча Аријан (уп.
Страбон I.e.). Ласен (Lassen) се пошудио да приоави индијскс п о -
тврде (Zeit. f. Kunde des Moi-g. II 63).
 56 INAIKH

8po<;, K a l & ti6 tou t4 ov pEyAXoi Kal BoXcpol ol noTa^ol

jS io u a iv . 5 "Y cto i &£ тоО 6£peo<; »cal тА n c S la tO v

*Iv8 0 v, & ote X i}iv A £ e i тА n o XX A aua^cov. Kal £<}>uyEv ^

*А Х с£А уброи C T p a T if) An 6 toO 'A k e o I v o u потароО џкао\)

6 epco<;, бттсрбаХбутос; тоО Вбатос; i q т A ттеб1а . 6 °О ат Е

• .-l*
А п б т & у б с č ^ e o t i ТЕкрг|р1о О а0 а 1 к а 1 тиО N c lX o u т б ттАбт^^а

[т о О т о ], 8t i k o i K [ s t v a i ] 6co6ai т А A i 0 i<5ncov бреа тоО

6£pcog, к а 1 Атт' č k c I v o v d ^ n in X A jiE v o v t 6v N e iX o v бпЕр-

BAXXeiv f l n i p тА<; б ^ б а с ; I«; Tf|v y ^ v xf|v A t y u n x l q v . 7

ОоХсрбс; S v K a l обто<; p i t i ćv тђбЕ xfj &pr|, <&<; o O t e Av А п б

X^vog TT)KO(i4v i ) ^ fppE Ev, o O te c l прб<; t G v &pr] 0 4 pEo<;

ttv e 6 vto»v ŽTrjatcov A v ip c a v Ауе»с6п т е т 6 o l тб Обсар* &XXoo<;

т с офбс ]^10 УбвХт)та eTij Av t A AlOuSncov б р Е а б п б к а и р а т о с ;.

8 T e o O o i б£ к а т А п Е р т А Ч у б О у обк 1 £сл 1а т 1 тоО e I k ć t o « ; ,

I n c l к а 1 тАХАа f\ * lv 6 & v у ђ обк A n lo u c E тђ<; A t O i o n l i ]« ; , ical

o l п о т а р о 1 o l '| у б о 1 6 (iolcoc; т ф NslXcp т ф A lS io n tc p t e ical

А 1у и п т 1<р крокоб£(Хои<; t e <f>4p o u o iv , i o T i v б ! ot а б т & у ical

l^ O ć a «; к а 1 &XXa к ђ т с а баа б NeiX oc;, n X fjv Tnnou тоО

п о т а р 1ои. 'OvrjolicptToc; б! K a l тобс; T n n o u «; Tofcq п о т а -

(ilo u q X ly E i 8 x i ф^роиап. 9 T&v te A v 0p & n a v al I6 l a i

• đ

06 tiA vtt) AttA 5 o u o iv al *lv d u v te K a l A t 0 i 6ncov. O l jilv

ттрбс; убт ои A v lp o u * lv 5 o l тосс; А 101оЦн ^i&AAćv t i

♦
l o l f c a o i , (л4Х а у ^ < ;т с I54o 0 a i e Io I, к а 1 ђ к6 ^г| аитоХс; t i t X a i v a ,
i*
К' у с бђ 5t i o ip o l об^ cboauTuq оиб£ ouX<5icpavoi ć>q

Д Ш 1оПЕ<; o l б ! ftopElĆTEpOl TOUTttV КаТ* AlyU TITloU t; (xAXlCTa

тА о б р а т а .

I " Е б у с а б£ 'I v 6 ikA еТкосп ка1 Itcaxdv тА ттАута

X4yci MEyao0lvr|<;, 3uolv б4 о ута . Kal noXXA j i i v eT vai

’Јг:>r*
6 3 тобто dolcu. Herch. || coixo? A : ofxo< B lh r j| iTvai deleu.
Herch. II 7 5 Х‘®^^Хл’ * Herch. M ailer: ytovdCavx* A || 9 3 yip
edd. Hcrch.
11 « •*
V II I i t i паутаHerch. (cf. V a, X IX 3 e tc .): tt ejcavte A ; xe
, ajievta rcc. Vulc. |i 4 o u ti... oSrc H erch .: опбс... оибс A 115 aXXijXou^
I A r SXiiXa Herch.
 1л

;>*
ft

ИНДИЈА «
"H M p g
њих теку велике и мутне рске. 5 Л ети 1 пада киша и у
<&и*гt
индијским равницама, тако да их велики дсо буде по-
плављен. Алсксандрова војска побегла jc од рске Аке-
сине усред лста, када je вода надошла у долину. 6 Може
ce закључити да ce исто дешава са Нилом, јер je веро-
ватно да tokom лета пада киша у етиопским планинама
и да ce, напуњен (водом) из њих, Нил излива из обала
▼if|ЦВ i
плавећи сгипатску земљу. 7 И он у то доба тече мутан,
какав не би могао бити од истопљеног снсга, нити ако
би вода била узбијана годишњим встровима који дувају
у летње доба, ннти уосталом због врућинс етиопске пла-
нине могу имати снежни покривач. 8 Да тамо киша пада
-#v ' д>(ДШГ
као у Индији, то није невсроватно, пошто и у другим
стварима индијска земља није без сличности с Етиопи-
јом: и у индијским рекама слично као у етиопском и
египатском Нилу живс крокодили, a у некима од њих и
рибе и друге водене животињс којс и у Нилу, осим во-
деиог коња. A Онесикрит каже да у њима има и водених
коња. 9 И no спољашњем изгледу Индијци и Етиопљанн
не одударају много једни од других. Наиме, Индијци на
југу личе више на Етиопљане: црни су у лику, и коса
им je црна, осим што нису онако тупоноси и кудрави
као Етиопљани, док они ссвсрнији својим тслесним осо-
бинама наликују највише Египћанима. * ;

УЦ 1 За индијска плсмена Мегастен каже да их има

сто осамнаест2. Да су индијска племена бројна, то ce

1 Индија подлеже режиму монсунских кнша. Углавном

кишни период одговара летњем монсуну који долази са океана (и >
узетак: Бомбај). Доба кад пада кншна сезона (у санскртским тек-
стовима varsifća) може варирати од јула до септембра. — У Анабаси
V 9,3-5 Арнјан ставл»а кишно доба у пролеће: рекс тада надођу и
излију ce из својих корита. „ У то време велмке кише ce изЛивају
на земљу (Индију), снегови Кавказа гдс су извори већини река топе
ce и увсћавају их. Зими прилив опадпе, вода je бистра и реке су
сбродиве“
------- 4*. •-jFTip.j
ш т л-
2
И Г1линије Старији зна за 118 плсмена у Индији (V I § 60).

•i атгТг •i
 58 INAIKH

I 0vco * lv 5 uc& к а 1 adx&<; a\>(i<f>4p o ^ a i M E y a a B lv E i, xfc

& хрск !<; о б к lx ° c U d t o a i бттсос; It c p a B A v A v ly p a v ^ c v , o C t e

noXAoox&v p l p o q тђ<; * lv 5 čiv уђс; 1 п е Х6<2>у , о Ох е £ п 1(и£;1т]<;

n f i a i x o t q y iv E O iv 1 обат}<; i q dXXfjXouc;. 2 l"lA X ai \

xkvбђ
vop<fc5a<; E tv ai *lv5oti<;, каВАттер ZkuBćcov touc; обк Apo-

xflpa<;t ot I n i xfioiv n X a v o ^ E v o i &XXoxe &XXt]v x fjq

£ к и 61т|<; 4 ^ c t 6ouaiv, o<3xe n 6Xr|ac; oIkćovtec; оСте U p a BeGv

oeSovxec;. 3 O O x o цг|51 *lv 5 o iai пАХт]а<; E tv a i ц^5£ I c p i

0e & v бкЗо(&Г)(1| у а , &XXA A jm la ^ E a O a i jilv Sop diq Bripelouc;
Berov icaxaicAvoiEv, a i x l E a B a i 51 t£ > v S sv S p ćo v x 6v (|>Xoi6 v .

K a X l E a B a i 51 x A 5 l v 5p E a x a O x a xfj * lv 5£ v <pcovf] x A X a , cat

<f>uEa0 a i I n * a f l x G v , ic a x A n sp x fiv (poivUeov I n l x f l a t к о р о -

<f>f)aiv, o tA n s p x o X O n a q . i Z i x ^ E o B a i 51 K a l x 2>v 8 t]plcov

баа EXoiev &jio<|>ay£ovxa<;, n p l v ys 5 fj A i A v u a o v IX B e iv Ic;

t#|v x <^PTl v T^ v *lv^ v* 5 A iA v u o o v 51 IX 06v x a , &

q
кархЕрбд iy lv E X o *lv 5 fiv , пбХг|А<; xe o U c io a i ка1 v6^iou<;

64a6ai x fja i n A X e o iv , oTvou xc 5охђра *lv 5 o ig y E v la B a i

кахАпср "E X A q a i, K a l an E tp E iv 5 i5 A £ a i x fjv y fjv 5 i5 4 v x a

a<5x6v o n l p p a x a , 6 ђ о б к IX A c r a v x o t ; x a t i x r j T p i n x o X t j i o u ,

бхс ncp I k A f)(tT )x p o < ; l a x A X ^ a n s lp E iv xf|v yf^v n & a a v , ђ

п р б T p in x o X Ip o v xi<; o 8 x o < ; A i A v u a o c ; 1п е Х0&у x fjv 'I v 5 & v

yf^v o n l p p a x A a<J>iaiv Е б о к е к а р п о О x o O ђ р ^ р о и . 7 B6a<;

xe бп* ApAxpcp £ e OE, c u AuSvuaov npGxov, ical Арохђрас;

Avxl vo^idc5uv n o if)o a i ’ IvS Q v xouq n o X X o v c ;, Kal 6 n X la a i

S n X o ia i x o i a i v A p rjlo io i* 8 K al 0£ouq o 46e iv 8x i !5 l5 a ^ E

AuSvuooc; &
XXovq x c K a l p A X i a x a 3f) lc o u x 6 v i c u ^ 6 a X t £ o v x a c ;

ка1 x \ > tm a v l£ o v x a < ;* Kal e p ^ a iv 51 £ic5i5AE;ai x f j v aaxv-

p u c / jv , xfcv кбрбака nap* " E X A ^ ch. k o Xo O j i e v o v . 9 Kal

Kop&v *lv5o& c; хф В «ф (ихрТЈфорбЕиг xe d v a S E t^ a i, Kal

(i6 p c »v &Xouf>&<; l K 5 t 5 d ^ a i Л стхе ка1 e I c; 'A X I ^ a v 5 p o v I x i C n6

3a 6rjp*tou; A : Brjpfcov rcc. Herch. if A a * p t v y t бг) A *: rptvsSij A ;

xptv бг) B recc. || 5 5 аитоу A : fort*мо аитоU II 8 3 cxStoa^at A a lii:
iv5i5a^a< Đ ; Stftagat rocc. I| 9 3 шзте ... хабсатауто tan qua m cx V 9
natum deleu. Herch.
 И Н Д И ЈА 59

слажем са Мегастеном, a како je дознао њихов тачан

број, то не могу докучити, јер нити je прешао знатнији
део индијске зсмље, нити сва тамошња племсна имају
додира јсдна са другима. 2 По његову1 казивању, Инднј-
ци су најпре били номади, попут Скита неорача који лу-
тају на колима с једног краја Скитије на други, не ди-
жући ни градове ни храмове боговнма. 3 Тако ни Ин-
дијци нити су имали градове нити градили божанскс
храмове, већ су ce одевали у коже дивљачи коју би уби-
ли, a хранили сс кором дрвсИа. Ta дрвста ce na индиј-
ском јсзику зову iucbia2 и на њима рађа, као na врховима
палми, нешто налик на лоптнце. 4 Хранили су ce и мс-
сом дивљачи коју би уловили, једући га сирово, пре нсго
што je Дионис дошао у Инднју. 5 По свом доласку Ди-
онис je, завладавши Индијцима, основао градове и по-
ставио им законе, и Индијцима као и Хсленима пода-
рио вино и научио их да сеју земљу сам им дајући
семе, 6 јер или Триптолем није доспео дотлс када га jc
Деметра послала да засејава читаву Земљу, или jc тај
Дионис дошао пре Триптолема у зсмљу Индијаца и дао
им семена питомих плодова. 7 (Даље Мегастен каже) да
je Дионис први упрсгао волове у плуг, и већину Инди-
јаца од номада начинио земљорадницима, и наоружао
их ратиим оружјем, 8 да их jc Дионис поучио и да штују
боговс, a највише њсга сама кроз свирку цимбала и буб-
њева, a научио их je и сатирски плес, који ce у Хсл^на
зове кордак. 9 Показао им je да пуштају косс и носе
митре и научио их да ce помазују мирисима, тако да су
још у Александрово доба Индијци кретали у борбу уз
звуке цимбала и бубњева.

1 Одавде до X поглавља Аријан излаже no Мегастену.

Тала (tala, tpxaraja) jc врста палме (Borassus flabcllifer
Linn.). И дандањи становници Индије назпвају то дрво имсном tal
или tar. Његов заслађени сок веома je цењено пиће; полузреле и
још мскане коштице важе за укусно јело, a млади изданцн ce ко-
ристе у исхрани као нека врста „палмовог зсља“ .
60 INAIKH

к и р б б А о у т е ical T v ^ m A v c o v i q т&с; *lv 5 o l к а 0 1 о т а у т о .

V III I ‘А т и б у т а 54 4к т ђ с ; * l v 5 G v у ђ с ;, ol таОта

к£коар4ато, катасгтђоси ftaacA ća тђс; х & Р П ^ ЗЕттат^рбау,

aOv ixatpcov I v a тбу (S a K ^ o S ia ra T o v т с Х Е и т / јо а у т о с ; 54

£ттат4рба t^jv 0 a o iA r)lr]v 4 к 5 4 ^ а о 0 а 1 Bou5uav t 6v toutou

Tiat5a. 2 K a l t 6v p 4 v T r c v n 1) к о у т а к а 1 5 u o 1 т е а (SaaiAeOaai

*lv 5 S v , t 6v tia x 4 p a , t 6v 54 T i a t 5 a eTkocuv 1 т с а . K a l т о б т о и

n at5a 4к54^ао6а1 t^v fraoiAr|lr|v Kpo5cuav 3 ка1 тб

А п б т о О б с т б *поХ0 p 4 v к а т А y4vo<; &(ie16eiv xf)v ftaoiX rjtT jv,

ттаТба n a p i п а т р б с ; £кбе^ 6 ц е у ° у - e I 54 IkXeIttoi тб y c v o q ,

оОтсо бђ & p u rrlv 5 i^ v кав1<гтаа0а1 *lv 5 o to i (S a a iX 4 a c ;. 4

*Н ракХ 4а 54, 5 v T iv a 4c; 4 v 5 o u < ; & <piK Ća6at Хбуос; к а т 4 х Е1<

ттар* a d x o ia iv 'lv 5 o i a i y rjy c v ^ a X 4 y E O 0 a i. 5 T o O t o v t5 v

' Н р а к Х 4 а р б Х и г т а Tip 6 c; Z o u p a a T ) v & v y c p a l p E o O a t , *Iv5iko0

I0veoc;, t v a б и о tt6Xtjec; pcydtXai, M 40op£ te ка1 KXeio 6-

бора* к а1 ттотацб^ ’ IcoBAprjc; п Х о т б с ; 5 i a p p E t t^v X (^>P t1v

adxGv. 6 T f|v aKEuf|v 54 обтос; б * Н р а к Х 4 т ]с ; fjv T iv a

4 ф 4 р Е С M e y a a Q t v ^ c ; X4yci 8 t l 5 (i o I t )v t O 0r|6at<*> * Н р а к Х Е 1 ,

aoTol '| у б о 1 &TTT)y4ovTai. Kal тоитср fip O E v a c ; ji4v

ттаТбас; ттоХХоис; к А р т а y E v 4 c 0 a i 4v i f j * l v 5 & v yfj — noXXflcri

y ip 5t) y u v a t^ lv 4c; ydpov 4 X 0 e iv ка1 toO tov t5v *H pa-

кХ4а — , 0 и у а т 4 р а 54 p o u v o y E v 4 r)v . 7 O C v o jia 54 eTvou

xfl Ttai5l ria v 5 a lT )v y k oI t^v x <*>P r|v » ^v a тс ^y4veto ка1

f| c m v o c ; 4тт4трс<|/су adxf| fip ^ E iv *Н р а к Х 4 т ]с ; [fla v 5 a li)v ]t

x flq Tiai56c; i n A v u p o v . K a l т а б т д 4X4<f>avTac; p4v y E v 4 o 0 a i

4к toO т т ат р б «; 4c; n c v ia K o o lo u c ;, Ttttiov 54 4c; T E T p a K ic r x ^ ^ v ,

tie £ G v 54 4c; тАс; трс1ака1бЕка p u p id S a c ;. 8 Kal т&бЕ

(5 4 ) р с т с £ ,4 т е р о 1 ' I v 5 & v ттср1 * Н р а к Х 4 о и с ; X 4 y o u a i v , 4 tie X -

0 5 v T a а б т 6 v n fio a v yf^v к а 1 0 6 X a o o a v ка1 к а 0 ђ р а у * т а б ti

VI| *
*

У Ш i a xExotffxiato A : Ixcxoo|xt)to Herch. (cf. X V III n ) || 3 cva

deleu. Herch. || 2 3 Kpafauxv A.: Прарсиауconi. Muller || 7 3 autfj
H erch .: autrj/ A || IIav 5ati]vdeleu. Herch. || 8 a 51 add. Herch. i|
xoctvov сТбо? xdujxou yvvaixT)(ow Sintenis : xivxtoo? * xfa \iov yuvatxijtov A
 И Н Дi И Ј А 61

V III 1 Одлазећи из Индије пошто je све тако урс-

дио, поставио je за краља земљи Спатембу,1једнога од
најпреданијих бахаката међу својим друговима. По Спа-
тембиној смрти краљевство je наследио његов син Бу-
дија. 2 Од њих двојице отац je владао Индијцима педесет
и две године, a син двадесет година. Онда je краљевство
наследио његов син Крадева. 3 Након тога краљсвска
власт се дуго предавала с колена на колено, тако што je
син наслеђивао оца; кад се лоза угаси, Индијци би по-
ставили најбољег међу собом за краља. 4 Хсракпа, о ко-
јем постоји предање да je дошао у Индију, сами Индијци
називају сином Земље. 5 Мегастен вслн да тога Хсракла
највише поштују Сурасени2, индијско племе у чијој су
земљи два велика града, Метора и Клисобора, a кроз њу
тече пловна река Ијобара. 6 За опрему тог Херакла каже
да je била слична као у тебанскога, како приповедају и
сами Индијци. Такође, да се од њега у Индији родило
много мушке деце — јер je и тај Херакле склапао брак
са многим женама — али само једна кћи. 7 Име joj je
било Пандаја3, a no н»ој се прозвала тако и земља где се
она роДила и коју joj je Херакле дао у власт. Она je од
оца добила пет стотина слонова, четири хиљаде коња-
ника и сто тридесет хиљада пешака. 8 Понеки Индијци
причају о Хераклу и то да je он, прешавши целу земљу
Г;;
Чини се да јс овде Мегастен сабрао различита имсна мит-
ских владара узета из разних траднција. Bod5ixxv одговара бесумње
(имену владара) Budha; Крабеиас изгледа да je искварено од Пра-
peucu; (Pururavas син Будхин). Ш то се тиче Спатемба, гтретпоста-
вл»а се да je Мегастен (тим именом) хтео означити Једн ог од
Мануа, Svayvmbhuva. Све тс личности познате су само из легендс.

2 Име подсећа на скр. ŠUrasena (уп. Плиш уе N.H. V I § 60).

— Град Метора везан je за индијску лсгенду о кршни (Krsna) у
којем су Грци веровали да препознаЈу Херакла. Ппиније N.H. § 69
наводи н а е градове које и Аријан, пишући им имсна Methora и
Charitobora. Ho у њима никад inije владала краљнца no имену Пан-
даја. Треба, међутим, напоменуш да се легенда о Кршни помсшала
са оном о Пандуовим синовима (Pandava-).

3 За Пандају в. Диодор II 38, Полиен И 3,4, Плиније N.H.

V II 22. Индијци су причали легенду о моћној династији Шндава,
и овде можда треба препознати спомен на н»у. .
 62 INAIKH

тшр k«k4v,icaiv&v сТбос; if^cupctv iv xfl SaXAaarj кборои

yvvaucTjlou, 9 Sv'tiva ical!<; xoOxo Ixi ol xc IE, *lv5&v
rf\q Х^РЛ^ Ау<бу1Ца Ayiv4ovxc<; апоибД
&vc£pcvot к к к о џ [С ,о \ л о к , tcal*EXA/|V0 V б£тт<4Аои ical 'PcdjiaUov
vOv 5aot TioXuKxlavot »cal cdSal^ovcc; pć&ovi Kxi сгпоиб^
Avtovxai x 6v (даруар1тт]У бђ x 6v BaXdoaiov oOxo xfl ’ IvJOv
yX^aar] tcaXcdpcvov. JO T 6v yAp *HpaicX£at kcl\6v ol
i^dvr) xfc ф4рг|ра, ttAotjc; тђс; 0аХ4 астт|с; kq xf)v ’ IvSSv
y ffv o v iv a y iv c c iv x&v ^ a p y a p lx r| v бђ xoOxov, x fl Suyaxpl

xfl 4 »w x o 0 etvai *< 5 a ^ io v . Ц K a l X iy c i M e y a a Q lv ijc ;,

8 r| p cu co 6 a i а б т о О т ђ у кбу^гЈУ S i i c t u o u h , v 4 ^ i c o 6 a i б* k v x f )

OaXduroT] ках& 16 абтб noX X A c; к 6 у )(а < ;, катАпср xAq

p c X ta a a «;. Kal ctvcu y ip <al xotat p a p y a p lx r| a i fia o tX la

I) (S a a lX ia a a v , &<; x flo i (i c X i o o T ja i . 12 Kal б а х «; |«ikv

ic c tv o v к а х * 4 т п х ^ х Ц у o v X X A B o i, x o O x o v S i c u ttc t*c o < ; Ticpv-

6Ш * 1 » ic a l x 6 вХХо а р ђ у о с ; x G v ц а р у а р п г & у c l 6k 5ia<f>6yoi

а ф 8 <; 6 & aauX cu<;, T o O x o i o i &k ouidfcxi B r jp a x o u c ; e t v a i x o ix ;

SA X ovc;. T o t ix ; 4X<5vt<*<; б ! T ic p io p & v t c a x a o a n f j v a l о ф к п x f j v

обрка, хф б£ бот 4 «р 4<; icćopov x p ^ CT®a i * 13 K al etvai

yAp ic a l nap* ЧубоТос t 6v p a p y a p lx T jv x p ic rx A a io v ic a x A

x i(t f| v ттр6 c; x p u c l o v т б f r n c ^ B o v , ical t o O x o k v xf| ’ I v 5 & v yfl

i p v o v 6 (iiv o v .

IX 1 * E v б 4 x f l ^(ž>prj x a O x i ) , T v a IfiaaLX eu crcv f\ Q u y d x r jp

xoO 'Н р а к Х 4 о < ;, xA<; y u v a tic a q fc n x a ix c ic ; £o6oac; 4<;

<2>prjv y & p o u U v a i , tovx; Si & vSpaq x e a a a p & ic o v x a 1тса xA

T t X c t o x a f}ić>cr»cccr9ac, 2 K a l d n i p x o O x o u X c y 6 (i c v o v X 6 y o v

etvai т т ар А 'lv 3 o t a iv ' 'Н р а к А б а , бЦиубуои ol y c v o ^ iv i]«;

тђс; n a iW ^ , tn cl t * бђ 4уу^<; I^ a 9 c v 1аитф lo O a a v xf|v

11 i iv Ti) 0aXaa<77) <)cleu. Hercli. || 3 xaxi го auto (тшито) Herch.

(cf. A n a b . V I 4 1 ) : xet ’ аито A II 5 (icXi'o9Y]9t A a recc.: fxiXtaatTjot A ||
1 2 4 xouTotoi H erch.: t out<o A || 5 iXovra^ Herch.: aXovxaj A ; fortaiee
aXttvovtac Herch. || XP'iJoOai A : 6 хр*<*в* 1 Dobner.
IX 1 l In ta itiK A : intact »a? Diibner.
 ИНДИЈА 63

и море и очистивши их од сваког зла, пронашао у мору

нову врсту женског накита, 9 који ce још и данас наши
увозници робс из Индијс труде да купс и допреме, a
они најимућнији и најбогатији, некада међу Хслснима,
сада пак међу Римљанима, још мањс штеде труда да
набаве тај морски бисер, назван no индијски маргари-
та] . 10 Херакле, комс ce тај украс учинио леп, из цслог
мора je сакупљао бисер за накит својој кћери. 11 Мсга-
стеи каже да бисерпе шкољке лове мрежама, и да ce на
истом месту v мору роји пуно шкољки, као и пчела. На-
име, шкољке, као и пчеле, имају краља и краљицу. 12
Ako неко има среће да улови краља, он без no муке из-
вуче сав poj шкољки; a ако му краљ измакне, остале ce
већ не дају уловити. Рибари сачекају да шкољкама месо
сатрули, a љуштуре користс као накит. 13 Код Индијаца
бисер вреди троструку тежину чистог злата, којс ce у
Индији такође копа.

IX 1 У тој области где je краљевала Хсраклова кћи

Мегастен каже да женс всћ од седам година бивају зреле
за удају, a да људи живс најдуже четрдесет година. 2 И
у вези са тим наводи једно индијско предање: Хераклс,
добивши кћер у позним годинама, кад jc осетио да му
сс ближн крај2, немајући за кога ссбе достојна да je уда,
сам ју je обљубио кад je имала ссдам година, да би од

1Тсшко jc наћи санскртску етимологију те речи. Боасак (Во-

isacq) наводи marijaram. Реч мора да jc позаЈМљена од прнобалних
племена Индијског океана. У тој области јо ш увск ce веома
успсшно ваде бисерне шкољке.
Овде исгтричану легенду преноси и Дмодор II 39 који мора
да ју je, као и Аријан, гтреузео од Мегастена. Но код Аријана Хе-
ракле ce чини да je умро природном смрћу, a no Диодору он би
био чудесно узнесен из свста смрпгних људи. — Повест о Хераклову
походу на Исток изгледа да ce ширила након освајања Алексалдра
Великог. И Плиније Старији (I.e.) набраја богатства Пандајине кра-
љевпне: она je аладала над 300 градова, заповсдала над 15000 војтж а
и 500 слонова (бројсви ce мало разликују од оних које даје Аријан).
— Аријан преноси легенду коју je преузсо од Мегастена (FHG II
404), али не узима je тдраво за готово. Он не жели да ce покаже
претерано лаковерним и ограђује ce од чудних прнповести које
саогтштавају путописци.
64 INAIKH

*rc X c v T f)v , ouk ?xovTa &T 9 Av5pl 1кбф x fjv пои ба la u x o O

t n a ^ l c p , a d x b v y u y f j v a i Tfj n a i 5 l i n x a l x c i l o u o r ) , ebc; y lv o < ;

IB , оЗ tc k A k c I v v )^ d n o X c ln c o O a i *lv 5 & v fta o iX £ a < ;. 3

rio ifja a i &v a & T fjv ‘Н р ак Х ^ а <5>palr|v y i ^ o u * teal I k t o 0 5 e

S ita v тб ytvoq тоОто 8tou ^ Пауба1г| 1 п ђ р Е ,Е , табтбу

тоОто y lp a < ; t ^ c i v napi *Н ракХ £о^. 4 *Е цо1 б! бокс1,

еТттер & v тi Ic ; т о о б у б с & то*па *НракХ1г|<; оТб<; тс ђу

IE ,E p y i£ E C T 0 a i, k&v абтбу in o «f> fjv a i ракровкоТЕроу, а>с;

<lbpolr| p iy ^ v a i xfl n a i5 l. 5 *A X X i y i p ct x i u n ip хђ<;

fip rj«; x G v тсијтг) n a l 5 c o v £ т р с к £ а l o x l v , Ic; x a d x f c v <plpEiv

боксХ Ip o iy c l< ; б ti ттср c a l (т б ) tin lp t & v Av5pSv xfjc;

^Xuclrjc; 8 t i т с о о а р а к о у т о б т с с с ; A n c 6 v/|OKOuaiv ol прЕобб-

xaxoi абх&у. 6 O t«; y i p т 6 т с у ђ р а с ; х о о ф б с x a ) ( t i x c p o v

in ip ^ c T a i Kal 6 Q i v a x o q б р о О х£> y ^ p a l , n i v x e o c ; n o v к а 1 /ј

& к р ђ *прб<; X6 y o v тоО x l X c o c ; T a x u x l p r j I n a v S Ć E i . 7 “П а х с

T p ia ic o v x o u x E E c ; jilv & t io y lp o v x E c ; &v n o v EtEv a tix o T o tv ol

&убрЕ<;, c Y k o o i 51 I x c a yEyov<5xec; o l £ £ « ђ 6 г|<; v c t ^ v I g k o l ,

6i АкротАтц f|6 r) А ц <|>1 T i ттсуТЕка 1 б с к а Ix sa* ка1 x fja i

y v v a i£ lv Лрт] x o O уАрои K a x i X<5yov & v oOxco £ q T i In x i

1тса 0 u p 6 a lv o i. S K a l y ip то(»<; ic a p n o u c ; I v xatixTj x fl

X & P fl T T c n a lv c o O a l т с т а х ^ т с р о у [p lv ] x&v SXXfl б a t i x 6 <;

о б т о с ; M c y a a O l v r j c ; i v l y p a i j / e K a l <|>01veiv x a ^ d x E p o v .

9 *Аттб (itv бђ A io v v o o u (}a a i X ć a c ; ђ р Ш р Е О У * lv 5 o t Iq

ЕаубрАкоххоу x p c iq ка1 n c v x f j K o v x a Kal I»cax6 v, £ x E a 51

5 v o ка1 т с а а а р А к о у т а ка1 l ^ a K i c ^ l A i a * Iv б ! x o v x o i o i xptq

тб tc& v cl<; £ X c v 6 c p lr )v * * T f)v 51 ка1 Ic; х р к ж к б си а, x f j v 51

c Tk o o I v t c Ix lc o v ка11кат6у. 10 Прсовбтсрбу тс A io -

v u o o v *Н ракХ £о<; 5 4 к а ка1 ttI v t c y c v c fja iv *lv 5 o l X iy o u a iv *

&XXov 51 о б б ^ у а l ( i 6 a X c t v Ic; у ђ у x^jv *lv d fiv I n i n o X £ [iQ ,

4 3 xav H e r c h . : xa\ A || o>? topatr; rcc. : o>? tupa rj A || 5 I it

tat H erch. : ivtauQa A ; ct xauta recc. |j 3 to add. H crch. || 6 I
y9Jpa{ D a b n e r : p j p a A || 8 a jxiv delou. H erch . || tu»/ SaXtj H erch . :
Tvj( aXXr,; A || 6 a u to ; (шито^) H erch . : auto; A || 9 i i t £ a v 8 pa-
xottov D i i b n e r : i f a v o c 6xotov A || 3 lacunam poat iXcu6 (ptr|v indie.
V u lc a n iu s ; xtjv jiiv i ( Strjxooia t e n U u . Bunsen cf. M egasth. I I 38 З 9 .
** 1 • 1 #\
 t

ИНДИЈА t: 65

ссбс и од ње оставио Индијцима краљсвски род. 3 Учи-

нно ју je, даклс зрслом за удају, и послс je цело то плсме
којим je Пандаја владала примило од Хсракла исти тај
дар. 4 Ja мислим, ако je всћ Хсракле имао моћ да чини
таква чуда, он je онда себи саму могао продужити живот,
na да се здружи са кћсри кад ова за то дорасте. 5 Hero,
ако je тачно то о узрасту тамошњих удавача, чини ми
се да се своди на исто као и податак о старости људи,
наимс да најстарији од њнх умиру као четрдесетогоди-
шњацн. 6 A k o њих тако брзо сналази старост и са ста-
рошћу смрт, сасвим у складу са тим свршстком ранијс
долазс и у пун животни напон. 7 Тако мушкарци код
њих могу у тридесет година битн у првој старости, у
двадесет година одрасли младићи, a око петнаест годнна
у пуном цвету младости: и no том рачуну жене би са
седам година долазиле у доба за удају. 8 Уосталом, спо-
менути Мсгастен пише да у тој зсмљи плодови бржс до-
зрсвају него другде, и брже пролазе.

• . 3
9 Од Диоииса до Сандракота Инднјци броје сто пс-
h •'т ^

дссет и три краља и шест хиљада четрдесет и две годи-

нс1; од тога укупно три пута у слободи (...) јсдном око
триста година. други пут сто двадесет. 10 Индијци при-
чају да j e Дионис старији од Херакла петнаест поколења,
a да нико други није непријатељски упао у Индију,
ii* *
na љ

i •
Плиније Старнји има следсћи полатак (N.H. VI § 59): „О д
Диониса до Апександра Велнког набрајају 153 владара и 6451 го-
дину“ . Tc податке мора да je узео од Сенеке. који би нх опет ду-
говао Мегастсну. Сандракотово нме замењено je нменом Алексан-
дра Великог, који je био много познатијн.

Тешко je определита се између Аријанових и Плинијевих

бројева. И једни и други потнчу од Мегастена. Хронологија je ус-
постављена на такав начнн да сс слаже са грчким системом који
рачуна три поколења за век: 33 /2 х 153 = 5100 година. Првој
међувлади ваља бесумње приписати 522 године, јер се друга про-
теже на триста година, a rpcha на сто двадесет. Индијци су рачуна-
ли године јсдним потпуно различшим поступком, који je, уоста-
лом, прнлично слабо познат.
 66 INAIKH

обб! KOpov t6v К а р б б о с о , koItoi I ttI Z i c u S a q I X A c a v x a

ical т&ХАа n o X u n p a y jio v E a T a T o v бђ t& v катА t^jv ’A a la v
ftaoiAlcov y t v ^ jA c v o v t6v KOpov. 11 *A X X A *A X l£ a v 6 p o v

yAp IX 0ctv tc ical к р а т ђ 9 а 1 n A v T o v toic; B n X o ic ;, B a o v c ; y c

1пђХ0с* ic a l Av Kal n A v T »v кратђоац cl ^ атратс^

f|0cX cv. 12 ОФ jiiv б ђ o v S i I v S Q v Tiva £ £ ,a т ђ с ; о1кс1г)с;

a x a X f j v a i i n i n o X i ^ t o 5 iA б и с а с б т г јт а .

X 1 A i y E T a i h i ка1 тАбЕ, (iv r)p c ia B t i *lv5ol t o u ; teXeu-

T fja a o iv об n o tć o u o iv , AAXA тАс; АрЕтАс; уАр t & v <iv5p<ov
teavAc; Ic; ^iv/|^r|v t I O e v t o i toicjiv AnoOavoOcn ка1 тас;
фбАс; at auToiaiv l-ndSovTai. 2 H6Xeov б ! ка1 ApiOpov
o j k etvai Av Атрск1с; AvaypAif/ai тSv *Iv5ik&v бпб пХђОсос;.
%
** AXXA yAp 5 a a i п а р а п о т А ц и и a d i l o v Ц n ap a0 aX A aaiai,
таита«; p iv ^uXlvaq noi£co0ai* 3 06 yAp etvai Ik nXlvOou
noicoyivac; 6iapK ioai I n i XP^vov т* Сбатос; ?vEKa тоО
i£ oupavoO ка1 8 t i ol потаро1 a^Toiotv dnEpBAXXovTEc;
б п !р тАс; 8)(0aq i(in i(m X & ai тоО ббатос; тА пЕб1а. 4
"O aai б! i v dnEp 6£ ^lo ial t e к а 1 ^ЕТЕ&рокп тбп окп к а 1
TO^TOIOI v|»iAotoiv 4>Ki0 tićvai ctoi, та^тас; б ! 1к nXlvOou te
ка1 nrjXoO n oiicoO ai. 5 MEyloTTjv б ! n 6Xiv *lv 6oiaiv Etvai
( t ^ j v ) ПаХ1^6о0ра KaXcoplvr^v, Iv Tfj Rpaolcov yf|, tv a ol
оирвоХа! d a t тоО t c *Epavvo 66a потароО ка1 тоО ГАуусо*
тоО p iv ГАуусм, тоО цсу1отои noTa^Cv* б б ! ’ E p av v o 66ac;
трСтос; p iv &v еТгј tO v *lv5Qv TioTa^Gv, p 4£cov б ! t&v &XXrj
ка1 обтос;. “AXXA ^ u y x o p ic i адтб<; тф ГАууг|, lrrci 6Av
l ^ 6 AXrj tq абтбу тб Обсор. 6 K a l XlyEi MEyaa0Evr)<;.
рђкос; jiiv in£)(Civ Tf|V n 6Xiv ка0 ’iKorrlprjv Tf|v nXcupfjv
tvan cp ракротАтт) абтђ Icjuafjc; & K iarai Ic; бубођкоута
oraftlouc;, т& 5 i пХАтос; Ic; пЕУТска1бска' 7 тАфроу 6e

X 2 a lacunam poet тсХтјОк)? indie. Herch. || 3 i civs* A : av Herch.

fortasse recte || 43 <|>tXoioiv H erch .: о^т(ХоГ7 tv A j| 5 a T»)vadd. Hcrcli.
II Ilpaotav Salmasiue (u. Gronou. p. 3a3) : ypaoicov A a lii;
raopoxrluiv dett. ||6 avxof deleu. Herch.
 ИНДИЈА 67

ни Кир син Камбисов, иако je ишао на Ските и иначс био

најпредузимљивији од (свих) азијских владара. II Но
Александар je дошао и оружјем савладао све које je на-
пао, a могао je савладати и све остале, да je војска хтсла.
12 Од Индијаца пак нико није повсо поход ван домовине:
разлог томе je њихова праведност.

X 1 Кажу и да Индијци нс дижу споменике својим

покојницима, већ сматрају да су врлинс људи и песмс
које им се у славу певају довољнс да се сачува спомеи
на њих послс смрти. 2 Тачан број и н д и јс к и х градова нијс
могуће навести, због мноштва. (...) a оне од њих који
леже крај река или мора, граде од дрвета. 3 Наиме, (гра-
ђевине) од опеке не би могле дуго трајати услед пада-
вина, и због тога што њихове реке, изливајућн се из оба-
ла, плаве равнице. 4 Они пак који се налазс на уздигну-
тијим местима и на голетним висовима граде се од опеке
и набоја. 5 Највећи индијски град je Палимботра1, у зе-
мљи Прасијаца2, где су ставе река Еранобове и Ганге:
Ганге, највеће реке, док je Еранобова трећа (no величи-
ни) река Индије, a већа од свих река у другим земљама;
но уступа Ганги, пошто се у њу улива. 6 Мегастен каже
да се град у дужину, тамо где je она највећа, протеже
са сваке стране око осамдесет стадија, a у ширину око
петнаест. 7 Око града има ров широк шест плетара, a

1 Палимботра (Диодор II 39, Страбон 689, 690 итд., Птолемсј

V II 1,73, Плиније N.H. VI 2, § 63) налазнла се на месту саврсмене
Патне. — Палимботру су антички аугори увек сматрали највећим
градом у Индији.

Мегастсн и Епатостен смеигтају га 6000 стадија од ушћа Ган-

гс, Патрокле — 50б0 (в. Страбон 689). Он се често помињс и у
санскртским текстовима: домаће име je Pataliputra.

Страбон и Плиније N.H. § 69 итд. слажу се у томе што

становнике области града Палимботре називају npacnoi ( Ргасуа
‘ источњаци*?).
 t

68 INAIKH

ттер 1 б с 6 Х ђ о в а 1 Tfl t i ć X c i т б c O p o q 4 £ 4 r n A c 6 p o v , тб 84 &6 6 e<;

TptdtK ovTa *nf|x*tov’ *nfy>you<; 54 { б б о р ђ к о у т а ical Tt4vTa>

K oalouq 4 x civ T* * X 0<J K al т^Хас; t i a o a p a q ical 41;ђкоута.

8 E tv a i 54 ical тАбс l»4ya 4v тД *lv5&v y f)f TtAvTaq
*lv5©{»<; etvai 4Acu84pou<;, o054 xtva 5oOXov etvai *lv56v.
T oO to (i4v Aaicc5ai(iovioioiv iq табтб cn>(i6alvci ical
*lv8otai. 9 A aK cSaipovlou; (i4v yc 5oOXol c lo i ol cTXqtcc;
Kal t A 5ouXov 4pyA£ovTai, 'IvSotoi 54 o554 A X X o q 5o0\ 6q
, 4 a ri, цђт 1 yc *lv5Gv t i^ ,

XI I N cv4pi)V T ai 54 ol n&vnq *lv5ol 4<; 4titA (lAX iara

y tvca. *E v (i4v a&Touuv ol a o f i o r a l cloi, T(Xf|0ci (i4v
(tclou<;T&v &AJU»v, 56£fl 84 ка1 Ti(ifl ycpap<2>Taroi. 2 ОСтс
уАр Ti тф o6|&aTi ip y A £ ca6 ai А уаук аЦ o<£iv ттроок4ста1
oflk« t i АтсофАрсш Аф* 8 to v Ttov4ouaiv iq тб koiv4v. 0684
t i &ХХо AvAyKij<; &n\&q 4nctvai т о Ц a o ^ ia rfla tv , 5 ti (if)
66civ тАс; O vala q Totat dcotaiv 6n4p тоО koivoO *Iv8 Q v
3 [c a l] в с п д 84 18Ц Btjci, 4£цут)т^<; аФтф тђ<; 6valT)<; t Ov

t i q aotjncrtGv t o O t q v y l v c r a i , oAk Av tkXXoq K c x a p ia ji4 v a

toI<; Bcotc; Btioavrt. 4 E to l 84 k«1 (lavTiK^c; o O to i
(ioOvoi *lv80v 8af|(iovcc;, об84 l ^ c h a i &ХХф (tavT cucaO ai
5ti (if) оофф Av 8p l. B M avTcOovai 84 8a a бп4р tO v

A p i a v toO C tcoq K a l at тм; тб koiv 6 v о и рф о рђ к а т а Х а р -

SAvoi* t A ( 8 4 ) 181a 4 k A o t o i 0 iv oO a<f>iv (i4Xci (ia v T c u c o 6 a i ,

& q обк 4^ikvco(i4vt^<; тђ<; (iavTiKf)<; !<; тА (и к р б т ср а, ђ &q
обк &E,iov ( 4 6 v ) 4rtl T ou T oiai Trov4co6ai. 6 * O o t i < ; 84

7 4 i/n v H o r c h .: i n ^ n v A .

XI I a y lv c « H e r c h . : ytvia? A || tv H e r c h . : tv A || 3 ycpapoixaxot
r e c c . : yipapcoxeTOv A || 2 2 Jtpooxhxat DObn<*r: npooxteta* A || 3 i p ’
Stojv r e c c . : a? oxu> A ; « ’ otou B || 3 l xai deleu. H e r c h . || 3 0ooavxt
H e r c h . : Biioavxa; A || A 3 оо?ш A : oofurrf, H e rc h . || 5 I fievr«u'>oa(
A : pavxiuovxat H e rc h . || a t o p i o * recc. (c f. D iod. I I 6 0 ) : u>pauuv A ||
i( d e le u . H erch. || xaxaXepScEvoi H e rc h . (c f. XI io , XV la ):
x a x a X a u 6 av«t A || 3 x i oi r e c c . : x i A || 5 iov add. H e r c h . |J 6a xplc
B r e c c . : xpiT; A .
 ИНДИЈА 4 ф 69

дубок тридесет лаката. Ha градском зиду има пет стоти-

nJji ^ f1
ј]пдУ
. „

на ссдамдесет кула и шездесст четвора врата. 8 И то je

r -• -"Др*
велика ствар у Индији, што су сви Индијци слободни, и
нема ниједног Индијца да je роб. У томе постоји поду-
дарност између Индијаца и Лакедемонаца. 9 Лакедемон-
ци, међутим, имају за робове хелоте, и они им обављају
ропске послове, a Индијци као роба не држе ни некога
другог, a још мање Индијца. •
•- 1^4*ITi•*
XI 1 Сви Индијци дсле ce на ссдам сталсжа1. Један
од њих су мудраци-% мање броЈан од осталих, али прс-
васходан no углсду и части. 2 Наиме, они нити морају
нешто физички да раде, нитида шта од онога што зараде
L/ ‘W ;

приносе у државну благајну. Немају ниједне друге ду-

жности осим да боговима приносе жртве за заједничко
добро Индијаца; 3 и ко год приватно жртвује, жртвеним
обредом управља неко од тих мудраца, као да иначе жр-
твоприноситељ не би могао удовољити бозима. 4 Једино
они су међу Индијцима вешти прорицању и никоме дру-
гом осим мудрацу не допушта ce да прориче. 5 Проричу
пак само о годишњим добима, и ако нека несрећа прети
Тk '
заједници, a о приватним стварима појединаца не желе
прорицати, као да ce пророчка вештина не домаша мапо
важних ствари, или да није достојно трудити ce око њих.
•i

1 ft • ♦ *L * ,fl
Подела коју овде даје Аријан преузета je од Мегастсна.
Срсћемо je и код Диодора II 40, Страбона 703. Индијци познају
само 4 сталежа: брахмане (софисти), кшатрије (ksatriva-) (ратни-
ци), ваишје (vaišva-) (сељаци), шудре (šutira ) (најнижи сталсж).
Мануов законик X 4 набраја те кастс и додаје: нема петог ста-
лежа. Аријан нам пре пружа поделу no занимању, него строг
опис каста. •
-‘
2 Антички писци често описују живот који воде (3patyiave<^
оофштси или cotpoi. Чини ce, уосталом, да су у сталежу који тако
називају они помешали сасвим различите елементе. Неке од црта
које je сабрао Аријан пристајале би неким ђаинским или чак бу-
дистичким монасима много пре него брахманима у правом смислу
речи. т
70 1NAIKH

d p d p x o i I t ; x p l q р аутси абрсуос;, xotixcp б ! &XXo p i v какбу

y lv E o B a i обб|у, aiconfiv 51 e t v a i InAvayiccc; toO XoittoO* ical

одк l a x i v Zcrnq l ^ a v a y K d a E i x 6v &убра t o O t o v <f>ovf)aait

бхои ђ стизттђ к а х а к 4 кр 1х а и 7 O O x o i y u p v o l SiavT& vTai
ot a o ^ i a x a l , toO ( i l v 0-nal8piot I v t<2> ђХ1и, toO

5 i Blpcoc;, I it #)v б f|Au><; K a x lx fl* X c i^ G a i ical x o lo iv

fX c a iv бтгб б 1 убрЕ<п yey&Xoiaiv, Sv хђу окиђу N la p ^ o q

X iy e i ic; t i I v x e TfX£0pa i v кбкХа i ^ i K v lE a B a i, ical &v teal

(ivplouc; &v 8p 6 nou<; б п б i y l SćvSpci OKid^EoBai* xrjXucaOxa
e t v a i т а О т а x d S lv S p c a . 8 Z t x l o v x a i б ! ( х & ) cop оиa ical

x5v <|>Xoi5v x fiv б е у б р 4 о у 1 yXuicOv t e S v x a x 6v <$>Xoi5v ical

Tp 6 <|>i(xov ot) petov fj*nep a l ftdXavoi x&v tpoivticcov.

9 AEuxEpoi б* I n i xoO xoioiv ol yEcopyol Elaiv [o u x o i],

nXf|0EL ttXeToxoi *Iv 6 Gv I 6vxe<;. K a l xouxotaiv o 8 x e бттХа

la x lv d p fjia oOxe p i X c i x<k n o X I p i a I p y a , AXXd x ^ v X “ P T1V

oCxoi ip y d £ o v x a i, ical xo0<; <f>6pouc; xoi<; te lia a iX E O a t

к а 1 x f la i n 6 X c a i v , 8o a i aO xd v o p o i, ovxot. Ano<j>Epoi»at. 10

Kal ct п 6Хе^ос; I«; AXA/jXouc; xotaiv ЧубоХа«. x t ix 0L» xG v

ip y a ^ o p lv c o v xfjv yf\v 06 Blpic; <7<piv & nxEo0at о б б ! a 6 xf)v

x ^ v yf)v TEjivEiv, &XX& o l p i v n o X E ( i o 0 a i к а1 K a x a K a lv o o o iv

&XX/|Xou<; 8n o <; x ^ x o i e v , o l 51 nArjalov a u x u v к а х * Vjauxlav
A p o O o i v fj x p u y S o i v ђ кХабо0а1У ђ 0 E p l£ o u o iv .

11 T p l x o L 51 c lo iv *lv 6 o i9 iv o l v o ^ Ie c ;, o l T io ip iv E q xe

K a l &оикбХои Kal odxoi oOxe icaxA тт6Хг)ас; ovHe I v -r fja i

K ^ p rja iv o Ik e o u o i, v o ^ A 5 ec; x i eIcti K a l A v A xA SpEa (iio -

x e u o u c u , <f>6pov 5 i K a l o Q x o i Атгб x 6 v k x t j v I u v A r i o c p l p o u o i ,

K al 0 T )p c 6 o u a t v o C x o i A v A x f ) v X <^ P T1V 5 p v i0 d c ; x e ка1 & y p ia

O rjp la .

X II 1 T lx a p x o v 51 l o x i х б б г ц и о и р у и с б у x e K a l k o titj-

Xi k 6 v y iv o c ;. Kal o S x o i X e ix o u p y o l e I cti, K a l cfxSpov А т т о ф !-

8 i ' i add. Herch, || 9 I outoi dolcu. Ilerch. sed cf. X II a |j 3 r.o\i-

p « A : KoX«(ii{(a Mauck || 11 5 ojroi post O^pejovat fortasse delen-
dum.
 ИИДИЈА 71

6 Ко год три пута погрешно прорекне, њега не сналази

никакво друго зло, всћ je само обавезан да убудућс ћути
и нема тога ко би таквог човека осуђеног на ћутање при-
силио да проговори. 7 Ти мудраци живе наги, зими под
ведрим небом, изложени сунцу, a лети, кад сунцс освоји,
no луговима и мочварама под великим дрветима1, за чију
сенку Неарх вели да хвата у круг око пет плетара и да
се под једно дрво може истовремено склонити безброј
људи: толика су та дрвета. 8 Мудрацн се хранс плодо-
вима и кором дрвсћа, која јс слатка и храиљива ништа
мање од урми.
9 Други (сталсж) послс овнх су зсмљорадници, и
њих je међу Индијцима највише. Они немају оружја за
бој нити се баве војним пословима, већ обрађују земљу
и дају данак краљевима и градовима који су самостални.
10 И ако Индијци међу собом зарате, није им допуштено
да дирају оне који обрађују земљу, нити да нм пустоше
поља, него једни ратују и убијају се међусобно, всћ како
стигну, a други у њиховој близини мирно ору, или беру
плодове, или секу дрва, или купе летину.
11 Трећи индијскИ сталсж су пастири: овчари м го-
ведари. Они не станују у градовима ни у селима: номадн
су и живс no планинама, али и они плаћају данак у сит-
ној стоци и ловс no пољима птице и дивљач.

XII 1 Чстврти сталеж je занатски и трговачки. И

они су подложни јавној служби и плаћају порсз на своју

1 За то стабло, индијску смоковницу, в. Страбон 694; Пли-

није N.H. VII § 21, X II § 22; Тсофраст, Hist. Plant. I 7,3; IV 4, 4;
Диодор X V II 90. — Диодор се днви висини тих дрвста (70 лаката),
дебљини њихова стабла, које чстири човека једва могу обухватити,
њиховој сенци која прекрива површину од 5 плетара. Страбон даје
исте податкс и прича да у њнховој сенци на!>е заклон педссет ко-
њаника. Ради се о дрвету бањан ( Ficus bengalensis Linn.): и савре-
менн пугници диве се његовим всликим положитим гранама којс
ту и тамо пуштају у тле моћно споредно корсње.
72 1NA1KH

poUCTiv d n 6 t& v Ip y o v tG v o<f>cr4 p o v , ttX/|v y c 8 fj 8 0 0 1 t A

d p fjta 8 ттХа n o t i o u c n v . O O t o i 8 4 K a l (iu r 6 6 v I k t o O k o iv o O

-n p o o X a p e d v o u o iv . *E v 84 10 ^x9 тф y4vci ot t c v a u n rjy o l

c a l o t v a O T a l c t a i v , 8 o o t к а т б tovi«; ттотацоис; п А б о и о к .

2 Пбрпто« 81 y4vo<; io rlv *lv 8 o la iv ot T io X c p u rT a l,

ttX/)6 c i p4v бсбтсроу jic t A tou<; у с о р у о б с ; , пХс1сгтт| 84 I X c v -

всрСт^ x c K a l c & B u p l T ) I m ^ p c ^ j i c v o v . К а 1 о 0 т о 1 & а к т ) т а 1 p ć v o v

tG v T T oX cpucdv E p y o v c l o i . 3 Td 84 бттХа &XXoi абтои;

n o ilo v o i, ка1 tim o v e ; &XX0 1 T ia p ^ o u a t, cal S iaico vo O o iv

tn i отратотт48ои &AX 0 1 , ot т о б с ; т с Ттгпоис; абтоХс; 8сра-

ttcO ouoi ка1 -T d СттХа 4кка6а1рои<п к а1 тои с; 4A 4<pav?a<;

ftyouot ка1 Td &ррата коор4оио1 tc Kal fjv io ^ c O o u a iv .

i А6то1 84, lo r* Av p4v ттоХс^сХу 84г|, t t o X c ja o O o iv ,

ctpfjvTjc; 8 4 ycvo(i4vT )<; с д в и р 4 о у т а 1 * ка1 a<|>iv ^и авбс; 4к тоО

k o iv o O тоабабс Ip g c ra i, &><; ка1 &AXou<; Tp4<f>civ dvr* а б т о О

cd |tap 4 o q .

5 "E ktoi 84 c lo iv *lv 8 o to tv ol 4тт1акотто1 icaA cd p cv o i.

O O t o i 1фор&<п Td y iv d p c v a катб тс т ђ у X <^ P t) v ko^ K a T d

Tdq ti6Xr|a<;t Kal т аО т а dvayy4XXouai тф (S a a i A c t , t v a n c p

(S a a iA c u o v x a i *lv 8 o l, ђ tolc ; t 4Xc o i v , t v a n c p a f t T l v o p o l c t o i .

Kal тобтои; od 84рм; Ц*с08о<; d y y c t X a i od84v, of}8 4 t ic ;

*Iv8 Q v a tT lr)v ( o ) ( C ф с б а а о в а с .

6 " E B S o p o i 84 c la iv o l 6n4p t Q v koivQv 3ouXcu6pcvoi

8 (io 0 тф ftaaiXct f| tcatd ттбХг|си; 8o a i a d T Ć v o p o i ai>v xfjaiv
d p x fjo i. 7 nXf| 8c i ji4v dXlyov тб yevoc; тоОтб 4 o t i , oo<f>lr)
84 ка1 8 iKaidTt)Ti Ik ndvTov irpoKCKpiptvov. * E v 8 cv ot
tc dp^ovTcc; ad T otoiv 4n iA 4 yovT ai ка1 8a o i vopdp^ai

к а 1 t t a a p x o i к а 1 01 ) о а и р о ф б А а к 4 <; т с K al о т р а т о ф б Х а к с с ;,
vaćap^ol тс к а 1 T a p la i ка1 tG v катА y c a p y lr)v Ip y av
In u rrd ra i.

8 r a j i 4 c iv 84 4£ 4т4 рои y 4 vco<; о б 8 4 р и ;, otov toXci

re c .: ott A || 6 a noXr,e; A : та; гоХтјл; B Herch. {|

yivio^i; rupov A : ctipovij; Itipov yivo* Herch. || 5 yćv*a-
: ytylaOcu A .
 ИНДИЈА 73

делатност, осим оних који производе оружјс за рат. Ти

још приде добијају плату из државнс благајне. У тај ста-
лсж спадају бродоградитсљи и морнарн који пловс no
рекама.
2 Псти индијски сталеж су ратници, no броју други
после земљорадника, a први no слободи и повластицама
које уживају. Они ce само увежбавају за ратна дејства.
3 Оружјс им праве други, коње прибављају други и у
логору их опслужују други, који мм ce брипу о коњима,
чистс оружјс, воде слонове, опремају кола и њима упра-
вљају. 4 Оии сами, док трсба ратовати, ратују, a кад на-
стане мир, уживају: и они примају плату из државнс бла-
гајне, тако да од ње могу издашно хранити и друге.
5 Шести су (сталеж) Индијцима такозвани надзор-
ници. Они надгледају оно што ce дешава у унутрашњо-
сти и у градовима, и то јављају краљевпма, гдс je у Ин-
дији краљевска власт, или чиновницнма, тамо где je са-
*^ '* t w •*./
моуправа. Њима није дозвољемо да јавс ишта лажно, ни-
ти je ко од Индијаца икад био оптужен за лаж.
6 Седми су они који већају о државним пословима
заједно са краљсм, илн, у градовима који су самостапии,
са властима. 7 Taj сталеж jc малобројан, али предњачи
мудрошћу и праведношћу. Од њих ce бирају највиши
чиновници, обласнн управници, намссници, благајници.
војводе, адмнрали, управитељи имања и надгледмици пољ-
ских радова1.

1 Страбон ( 703) даје сплсак сталежа налкк на Аријанов и

ван с\Л1ње црпсн irc истог »пвора (\1егастена). Он ту додаје неке
појсдпности: соф нсти ce о к у п љ а ју свакс године на велику
ск-утшгпшу, inpiwy пророчанства, дају краљевима савсте; сељаш*
нсмају власништво над својом зсмљом, него дају краљу као закуп-
HifHy четврпт део од производа свог рада; пастири су уједно и лов-
ци, чнсте земљу од штетннх животиња и за ту услугу *добијају
7 *4• .
накнал)'.
 74 INAIKH

yEopyoiatv I k toO SrjpioupyiKoO ђ CpTraXiv. O u S I био TĆ^vac;

I thttj Se u e i v t 6v o 6 t 6v o 051 t o Ot o B lp iq , обб£ A ^ e IBeiv

l£ 1т1рои y lv E o q Iq Cxcpov, otov yEopyixbv I k v o p lo q

y iv c o 6 a i, ђ v o p la I k Sr^pioupyiKoO. 9 M oOvćv a<Jnatv

A v e ito i ootfucrrfjv I k TiavT&q y lv E o q y lv E a B a i, 8t i oC

раХ.ВакА Toiat ao<jHcrcf}alv c t a i тА ттрђурата, AAAA t t A v t o v

таАаторбтата.

X III 1 © r jp ft a i 51 ’ lv5 o l tA p lv &AAa & ypia Brjpla

катАттЕр ка1 "E A A qvE q , ђ 51 т &v IXe^Avtcov o<$>iv 0/jpa

o d 5 lv t i &XXr| Io ik e v , 8t l к а1 таОта та Brjpla o d S ap o taiv

AAAoioi Brjploiq It t Io ik e v . 2 ‘ АХХА t 6ttov y i p It iiA e ^ A -

(icvoi &tte5ov ка1 к а и р а т & б Е а Iv кОкАф тАфроу 5 p 0 a co u aiv ,

Baov ^ЕуААо атратотт15о I n a u X l a a o B a i . T f j q 51 тАфрои тб

Eupoq Ic; t t I v t e 5pyuiAq T roilovT ai, ftABoq t e Ic; T E a o a p a q .

3 T 5 v 51 X ° ® v ® v T iv a IkBAAAoucjiv I k toO брОууатос;, I t iI

t A x €^ Ea 1 « А т « р а тђс; тАфрои In K p o p ^ o a v T E q A v t I TEtyEoq

5 i a )(p ! o v T a i , 4 а б т о 1 51 In i т& х ^ И ат1 ТФ т °0

XElAEoq toO l £ o Tflq тАфрои oKrjvAq о ф tv бриктАд t t o i I o v t o i ,

ка1 5iA t o u t l o v i n A q tinoXclnovTai, 5i* o v <$>Sq t e a^ T o ta iv

l a l p x ^ T a L ка1 тА Brjpla n p o o A y o v T a ка1 loE A ativovT a l q тб
£pKoq CKlTiTovTai. 5 *E v T a O B a I v t 6 q toO tpKEoq к а т а -

arfjaavTEc; t O v T iv a q BrjXIov TpEiq ђ x l o a a p a q , B oat p A A to ra

t 6v B up 6 v x eiP°^|3EEq, p la v eI<jo5ov A n oA iprtA vou ai к атА

t#|v тАфроу, yE<f>op&aavTEq tV)v aA ^p o v* ка1 таОтт] x ° ® v тс

ка1 ттбау noAAfjv I n u p t p o u a i тоО pf) Apl5rjAov s t v a i aotat
Brjploioi tJjv y l ^ u p a v , р ђ T iv a 56Aov AiaB&criv. 6 АФто1

y t v oCv Ik tio 5 o v <j<|>8 q ! x o u a i <ат<* t G v aicrjvEov tCSv бттб

т ^ т А ф р о 5E5uKĆTEq, ol 51 &yptoi IXI<|>avT£q fjp lp r jq p i v ou

9 a yiviaOat ilc r c li.: yivi<y9at A || 3 iiai A (cf. V III i ) : iov. Herch.

X III 4 i хгП in i xo5 y«fA«o; D iibner: xov *ni xou yet Ato; A || 3 auxoi-
oiv taip/cxai H e rc h .: autoi; ouveiaip/<xai A (m u ttla manu prima
litter« 'Ј in i) || 5 5 irt^spovr. A : im zQolow Herch. (cf. § 8 ) j| 6 a
Ixouit Raphcl.: lou^i A || Oko A : ekt Schmicder.
 ИНДИЈА 75

8 Жснити се из другог сталежа није дозвољено,

нпр. зсмљорадницима из занатског или обратно. Нијс
допуштено ни да исти човек обавља два посла, нити да
се прелази из једног сталежа у други, као из пастирског
у земљораднички, или из занатског у пастирски. Једино
je слободно да се из сваког сталежа постане мудрац, јср
дужности м у д р а ц а н и с у п р и Ј а т н с , нсго т с г о о н и ј с о д
свих.

XIII 1 Индијци ловс дивљс животиње онако како

и Хелсни, осим што њихов лов на слонове1 нс наличи
ни једноме другом, јер ни тим животињама нсма слич-
них. 2 Изабравши равно и сунцу изложено место, иско-
пају у круг ров, колико би било довољно за велики војни
логор. Ширина рова будс око пет хвати, дубина око чс-
тири. 3 Земљу коју избацују при копању насипају на обе
ивице рова као зид, 4 na у насипу на спољашњем рубу
праве себи укопане заклоне, остављајући на њима отво-
рс да мм улази светлост и да кроз њих могу посматрати
животиње како се приближавају и улазе у опкоп. 5 Онда
увсду унутар опкопа три или четири женке, које су нај-
питомије, и оставс један улаз преко рова премостивши
га, na ту наспу много земље и траве, како животињама
мост нс би био лако видљив, да не наслуте замку. 6 Сами
се држе no страни, скривени no заклонима у рову, a ди-
вљи слонови дању не прилазс нассљима, али ноћу лутају

1 О лову на слонове в. Страбон 704, Диодор II 42, Елијан

N4 X II 44 1ггд. Сведочанства je сабрао Lassen, Ind. Alt. I стр. 303-
315.
Слон je играо важну улогу у животу Индијаца и домаћа
књижевност често говори о њему. Служио je пре свсга у ратне
сврхе. Почев од најстаријих текстова, јавља се као прнпитомљена
животиња чија се корисност знала ценити. У Грчкој, напротив,
слон није никад виђен све до Александровнх победа (Паусанија
I 12,5) и за њега се знало само посредством путописаца (КтесиЈа
и др.).
 76 INAIKH

n c X d & o u o i Totaiv o lc o u p iv o io t , vĆKTop 6i nXavQvTal tc

n d v rT j c a l dycXf)36v v i p o v T a i тф pcylcrrcp Kal ycvvaioTdrcp

a<$>fiv ln 6 (tcvoi, катАтхср al (S6 cc; xotai T a d p o ia iv . 7

*Enc<kv & v тф I p c c i n c X d o a a i , *rfjv t c <|>ovf)v Akouovtcc;

t O v 0r)X iov ка1 тђ<; ббрђс; ato 0 6 p cv o i, брбрср TcvTai ć> q i n i

t 5 v X ^ P 0V T &v n c<f> p ay p iv o v iicncpicX04vTcc; 54 тђ«; тбфрои

T«k до1Хса сОт* &v усфбрг) i n i T e g a o t , к а т А табтт|у Ic;
t 6 Сркос; A 0 4 o v T a i. 8 Ol 54 &v0pcanot a lo B d p c v o t *tf|v
. . •
l a o 6 ov tO v 4Xc<f>dvTc»v tG v d y p lo v , ol p iv adtG v *rf)v

y i$ \ > p a v S B j k o q d<pctX ov, ol S i i n i тd ^ n IX a c ; к & р *^ d n o -

брарбутсс; d y y 4 X X o u o i тоСх; IX4<f>avTa<; S ti Iv тф ip c c i

K ^ o v T a i* 9 o l 64 d c o O o a v T c c ; i m B a l v o v o i t G v K paT torov

tc t 6v Ovpbv ка1 t Q v x tLP OTl ® t c n :^ T O V IX c < f> d v T o v , in i-

>y il ,

B dvtcc; S i IX a tiv o u a iv In i т 6 i p koc;, I X d a a v T c c ; S i обк

№ АмџУт

абт1ка d n ro v T a i, dX X d Ifio i ydp X t p $ , tc T a X a i-

n o p »]0 ^ v a i Toug d y p lo u c ; IX4<f>avTac; к а1 бпб тф 5U|jci

3 o u X e 0 f)v a i. 10 Е б т * &v 51 a q > i a i к а к & < ; i x c i v 5 o k 4 « o i,

тт)У 1 к а 0 т а i n t o T f ) o a v T C c ; aQOic; tVjv y i ^ u p a v IX a u v o u a l tc
ф •
&<; Ic; тб ipKoc;, ка1 Td p i v п р & т а p d x n t a r a T a i кратсрђ

Totaiv ђр4роил t& v IXccpdvTov np& q тоис; 1аХа>к6тас;’

tn c ira K p a T io v T a i p i v KaTd t 5 cIk 6q o l &ypioi C n 6 t c Tfl
* xm M-
’ d O u p lr) ка1 тф Хц*ф T aX a m c o p o O p c v o i. 11 O l 5i dn5

t£ v iX c (f > d v T o v KaTaSdvTCc; n a p c ip lv o u u v f|5r| T o ta iv

d y p l o u r t т о б с ; п б б а с ; & крои<; crov54oucnv, f n c i r a i y K c X c O o v T a i

T d to iv ^ p ip o ia t nX qyatc; o ty & q K o X d ^ civ noX X atq, la x * &v

;«4s
oi T a X a m o p c d u c v o i ic ; y fjv n la o a i. П а р а о т А у т с с ; 61

(Sp^xouc; n c p i B d X X o u o i v абтоТос KaTd to O c ; a ^ x iv a c ;, Kal

абто1 i m 6 a lv o u 0 i K C ip lv o ta i. 12 ToO 6i p fj d n o o c l c a O a i

*
d p ftd T ac;
/m’f У_.д
»*
p r)6 i ti &XXo dTdo0aXov Ip y d ^ c a O a i, t 6v
•->*
r^Xov a ^ T o ta iv i v кОкХф p a x a i p l 9 6^ c i in iT ip v o u o i,
at t 6v (Sp^xov K axd t ^ v т о р /jv n c p i5 4 o u a iv t c5>c; d T p i p a
At*4-
М ВП .9rЦ k ,. . - ^ .v
' *7 3 tfj? o5pijc H e rc h . : rfi o5{&j] A || 9 a xov Oufuv d e le u . H e r c h . ij
4 0 3 «*>< A : 6 ? ini roc. H e r c h . || 1 1 a xoiaiv ayp. D a h n e r : tote x*
J, 5 .* « •
A ; toic eyp. recc.
1>
 ИНДИЈА 77

посвуда и пасу у крду, слсдсћи највсћег и иајјачег мсђу

собом, као говеда биковс. 7 Пошто сс приближс опкопу,
чувши глас женки и осетив њихов мирис, трком крсну
ка ограђсном простору: обишавши ивицом рова, наиђу
на мост и нагрну преко њсга у опкоп. 8 Кад људи опазе
улазак дивљих слонова, једни брзо уклонс мост, a други
отрче у оближња села да јаве да су слонови ухваћсни у
опкоп. 9 Чувши то, сељани узјашу најсрчанијс и најувс-
жбанијс слоновс, na на њима одјездс до опкопа; стигав-
'?
ши, нс ступају одмах у борбу, всћ пусте да дивље сло-
нове исцрпе глад и савлада жсђ. 10 Када процснс да су
(животиње) већ у лошем стању, тада поново поставс
мост и ујашу у опкоп, na најпре дође до жсстокс борбс
* f * *У
између питомих и ухваћених слонова, a онда, као што
je природно, дивљи подлсгну, обесхрабрсни и измучени
глађу. 11 Сјахавши, гоничи всћ клонулим ливљим сло-
новима свсжу ноге више стопала, a онда нарсдс питомим
да их за казну обаспу ударцима, док ови исцрпсни нс
зДВ&чi
падну на зсмљу. Пришавши, око вратова им набацс ом-
че, na се попну на њих док лсже. 12 Да не би са себс
збацили јахаче нити учинили какву другу обсст, засеку
1 :у **
им шију у круг оштрим сечивом, и омчу притегну на тај
засек, тако да слонови због ране Mopajy главу и врат
'»V .i
78 INAIKH

? X CIV T ^|v K£<|>aX^v тс »cal t 6 w T pA ^T jX ov ^Хксос;.

13 El yAp nepiCTTp£<f>otvTo бттб A x a o 0 a X (.r )< ;, тр1бетас

adT O tai тб £Хко<; On6 тф каХсо. ОВтсо jiiv 2>v Атр4^а

t a ^ o u o c , ка1 а б т о 1 y v o c n ^ a ) ( £ o v T E c ; ђбг| & y o v x a i ката t 6v

5 e o (i 6 v n p 6 q t G v /} p i p a v .

X IV 1 "O o o i 54 v fjn to t adxQv ђ 5tA к а к б т г јт а ou»c

&E,iot 1 ктђст 6 а 1 , т о б т о и « ; I Q o tv А ттаХ Х А тт£о 8 а 1 ec; т A о ф £ -

тсра fj0 c a . 2 * А у о у т £ < ; 54 eIc; тАс; к ш р а « ; т о б с ; А Х б у т ас;

тоО т с х ^ °Р °0 каААцои »cal т ђ с; ттбас; т А n p f i x a ^ р ф а у Е ш

£5oaav, 3 ot 54 On6 <40u^lr|<; ou»c 4 0 4 A o u a iv ou 5 £ v

o it 4 e o 0 o i, touc; 54 n E p u crr& tiE v o i ol * lv 5 o l ć>5atal te Kal

T u jm A v o ta t Kal k u (i6 A X o u h v Iv кикАср »cpouovTEc; te Kal

4пА5оутес; tcaxEuvA£ou<H . 4 Оицбаоф оу yap ctn ep ti

&XAo B r jp lo v 5 4Х4ф а<;, к а 1 t i v e < ; f|5r| а б т O v тоис; А р б А т а с ;

a<|>&v 4 v t t o X I ^ q A n o 0 a v 6 v T a < ; S p a v T E c ; a u x o l i ^ v E y K a v £ q

т а ф ђ у , o l 5 4 к а 1 б т т Е р ђ о т и а а у K E i p i v o u « ; , o l 54 к а 1 п е о Л у -

t o v npoE»ctv56vEuaav, 6 54 t u ; n p 6 <; i p y ^ v A noK Tslvac; t 6v

АрбАтгјУ бтт6 ^ETavolr^c; te Kal АОирЦс; A n40avE v. 5
ET5ov 54 l y o y c »cal кирваА1£оута f|5r| IX itp a v T a Kal &XXou<;
d p ^ c o p lv o v c ;, KupSAXotv t O Jcu^BaXlCovTt n p 6 q t o i v ctjceXoIv
toTv Ijm p o o 0 E TTpooi)pTT^^4votv, »cal ттрб«; тј^ npo6oaicl5i

koXeo(i4vt] &XXou кирвАХои* 6 5 54 Iv p ip c t T f) rtpo-

6ook15i 1кроиЕ тб K0(i6aXov I v £u0ji& n p 6 q 4 к а т 4р о 1У toTv
okcXoiv, ot 54 5pxeA^ievol 4v »сикХср t e l^ ć p c u o v , »cal 4 n a l -
povT4q tc ка1 4 т к А (г п т о у т с < ; тА 1(ш роа0Е ок4Аса 4v тф
p ip c i iv fivQpQ ка1 o O to i IB a tv o v , к а 8 * 5 t l 5 »cup6 aXl£cov

o ^ la tv O ^ rjy iE T o . 7 B a lv E T a t 54 IX ic p a c ; f|po<; <5pr),

13 2 ootti» (icv <T»v Dtthner: o u tu j fiev av A ; outo» |itv av B ; o u t w

(x : v rccc. || 3 auxot A : Taoxrj Herch. || xaxa t o v oeajxov deleu.
H erch.
X IV 5 3 xup6dXotv ... т:ро<л]ртг|(х^уо’.у B : xat £XXotv ... тср0<7т)рттг
{itvotv A 1 ; хиабаХоо ... rpoarjpTTjjx^vou Herch. || xoTv axiXotv xotv
G ro n o u .: toU oxiXotv xotoiv A ; an to !; oxtXo!? xoTotv P || 5 iXXoj
xujxWXou t c r ip ii: 5XXo xujx^aXov A .
 И Н Д И ЈА 79

држати непомично, 13 јер ако би покушали да окрену

главу из обссти, уже им позледи рану. Тако их принудс
да мирују, и они, помирив ce са судбином, већ иду у
поводу заједно са осталим слоновима.1
X IV 1 Онс од њих који су премлади или одвећ ло-
ши да би их вредело држати, пуштају да ce врате сло-
бодном животу. 2 Ухзаћене пак одведу у села, na им
дају да једу зелене трске и травс, 3 но ови, клонули ду-
хом, немају воље да ишта узму у уста; онда их Индијци
окруже певајући и ударајући у бубњсве и цимбалс, и
тако их свирком и песмом умире. 4 Наиме, ако jc иједна
животиња разумна2, то je слон: неки од њих су своје
јахаче погинуле у боју узели и сами изнели (са попри-
шта) да ce сахране; једни су их заклонили док леже, дру-
ги ce борили да их палс одбране, a један који je у бссу
убио свог јахача угинуо je од кајања и жалости. 5 Ja
лично видео сам слона како свира и друге како играју:
свирао je помоћу два цимбала причвршћена за предње
ноге и једног на такозваној сурли; 6 сурлом je наизме-
нице ударао цимбалс на ногама, a играчи су окретали
коло: наизменично дижући и савијајући ноге, следили
су ритам који им даје свирач. 7 Слонови ce nape у про-

1 Овај всома прецизан опис лова на слона у складу je са

подацима које дају други антички гтисци (в. Страбон I.e. и др.). И
данас, када желе да набаве те жнвогиње, Индијци подигну вслику
хајку у шумама гдс оне живе гонећи слонове према огради начиње-
ној од чврстих колаца и отвореној само са једне стране. Када крдо,
тако опкољено, само од себе упадне у ту ограду, пролаз у њој ce
затвара и унутра ce уводе домаћи слонови посебно обучени да
помажу при хватању диаљих. Овима ce набаци омча na ce глађу
и лишавањима натерају на послушност. — Лов на слоновс данас
[1927 ] je законски регулисан од стране енглеске управе, и захва-
љујући тој заштити ова животмњска врста je још увек заступл>сна
броЈним примерцима како на копну, тако и на Цејлону.
2 Антички аутори често истпчу слонову интелигенцију. Ппи-
није N.H. V III 1 приписује им највиша својства: „они су веома
блиски човску с в о ј и м разумом, својом послушношћу, памћењем
услуга које ce од њих траже, уживањем у пријатељству, славољу-
бивошћу, часношћу, мудрошћу, праведношћу“ . Женке, a и мужјаци
 80 INAIKH

с а т б п с р fioOc; ђ Тптто<;, Ittc&v T f)o i 6t)X4t]oiv a l ттар& x o t a i

кротбфокЈШ i v a r r v o a l d v o i^ B c io a i I k t t v I u o i . K u c i 84 xout;

tX a y la x o M q p lv 4кка18ска (if)va<;, touc; ttXcIotouc; 54

6 к т ак а1 б ск а . T Ik tci 84 fv , кат& пср Ттгпос;, ical тоОто

I

1ктр4фс1 rQ y iX a K T i k Ето<; 8y8oov. 8 Z& ai 84 IX e

<$><ivTcov o l n X c t o r a Ix c a £G vte<; iq 5 ir| ic6 o ia, noXXol 54

убоф T rp o x cX cu T fiaiv a d x fiv [у ђ р а 54 4<; t6 c to v E p x o v x a i].

9 Kal E a tiv a O x o ia i tG v p4v 6<f>8aXp&v t a j i a x6 ft d c io v

y A X a 4 y x c 6 p c v o v t n p 6 < ; 8 4 *rA q & X X ag v 6 o o v q 6 (i4Xa<; otvoc;

m v ć p c v o c ; , I n i 54 *cotaiv IX ic c o i т 4 O c t a к р 4 а б т т т б р с у а к а 1

к а т а п Х а о а б р с у а . Т а О т а n a p * *lv 5 o to l Ic rtiv а б т о и ; 1 ђ р а т а .

I ____

X V 1 ToO 84 I X 4 < p a v T 0 <; i f j v x ly p iv noXXdv ti AXici

р о т 4 р т )у *lv 8 o l fty o u ai. T ly p to c ; 84 8 opf|v p 4 v I5 c iv X4yci

N4apxov, a d T fjv 54 T ly p tv обк I5 c iv AXXd t o i k ; ’ Iv 5 o 0 < ;

y ip d n rjy lc o O a i, x ly p iv etvai p4yc0o<; p4v ^ X lc rjv t 6v

p 4 y i o r o v T tttto v , т ђ у 84 Д к б т т Ј т а ical Д Х к ђ у oTtjv o 6 5 c v l &XX9

c lic d o a i* 2 In c iv y ip 5 p o 0 1Х0Г) 4X 4q>avT i. 4 n i n r ) 5 & v tc

I n I t!| v ксф аАђу toO !X4<f>avToc; c a l & y x c i v е б п с т е « « ; . 3

Т а О т а д 5 4 , A o r i v a c ; c a l ђ р с ? « ; 6 p 4 o p c v ical x l y p i a c ; K a X c o p c v ,

0 Oac; e t v a i aUXouq cal (i4 & o v a < ; f j n e p t o u c ; &XXouc; 8 £ a c ; .

4 *E tic I c a l 6n4p x & v р и р р ђ к д о X4yci N c a p x o c ; ^ и р р г јк а

p 4 v ad*c6<; о б к I 5 4 c i v , A n o t o v 5/) T i v a p C T C ^ 4 T c p o i 5 i 4 y p a « | i a v

y l v c a 6 a i I v t ( ) * l v 5 & v y f j, борДс; 8 4 к а 1 t o O t c o v 18 c i v n o X A A q

tc; тб атратбпсбоу к а т а к о (и о в с 1 а а < ; тb M aicc5 o v iic6 v . 6

M c y a o 6 4 v f ) < ; 84 к а1 & т р с к 4 а e t v a i 0тт4р t G v p u p р ђ k o v t 6 v

X 6 y o v l< r r o p 4 c i , т о б т о и « ; e t v a i t o u c ; t 6 v g p u o fe v б р и а о о у т a c ;,

о О к а б т о О т о О x p v a o O f v c K a , АХАА ф исп y i p к а т & xfjc; yf)c;

Џ I A
8 3 y»Jpqt... jp/ovxai d c le u . H e rc h . || 9 h xaxanXaaoo'ficva H a u p t
( Н е г т е * V l l 3 9 7 ) : хатакаооориуд A || тшЈта... irjfxeta d e le u . H e r c h .

XV I I : Tiiv t Cy p >v H e r c h . ; tov tfypTjv A [ttypTjo^ e tc .] ; tov ti'ypiv

[xtypto; etc.] ©d. V u lc a n . D u b n e r || oXxt|m»T^p»jv... аут1(у ... rjXtxrjv
c o rr. H e rc h . II 2 I I k i ^ v yap H e r c h . : Tiyprv yap cncixv A || 3 a хаита^
8i I v t i v a « r e c c . : таЗтд б{ aanvac A || 5 4 G e i e r : o?tot A ||
5 f wXiutoot H e r c h . : fcaXivootcy A .
 ИНДИЈА 81
леће, као иговеда или коњи, пошто ce женкама рашире
отвори крај слепоочница и почну испуштати мирис.
Скотност траје најмање шсснасст мсссии, a најчсшћс
осамнасст. Слоница рађаједно младунчс, као икобмла, и
доји гадо осме годинс. 8Најдуговсчнијислоновидоживе
окодвсстагодина, номногиодболестиугину раније. 9За
оч!i имce као лск улива кравл>с млеко, задругс болссти
дају имда пију црно вино, aиаране импрмвмјају печсно
свињско мссо. Тако Имдијцмлсчс слоновс.
i
•*>
•
XV 1Од слона Индмјимдржс даjc ммогојачи тм
гар. Неарх кажсдаje видеотигровукожу, алинемсамог
тигра, већ су му Индијци причалмда je тигар1великм
колико инајвећи коњ, aда ce no брзмни исназмс њим
не можс мермтмниједнадруга животмња. 2Наиме, кад
ce сукобисаслоном, наскочиму наглаву иочас raуда
ви. 3Оно што ми знамо каотигровс изовемо тимиме
ном, то су, no њему, само шакали шарени и всћи од
осталмх. 4ЗатимНсарх кажеизамравс2дасам, додуше,
није видео онаквих какве су неки описали да живе у
Инднји, али даjc вмдсо њмховс ммоге кожс домссене у
максдонскилогор. 5Мегастен пакпише даjc тачноono
што ce прича да ти мравм копају злато, и то не ради
самога злата, него no нагону прокопавају земљу, гдс ce
завлаче, као што то, само у много мањој мсри, чин f9е на1*
f f
(уп. (лрабонI.e.), иепуштајуувреметерањалепљивутечносткоја
имцурiiипоредушијуикојуинлијскиписциназивају#m ada. *•*i'
Страбон703преносиМегастсновутврдњудаje видеоти
грооедвагтугавсћеодлавова. УБенгалуje живелакрупнаврста
тигрова, иАрнјаннепретерује. Величннатигроваупоређенаjeса
стасоминдијск^хкоња, којисумногомањиоднаших. ^ *
2 Зате мраве в. Херодот III 102; Страбон706; Reese, Die
griech. Nachr. iiber Indien, стр. 69. „Мрави“ je домаћи индијски иа
зив (уп. Mahabharata II 18«). С). Всроватно ce радм о мрмотима
Шрм