Hemijsko oru�je (H/o) �ine hemijske materije poznate kao toksi�ne hemikalije(TH),

zajedno sa sredstvima kojima se primenjuju.

TH nanose povrede �ivoj sili i kontaminiraju �ivu silu, materijalna sredstva i
sredinu u kojoj se primenjuju.
TH su toksi�na jedinjenja koja u vrlo malim koli�inama na boji�tu nanose gubitke
�ivoj sili ili smanjuju njenu sposobnost.
TH se na boji�tu pojavljuju u vidu gasova, para, aerozola i kapljica.
U organizam �oveka TH dospevaju preko organa za disanje, ko�e i sluzoko�e, organa
za varenje i otvorenih rana.

Pod "hemijskim oru�jem" se podrazumeva, zajedno ili odvojeno:

a) Toksi�ne hemikalije i njihovi prekusori, osim za one namene koje nisu zabranjene
ovom Konvencijom, u meri u kojoj njihovi tipovi i koli�ine odgovaraju takvim
namenama;
b) Municija i sredstva, posebno konstruisana da izazovu smrt ili neko drugo
o�te�enje toksi�nim osobinama onih TH odre�enih u podta�ki (a), koje se emituje kao
rezultat upotrebe takve municije i sredstava;
c) Sva oprema posebno konstruisana za upotrebu koja je direktno vezana za
kori��enje municije i sredstava odre�enih u podta�ki (b).

Pod "toksi�nom hemikalijom" se podrazumeva:

Svaka hemikalija koja hemijskim dejstvom na �ivotne procese mo�e da izazove smrt,
privremeno onesposobljavanje ili trajno o�te�enje ljudskog ili �ivotinjskog
organizma. To se odnosi na sve takve hemikalije, bez obzira na njihovo poreklo ili
na�in proizvodnje, i bez obzira da li su proizvedene u posebnim postrojenjima, a
nalaze se u municiji ili van nje.

Klasifikacija TH:

a) prema nameni: smrtonosni, za privremeno onesposobljavanje i protivbiljni

b) prema toksi�nim svojstvima: TH nervnoparaliti�kog dejstva, TH plikava�kog

dejstva, TH zagu�uju�eg dejstva, TH op�teotrovnog dejstva, TH nadra�uju�eg dejstva,
i toksini

c) prema postojanosti: kratkotrajni, dugotrajni.

TH nervno-paraliti�kog dejstva

Najva�niji predstavnici su: sarin, soman, tabun i VX. To su vrlo otrovne materije,
veoma efikasne u smrtonosnom delovanju na �ivu silu. Ove TH su te�nosti bez boje i
nalikuju vodi (sem tabuna koji mo�e biti slabe �ute boje). Lako su isparljivi sem
tabuna i VX i mogu se primeniti u svako doba dana i godine i na veoma niskim
temeparaturama. Zajedni�ka im je karakteristika da u organizam lako prodiru svim
putevima, ne ostavljaju�i na mestu prodiranja nikakve tragove. Lako se upijaju u
osu�ene uljane boje, lakove, gumu i porozne materijale.
Pri lakom trovanju javlja se su�enje zenica i stezanje u grudima. Ovi znaci
trovanja i��ezavaju posle 1-2 dana.
Detekcija-hemijskim detektorima i po znacima dejstva na organizam.
Za�tita- pravilna upotreba sredstava za�tite i upotreba autoinjektora.

TH plikava�kog dejstva

Predstavnici:sumporni iperit, luizit i azotni iperit. Pored op�teotrovnog dejstva

izazivaju i povrede na ko�i i sluzoko�i. Te povrede se ispoljavaju kao crvenilo,
peckanje, stvaranje plikova i rana. Plikavci su slabo isparljive uljaste te�nosti
od �u�kaste do tamnomrke boje sa karakteristi�nim mirisom. To su dugotrajne TH,
javljaju se u vidu kapljica, magle ili pare. U organizam dospevaju preko ko�e,
sluzoko�e, organa za disanje i probavnih organa. Pri trovanju preko ko�e prvi znaci
se javljaju tek nakon skrivenog perioda od 2 do 12 �asova. Kod dejstva iperita tek
nakon 6 �asova javljaju se svrab, peckanje i crvenilo ko�e. Posle 16-30 �asova
pojavljuju se mnogobrojni sitni plikovi koji se zatim spajaju u ve�e, ispunjene
�u�kastom te�no��u. Ovi plikovi prskaju i nastaju otvorene rane koje te�ko i sporo
zarastaju.
Detekcija-organolepti�ki i hemijskim detektorima.
Za�tita- pravilna upotreba sredstava za�tite.

TH zagu�uju�eg dejstva

Predsdtavnici: fozgen i difozgen. Deluju preko organa za disanje, napadaju i

o�te�uju plu�no tkivo, izazivaju�i gu�enje i smrt. To su kratkotrajne TH. Fozgen se
na otvorenom prostoru zadr�ava leti15-20 minuta (difozgen oko 3 �asa), a zimi oko
1�as. Dejstvo zagu�ljivaca najpre izaziva nadra�aj sluzoko�e u grlu, ka�alj, laku
nesvesticu, glavobolju, isprekidano disanje i jako stezanje u grudima. Po izlasku
iz kontaminirane atmosfere nastaje zati�je 4-5 �asova (skriveni period) kada se
zatrovani dobro ose�a, a znaci trovanja se ne javljaju. Posle skrivenog perioda
dejstva (prose�no oko 4 �asa) dolazi do poja�anog ka�lja i obilnog iska�ljavanja
penaste i krvave sluzi, ubrzanog pulsa, povi�ene temperature, glavobolje,
nesvestice, bolova u grudima i grlu. Smrt nastupa posle trovanja za dva dana, a kod
visokih koncetracija znatno br�e.
Detekcija-organolepti�ki i hemijskim detektorima.
Za�tita-pravilna upotreba za�titne maske.

TH op�teotrovnog dejstva (krvni)

Predstavnici: cijanovodoni�na kiselina i hlorcijan. Deluju u vidu para preko organa

za disanje samo u odre�enim koncetracijama. Mala koncetracija je bezopasna za
�oveka. Visoka koncetracija je veoma opasna, jer skoro trenutno izaziva smrt kod
neza�ti�enog ljudstva. Pri dejstvu cijanovodoni�nom kiselinom prvi znaci trovanja
nadra�aj o�iju i grla, zatim stezanje u grudima, ote�ano disanje i ose�aj straha.
Zatrovani ose�a metalni ukus u ustima. Po izlasku iz kont. atmosfere ovi znaci
nestaju, a kao posledica se javlja vi�ednevna glavobolja i malaksalost. Pri te�kom
trovanju smrt nastupa skoro trenutno. Zatrovani uz prodoran krik (cijanski krik)
gubi svest, pada i ima jake gr�eve. Uz �iroko ra�irene zenice umire za nekoliko
minuta.
Detekcija-organolepti�ki i hemijskim detektorima
Za�tita-pravilna upotreba za�titne maske.

OP�TE KARAKTERISTIKE H/O

? proizvodnja je relativno jeftina

? proizvodnju i ispitivanje je mogu�e prikriti
? uspe�na za�tita je veoma slo�ena
? primenom se uni�tava �iva sila bez fizi�kog uni�tenja MTS
? raznovrsnost TH i sredstava primene omogu�uju gipku primenu H/o zavisno od vrste
i osobine cilja, mesta, vremena, u�inka...
? vremenski i prostorno dejstvo, nepotrebna preciznost
? negativno svojstvo zavisnost od meteorolo�kih prilika, slo�enosti analize ciljeva
i predhodne procene rezultata dejstava
? trajanje opasnosti zavisi od postojanosti TH.
Poslao: 05 Mar 2006 22:18