Анализа развоја концепта „селфа“ код моје млађе сестре

а) Детаљан опис Јелениног развоја у самоспознаји у периоду од рођења до четврте године

живота
Јелена је пропричала тек доста касније, дакле, тек око своје треће године живота; тако да
до тог момента једини индикатори њене самосвести су били други облици понашања, као
што је препознавање сопственог лика у огледалу. Додуше, током своје невербалне фазе,
када би се огледала у огледалу, деловало је као да није разумела да гледа у себе, јер би
покушавала да додирне одећу на „другој девојчици“, и онда се чинило као да је збуњује то
што „девојчица“ креће њу да додирне у исто време. Када би јој се објаснило да заправо
гледа у себе, опет се није чинило као да разуме шта то значи када би се наредни пут
огледала опет. Око своје треће године живота, Јелена је коначно почела да говори, али смо
тада имали проблемски другачије питање: увек је о себи говорила у трећем лицу, и није се
чинило као да је иоле разумела моје родитеље када су јој постављали питања у вези са
тим. До своје четврте је ово био образац њеног понашања, уз то да чак и тад је ретко
говорила; проговарала би само да изрази нешто ургентно (нпр. у вези са задовољавањем
основних физиолошких потреба). Додуше, одједном, без икакве стручне интервенције или
специјалне интервенције наших родитеља (око четврте године), нагло је проговорила
нормално, и убрзо почела да користи личне заменице, почела је да се огледа у огледалу,
чинило се, са сврхом да утврди да ли јој се неки комад одеће свиђа.
б) Поређење наспрам критеријума
1. Систематска повезаност са узрастом – овај критеријум овде,чини се, није
задовољен, пошто деца махом почињу да развијају селф-концепт око 12-18. месеца након
рођења, што је у овом случају наступило тек око њене четврте године након рођења,
додуше, сви нисходни ступњеви су пратили ниво диференцијације који сам посматрала и
код себе, и то у врло сличним узрастима.
2. Не само квантитативна промена, већ и квалитативна – у каснијим годинама,
количина ставки којих је била свесна (као што су изглед тела, адекватност, свесност о
постојању личности) је сразмерно расла са наступањем различитих физиолошких промена
као што су појава менструалног циклуса и пубертета. Квалитативна компонента овде се
огледа у поређењу њеног посматрања себе у почетној тачки (тело је функционални дом за
селф) и посматрања себе у периоду раног пубертета (тело мора да буде естетски
задовољавајуће, постојање осећаја непријатности и неадекватности).
3. Промена је иреверзибилна – сасвим сигурно је овај критеријум задовољен,
пошто није дошло до регресије било ког типа, и наставља се диференцијација
конституената селф-концепта и она полако постају и флексибилнија (у њеној петнаестој
години), како се интензитет промена полако смањује у раној адолесценцији у односу на
рани пубертет.
в) Критичко разматрање адекватности критеријума
У односу на пример, једини критеријум који ми се чини као проблематичан у погледу
адекватности је критеријум систематске повезаности са узрастом. Иако статистика говори
да је критеријум као такав добар, с обзиром на правилност јављања одређених развојних
промена у одређеним узрастима, постоје специфични случајеви као што је то код моје
сестре где би искључивост оваквог критеријума обележила закашњење у јављању почетне
тачке као што је то било у овом примеру као назнака поремећаја (а тако се чинило и мојим
родитељима) све до тренутка када се развој концепта селфа наставио нормалним током
без даљих девијација у квантификацији конституената који улазе у самосвест као и
квалитативним димензијама разлика између каснијих диференцијација „рудиментарних“
међуступњева у раном развоју.