1.

- Приликом планирања образовања на нивоу једне државе потребно је консултовати

образовне системе и потражњу привреда других земаља у географској близини, као и оних
са којимa држава блиско сарађује .ДА НЕ

- У развијеним земљама је веома истакнута централизација финансирања образовања на

локалном нивоу и нивоу образовне институције .ДА НЕ

- Национални просветни савет је интитуција која управља школством на регионалном

нивоу. ДА НЕ

- Вођење у васпитно-образовној установи укључује предочавање циља запосленима и

задатака школе, указивање на начине и могућа решења, стварање климе сарадње,
подстицање на креативни приступ раду, развој хумане комуникације, подизање стручне
компетенције и представљање инстереса запослених и изван школе . ДА НЕ

- Новија истраживања показују да сукоби имају искључиво негативне доприносе у

животу и раду. ДА НЕ

- Процес планирања обухвата следеће фазе: анализа циљева, утврђивање активности

потребних за остварење циљева, повезивање активности с обзиром на расположиве
ресурсе, делегирање овлаштења сарадницима, координисање додељених овлаштења и
информација. ДА НЕ

- Корисно је укључити запослене у промене амбијента у којем проводе своје радно време
те стварати позитивну околину. ДА НЕ

- Образовни стандарди везани су за исходе образовања тј.за постигнућа ученика. ДА НЕ

- Интерну евалуацију школе обавља Министарство просвете. ДА НЕ

- Већина релевантних информација о образовном систему требало би да да буде доступна
свим интересним групама, што је могуће обезбедити одговарајућим информационим
системом. ДА НЕ

- Интерну евалуацију васпитно-образовних установа обавља Национални просветни

савет.ДА НЕ

- У школском одбору се не налазе представници ученичког парламента.ДАНЕ

- Основно образовање је у нашој земљи обавезно.ДА НЕ

- Позиција губитник-губитник као резултат конфликта значи да је једна страна победила, а

друга морално или материјално претпрпела штету.ДА НЕ

- Директор менаџер се претежно у свом деловању усмерава на стручно-педагошки рад.ДА

НЕ

- Наставници и васпитачи имају обавезу да планирају поступке подстицања самопуздања

и самопоштовања ученика.ДА НЕ

- Стандарди постигнућа јесу скуп исхода образ.и васпит.који се односе на сваки ниво,
циклус, врсту образовања, образовни профил, разред, предмет, односно модул.ДАНЕ

- Развојни план установе јесте стратешки план развоја установе који садржи приоритете у
остваривању образовно-васпитног рада и доноси се на период од годину дана.ДА НЕ

- Самовредновање је континуиран процес који није обавезујућ за све школе.ДА НЕ

- Директор образовне установе код нас није у ситуацији да материјално стимулише добар
рад својих запослених.ДА НЕ
- Сврха децентрализације у школству јесте побољшање квалитета образовања.ДА НЕ

- Професионални развој запослених у образовању није део школског програма и не

обухвата све запослене.ДАНЕ

- Норме, вредности и уверења представљају производ школске културе.ДА НЕ

- Имајући у виду хијерархију послова у школи вертикална диференцијација школе није

сложена.ДА НЕ

- Вођење не би требало разликовати од појма менаџмент. ДА НЕ

- У већини европских држава на директоре се гледа као на трансформационе лидере. ДА

НЕ

- Нема стварних доказа да постигнућа ученика директно зависе од способности и праксе

лидера школа. ДА НЕ

2. Особа која поседује добра стручна знања, али је слаба у придобијању људи је:
а) не-вођа
б) вођа
в) вођа-техничар
г) вођа-политичар

3. Ако је директор особа која воли да смишља казне за своје запослене, њега
карактерише:
а) демократски стил вођења
б) аутократски стил вођења
в) допуштајући стил вођења
г) деструктивни стил вођења
4. Узимајући у обзир тимске улоге по М. Белбин особа – члан тима који има
покретачку силу којом код осталих чланова елиминише неефикасност назива се:
а) специјалистаб) координатор
в) изазивачг) иноватор

5. Наведите функције руковођења: планирање, организовање, управљање људским

ресурсима, вођење, вредновање.

6.Наведите правила у вођењу разговора за превазилажењу конфликата:

- Започети разговор о преовладавању конфликата само ако има изгледа на успех;
- Приступити разговору у више термина, корак по корак;
- Структурирати сваки појединачни термин разговор;
- Задржати своје властито мишљење за себе;
- Покушати навести стране у конфликту да заједно пронађу решење;
- Имати стрпљења.

7. Наведите 8 кључних компетенција које представљају референтни оквир за

образовање за 21. век: (Aко тражи да се објасни)
- комуникација на матерњем језику: способност изражавања и тумачења концепата,
мисли, осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми;
- комуникација на страном језику: способност изражавања и тумачења концепата, мисли,
осећања, чињеница и мишљења у усменој или писаној форми укључујући вештине
посредовања сумирањем, тумачењем, превођењем, парафразирањем и на друге начине,
као и интеркултурално разумевање;
- математичке, научне и технолошке компетенције: основно нумеричко резоновање,
разумевање света природе, способност примене знања и технологије за људске потребе
(медицина, транспорт, комуникације и др.);
-дигитална компетенција: самопоуздано и критичко коришћење информационих и
комуникационих технологија за рад, одмор и комуникацију;
- учење учења: способност да се ефективно управља сопственим учењем: планирање,
управљање временом и информацијама, способност да се превазиђу препреке како би се
успешно учило, коришћење претходних знања и вештина, примена знања и вештина у
различитим ситуацијама, индивидуално и/или у групи;
- друштвене и грађанске компетенције: способност да се ефикасно и конструктивно
учествује у друштвеном и радном животу и да се ангажују у активном и демократском
учешћу, посебно у све разноврснијим заједницама;
- осећај за иницијативу и предузетништво: способност да се идеје претворе у акцију кроз
креативност, иновативност и преузимање ризика, као и способност за планирање и
управљање пројектима;
- културолошка освешћеност и изражавање: способност да се схвати значај креативних
идеја, искустава и емоција у различитим медијима – музика, књижевност, плес, ликовна
уметност и друго.

8. Наведите неколико особина директора школе које позитивно делују на увођење

промена у школи:
- Креира визију; ефикасно комуницира; нуди сигурност; разуме потребе других али и своје
сопствене; промовише позитивну културу школе; води школу са љубављу и посвећености.

9. Наведите 5 активности путем којих школа може себе да трансформише у успешну

организацију:
- Сарадња школе са локалним заједницама, медијима, туристичком организацијом;
- Сарадња школе са родитељима;
- Сарадња школе са невладиним организацијама;
- Сарадња школе са другим школама;
- Школски пројекти

10. Наведите шта се још може вредновати у следећој кључној области

самовредновања: РУКОВОЂЕЊЕ, ОРГАНИЗАЦИЈА И ОБЕЗБЕЂИВАЊЕ
КВАЛИТЕТА
- професионална компетенција;
- умеће способности руководиоца;
- ефикасност руковођења;
- тимски рад;
- школски менаџмент;
- планирање и остваривање школског развојног плана;
- извештавање о квалитету рада;
- обезбеђивање квалитета.

11. Менаџере који прате шта се дешава у организационом окружењу, али избегавају
промене називамо:
а) реактивисти
б) неактивисти
в) менаџери проактивне оријентације
г) менаџери реактивне оријентације

12.Масловљева теорија хијерархије потреба полази од диференцирања различитих

потреба појединаца и то следећим редом: физиолошке потребе, потреба за сигурношћу,
потреба за прихватањем, , потреба за поштовањем и потреба за самоостварењем. За
разлику од ове теорије, теорија троступањске хијерархије (Алдерфер) темељи се на 3
категорије потреба: потребама егзистенције, потребама повезаности и потребама раста и
развоја.

13.Циљеви образовања и васпитања, између осталог, треба да обезбеде пун

интелектуални, емоционални, социјални,ментални и физички развој сваког детета и
ученика, у складу са његовим узрастом, развојним потребама и интересовањима, као и
развој способности опажања, анализирања, примене и саопштавања информација, уз
вешто и ефикасно коришћење информационо-комуникационих технологија.

14.Фулан (1991) је идентификовао неколико особина директора школе које позитивно

делују на промене у школи, док школе чији их директори поседују добро прихватају
промене. Те особине су:
- уска сарадња са особљем како би одредили и подржали спровођење иновација;
- сарадња са стручним сарадницима, вођама смена.. током целе школске године;
- развијање позитивне организацијске структуре;
- консултације;
- проматрања;
- стално подупирање процеса промене.

15.Самовредновање је процес који одвија кроз више могућих фаза и активности:

- дискусија у што ширем кругу - анализа стања у школи;
- избор кључних области и подручја вредновања;
- сагледавање постојећег стања у изабраним кључним областима;
- уочавање јаких и слабих страна;
- израда плана за отклањање уочених слабости;
- утврђивање ефекта планираних активности.

16. Школску културу која омогућава промене чине:

- Уважавање ученика;
- Демократско вођење;
- Учествовање заполсених у одлучивању;
- Подела одговорности;
- Отвореност за иновације

17. Школа с културом која НЕ омогућава промене:

- Не води бригу о потребама ученика;
- Ауторитарно вођење;
- Осигурање „реда и мира“;
- Иновације сматра модним хиром ограниченог трајања

18. Препоруке за управљање сукобом: (На пример добијемо три да објаснимо)

- Признавати, а не прикривати сукобе- отвореност уместо потискивања значи промену
погледа на конфликт и усмеравање унутрашње енергије у правом смеру.
- Интересовати се за изворе сукоба - конкретно распитивање уместо тражења оправдања
поручује саговорнику да има право на конфликтну напетост и супротстављену позицију те
да постоји интерес за разјашњавање.
- Симетричне нагодбе- „Ја“ изјаве уместо пребацивања кривице, нпр. „Ја овако видим
ситуацију...“ „А како Ви видите ставрно стање?“ „Шта предлажете као решење?“
- Имати добру оријентацију - правовремено добијање повратне информације уместо
оправдања , може прекинути нападе и одбране и смањује се ескалација сукоба.
- Конфликте лишити драматичности- показати одважност уместо јадиковања значи
учвршћивати став уместо доживљаја о нерешивости конфликта.
- Мислити систематски- не моралисати, имати способност замене улога, тј. замислити се у
положају другога.
- Дефинисати оквире- позив учесницима конфликта на разговор за округли сто уместо
појединачних разјашњавања у мирној соби. Расте осећај одговорности и потреба
заједничког решавања проблема.
- Јачати рефлексивну субјективност- сазнати ставове учесника конфликта доприноси
битној промени перцепције конфликта. Различити погледи се вреднују као добитак и
доприносе решавању сукоба.
- Водити активно- изразити поверење, разјаснити оквире деловања и подстицати јер то
ствара осећај слободе, сигурности и добре оријентације.
- Мењати основно држање- живети у оријентацији добитник-добитник уместо добитник-
губитник. Обогаћивати конфликте јер они стварају прилаз схватању и разумевању.

19. Објасните на који начин би требало искористити предности тимског рада у

обликовању визије образовне установе и пута према њеном остварењу:
Рад у тиму подстиче креативност, иновативност, комбинација идеја чланова, различита
знања и искуства доводе до развојних идеја и новог начина рада. Својим речима уклопи у
питање.

20. Опишите начин понашања директора који примењује leissez - faire стил у
руковођењу установом?
Leissez – faireстил је стил у ком се сарадницима и запосленима допушта највише слободе.
Везана је за допуштајући стил. То је стил вођења где се директор минимално уплиће у
посао запослених, даје им “одрешене руке”, тако да имају висок степен слободе у раду.
Запосленима је препуштено самостално одређивање циљеве и одређивање средства за
њихово постизавање, а улога се манагера своди на помагање у раду у првом реду
прибављањем потребних информација за рад и повезивањем с вањским окружјем.Овај
стил је применљив тамо где је кадар високообразован и изузетно стручан, односно где су
запослени специјалисти у ссвом подручју.

21. Објасните следећа начела за мотивисање запослених у школи:

- у вези са планирањем активности у школи

Мотивисање усмерено на остварење нечег будућег- неког малог или великог циља;
Укључивање људи и њихово активно учествовање делује врло подстицајно, директор
треба добро да познаје своје запослене како би знао на који начин може да их мотивише;

- у вези са атмосфером у колективу

Подстаћи запослене личним примером (доласком на посао на време, информисање о

новостима, ширити позитивну климу); Директор треба од своје зборнице да направи тим-
резултати неће изостати, јер осећај припадности тиму делује мотивирајуће;

- у вези са комуникацијом са запосленима

22. Објасните како директор образовне установе демонстрира своју развојну

компетенцију?
Развојна компетенција омогућава директору успесно вођење стручно педагошког развоја и
пословања школе. Она укључује обликовање визије, пројектовање развоја, иновације рада
школе, пословање школе и примена стандарда квалитета.

23. Објасните шта за Вас као учитеља или васпитача значе следећи национални
циљеви образовања и васпитања. Какве импликације на Ваш наставни/васпитни рад
имају ови циљеви?

а),,Развој свести о себи, самоиницијативе, способности самовредновања и изражавања

свог мишљења“

б),,Развој мотивације за учење, оспособљавање за самостално учење, учење и образовање

током целог живота“

24. Опишите индикаторе који показују да је реч о школи/предшколској установи у

којој влада негативна(,,отровна“) култура! (Ово се карактеристике)
- неприхватање позитивних иновација;
- несклоност особља стручном усавршавању;
- нерешавање проблема и сукоба;
- склоност критици свега;
- небрига за успех и резултате ученика.

25. Полазна функција руковођења је:

а) планирање б) контрола
в) вођење г) вредновање
26. Наведите пожељне компетенције директора школе/предшколске установе:
Лична компетенција, развојна компетенција, стручна компетенција,
социјалнакомпетенција, акцијскакомпетенција.

27. Наведите 3 могуће користи од конфликата у школској средини:

Конфликт побољшава међусобне односе, дискутовањем о конфликту, чланови
организације постају свеснији и способнији да се суоче са проблемима, конфликти нам
помажу да упознамо себе и друге, побољшавају лични развој, побољшавају психолошки
развој....

28. Наведите и објасните 5 особина личности које поседују особе са лидерским

особинама?
- Током целе године сарађује са стручним сарадницима, вођама смена;
- Тесна сарадња са особљем како би спровели и подржали спровођење иновација;
- Развија позитивне организацијске структуре;
- Консултује се;
- Проматра;
- Стално подупире процес промене

Још сам додала на сваку ту – развија, иновира, оријентише се на људе, оријентише се на

дугорочне циљеве, креира, негује креативност и сваку објаснила.

29. Наведите шта се још може вредновати у следећој кључној области

самовредновања: Постигнућа ученика:
- успех у учењу (на нивоу разреда, одељења, школе);
- квалитет знања;
- постигнућа ученика на квалификационим и пријемним испитима и такмичењима;
- мотивација ученика;
- вредности код ученика

30. Дајте конкретан пример како ћете радити са ученицима/децом у циљу

остваривања следећих националних циљева образовања.

*зна како да учи

Учитељ би требао да научи ученике да самостално изграде и примене стратегију која ће
им омогућити лакше запамћивање и учење градива. Научити ученика да ефективно
управљају сопственим учењем, да планирају и управљају временом које им је потребно да
науче одређено градиво као и информацијама неопходним за савладавање градива.
Научити ученике да користе претходна знања и вештине као и да их примене у
новонасталим ситуацијама...

*покреће и спремно прихвата промене, преузима одговороност и има предузетнички

приступ и јасну оријентацију ка оставарењу циљева и постизању успеха
Развити код ученика способност да идеје претвори у акцију. Подучити га креативностии
иновативности у претварању идеја у акције. Подстаћи ученика да да преузме ризик како
би био слободан да реализује одређене идеје. Научити ученике да се током рада праве
грешке и да их је могуће исправити како би научио да прихвата промене које су настале
током процеса рада..

31. Како су повезане акцијска и социјална компетенција директора школе?

У Социјалну спада да разуме значај социјалних односа а у акцијску спада да даје лични
пример, помаже, активно учествује у раду школе, ствара услове за рад и истиче
индивидуална постигнућа. У књизи се наводи да је отворен и праткично деловање.
Сликаћу тај део из књиге. Ја сам ту објашњавала како задовољан радник може да пружи
много боље резултате. Зато директор мора да вреднује постигнућа и мотивише запослене.
Када је запослени задовољан условима на послу, када добија помоћ, има модел на кога се
угледа, он нема ни проблем са осносима у колективу. Важно је и да су јасно подељене
улоге и да свако зна који је његов задатак и преузима одговорност за резултате. У
суштини, полазила сам од тога да задовољан радник нема потребу да се са неким свађа јер
му на послу лепо, осећа се вредним и задовољан је.
32. Објасните савремено схватање сукоба у радним ситуацијама међу запосленима у
школи.
Сукоб не би требало да се посматра у погледу губитник губитник или добитник губитник.
Најбоље решење сукоба је где су обе стране добитници. Узроци сукоба могу бити разни,
као и начин њиховог решавања. Постоје препоруке како разговором решавати сукоб и
заповести, као и препоруке за решавање. Различита мишљења нам дају могућност да
сагледамо што више идеја и одлучимо се за ону која нам је стварно потребна, тако да на
сукоб можемо гледати кроз различитост која нам омогућава виши успех. У суштини у
различитости је успех.

33. Зашто је велики број ваннаставних активности неопходан фактор успешне школе
и успешног руковођења школом?
Ваннаставне активности су битне за социјалну климу, учешће, сарадничке односе, јача
социјалне и емоционалне снаге. Јача сарадњу и везу између ученика и наставника. Оне
могу бити заједнички излети, боравак у природи, одлазак у зоо врт и слично.

34. Наведите и објасните на 2 конкретна примера на који начин је могуће укључити

ученике у активности у школи како би они имали значајну улогу у формирању
школске културе?
Сајмови, вршњачка подршка, ваннаставне активности, ђачки парламент, манифестације...а
неко је рекао да постоје и конкретни примери у њеној зеленој књизи..
Сајмови – предмете (грнчарија, вез, дрвенарија), које ученици направе у школи, уз помоћ
родитеља и у сарадњи са учитељем, могу да продају на сајмови које ће посетити велики
број људи. На тај начин, ученици ће се осећати вредно, управо зато јер се приказују
њихови ручно прављени радови, а самим тим утицати на ширење осећаја да у одређеној
школи влада позитивна школска култура, јер ће остали увидети да у школи ученици нису
усперени само на пуко усвајање градива, већ да се у школи негује и практичан рад и
постигнућа ученика.

35. Објасните 1 идеју за школски пројекат који би имао за циљ унапређење

хоризонталног стручног усавршавања наставника и учитеља.
Школски пројекат „Инфотека“ – Наставник информатике у вишим разредима основне
школе, помаже учитељима да се ближе упознају са радом на рачунару који ће им бити све
потребнији у раду.
„Еко патрола“ где се нпр. сакупља папир, хартија и након продаје може да се окречи
трпезарија, офарба ограда.... Можемо укључити и родитеље. Важан је договор, подела
задужења, задатака... Утиче на социјалне односе, развој комуникације, сарадње, јачање
веза...

„Сађење биљака и дрвећа“ у дворишту, нпр у оквиру сарадње са наставником из биологије

или природе и друштва. Деца уче у природи, које све семе постоји, како се сади, негује...
Могу да виде резултат свог рада, раст и цветање... Захтева даљу поделу одговорности,
договор ко и када залива... Брига о природи, јачање еколошке свести и тако слично.

Хумаитарни концерт где деца треба да организују једну уметничку представу или како се
већ може то назвати, глуме, играју, певају и слично.... Од сакупљених пара могу да купе
неопходно помагало детету који има посебне образовне потребе или помогну у лечењу
ученика који је тешко болестан и слично...????

36. Вредновањем се може обухватити:

- систем образовања у целини; поједини делови, нпр. све основне школе; појединачне
школе; поједини разреди или одељења

37. Шта вреднујемо?

Да би се сагледао квалитет рада школе у целини, потребно је размишљати о условима у
којима школа ради, процесима који се дешавају у школи и продуктима, исходима или
резултатима које школа постиже. Ове три категорије (услови, процеси, продукти) су биле
основ за дефинисање и утврђивање кључних области.

38. Кључне области:

- школски програм и годишњи програм рада школе;
- настава и учење;
- постигнућа ученика;
- подршка ученицима;
- етос;
- ресурси;
- руковођење, организација и обезбеђивање квалитета.

39.Школски програм и годишњи програм рада школе:

- структура програма
- квалитет наставне понуде
- усклађеност са специфичностима и потребама ученика
- веза развојног плана са резултатима самовредновања школе

40. Настава и учење:

- планирање и припремање наставе и других облика образовно-васпитног рада;
- реализација наставе;
- активност ученика;
- начин учења;
- оцењивање;
- праћење;
- извештавање.

41. Подршка ученицима:

- квалитет бриге о ученицима;
- подршка њиховог учења, социјалног и личног развоја, професионалне оријентације.

42. Етос:
- квалитет климе и односа у школи и окружењу, заједништва и сарадње;
- осећај припадности школи и окружењу;
- једнакост;
- правичност;
- партнерство.

43. Ресурси:
- кадар; - простор;
- опрема;- располагање финансијским средствима.
44. Процес самовредновања подразумева следеће кораке:
- Формирање школског тима за самовредновање;
- Избор предмета праћења и вредновања;
- Израда плана за самовредновање (активности у току процеса и после извршеног
самовредновања;учеснике унутар и ван школе; време реализације активности;
инструменте и технике за спровођење самовредновања)
- Чување, заштита и располагање подацима (доказима)
- Обрада и анализа добијених података
- Писање извештаја
- Акциони план

45. Три облика децентрализације:

- Деконцентрација(преносење задатака на регинални и локални ниво, али не и овласцења)
- Делегирање(просветна власт делегира овласцења која нису трајног карактера)
- Еволуција(преносење овласцења о одговорности на локални ниво и ниво сколе)

46. Професионални профил директора за аутономну школу укључује:

Развојне компетенције, стручне компетенције, социјалне компетенције.

47. Пет кључних компетенција за модел компетенције директора:

- Лична (искреност, доследност, комуникативност, приступачност, поверење,
марљивост...)
- Развојна (јасноћа визије развоја школе, увођење иновација, примена информат. техн.)
- Стручна (педагошка, дидактичка и друга стручна знања)
- Социјална (знања и способности у подручју међуљудских односа)
- Акцијска (практично деловање, отвореност у раду са наставницима и сарадницима,...)

48. Неактивисти, реактивисти и менаџери проактивне оријентације.

- Неактивисти – менаџери који су задовољни постејецим развојем догађаја, стањем
организације, не истразују организационо окрузење, избегавају било какав ризик, они
„пливају са струјом воде''
- Реактивисти – су менаџеру који прате ста се десава у организационом окрузењу, али
избегавају промене.
- Менаџери проактивне оријентације- својим способностима, вестинама и знањима
прилагођавају организацију променама.

49. Вредновање има 3 фазе:

- Прелиминарна контрола- дефинисање критеријума учинковитости
- Паралелна контрола- мерење резултата у односу на утврђене критеријуме
- Повратна контрола- отклањање уочених недостатака уочених узрочно-последичном
анализом.

50. Разлике између менаџмента и вођења:

Менаџмент – ствари, циљеви, администрација, формализација, организација, контрола,
стандардизација.
Вођење – људи, визија, комуникација, инспирација, клима, охрабривање, креативност

51. Ликертов модел стила вођења:

- Изразито ауторитативни (аутократски)
- Добронамерно ауторитативни (очински)
- Консултативни
- Партиципативни

52. Одлике харизматичног вође:

Визија је веома јасна, веровање у визију, креирање промена, неуобичајено понашање,
самопоуздање.

53. Фазе развоја тима:

Формирање, стормирање, нормирање, деловање.

54. Улоге у тиму:

- Обликовалац препознаје реалност, добар је организатор, тежи практичним решењима,
доводи ствари у ред и доследан је.
- Координатор прати помаке тима према оставрењу циља, открива предности и слабости у
раду тима, брине о томе како ће сваки члан тима најбоље искористити своје потенцијале,
самопоуздан је и добар вођа.
- Изазивач има покретачку силу којом је способан код чланова елиминисати
неефикасност, самозадовољство и сл. Нестрпљив је и склон изазовима.
- Иноватор је подстицајан, маштовит и креативан у трагању за идејама и путевима према
решењима.
- Истраживач ресурса истражује и извештава о идејама и изворима који би могли бити
корисни тиму за остварење задатака, екстровертан је и комуникативан.
- Оцењивач анализира проблеме, вреднује идеје и предлоге како би допринео доношењу
квалитетнијих одлука, трезвен је, избирљив и добар процењивач.
- Тимски радник негује дух тимског рада, подржава чланове у њиховим настојањима,
ублажава неспоразуме и помаже у побољшању комуникације, угодан је и дипломатски
благ.
- Довршилац савесно и стрпљиво истражује и указује на грешке и пропусте у раду тима,
уредан је у извршавању обавеза и тачан у њиховом привођењу крају.
- Специјалиста располаже ретким знањима и вештинама, предано и самостално проналази
идеје.

55. Бихевиористичке теорије

Ове теорије се баве тиме како како је понашање појединца пресудно за вођење.Стил се
обично везује за карактеристике индивидуалних метода директора у сарадњи са
запосленима.Постоји мноштво стилова вођења, а они се одређују према особинама
директора, његовом односу према подређенима, степену искоришћавања дате власти.Када
би теоретичари који су се бавили дефинисањем стилова били у праву, сваки директор би
могао да ’’навежба’’ особине које карактеришу одређени стил и самим тим постане
представник истог.Стилови руковођења и вођења се могу посматрати са три различита
стајалишта: културолошког, социопсихологијског и организацијског.

56. Контингенцијске теорије

Ове теорије примењене на директорима школе показују као резултат то да карактерне
црте директора као ни стил вођења не могу гарантовати успешне резултате.Сваки стил ће
се у неким ситуацијама показати као добар, а у неким не.
57. Фазе развоја сукоба:
ФАЗА 1: Услови у којима је настао сукоб

ФАЗА 2: Опажање ситуације као конфликтне и персонализација

ФАЗА 3: Активности у вези са конфликтом

ФАЗА 4: Резултат конфликта

57. Пет карактеристичних реакција у конфликтним ситуацијама:

- Такмичење- Једна страна жели да оствари своје циљеве не водећи рачуна о интересима
друге стране.
- Прилагођавање- Стране у конфликту настоје бити кооперативне и спремне су
максимално уважити интересе супротстављене стране.
- Сарадња- је потпуна јер су обе стране свесне да ће остварити своје интересе само
изразитом кооперативношћу.
- Избегавање сукоба- Страна у сукобу је свесна да он постоји, али одлучује да не жели да
учествује у њему.
- Компромис- Обе стране у сукобу морају одустати од неких својих захтева, нема
победника и губитника.

58. Кораци конструктивног решавања сукоба:

Одређивање проблема, утврђивање узрока и последица, проналажење решења,
остваривање закључака

59. Пет заповести за одржавање добрих меуљудских односа:

1. Будите срдачни и ведри.
2. Говорите мање него што слушате.
3. Избегавајте оговарања, негативне коментаре о другима и ширење гласина.
4. Имајте разумевања за ограничења, мане и бриге других људи.
5. Увек поштујте друге људе.
60. Карактеристике школе у којој влада позитивна школска култура:
Учествовање запослених у одлучивању, дељење одговорности за резутате, колегијални и
професионални односи у свим видовима живота и рада школе

61. Стилови руковођења:

Демократски и аутократски

62. Основни циљеви децентрализације образовања су:

- Доступност образовању; квалитетно образовање; демократизација процеса образовања

63. Нивои управљања у области образовања:

Национални, регионални, општински, на нивоу школе

64. Особине савремених лидера су следеће:

Иновира, развија, оријентише се на људе, оријентише се на дугорочне циљеве, трага за
одговорима на питања шта и зашто, креира, негује креативност.

65. Визија, мисија и циљеви:

- Визија у пословном свету знаци далекосежан поглед и нов нацин реаговања на знацајне
проблеме. Особине ефективне визије су: замислива, привлацна, могућа, фокусирана,
погодна за комуникацију.
- Мисија – треба јасно да одговори на питања: Ста је нас основни задатак?Ко су наси
корисници?Какве им вредности прузамо?Ста је нас посао у будуцности?
- Циљеви – могу бити: специфицни, мерљиви, достизни и реални, временски одређени

66. У процесу самовредновања се препоручује поштовање одређених принципа :

1. Потребно је сагледати чињенице и појаве са више аспеката и упоредити податаке
добијене од различитих учесника.
2. Подаци прикупљени различитим инструментима се обрађују и анализирају.
3. Мора се обезбедити анонимност података и њихова заштита од злоупотребе. Правила
доступности и употребе података морају бити потпуно јасна.
4. Брига за квалитет треба да буде професионална и заједничка одговорност свих
запослених у школи; слабе стране се морају решавати као заједнички проблем, а не као
проблем појединаца.
5. О резултатима самовредновања треба обавестити све заинтересоване стране, при чему
се добијени резултати не могу користити за рангирање појединаца или школа.
6. Планирани кораци треба да буду доступни и остварљиви, али увек треба имати на уму и
ширу перспективу процеса.
7. Тек када се у основним цртама упозна целина, школа може да утврди приоритете и да се
бави обезбеђивањем и унапређивањем квалитета на ужем подручју.
8. Школе треба да израде и усвоје правила и процедуре за извођење самовредновања која
садрже:
- основна начела за обезбеђивање одговарајуће климе и културе (правила комуникације);
- правила чувања, заштите и располагања подацима;
- начин обрађивања података;
- инструменте за праћење и вредновање квалитета рада школе.

67. Самовредновање није само обична процена сопственог квалитета прикупљањем

и анализом података, већ представља процес који се одвија кроз више могућих фаза
и активности:
- дискусија у што ширем кругу – анализа стања у школи;
- избор кључних области и подручја вредновања;
- сагледавање постојећег стања у изабраним кључним областима;
- уочавање јаких и слабих страна;
- израда плана за отклањање уочених слабости;
- утврђивање ефекта планираних активности.

68. У окрузење школе можемо између осталог уврстити:

Родитеље, становниствно, образовне, културне, спортске и другеинституције, градску и
опстинск ууправу, законске прописе, инспекције слузбе, медије, политицке странке итд.

69. Школско развојно планирање је стратешки процесс континуираног планирања у

школама и основа за остваривање неопходних промена у свим сегментима школског
живота.Даје подршку професионалном развоју која се у школама остварује путем
различитих организационих облика. Квалитет рада наставника се одређује помоћу
професионалних компетенција.То је стваралачки процес и подразумева препознавање
аутентичних потреба школе а састоји се у истраживању тих потреба и осмиашљавању
начина да се оне задовоље.

70. Резултати самовредновања школе представљају основу за израду како акционих

планова, тако и развојног плана за период од три до пет година.Развојним планом се
дефинишу области квалитета које треба унапређивати, задаци, активности и носиоци
активности.Такође се планирају ресурси за остваривање постављених задатака, као и
детаљанa временски план за њихову реализацију.У процесу школског развојног
планирања учествују све интересне групе, а на предлог стручног актива за развојно
планирање, Школски одбор усваја развојни план.У поступку спољашњег вредновања
квалитета школе вреднује се и остваривање њеног развојно гплана.Квалитетно образовање
укључује циклично смењивање самовредновања/вредновања и акционог и развојног
планирања.

71. Нова парадигма учења истиче да образовна институција и наставни процес треба да
буду простор заиспитивање, да гарантује узимање у обзиркреативнихстилова, ритмова
и интерактивногучења.

72. Објасните следећа начела за мотивисање запослених у школи:

- Мотивисање усмерено на остваривање постављених циљева – Да би директор мотивисао
своје запослене, мора имати циљ коме тези. Треба да смисли ста је сврха њихових рада, да
побуди наду у боље сутра, постави неку тезњу ције це их остварење обрадовати.
Мотивисање је могуце само ако постоји циљ.
- Одавање признања – су у педагоском раду посебно драгоцена, од оних признања тапсања
по рамену, добијања ситница па све до Нобелове награде. Заборављање на одавање
признања, зарад ‘’мира у сколи’’ цему многи директори некад прибегавају, никада сколу
неце довести међу најбоље

73. Наведите 3 надлезности Министарства просвете , науке и технолоског развоја РС

у делу који се односи на образовање:
1)Планира и прати развој образовања и васпитања
2) Врши надзор над радом установа и завода
3)Планира, координира и организује програме сталног струцног усаврсавања запослених у
установама
4) Успоставља и уравља јединственим информационим системом просвете у РС, стара се о
несметаном протоку података и обезбеђује доступност и заститу података
5) Води регистар и издаје дозволе за рад наставника, васпитаца – струцних сарадника и
директора

74. Творац хијерархије мотивације под називом ,, теорија тростепене хијерархије

потребе’’ је:
a) F.Hercberg
b) C.P.Alderfer
c) A.Maslov
d) D.C. Meklilaid

75. Ефикасно образовање би требало да се усагласи са:

1) Привредом и трзистем рада
2) Технолоским променама
3) Уценицима/студентима и њиховим родитељима
4) грађанством тј становниством
5) локалном заједницом
6) болоњском декларацијом

76. Какав је успесан вођа менаџер (наставник-менаџер) у резреду?

- Покушава да створи радну средину која је топла, срдачна, присна и потпуно лишена
присиле. У таквој атмосфери ученици ће схватити да наставник није њихов непријатељ и
није онај који жели да задовољи своју потребу за моћи наређивањем.
- Објашњава како је једина сврха оцене да покаже шта ученици знају.
- Слаба оцена не значи неуспех, она значи, да ученик још није довољно научио.
- Смеје се са ученицима, пружа ученицима слободу да уче како осећају да им највише
одговара, постаје пријатељ са ученицима.
- Води расправе са ученицима.
- Не прети и не кажњава.
- Покушава да буде забаван, да убаци анегдоту, хумор, забаву, драму у наставу.
77. Каква могу бити средства која се улазу у образовање?
- Финансијка средства која издваја дрзава својом фискалном политиком путем пореза и
доприноса, као део укуоних улагања за образовање;
- Приватни фондови, путем донација, спонзорстава...
- Средства која издвајају родитељи и уценици, доносно студенти.

78. Како директор демонстрира активну компетенцију?

Стварање услова за рад, пружање помоћи запосленима, активно учествовање у раду
школе, деловање особним примером, истицање индивидуалних постигнућа.

79. Навести и објаснити два облика фундраисинг-а.

(у слободном преводу ради се набављању средстава). Под овим појмом подразумева се
интернационално уобицајен појам за све активноти у вези са стварањем ресурса за не-
профитне организације . Ови ресурси се не ограницавају само на новцана средства, вец
укљуцују и материјална средства и сараднике. Такође знацење ове реци знаци усмереност
ка циљу уз увазавање трзиста, циљне групе, односа приликом размене процеса повезивања
клијената.

80. Преносење задатака и послова на регионални и локални ниво је карактеристика

следецег облика децентрализације:
а) деконцентрација (преносење на регионални и локални ниво)
б)делегирање ( преносење са висе на низи хијерархијски ниво)
ц)девалуација(преносење одговорности јединицима локалних просветних власти и самим
сколама. Омогуцава трајно и стабилно деловање.)
д)делуција

81. Врста децентрализације у којој просветна власт преноси овлашћења за одлучивање на

регионални и локални ниво, односно на школу, али увек може да их опозове назива
седелегирање.У децентрализацији школа, у светским размерама, предњачи девалуација
(САД).

82.Вођење као процес руковођења је скуп сложениходноса, процеса, усклађивања и

организовања људи за реализацију задатака и циљева организације.
83.Карактеристична комуникацијска средства и могући канали којима се директор може
послужити у комуникацији са запосленима у школи су: вербални, и невербални говор,
дописи, слике и презентације, планови и извештаји, интерне публикације, електронска
пошта, web-странице, плакати, огласне плоче, разглас, мултимедијски запис и њихова
комбинација.

84. У интерактивној настави, приликом примене групног рада могуће је да

наставник комуницира са:
- ГРУПА - НАСТАВНИК,
- НАСТАВНИК - ГРУПА,
- УЧЕНИК – НАСТАВНИК..

85.У тимском раду истраживач ресурса истражује и извештава о идејама и изворима

који би могли бити корисни тиму за остварење задатка, екстровертан је и
комуникативан.Тимски радникнегује дух , подржава чланове у њиховим настојањима,
ублажава неспоразуме и помаже у побољшању комуникације, пријатан је и дипломатски
благ, док специјалиста располаже ретким знањима и вештинама, предано и самостално
проналази идеје.

86. Наведите бар 5 различитих стратегија и облика рада који укључују

интерактивно учење:
Стратегија учења усмерена на сарадњу, научно откривање, стратегија „5 Е“, зид са
графитима, 6 мисаоних шешира.

87. Управљање школством се може посматрати каоуправно(административно) и

стручно (педагошко). Поред сваке функције управљања ставите одговарајуће слово: У(ако
је реч о адмнистартивној функцији управљања), односно П(ако је реч о педагошкој
функцији).
- израда правне регулативе у образовању У
- процедуре оснивања и одобравања У
- праћење и вредновање наставе рада школа П
- израда критеријумаза упис ученика У
- увођење педагошких иновација У
- професионални развој и стручно усавршавање
запослених у образовању П

88. Објасните специфичности организацијске културе школе:

слојевитост социјалних односа
Учитељи, ученици, стручни сарадници, школска управа, родитељи, стручне установе и
бирократске структуре, изван школе чине школу врло сложеним механизмом у чијем је
функционисању уз рационално врло изражено емотивно понашање.

традиција
Школа са дугом традицијом чији су полазници и особље наслеђивали одређене обрасце
понашања, стандарде рада и комуникације, постају са временом о томе познате. За
социјалну климу школе битни су одређени обичаји и процедуре.

динамичност
Она полази из чињенице да у њој бораве млада бића у развоју, испуњена животном
снагом, као и чињеница да завршни ученици одлазе , а на њихово место долазе други са
другачијим навикама.

релативна тромост
Промена програмских садржаја , измене метода и облика рада у настави , сарадња са
роитељима и прилагођавање савременим трендовима.

89. Шта подразумевамо под квалитативним показатељима у школству?

Подаци који су рачуниви и који се могу нумерички приказати (број ученика, број
наставника, број испитаника, фреквенција одређених појава и мера које се примењују.

90. Наведите шта обухвата техничка припрема састанка у школи:

- Време одржавања усклађено с обавезама позваних.
- Место одржавања у школи
- Простор и намештај у функцији облика рада
- Опрема (столови и помагала)
- Одговарајући текстуални или други материјал
- Позив упућен свима о састанку који предстоји
- Вођење белешки о резултатима састанка

91. Наведите пример ефикасне праксе и савремене сарадње школе/предшколске

установе са окружењем?

92. Како наставник / васпитач развија своју компетенцију за комуникацију и

сарадњу везану за вештине и активно учешће у школском животу?

93. Објасните шта за вас као наставника представљају понуђени циљеви образовања
и васпитања.

А) „Развој способности проналажења, анализирања, примене и комуникације

информација, уз вешту и ефикасну употребу информационих и комуникационих
технологија“

94. Директор који је laisse fer стил руковођење установа

Овај стил можемо још назвати „живи и пусти друге да живе“. Директор се понаша као
невидљив, он наставницима и другом школском особљу препушта одлучивање о свим
питањима остваривања свог програма рада. Он се у најбољем случају укључује у
прибављање материјала за рад као што су наставна средства, помагала и слично.
Наставници у тако вођеним школама имају осећај као да немају директора, јер он готово
ни у чему са њима не сарађује и не дели њихове бриге.
95. Шта одликује школску културу?