Access 

Provided by:

Kritička njega

Poglavlje 109: Kontroverze: Rana traheotomija

Bradley A. Schiff

UVOD

Traheotomija je uobičajeni postupak s gotovo 1 od 4 pacijenta na intenzivnoj njezi koji primaju traheotomiju.1 Iako je traheotomija relativno
jednostavan kirurški zahvat, medicinska složenost pacijenata koji zahtijevaju traheotomiju i rasprava o njegovom vremenu i indikacijama čine njegovu
upotrebu složenom. Unatoč uobičajenoj i raširenoj uporabi u literaturi i dalje postoji znatna rasprava o rizicima, koristima i indikacijama traheotomija.

INDIKACIJE I KORISTI
Indikacije za traheotomiju razvile su se kroz povijest postupka. S poboljšanim razumijevanjem procesa bolesti koji utječu na dišne putove, indikacije
su posljednjih godina postale standardiziranije i rigoroznije. Danas postoje brojne indikacije prepoznate u odrasloj populaciji. Te je indikacije
definirala Američka akademija za otorinolaringologiju i kirurgiju glave i vrata u Kompendiju kliničkih pokazatelja iz 2010. godine,2 i spadaju u 4 široke
kategorije: ublažiti mehaničku opstrukciju (ili potencijalnu opstrukciju), upravljati težnjom (i promicati poboljšani plućni toalet), osigurati dugotrajnu
ventilaciju (i izbjeći komplikacije dugotrajne translaryngealne intubacije) i promicati odvikavanje od respiratora. Posljednje dvije kategorije čine veliku
većinu pacijenata uključenih u studije o ET­u.

Traheotomija nudi brojne potencijalne koristi u odnosu na endotrahealnu intubaciju. Pokazalo se da traheotomija smanjuje mehaničko radno
opterećenje pacijenata ovisnih o ventilatorima,3,4 a pacijenti s traheotomijama mogu se staviti na ventilator i izvan njega bez značajnijeg rizika za
pacijenta, što bi moglo olakšati raniju ekstubaciju. Traheotomija poboljšava razinu udobnosti u usporedbi s translaryngealnom intubacijom. Pacijenti
s traheotomijama imaju poboljšano usisavanje dušnika, oralnu njegu, pokretljivost, sposobnost oralne prehrane i artikuliranog govora,5,6 i smanjena
orofaringealna i laringealna trauma u usporedbi s intubiranim pacijentima.7

RIZICI
Različiti kliničari imaju različita mišljenja o rizicima i vremenu traheotomije. Rizik od traheotomije s vremenom se smanjio i varira ovisno o vještini i
iskustvu osobe koja izvodi postupak. Godine 1833. Trousseau je izvijestio o stopi smrtnosti od 75% za pacijente s traheotomijom, u usporedbi s
trenutnim stopama smrtnosti od približno 1%.8,9,10 Danas, iako je traheotomija relativno siguran postupak, komplikacije se i dalje javljaju. Nedavna
studija koja je proučavala 113,653 traheotomije provedene u Sjedinjenim Državama 2006. godine pokazala je stopu komplikacija od 3,2% i stopu
smrtnosti od 0,6%.11 Međutim, iskustvo i stručnost liječnika koji izvodi postupak može uvelike utjecati na rizik od traheotomije. Nedavna studija
pokazala je da su kirurzi koji obavljaju najmanje traheotomije pokazali najveću stopu komplikacija i da su se stope intraoperativnih komplikacija
uvelike razlikovale među praktičarima s otorinolaringolozima koji imaju intraoperativnu stopu komplikacija je 0,39% u usporedbi s 3,5% s
traheotomijama koje su napravili nonotolaryngolozi.12

VRIJEME
Optimalno vrijeme za traheotomiju ovisi o pacijentu i situaciji. Postoje značajne kontroverze u vezi s vremenom operacije za one pacijente koji se
podvrgavaju izbornoj traheotomiji nakon intubacije, a upravo se o vremenu traheotomije kod pacijenata koji se podvrgavaju dugotrajnoj intubaciji
najviše raspravlja i u središtu je ovog poglavlja.

Liječnici šezdesetih godina prošlog stoljeća promicali su postavljanje ET cijevi, jer visokotlačne manžete i krute endotrahealne cijevi dovode do
značajnih stopa komplikacija.13 Dolaskom fleksibilnijih endotrahealnih cijevi s niskotlačnim manžetama 1970­ih, u kombinaciji s prijavljenom visokom
stopom komplikacija traheotomije, odgođena traheotomija, 3 do 4 tjedna nakon intubacije, postala je pravilo. Od sredine 1980­ih, uvođenjem
Downloaded 2023­1­1 5:52 A  Your IP is 31.223.128.254
Chapter 109: Controversies: Early Tracheotomy, Bradley A. Schiff
perkutane traheotomije i smanjenim stopama komplikacija povezanih s otvorenom traheotomijom, došlo je do pomaka prema ranijem smještaju Page 1 / 6
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
traheotomije.

Idealno vrijeme za traheotomiju kod ventiliranih pacijenata nije utvrđeno, unatoč mnogim studijama koje su se bavile ovom temom. Rizici dugotrajne
Optimalno vrijeme za traheotomiju ovisi o pacijentu i situaciji. Postoje značajne kontroverze u vezi s vremenom operacije za one pacijente koji se
Access Provided by:
podvrgavaju izbornoj traheotomiji nakon intubacije, a upravo se o vremenu traheotomije kod pacijenata koji se podvrgavaju dugotrajnoj intubaciji
najviše raspravlja i u središtu je ovog poglavlja.

Liječnici šezdesetih godina prošlog stoljeća promicali su postavljanje ET cijevi, jer visokotlačne manžete i krute endotrahealne cijevi dovode do
značajnih stopa komplikacija.13 Dolaskom fleksibilnijih endotrahealnih cijevi s niskotlačnim manžetama 1970­ih, u kombinaciji s prijavljenom visokom
stopom komplikacija traheotomije, odgođena traheotomija, 3 do 4 tjedna nakon intubacije, postala je pravilo. Od sredine 1980­ih, uvođenjem
perkutane traheotomije i smanjenim stopama komplikacija povezanih s otvorenom traheotomijom, došlo je do pomaka prema ranijem smještaju
traheotomije.

Idealno vrijeme za traheotomiju kod ventiliranih pacijenata nije utvrđeno, unatoč mnogim studijama koje su se bavile ovom temom. Rizici dugotrajne
intubacije moraju se odvagnuti s prednostima traheotomije, kao i rizicima postupka.14 Ranije preporuke sugerirale su da se traheotomija provodi u
bolesnika kojima je potrebna mehanička ventilacija više od 21 dan.6 Novije smjernice savjetuju da se translaringealna intubacija koristi samo za
pacijente kojima je potrebno manje od 10 dana umjetne ventilacije te da se traheotomija provodi za one kojima je potrebna umjetna ventilacija dulje
od 21 dan. Odluka je prepuštena liječniku za one pacijente koji padaju između 10 i 21 dan.15 Uobičajena metoda određivanja potrebe i vremena
traheotomije je "anticipativni pristup". To uključuje početnu stabilizaciju pacijenta i liječenje primarnog procesa bolesti. Ako se u prvih nekoliko dana
mehaničke ventilacije osjeti da je ekstubacija moguća, traheotomija se ne smatra potrebnom. Ako se nakon tjedan dana translaryngealne intubacije
pacijent osjeća (1) vjerojatno da će imati koristi od traheotomije i (2) vjerojatno će zahtijevati produljenu intubaciju (više od 7 dodatnih dana), tada
treba provesti traheotomiju.13,16 Kako se poboljšava sposobnost kliničara da predvidi trajanje intubacije, može se razmotriti i ranija traheotomija.
Međutim, unatoč širokoj uporabi, ovaj pristup tek treba utvrditi kako bi se poboljšao pobol i smrtnost pacijenata koji zahtijevaju dugotrajnu
mehaničku ventilaciju.

Postoje mnoge studije koje ispituju odgovarajuće vrijeme za traheotomiju koje obično spadaju u 3 opće kategorije: (1) nerandomizirane
retrospektivne recenzije, (2) prospektivne studije, (3) metaanaliza (retrospektivne recenzije ili prospektivne studije). Česte su opservacijske studije
koje retrospektivno uspoređuju pacijente koji su primili traheotomiju rano nakon intubacije s onima koji su primili traheotomiju negdje nakon
intubacije. Međutim, vrlo je teško ekstrapolirati smislene zaključke iz ovih opservacijskih radova jer populacije pacijenata u 2 skupine mogu biti vrlo
različite, a razlika u upravljanju u pogledu vremena traheotomije može odražavati razlike u percipiranim ishodima pacijenata.

Studija Arabija proučavala je 531 uzastopnog nerandomiziranog pacijenta.17 Otkrili su da je vrijeme traheotomije povezano s povećanim trajanjem
ventilacije, duljinom intenzivne njege i boravkom u bolnici, ali ne i preživljavanjem. Slična retrospektivna studija tonga i dr., promatrala je 592
pacijenta, 128 pacijenata s ET­om koji su primili traheotomiju do 7. dana i 464 pacijenta s LT­om koji su primili traheotomiju nakon 7. dana, što
pokazuje skraćene dane mehaničke ventilacije, duljinu boravka na intenzivnoj njezi i duljinu boravka u bolnici kod pacijenata koji primaju ET, ali nema
poboljšanja u preživljavanju i upali pluća povezanoj s ventilatorom (VAP).18

Shan i dr.19 provedena je metaanaliza opservacijskih studija koje su uspoređivale ET (< 7 dana) s LT (7 ili više dana) u bolesnika s JIL­om. Kombinirali
su podatke iz 6 studija (Armstrong,20 Arabi,17 Moller,21 Flaatten,22 Zalgi,23 i Tong1), gledajući ukupno 2037 ispitanika. Otkrili su da je smrtnost u skupini
ranih traheotomija bila znatno niža od kasne skupine nakon 1 godine (26,1% naspram 29,8% P = 0,02). Osim toga, trajanje mehaničke ventilacije bilo je
kraće u ranoj skupini od kasne skupine (srednja razlika 10,04 dana, P = 0,001), boravak na intenzivnoj njezi bio je kraći u ranoj skupini traheotomije
(srednja razlika 8,8 dana, P < 0,001), boravak u bolnici bio je kraći u ranoj skupini traheotomije (srednja vrijednost 12,18 dana, P < 0,001), i nije bilo
razlike u učestalosti VAP­a između 2 skupine.

Novija opservacijska studija, koja je proučavala traheotomije u programu poboljšanja kvalitete kvalitete traume Američkog koledža kirurga, koristila je
dobro uravnoteženu sklonost usklađenu s kohortom od 1154 pacijenta u pokušaju smanjenja pristranosti i usporedila ranu (≤ 8 dana) u odnosu na
kasnu (> 8 dana) traheotomiju. Otkrili su da je ET povezan s manje dana mehaničke ventilacije (10 naspram 16), kraćim boravkom na intenzivnoj njezi
(13 naspram 19 dana), kraćom duljinom boravka u bolnici (20 naspram 27 dana) i manjom učestalošću upale pluća (41,7% naspram 52,7%), dubokom
venskom trombozom (DVT) (8,2% naspram 14,4%) i dekubitusom (4,0% naspram 8,9%). Smrtnost bolnica bila je slična između 2 skupine.24

Postoji niz većih opservacijskih studija, koje, kao i ove manje jednocentrične studije, obično pokazuju korist za ranu traheotomiju i pridonijele su
interesu za obavljanje rane traheotomije. Studija Freemana i dr.25 pregledali su podatke 43.916 pacijenata od kojih je 2473 imalo traheotomiju.
Pokazalo se da je vrijeme traheotomije značajno koreliralo s trajanjem mehaničke ventilacije, boravka na intenzivnoj njezi i boravka u bolnici. Slična
studija proučavala je traheotomiju u bolnicama za akutnu njegu u bolnicama u Ontariju.26 Između 1992. i 2004. godine 10.927 pacijenata primilo je
traheotomiju: 3758 je primilo ranu traheotomiju (≤ 10 dana), a 7169 pacijenata kasnih traheotomiju. Pacijenti koji su primali ranu traheotomiju imali su
nižu smrtnost od 90 dana, 1 godinu i proučavali su smrtnost. Na multivarijatnoj analizi svako kašnjenje od 1 dana bilo je povezano s povećanom
smrtnošću. Iako su ove opservacijske studije izvrsno polazište, postoji niz razloga zašto se njihovi nalazi ne mogu ekstrapolirati na potencijalno
upravljanje traheotomijom. Najvažnija među njima je potencijalna pristranost u odabiru u određivanju tko je primio ranu naspram kasneotomije.
Downloaded 2023­1­1 5:52 A  Your IP is 31.223.128.254
Međutim, ove opservacijske studije u najmanju su ruku promicale koncept da bi ET mogao biti koristan i potaknule veće prospektivne studije.
Chapter 109: Controversies: Early Tracheotomy, Bradley A. Schiff Page 2 / 6
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Provedene su brojne prospektivne studije koje su uspoređivale ranu i kasnu traheotomiju. Između studija postoje značajne razlike u definicijama,
metodologijama i zaključcima. Studija Kocha i dr.27 pregledano je 100 pretežno kirurških pacijenata u sveučilišnoj bolnici u Geibenu Njemačkoj,
Pokazalo se da je vrijeme traheotomije značajno koreliralo s trajanjem mehaničke ventilacije, boravka na intenzivnoj njezi i boravka u bolnici. Slična
Access Provided by:
studija proučavala je traheotomiju u bolnicama za akutnu njegu u bolnicama u Ontariju.26 Između 1992. i 2004. godine 10.927 pacijenata primilo je
traheotomiju: 3758 je primilo ranu traheotomiju (≤ 10 dana), a 7169 pacijenata kasnih traheotomiju. Pacijenti koji su primali ranu traheotomiju imali su
nižu smrtnost od 90 dana, 1 godinu i proučavali su smrtnost. Na multivarijatnoj analizi svako kašnjenje od 1 dana bilo je povezano s povećanom
smrtnošću. Iako su ove opservacijske studije izvrsno polazište, postoji niz razloga zašto se njihovi nalazi ne mogu ekstrapolirati na potencijalno
upravljanje traheotomijom. Najvažnija među njima je potencijalna pristranost u odabiru u određivanju tko je primio ranu naspram kasneotomije.
Međutim, ove opservacijske studije u najmanju su ruku promicale koncept da bi ET mogao biti koristan i potaknule veće prospektivne studije.

Provedene su brojne prospektivne studije koje su uspoređivale ranu i kasnu traheotomiju. Između studija postoje značajne razlike u definicijama,
metodologijama i zaključcima. Studija Kocha i dr.27 pregledano je 100 pretežno kirurških pacijenata u sveučilišnoj bolnici u Geibenu Njemačkoj,
prospektivno randomiziranih do ranih (≤ 4 dana, prosječno 2,8 dana) ili kasnih (≥ 6 dana, prosječno 8,1 dan) traheotomije. Nisu pronašli promjene u
smrtnosti između ET i LT skupina, ali su pronašli statistički značajno smanjenje incidencije VAP­a, trajanja mehaničke ventilacije, JIL­a i boravka u
bolnici u ET grupi. Studija Terragnija i dr.28 u JAMA­i su uspoređeni pacijenti s ET­om (6.­8. dan) i LT pacijenti (13.­15. dan) kao dio randomiziranog
kontrolnog ispitivanja na 12 talijanskih JIL­ova. Šest stotina pacijenata bilo je randomizirano na ranu ili kasnu traheotomiju nakon 48 sati: 145/209
bolesnika s ET grupom primilo je traheotomiju, a 119/210 pacijenata iz skupine LT primilo je traheotomiju. Pronašli su 14% incidencije VAP­a (mjereno
28 dana od randomizacije) u ET skupini u usporedbi s 21% incidencije u LT skupini koja se približila, ali nije dosegla, statističku značajnost (P = 0,07).
Broj dana bez respiratora i dana bez JIL­a statistički se značajno smanjio u ET skupini, ali nije bilo promjena u boravku u bolnici ili smrtnosti između 2
skupine.

Blot et al29 proveo je prospektivnu i randomiziranu studiju 2008. godine koja je procijenila 25 JIL­ova u Francuskoj uspoređujući ET (4. dan) s
produljenom intubacijom. Studija je zaustavljena nakon dvije godine zbog poteškoća u prikupljanju pacijenata, a u studiju su uključena samo 123
pacijenta. Nije bilo razlike u smrtnosti, trajanju ventilacije ili VAP­u između ET i LT skupine, ali bilo je poboljšanja u udobnosti pacijenata i kasnih
simptoma grkljana u ET skupini. Ova je studija bila nedovoljno plaćena i nije postigla svoj cilj zapošljavanja djelomično zbog, kako su autori mislili,
pristranosti pri zapošljavanja i stoga je teško izvući smislene zaključke iz studije. Trouillet et al30 proveo je prospektivnu randomiziranu kontroliranu
studiju koja je proučavala pacijente nakon operacije srca u jednoj francuskoj akademskoj bolnici za koju se očekuje da će trebati više od 7 dana
ventilacije. Oni su randomizirali pacijente na trenutni ET (< dan 5) ili dugotrajnu intubaciju traheotomijom (> 14. dan). Upisano je dvjesto šesnaest
pacijenata, 109 u ET skupini i 107 u LT skupini. Postojale su neke razlike u karakteristikama 2 skupine s višim stopama transplantacije srca, ponovljene
operacije i zamjene bubrega u ET skupini. Samo 27% LT skupine primilo je traheotomije. Nije bilo značajne razlike u danima bez ventilacije,
preživljavanju JIL­a ili boravku u bolnici ili stopama VAP­a između skupina, ali više dana bez sedacije u ET skupini s pacijentima u ET skupini koji su
imali više vremena mirno budni ili lagano sedirani i više dana ugodnih s lakom njegom, ranijom prehranom i mobilizacijom.

Rumbak i dr.31 proveo je prospektivno randomizirano ispitivanje koje je obuhvatilo 120 pacijenata u bolnici MICU na Floridi uspoređujući ranu
perkutanu traheotomiju (48 sati) ili odgođenu traheotomiju (dan 14­16). Otkrili su da su pacijenti u ranoj skupini imali statistički značajnu smanjenu
smrtnost (31,7% naspram 61,7%) stope upale pluća (5% naspram 25%), manje vremena u JIL­u (4,8 naspram 16,2 dana) i dana na mehaničkoj
ventilaciji (7,6 naspram 17,4). Ovaj rad ima manje pacijenata od ostalih radova; međutim, također je stratificirao pacijente na najširu razliku između ET i
LT (< 48 sati naspram > 2 tjedna).

Suđenje TracManu32 je nedavna prospektivna studija koja je bila vrlo očekivana. Bilo je to otvoreno multicentrirano randomizirano kliničko ispitivanje
u sveučilišnim i nesveučilišnim bolnicama u Ujedinjenom Kraljevstvu koje je identificiralo ljude u prva 4 dana od prijema koji će vjerojatno zahtijevati 7
dana podrške respiratorima. Et­ovi su rađeni do četvrtog dana, a LT­ovi su se obavljali do 10. dana ili kasnije. Od ljudi u skupini LT više od polovice nije
dobilo traheotomiju (37% je ekstubirano). U ET skupini bilo je prosječno 13,6 dana mehaničke ventilacije u odnosu na 15,2 dana mehaničke ventilacije
u skupini LT, što se približilo, ali nije dostiglo statističku značajnost (P = 0,06). Nije bilo razlike u duljini boravka na intenzivnoj njezi i smrtnosti, ali
manje sedacije korišteno je u ET skupini. Ova studija naglašava ograničenu sposobnost kliničara da predvide koji će pacijenti zahtijevati respiratornu
podršku jer više od polovice pacijenata u skupini LT nije trebalo traheotomiju.

Iako je većina ovih budućih studija dobro osmišljena, teško je pokrenuti prospektivnu studiju koja bi pokupila male promjene između ET i LT skupina.
Zbog toga postoji niz meta­analiza koje pokušavaju povećati populaciju pacijenata i snagu studije. Studija Griffithsa iz 2005. godine15 pregledano je 5
studija s 406 sudionika: kombinirane studije Rumbaka,31 Bouderka,33 Dunham34Rodriguez35 i Saffle.36 Nisu pronašli nikakve promjene u moralu, iako
je traheotomija imala nešto manji relativni rizik (RR), a nije bilo promjene u bolničkoj upali pluća (iako je traheotomija imala nešto niži RR). Otkrili su da
pacijenti s traheotomijom imaju 8,5 dana manje mehaničke ventilacije i 15,3 dana manje na intenzivnoj njezi. Nedavna (2014.) metaanaliza Wanga i
dr.37 promatra sva randomizirana kontrolirana ispitivanja u vezi s ranom u odnosu na kasnu traheotomiju. Analizirano je 7 istraživanja (Saffle,36
Bouderka,33 Rumbak,31 Barquist,38 Mrlja29 Terragni,28 i Trouillet30), obuhvaća 1044 bolesnika. Nisu pronašli promjene u smrtnosti (iako je opet bilo
nižeg RR­a u ET grupi) i nije bilo promjene u VAP­u (iako je opet došlo do ranog s nižim RR u ET grupi). Nije bilo značajne promjene u duljini mehaničke
ventilacije ili boravka na intenzivnoj njezi.

Downloaded 2023­1­1 5:52 A  Your IP is 31.223.128.254
DISKUSIJA
Chapter 109: Controversies: Early Tracheotomy, Bradley A. Schiff Page 3 / 6
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
Unatoč brojnim studijama koje su proučavale vrijeme traheotomije, ne mogu se donijeti konačni zaključci. Postoji niz potencijalnih objašnjenja za
nedostatak konsenzusa o vremenu traheotomije unatoč brojnim radovima. Prvi pacijenti s traheotomijom su raznolika populacija pacijenata koja
dr.37 promatra sva randomizirana kontrolirana ispitivanja u vezi s ranom u odnosu na kasnu traheotomiju. Analizirano je 7 istraživanja (Saffle,36
Access Provided by:

Bouderka,33 Rumbak,31 Barquist,38 Mrlja29 Terragni,28 i Trouillet30), obuhvaća 1044 bolesnika. Nisu pronašli promjene u smrtnosti (iako je opet bilo
nižeg RR­a u ET grupi) i nije bilo promjene u VAP­u (iako je opet došlo do ranog s nižim RR u ET grupi). Nije bilo značajne promjene u duljini mehaničke
ventilacije ili boravka na intenzivnoj njezi.

DISKUSIJA
Unatoč brojnim studijama koje su proučavale vrijeme traheotomije, ne mogu se donijeti konačni zaključci. Postoji niz potencijalnih objašnjenja za
nedostatak konsenzusa o vremenu traheotomije unatoč brojnim radovima. Prvi pacijenti s traheotomijom su raznolika populacija pacijenata koja
može zahtijevati traheotomiju sekundarnu traumu, opći medicinski problem, respiratorne probleme i akutne (poput upale pluća) i kronične (kao što je
kronična opstruktivna plućna bolest [KOPB]) i komplikacije od operacije, neurološke ozljede itd. Moguće je da ET može koristiti jednoj vrsti pacijenta, a
da pritom ne koristi drugima. Osim toga, ET ima mnogo različitih definicija. Neke studije uspoređivale su ljude koji su primili traheotomiju u roku od 48
sati u odnosu na one koji nisu primili traheotomiju dok nisu prošla 2 tjedna, dok su druge uspoređivale one ranije od 7 dana u odnosu na one 7 dana ili
kasnije. Moguće je da postoje neki prekidi kada rana traheotomija može biti korisna, ali oni nisu izmjereni u tim studijama, ili ako su izmjereni, tada su
bili nedovoljno plaćeni. Sveobuhvatna studija morala bi randomizirati ljude do svakog dana kako bi pronašli idealno vrijeme (a to bi se moglo
razlikovati ovisno o bolesti).

Osim toga, odluka o izvođenju ET­a temelji se na dojmu kliničara da će biti potrebna dugotrajna intubacija, a istovremeno vjeruje da pacijent ima šanse
za oporavak. Studije koje ispituju ET stoga procjenjuju sposobnost kliničara da odredi koji će pacijentima trebati dugotrajnu intubaciju, ali imaju šanse
za oporavak koliko i je li ET koristan. Možda je u pravoj populaciji pacijenata rana traheotomija korisna, ali još nismo u mogućnosti točno odrediti koji
pacijenti odgovaraju tim kriterijima. Postoje brojne studije koje ispituju sposobnost kliničara da predvidi ET,39,40 ali još uvijek ne postoje primjenjive
smjernice za određivanje koji će pacijenti trebati dugotrajnu intubaciju.

Pri analizi podataka neke studije sugeriraju prednosti za ET, a neke ne. Mnoge studije pronalaze korist za neke aspekte ET­a (kao što su povećana
udobnost ili učestalost VAP­a), ali ne i za druge. Međutim, pri donošenju zaključaka o nekim značajkama kao što su duljina mehaničke ventilacije,
boravak na intenzivnoj njezi i boravak u bolnici mora se voditi računa jer ti podaci mogu više ukazivati na probleme sustava ili na način na koji su ti
pacijenti liječeni i trijažirani, a ne stvarne medicinske razlike. Na primjer, pacijenti s traheotomijom mogu imati lakši pristup jedinicama za spuštanje ili
objektima hospicija, čime se smanjuje njihova duljina boravka. Iako se podaci ne nalaze uvjerljivo za ili protiv upotrebe ET­a, više podataka upućuje na
koristi za ET, a nijedan od podataka ne upućuje na štetu za ET. Meta­analiza nije pronašla statistički značajnu korist u smislu smrtnosti i dana
mehaničke ventilacije, ali u oba slučaja RR ET­a bio je manji od RR bolesnika s LT­om.

ZAKLJUČCI
Napisane su mnoge studije koje ispituju prednosti ET­a, ali još uvijek ne postoji jasan konsenzus o ET­u. Heterogenost mnogih studija i populacija
pacijenata koja prima traheotomiju otežava donošenje konačnih zaključaka. Iako se ne može sa sigurnošću navesti da je ET koristan, postoji niz studija
koje sugeriraju da bi mogao biti (a nijedna ne sugerira da je štetan). U najmanju ruku potrebno je više većih i bolje definiranih studija prije nego što
možemo sa sigurnošću reći kada i u kojim pacijentima ET je uvjerljivo koristan.

REFERENCE

1. Hsu CL, Chen KY, Chang CH, Jerng JS, Yu CJ, Yang PC. Vrijeme traheostomije kao odrednice uspjeha odvikavanja kod kritično bolesnih pacijenata:
retrospektivna studija. Crit Care . 2005;9(1):R46–52. [PubMed: 15693966] 

2. Strijelac SM, Baugh RF, Nelms CR et al. Tracheotomyeostomy. str. 45. 2000. Američka akademija za otorinolaringologiju­kirurgiju glave i vrata.
Kompendij kliničkih pokazatelja iz 2000 .

3. Diehl JL, El AS, Touchard D, Lemaire F, Brochard L. Promjene u radu disanja izazvane traheotomijom u bolesnika ovisnih o respiratoru. Am J Respir
Crit Care Med . 1999;159(2):383–388. [PubMed: 9927347] 

4. Davis K Jr., Campbell RS, Johannigman JA, Valente JF, Branson RD. Promjene u respiratornoj mehanici nakon traheotomijeeostomije. Arch Surg .
1999;134(1):59–62. [PubMed: 9927132] 

5. Heffner JE. Uloga traheotomije u odvikavanju. Prsa . 2001;120(suppl 6):S477–S481.

6. Plummer AL, Gracey Dr. Konsenzusna konferencija o umjetnim dišnim putevima u bolesnika koji primaju mehaničku ventilaciju. Prsa .
Downloaded 2023­1­1 5:52 A  Your IP is 31.223.128.254
1989;96(1):178–180. [PubMed: 2500308] 
Chapter 109: Controversies: Early Tracheotomy, Bradley A. Schiff Page 4 / 6
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
7. Heffner JE, Hess D. Upravljanje traheostomijom kod kronično ventiliranog pacijenta. Clin Chest Med . 2001;22(1):55–69. [PubMed: 11315459] 

8. Goldenberg D, Ari EG, Golz A, Danino J, Netzer A, Joachims HZ. Komplikacije traheotomije: retrospektivna studija na 1130 slučajeva. Otolaryngol
4. Davis K Jr., Campbell RS, Johannigman JA, Valente JF, Branson RD. Promjene u respiratornoj mehanici nakon traheotomijeeostomije. Arch Surg .
Access Provided by:
1999;134(1):59–62. [PubMed: 9927132] 

5. Heffner JE. Uloga traheotomije u odvikavanju. Prsa . 2001;120(suppl 6):S477–S481.

6. Plummer AL, Gracey Dr. Konsenzusna konferencija o umjetnim dišnim putevima u bolesnika koji primaju mehaničku ventilaciju. Prsa .
1989;96(1):178–180. [PubMed: 2500308] 

7. Heffner JE, Hess D. Upravljanje traheostomijom kod kronično ventiliranog pacijenta. Clin Chest Med . 2001;22(1):55–69. [PubMed: 11315459] 

8. Goldenberg D, Ari EG, Golz A, Danino J, Netzer A, Joachims HZ. Komplikacije traheotomije: retrospektivna studija na 1130 slučajeva. Otolaryngol
head neck surg . 2000;123(4):495–500. [PubMed: 11020193] 

9. Borman J, Davidson JT. Povijest traheostomije: si spiritum ducit vivit (Cicero). Br J. Anaesth . 1963;35:388–390. [PubMed: 14013998] 

10. Heffner JE, Miller KS, Sahn SA. Traheostomija na odjelu intenzivne njege. 2. dio: komplikacije. Prsa . 1986;90(3):430–436. [PubMed: 3527584] 

11. Shah RK, Lander L, Bobica JG, Nussenbaum B, Merati A, Roberson DW. Ishodi i komplikacije traheotomije: nacionalna perspektiva. Laringoskop .
2012;122(1):25–29. [PubMed: 22183625] 

12. Halum SL, Ting JY, Orač EK, et al. Multiinstitucionalna analiza komplikacija traheotomije. Laringoskop . 2012;122(1):38–45. [PubMed: 22183627] 

13. Heffner JE. Primjena traheotomije i vrijeme. Clin Chest Med . 2003;24(3):389–398. [PubMed: 14535212] 

14. Više E, Ibanez J, Matino E, et al. Prognostički čimbenici u ozljedi laringotraheala nakon intubacije i/ili traheotomije u bolesnika s JIL­om. Eur Arch
Otorhinolaryngol . 2005;262(11):880–883. [PubMed: 16258758] 

15. Griffiths J, Brijač VS, Morgan L, Mladi JD. Sustavni pregled i metaanaliza studija o vremenu traheostomije u odraslih pacijenata podvrgnutih
umjetnoj ventilaciji. BMJ . 2005;330(7502):1243. [PubMed: 15901643] 

16. Heffner JE. Traheotomija vremena: gledanje kalendara ili individualizacija skrbi? Prsa . 1998;114(2):361–363. [PubMed: 9726714] 

17. Arabi YM, Alhashemi JA, Tamim HM, et al. Utjecaj vremena na traheostomiju na trajanje mehaničke ventilacije, duljinu boravka i smrtnost kod
pacijenata na odjelu intenzivne njege. J Crit Care . 2009;24(3):435–440. [PubMed: 19327302] 

18. Tong CCL, Kleinberger AJ, Paolino J. Altman KW. Vrijeme traheotomije i ishodi u kritično bolesnih. Otolaryngol head neck surg . 2012;147(1):44–51.
[PubMed: 22412177] 

19. Shan L, Hao P, Xu F, Chen YG. Prednosti rane traheotomije: meta­analiza temeljena na 6 opservacijskih studija. Respir Njega . 2013;58(11):1856–
1862. [PubMed: 23651574] 

20. Armstrong PA, McCarthy MC, Narodi JB. Smanjena upotreba resursa ranom traheostomijom u bolesnika ovisnih o ventilatoru s tupom traumom.
Kirurgija . 1998;124(4):763–766. [PubMed: 9780999] 

21. Moller MG, Slaikeu JD, Bonelli P, Davis AT, Hoogeboom JE, Bonnell BW. Rana traheostomija u odnosu na kasnu traheostomiju u kirurškoj jedinici
intenzivne njege. Am J Surg . 2005;189(3):293–296. [PubMed: 15792753] 

22. Flaatten H, Gjerde S, Heimdal JH, Aardal S. Učinak traheostomije na ishod u bolesnika na odjelu intenzivne njege. Acta Anaesthesiol Scand .
2006;50(1):92–98. [PubMed: 16451156] 

23. Zagli G, Lipa M, Spina R, et al. Rana traheostomija na odjelu intenzivne njege: retrospektivna studija na 506 slučajeva video­vođenih traheostomija
Ciaglia Blue Rhino. J Trauma . 2010;68(2):367–372. [PubMed: 20154550] 

24. Alali AS, Vage DC, Fowler RA et al. Vrijeme traheostomije kod traumatske ozljede mozga: kohortna studija usklađena s sklonostima. J Trauma
akutna njega surg . 2014;76(1):70–76; rasprava 76­78. [PubMed: 24368359] 

25. Freeman BD, Borecki IB, Coopersmith CM, Buchman TG. Odnos između vremena traheostomije i trajanja mehaničke ventilacije u kritično bolesnih
bolesnika. Crit Care Med . 2005;33(11):2513–2520. [PubMed: 16276175] 
Downloaded 2023­1­1 5:52 A  Your IP is 31.223.128.254
Chapter 109: Controversies: Early Tracheotomy, Bradley A. Schiff Page 5 / 6
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility
26. Scales  DC, Thiruchelvam  D, Kiss  A, Redelmeier  DA. The effect of tracheostomy timing during critical illness on long­term survival. Crit Care Med .
2008;36(9):2547–2557.  [PubMed: 18679113] 
Ciaglia Blue Rhino. J Trauma . 2010;68(2):367–372. [PubMed: 20154550] 
Access Provided by:

24. Alali AS, Vage DC, Fowler RA et al. Vrijeme traheostomije kod traumatske ozljede mozga: kohortna studija usklađena s sklonostima. J Trauma
akutna njega surg . 2014;76(1):70–76; rasprava 76­78. [PubMed: 24368359] 

25. Freeman BD, Borecki IB, Coopersmith CM, Buchman TG. Odnos između vremena traheostomije i trajanja mehaničke ventilacije u kritično bolesnih
bolesnika. Crit Care Med . 2005;33(11):2513–2520. [PubMed: 16276175] 

26. Scales  DC, Thiruchelvam  D, Kiss  A, Redelmeier  DA. The effect of tracheostomy timing during critical illness on long­term survival. Crit Care Med .
2008;36(9):2547–2557.  [PubMed: 18679113] 

27. Koch  T, Hecker  B, Hecker  A,  et al. Early tracheostomy decreases ventilation time but has no impact on mortality of intensive care patients: a
randomized study. Langenbecks Arch Surg . 2012;397(6):1001–1008.  [PubMed: 22322214] 

28. Terragni  PP, Antonelli  M, Fumagalli  R,  et al. Early vs late tracheotomy for prevention of pneumonia in mechanically ventilated adult ICU patients: a
randomized controlled trial. JAMA . 2010;303(15):1483–1489.  [PubMed: 20407057] 

29. Blot  F, Similowski  T, Trouillet  JL,  et al. Early tracheotomy versus prolonged endotracheal intubation in unselected severely ill ICU patients.
Intensive Care Med . 2008;34(10):1779–1787.  [PubMed: 18592210] 

30. Trouillet  JL, Luyt  CE, Guiguet  M,  et al. Early percutaneous tracheotomy versus prolonged intubation of mechanically ventilated patients after
cardiac surgery: a randomized trial. Ann Intern Med . 2011;154(6):373–383.  [PubMed: 21403073] 

31. Rumbak  MJ, Newton  M, Truncale  T, Schwartz  SW, Adams  JW, Hazard  PB. A prospective, randomized, study comparing early percutaneous
dilational tracheotomy to prolonged translaryngeal intubation (delayed tracheotomy) in critically ill medical patients. Crit Care Med . 2004;32(8):1689–
1694.  [PubMed: 15286545] 

32. Young  D, Harrison  DA, Cuthbertson  BH, Rowan  K; TracMan Collaborators. Effect of early vs late tracheostomy placement on survival in patients
receiving mechanical ventilation: the TracMan randomized trial. JAMA . 2013;309(20):2121–2129.  [PubMed: 23695482] 

33. Bouderka  MA, Fakhir  B, Bouaggad  A, Hmamouchi  B, Hamoudi  D, Harti  A. Early tracheostomy versus prolonged endotracheal intubation in severe
head injury. J Trauma . 2004;57:251–254.  [PubMed: 15345969] 

34. Dunham  CM, LaMonica  C. Prolonged tracheal intubation in the trauma patient. J Trauma . 1984;24:120–124.  [PubMed: 6694236] 

35. Rodriguez  JL, Steinberg  SM, Luchetti  FA, Gibbons  KJ, Taheri  PA, Flint  LM. Early tracheostomy for primary airway management in the surgical
critical care setting. Surgery . 1990;108:655–659.  [PubMed: 2218876] 

36. Saffle  JR, Morris  SE, Edelman  L. Early tracheostomy does not improve outcome in burn patients. J Burn Care Rehabil . 2002;23:431–438.  [PubMed:

12432320] 

37. Wang  F, Wu  Y, Bo  L,  et al. The timing of tracheotomy in critically ill patients undergoing mechanical ventilation: a systematic review and meta­
analysis of randomized controlled trials. Chest . 2011 Dec;140(6):1456–1465.

38. Barquist  E. A randomized prospective study of early vs late tracheostomy in trauma patients. Proceeding of the American Association for the
Surgery of Trauma, 2004. http://www.aast.org/PDF/04absOral.pdf. Accessed May 10, 2005.

39. Veelo  DP, Binnekade  JM, Buddeke  AW, Dongelmans  DA, Schultz  MJ. Early predictability of the need for tracheotomy after admission to ICU: an
observational study. Acta Anaesthesiol Scand . 2010;54(9):1083–1088.  [PubMed: 20887410] 

40. Papuzinski  C, Durante  M, Tobar  C, Martinez  F, Labarca  E. Predicting the need of tracheostomy amongst patients admitted to an intensive care
unit: a multivariate model. Am J Otolaryngol . 2013;34(5):517–522.  [PubMed: 23809275] 

Downloaded 2023­1­1 5:52 A  Your IP is 31.223.128.254
Chapter 109: Controversies: Early Tracheotomy, Bradley A. Schiff Page 6 / 6
©2023 McGraw Hill. All Rights Reserved.   Terms of Use • Privacy Policy • Notice • Accessibility