Access 

Provided by:

Kritička njega

Poglavlje 100: Visokofrekventna oscilatorna ventilacija

Michaela Duffa; Stjepan M. Pastores

KLJUČNE TOČK E

K L J UČNE TOČK E

1.  Visokofrekventna oscilatorna ventilacija (HFOV) oblik je respiratorne potpore koja isporučuje vrlo male količine plime i oseke (1­2 ml po kg) pri
vrlo visokim brzinama (3­15 udisaja u sekundi).

2.  Glavna indikacija za HFOV je za pacijente s teškim akutnim respiratornim distres sindromom (ARDS) čija pluća ne mogu tolerirati visoki plimni
distenzivni tlak.

3.  Glavna odrednica oksigenacije tijekom HFOV­a je mPaw koji se općenito pokreće na približno 5 cm H2O veći od mPaw­a zabilježenog tijekom
konvencionalne ventilacije.

4.  Uklanjanje ugljičnog dioksida tijekom HFOV­a izravno je pogodno za amplitudu oscilacija i obrnuto proporcionalno postavljanju frekvencije
oscilacija.

5.  Dva nedavna multicentrična randomizirana istraživanja nisu pokazala nikakvu korist (OSCAR), pa čak i štetu (OSCILLATE) upotrebom HFOV­a u
odraslih pacijenata s ARDS­om.

UVOD
Visokofrekventna oscilatorna ventilacija (HFOV) oblik je ventilatorske potpore koja isporučuje izuzetno male plimne volumene (VTs), pri vrlo visokim
stopama i održava relativno konstantan i veći srednji tlak dišnih putova (mPaw) od mehaničke ventilacije. Ova svojstva čine HFOV idealnim načinom
ventilacije za zaštitu pluća, jer kliničarima može omogućiti rad u "sigurnoj" zoni krivulje volumena i tlaka, izbjegavajući zone prekomjernog širenja i
razgraničenja / acelektaze, pod uvjetom da je postavljen optimalni mPaw i vrlo mali VTs su isporučeni.

POZADINA
HFOV je prvi put opisan 1972. godine i korišten je za poboljšanje oksigenacije u novorođenčadi s teškim respiratornim distres sindromom. To se
postupno širilo na veće, zrelije pedijatrijske pacijente s teškim respiratornim zatajenjem. Uprava za hranu i lijekove odobrila je 2001. godine HFOV
uređaje za uporabu u odraslih bolesnika s akutnim respiratornim distres sindromom (ARDS) koji nisu uspjeli konvencionalnu mehaničku ventilaciju
(CMV).

FIZIOLOGIJA I MEHANIZMI RAZMJENE PLINA TIJEKOM HFOV­A
Konvencionalna ventilacija oponaša dišni ciklus s inspiracijom i istekom putem pozitivnog udisanja tlaka u usporedbi s negativnim tlakom koji pokreće
normalno disanje. HFOV se temelji na nekoliko značajki nelaminarnog protoka plina u krug i izvan njega. Visokotlačni plin teče središtem dišnih
putova, istiskujući plin nižeg tlaka koaksijalnim protokom i protokom rasutog tereta. Između ciklusa i u distalnim dišnim putovima, plinovi se
ravnomjerno miješaju tako da isporučene, zasićenosti plinom bogatim kisikom dostupne alveole kako bi se povećale šanse za širenje kisika u krvotok.
Ovo miješanje naziva se pendelluft i u osnovi objašnjava mrtvu ventilaciju prostora bilo koje vrste, ali je posebno korisno u HFOV­u. "Izdahnuti" plinovi
kreću se prethodno spomenutim masovnim i koaksijalnim tokovima prema negativnom tlaku koji stvaraju "udisaji" velike brzine gdje u konačnici
Downloaded 2023­1­1 5:43 A  Your IP is 31.223.128.254
Chapter 100: High­Frequency Oscillatory Ventilation, Michaela Duffa; Stjepan M. Pastores
izlaze iz endotrahealne cijevi u krug izdisaja. Može se smatrati da je HFOV odvojio oksigenaciju i ventilaciju u 2 odvojena mehanizma. Page 1 / 5
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Slično CMV­u kada respiratorna frekvencija prelazi vrijeme za fazu intrinzičnog izdisaja, HFOV daje udisaje koji mogu dovesti do razvoja auto­
pozitivnog krajnjeg izdisajnog tlaka (auto­PEEP). To se još uvijek može dogoditi s vrlo malim plimnim volumenima u HFOV­u. budući da auto­PEEP u
 Access Provided by:
Konvencionalna ventilacija oponaša dišni ciklus s inspiracijom i istekom putem pozitivnog udisanja tlaka u usporedbi s negativnim tlakom koji pokreće
normalno disanje. HFOV se temelji na nekoliko značajki nelaminarnog protoka plina u krug i izvan njega. Visokotlačni plin teče središtem dišnih
putova, istiskujući plin nižeg tlaka koaksijalnim protokom i protokom rasutog tereta. Između ciklusa i u distalnim dišnim putovima, plinovi se
ravnomjerno miješaju tako da isporučene, zasićenosti plinom bogatim kisikom dostupne alveole kako bi se povećale šanse za širenje kisika u krvotok.
Ovo miješanje naziva se pendelluft i u osnovi objašnjava mrtvu ventilaciju prostora bilo koje vrste, ali je posebno korisno u HFOV­u. "Izdahnuti" plinovi
kreću se prethodno spomenutim masovnim i koaksijalnim tokovima prema negativnom tlaku koji stvaraju "udisaji" velike brzine gdje u konačnici
izlaze iz endotrahealne cijevi u krug izdisaja. Može se smatrati da je HFOV odvojio oksigenaciju i ventilaciju u 2 odvojena mehanizma.

Slično CMV­u kada respiratorna frekvencija prelazi vrijeme za fazu intrinzičnog izdisaja, HFOV daje udisaje koji mogu dovesti do razvoja auto­
pozitivnog krajnjeg izdisajnog tlaka (auto­PEEP). To se još uvijek može dogoditi s vrlo malim plimnim volumenima u HFOV­u. budući da auto­PEEP u
CMV­u može biti štetan, tipične male količine i visoke stope koje se koriste u HFOV­u omogućuju kliničaru da izbjegne auto­PEEP; međutim, pacijenti s
povišenom otpornošću dišnih putova relativno su kontraindicirani za HFOV. Tipičan manevar za smanjenje automatskog PEEP­a je povećanje
frekvencije, što smanjuje inspirativno vrijeme i omogućuje više izdisaja i ograničava slaganje daha. Ostali mehanizmi izmjene plina tijekom HFOV­a
uključuju kardiogeno miješanje gdje kontrakcijsko srce uzrokuje mehaničku uznemirenost plina, posebno u plućnim jedinicama koje okružuju srce, i
molekularnu difuziju u blizini alveolarno­kapilarnog sučelja.

INDIKACIJE ZA HFOV
HFOV je indiciran za pacijente s teškim ARDS­om čija pluća ne mogu tolerirati visoki plimni distenzivni tlak. U tih bolesnika, HFOV može pružiti
modalitet za poboljšanje oksigenacije i održavanje vršnih tlakova dišnih putova koji su gotovo isti kao i srednji tlakovi dišnih putova. Iako tlačni val na
razini endotrahealne cijevi ima veliki gradijent, pojačani pritisci koji se vrše na alveole mnogo su bliži srednjem tlaku dišnih putova i teorija sugerira da
se pluća održavaju u stalno otvorenom stanju. Suprotno tome, "plime" CMV­a još uvijek vrši gradijent na distalnim dišnim putovima i alveolama. To
znači da ako se nedovoljno cijeni, postoji mogućnost "atelectraume" jer se pluća otvaraju i zatvaraju sa svakim ciklusom. U postavljanju vrlo loše
usklađenosti pluća, barotrauma je česta pojava.

Odabir pacijenta započinje umjerenim do teškim ARDS­om koji po strogoj definiciji predstavlja pacijente čiji omjer parcijalnog tlaka kisika iz arterijske
krvi i frakcije nadahnutog kisika (Pao o2:FIo2), manje je od 200 i kojima je potreban PEEP veći od 10 do 15 cm H2O da bi se postigla ova oksigenacija.
Pacijenti s tlakom na platou većim od 30 cm H2O i/ili srednji tlakovi dišnih putova veći od 24 cm H2O se također može uzeti u obzir za HFOV. Slično
tome, pacijenti ventilirani drugim alternativnim načinima rada, uključujući ventilaciju za oslobađanje tlaka u zraku (APRV) s P visinom većom od 35 cm
H2O može se uzeti u obzir. Iako nisu posebno proučavani, izvješća o slučajevima pacijenata s bronhopleuralnim fistulama uspješno su liječena HFOV­
om.

KONTRAINDIKACIJE
HFOV nije proučavan u trudnih bolesnika, onih s teškom kroničnom opstruktivnom plućnom bolešću (KOPB) i u bolesnika s hemoptizom ili obilnim
debelim izlučevinama. Pacijenti s visokom otpornošću na dišne putove izloženi su povećanom riziku od razvoja auto­PEEP­a i treba ih pažljivo
pregledati. Pneumotoraks nije kontraindikacija za HFOV, a kliničar mora biti svjestan mogućnosti da se pneumotoraks može pojaviti u bilo kojem
trenutku.

OSNIVANJE I POKRETANJE HFOV­A
Nakon odabira pacijenta za HFOV treba usisavati dišne putove i osigurati odgovarajuću sedaciju i analgeziju (tablica 100–1). Mnogi pacijenti osjećaju
nelagodu zbog stalne insufflacije pluća i vibracija povezanih s HFOV­om, pa stoga mogu zahtijevati dublju sedaciju i povremeno neuromuskularnu
blokadu kako bi se osigurala sinkronizacija pacijenta i ventilatora i smanjila periferna potrošnja kisika. Međutim, potpuni prestanak respiratornih
napora pacijenta se ne preporučuje i po mogućnosti, pacijentu treba dopustiti stvaranje malih spontanih udisaja. Nakon što je pacijent stabilan na
HFOV­u, prekid paralitičkog sredstva treba pokušati svakodnevno.

Table 100–1
Initial settings for HFOV.

1.  Set initial mPaw at 5 cm H2O above conventional ventilator mPaw (consider initial alveolar recruiting maneuver with 40 cm H2O for 40­60 s if severe
hypoxemia).
2.  Set power to achieve initial ΔP at chest wiggle to mid­thigh or “20+Paco2”.

3.  Set Hz at 5.
Downloaded 2023­1­1 5:43 A  Your IP is 31.223.128.254
Chapter 100: High­Frequency Oscillatory Ventilation, Michaela Duffa; Stjepan M. Pastores
4.  Set IT to 33% (may increase to 50% if difficulty with oxygenation; this may further raise carinal pressure an additional 2­4 cm H2O). Page 2 / 5
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
5.  If oxygenation worsens, increase mPaw in 3­5 cm H2O increments Q 30 minutes until maximum setting (approximately 45­55 cm H2O).
6.  If Paco2 worsens (but pH > 7.2), increase ΔP in 10 cm H2O increments Q 30 minutes up to maximum setting. After maximum ΔP achieved, if necessary,
nelagodu zbog stalne insufflacije pluća i vibracija povezanih s HFOV­om, pa stoga mogu zahtijevati dublju sedaciju i povremeno neuromuskularnu
Access Provided by:
blokadu kako bi se osigurala sinkronizacija pacijenta i ventilatora i smanjila periferna potrošnja kisika. Međutim, potpuni prestanak respiratornih
napora pacijenta se ne preporučuje i po mogućnosti, pacijentu treba dopustiti stvaranje malih spontanih udisaja. Nakon što je pacijent stabilan na
HFOV­u, prekid paralitičkog sredstva treba pokušati svakodnevno.

Table 100–1
Initial settings for HFOV.

1.  Set initial mPaw at 5 cm H2O above conventional ventilator mPaw (consider initial alveolar recruiting maneuver with 40 cm H2O for 40­60 s if severe
hypoxemia).
2.  Set power to achieve initial ΔP at chest wiggle to mid­thigh or “20+Paco2”.

3.  Set Hz at 5.
4.  Set IT to 33% (may increase to 50% if difficulty with oxygenation; this may further raise carinal pressure an additional 2­4 cm H2O).

5.  If oxygenation worsens, increase mPaw in 3­5 cm H2O increments Q 30 minutes until maximum setting (approximately 45­55 cm H2O).
6.  If Paco2 worsens (but pH > 7.2), increase ΔP in 10 cm H2O increments Q 30 minutes up to maximum setting. After maximum ΔP achieved, if necessary,

may decrease Hz to minimum of 3 Hz.
7.  If severe hypercapnea with pH < 7.2 bag patient, set maximum ΔP, Hz at 3, and try small cuff leak ≈(5 cm H2O and then compensate bias flow); rule out
obstruction in endotracheal tuble with bronchoscopy.
8.  If oxygenation improves, gradually wean FiO2 to 40%, than slowly reduce mPaw 2­3 cm H2O q 4­6 hours until 22­24 cm H2O range.

9.  When above goal met, switch to PCV (initial settings: peak pressure titrated to achieve delivered TV 6 ml/Kg, Pplat < 30­35 cm H2O), I:E 1:1 PEEP 12 cm

H2O, rate 20­25, mPaw should be 20 cm H2O (+/­ 2 cm H2O).

Data from Derdak S. High­frequency oscillatory ventilation for acute respiratory distress syndrome in adult patients, Crit Care Med. 2003 Apr;31(4 Suppl):S317­S323.

Početni protok pristranosti treba postaviti na 35 L/min i može se prilagoditi prema potrebama pacijenta. Inspirativno vrijeme postavljeno je kao
postotak, a 33% se preporučuje kao početna postavka. Frekvenciju treba postaviti na 5 Hz, što je u korelaciji s brzinom disanja od 300 udisaja /min.
Glavna odrednica oksigenacije tijekom HFOV­a je mPaw, a to se općenito pokreće na približno 5 cm H2O veći od mPaw­a zabilježenog tijekom
konvencionalne ventilacije ili jednak onome APRV­a. Za teško hipoksimične pacijente manevar regrutiranja od 40 cm H2O za otprilike 40 sekundi može
se uzeti u obzir. Fio2 treba postaviti na 1, a zatim suziti pomoću pulsne oksimetrije za održavanje SpO­a2 veći ili jednak 88%.

Glavne odrednice Paco2 uklanjanje su amplituda tlaka oscilacija (ΔP) i postavka frekvencije (Hz). Povećanje ΔP­a i smanjenje frekvencije smanjuje
isporučeni plimni volumen i omogućuje Paco2 ustati. ΔP se obično pokreće ili na vrijednosti u kojoj prsa vibrira do sredine bedra ili u vrijednosti od 20
do 30 cm H2O iznad onoga što je pacijentov paco2 bio je na konvencionalnoj ventilaciji. Na primjer, ako paco2 je 60 mm Hg, ΔP se pokreće na 80 cm H2O.
Nakon otprilike 30 minuta HFOV­a treba analizirati ponovljeni krvni plin i titrirati postavku snage na temelju željenog Paco2 razina. Stijenka prsnog koša
mora vibrirati; ako ne, postavka snage mora se povećati.

RJEŠAVANJE PROBLEMA
Na svim pacijentima koji su stavljeni na HFOV ključno je da kisik teče pacijentu. Prema konvenciji, u Sjedinjenim Državama cijevi za kisik i cilindri su
obojeni zelenom bojom. Zrak pod tlakom je žute boje i sadrži samo 20,9% kisika, isto kao i zrak u prostoriji. Većina HFOV ventilatora prikazuje
amplitudu i frekvenciju. Iako neobjašnjiv porast amplitude može sugerirati da endotrahealna cijev postaje opstruirana, nagli pad amplitude može
sugerirati pneumotoraks. Ispitivanje cijevi ventilatora ponekad može otkriti izlučevine ili hemoptizu. Prilikom pregleda pacijenta, smanjenje
pacijentovog mrdanja prsima može sugerirati pneumotoraks, a treba obaviti i brzu rendgensku snimku prsnog koša. Iako usisavanje i bronhoskopija
mogu uzrokovati razgraničenje, oni mogu biti vrlo važni u upravljanju pacijentom na HFOV­u. Treba paziti da se smanji trajanje usisavanja i
bronhoskopije, a manevri zapošljavanja mogu se razmotriti nakon bilo kakvog prekida u HFOV­u.

Rutinske mjere poput dobivanja rendgenskih snimaka prsnog koša i fizičkih pregleda nisu kontraindicirane dok je pacijent na HFOV­u. Privremeno
zaustavljanje klipa omogućuje auskultaciju srca pacijenta, ali zaustavljanje treba svesti na najmanju moguću mjeru. Pacijenti se mogu premjestiti za
slikovne studije bez zaustavljanja HFOV­a. Svakodnevna njega i dalje nije pogođena. Mjere za osiguravanje odgovarajuće sedacije kao što je monitor
senzora bispektralnog indeksa (BIS) trebale bi biti na snazi ako se koristi infuzija neuromuskularnog sredstva za blokiranje, kao i rutinsko praćenje
vlaka od četiri osobe kako bi se smanjile nuspojave neuromuskularne blokade.
Downloaded 2023­1­1 5:43 A  Your IP is 31.223.128.254
Chapter 100: High­Frequency Oscillatory Ventilation, Michaela Duffa; Stjepan M. Pastores Page 3 / 5
KOMPLIKACIJE HFOVA
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility

Komplikacije koje se mogu pojaviti tijekom HFOV­a uključuju hipotenziju, pneumotoraks i opstrukciju endotrahealne cijevi. Hipotenzija se javlja
 Access Provided by:
Rutinske mjere poput dobivanja rendgenskih snimaka prsnog koša i fizičkih pregleda nisu kontraindicirane dok je pacijent na HFOV­u. Privremeno
zaustavljanje klipa omogućuje auskultaciju srca pacijenta, ali zaustavljanje treba svesti na najmanju moguću mjeru. Pacijenti se mogu premjestiti za
slikovne studije bez zaustavljanja HFOV­a. Svakodnevna njega i dalje nije pogođena. Mjere za osiguravanje odgovarajuće sedacije kao što je monitor
senzora bispektralnog indeksa (BIS) trebale bi biti na snazi ako se koristi infuzija neuromuskularnog sredstva za blokiranje, kao i rutinsko praćenje
vlaka od četiri osobe kako bi se smanjile nuspojave neuromuskularne blokade.

KOMPLIKACIJE HFOVA
Komplikacije koje se mogu pojaviti tijekom HFOV­a uključuju hipotenziju, pneumotoraks i opstrukciju endotrahealne cijevi. Hipotenzija se javlja
povremeno nedugo nakon prelaska na HFOV ili kako se mPaw povećava i obično reagira na boluze intravenske tekućine. Pneumotoraks tijekom HFOV­
a može biti teško otkriti zbog pozadinske buke ventilatora i difuznog prijenosa zvukova dišnih putova. Međutim, gubitak mrdanja prsnog koša koji se
obično javlja na zahvaćenoj strani važan je fizički trag mogućnosti pneumotoraksa. Opstrukciju endotrahealne cijevi treba uzeti u obzir kada dođe do
naglog porasta Paco2 tijekom HFOV­a kod inače stabilnog pacijenta. U tim okolnostima treba odmah proći usisni kateter kako bi se osigurala
prohodnost endotrahealne cijevi; povremeno, bronhoskopija može biti potrebna za vizualni pregled dišnih putova.

WEANING FROM HFOV
Weaning attempts from HFOV usually commences when the patient responds with improved oxygenation and is able to maintain a SpO2 greater than
90% on a Fio2 of 0.4. When this occurs, the mPaw is gradually reduced by 2 to 3 cm H2O every 4 to 6 hours as tolerated as alveolar derecruitment and
desaturation may occur if the mPaw is decreased rapidly. As soon as a mPaw of 20 to 24 cm H2O is achieved while maintaining an Fio2 of 0.4, the patient
can be switched back to a trail of conventional ventilation. The conventional ventilator is usually set to achieve a mPaw of 20 cm H2O by using pressure
control mode with peak pressure set to achieve a delivered tidal volume of 6 to 8 mL/kg of predicted body weight and inspiratory plateau pressure of
less than 30 cm H2O. An arterial blood gas is obtained 20 to 30 minutes after transfer to conventional ventilation to guide further ventilator
adjustments.

RECENT STUDIES OF HFOV IN ADULTS
Dva velika multicentrična ispitivanja uspoređivala su HFOV s konvencionalnom ventilacijom u bolesnika s umjerenim do teškim ARDS­om. U
OSCILLATE (Oscillation for ARDS Treated Early), HFOV strategija s visokim srednjim tlakovima dišnih putova bila je povezana s više smrtnih slučajeva
od konvencionalne strategije ventilacije koja je koristila relativno agresivne visoke razine PEEP­a (47% naspram 35%) što je dovelo do preranog
prekida ispitivanja. Smatralo se da je hemodinamski kompromis koji proizlazi iz povišenih srednjih pritisaka dišnih putova mehanizam koji uzima u
obzir loše ishode HFOV­a. U ispitivanju OSCAR (High­Frequency Oscillation in ARDS) nije bilo velike razlike u ishodu između strategije HFOV i
uobičajene njege s konvencionalnom mehaničkom ventilacijom. U oba istraživanja zabilježen je veći udio pacijenata u skupinama HFOV­a koji su
primali sedative i relaksante mišića, što je također moglo pridonijeti lošijim ishodima.

PREDLOŽENO ČITANJE

Adhikari NK, Bashir A, Lamontagne F, et al. Visokofrekventna oscilacija kod odraslih: pregled iskorištenosti. Crit Care Med . 2011;39(12):2631–2644.
[PubMed: 21765359] 

Derdak S. Visokofrekventna oscilatorna ventilacija za akutni respiratorni distres sindrom u odraslih bolesnika. Crit Care Med . 2003;31(suppl 4): S317–
S323. [PubMed: 12682459] 

Ferguson ND, Kuhar DJ, Guyatt GH i sur. istražitelji suđenja OSCILLATE; Kanadska skupina za ispitivanje kritične skrbi. Visokofrekventna oscilacija kod
sindroma ranog akutnog respiratornog distresa. N Engl J med . 2013;368(9):795–805. [PubMed: 23339639] 

Utvrđenje P, Poljoprivrednik C, Westerman J, et al. Visokofrekventna oscilatorna ventilacija za sindrom respiratornog distresa odraslih ­ pilot studija.
Crit Care Med . 1997;25(6):937–947. [PubMed: 9201044] 

Goffi A, Ferguson ND. Visokofrekventna oscilatorna ventilacija za rani akutni respiratorni distres sindrom u odraslih. Curr Opin Crit Care .
2014;20(1):77–85. [PubMed: 24356284] 

Ip T, Mehta S. Uloga visokofrekventne oscilatorne ventilacije u liječenju akutnog respiratornog zatajenja kod odraslih. Curr Opin Crit Care . 2012;18:70–
Downloaded 2023­1­1 5:43 A  Your IP is 31.223.128.254
79. [PubMed: 22157255] 
Chapter 100: High­Frequency Oscillatory Ventilation, Michaela Duffa; Stjepan M. Pastores Page 4 / 5
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Mehta S, Lapinksy SE, Hallett DC et al. Prospektivno ispitivanje visokofrekventne oscilatorne ventilacije u odraslih s akutnim respiratornim distres
sindromom. Crit Care Med . 2001;29:1360–1369. [PubMed: 11445688] 
Crit Care Med . 1997;25(6):937–947. [PubMed: 9201044] 
Access Provided by:

Goffi A, Ferguson ND. Visokofrekventna oscilatorna ventilacija za rani akutni respiratorni distres sindrom u odraslih. Curr Opin Crit Care .
2014;20(1):77–85. [PubMed: 24356284] 

Ip T, Mehta S. Uloga visokofrekventne oscilatorne ventilacije u liječenju akutnog respiratornog zatajenja kod odraslih. Curr Opin Crit Care . 2012;18:70–
79. [PubMed: 22157255] 

Mehta S, Lapinksy SE, Hallett DC et al. Prospektivno ispitivanje visokofrekventne oscilatorne ventilacije u odraslih s akutnim respiratornim distres
sindromom. Crit Care Med . 2001;29:1360–1369. [PubMed: 11445688] 

Sud S, Sud M, Friedrich JO et al. Visokofrekventna oscilacija u bolesnika s akutnom ozljedom pluća i akutnim respiratornim distres sindromom
(ARDS): sustavni pregled i meta­analiza. BMJ . 2010;340:c2327. [PubMed: 20483951] 

Mlad D, Janjetina SE, Šah S, et al; OSCAR Studijska grupa. Visokofrekventna oscilacija za akutni respiratorni distres sindrom. N Engl J med .
2013;368(9):806–813. [PubMed: 23339638] 

Downloaded 2023­1­1 5:43 A  Your IP is 31.223.128.254
Chapter 100: High­Frequency Oscillatory Ventilation, Michaela Duffa; Stjepan M. Pastores Page 5 / 5
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility