Садржај

ПОКРЕТ СРБИ...........................................................................................................................3

СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ........................................................................................4

I Начела..............................................................................................................................4
II Одреднице......................................................................................................................4
1. Нација..........................................................................................................................4
2. Име...............................................................................................................................4
3. Језик.............................................................................................................................5
4. Вера..............................................................................................................................5
III Циљеви .........................................................................................................................5
1. Јачање нације............................................................................................................5
2. Заокруживање и очување територије......................................................................6
IV Начин остварења............................................................................................................6
1. Начела.........................................................................................................................6
2. Држава........................................................................................................................7
3. Привреда....................................................................................................................7
4. Просторно уређење ..................................................................................................8
5. Војска...........................................................................................................................8
6. Вођство.......................................................................................................................9
V Однос према другима....................................................................................................9
1. Однос према суседима............................................................................................10
2. Однос према мањинама..........................................................................................11
3. Однос према великим силама................................................................................11
VI Закључци.....................................................................................................................12

ПРЕДЛОГ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОКРЕТА СРБИ........................................................................13

I Образложење...............................................................................................................13
Општи положај нације........................................................................................................13
Предстојећи догађаји.........................................................................................................14
II Предлог за политичку акцију.........................................................................................14
1. Покрет Срби..................................................................................................................15
Програм..........................................................................................................................15
По доласку на власт међутим, Срби се обавезују да учине следеће......................16
Организација.......................................................................................................................17
Начин рада..........................................................................................................................18
Културна политика.............................................................................................................21
Новчано и материјално пословање..................................................................................21
Привредна политика .........................................................................................................22
Популациона политика......................................................................................................24
Политика према селу и сељаштву...................................................................................25
Просветна политика...........................................................................................................27
Здравствена политика.......................................................................................................28
Саобраћајна политика.......................................................................................................28
Политика према просторном уређењу српских земаља................................................29
Политика према спорту.....................................................................................................30
Политика према странцима и иностранству....................................................................30
Политика према пензионерима........................................................................................31
Политика према Ромима...................................................................................................31
Политика према девијантним мањинама.........................................................................31
Политика према починиоцима јавног насиља против српских вредности и баштине.31
Слава, образ и знамења покрета.....................................................................................32
Устројство Страже..............................................................................................................32
Правила витешког понашања Страже.............................................................................33
Напомене за даљи рад и развој покрета.........................................................................33
ПОКРЕТ СРБИ

У недељу, 1. 6. 2008, одржан је у Београду припремни састанак за оснивање покрета

Срби. Састанак, коме су између осталих присуствовали Часлав Оцић, економиста,
Предраг Ристић, архитекта, Жарко Видовић, философ историје, Дејан Стевановић,
наставник из Лесковца, аутор књиге Утемељивање растемељеног, Мирјана Литричин,
издавач и сопственик књижаре Жагор у Београду, Слободан Радовановић, пензионисани
управник Градског зеленила Београд, Срђан Воларевић, књижевник, Предраг Голубовић,
правник и председник Српске народне одбране у Отаџбини, чланови Српског клуба из
Београда, Андрија Марковић, веб дизајнер из Београда, и други, отворио је и водио
подносилац иницијативе Момчило Селић, писац, председник Српског клуба и главни и
одговорни уредник Српског листа из Београда.

Пошто је Селић прочитао и образложио неколике одломке из Српског националног

програма и Предлога за оснивање покрета Срби, присутни су се сложили да се поново
сретну у уторак, 10. 6. 2008, и приступе даљој разради оба документа и припреми
Оснивачког сабора Покрета.

Да би читаоци Српског листа имали увид у циљеве, намере, и начин делања покрета
Срби, Уредништво прилаже оба документа, у облику послатом учесницима састанка email-
ом, уједно умољавајући све посетиоце нашег сајта да их по могућству пошаљу на што
више адреса и умноже на папиру, за оне заинтересоване који немају компјутере или
ваљани приступ интернету.

2
Момчило Селић
СРПСКИ НАЦИОНАЛНИ ПРОГРАМ

I Начела

Носиоци историје – Божије промисли на Земљи – нису ни идеје ни појединци, већ нације.

Поштујући поуке прошлости – и садашњости – ваља нам стога заштитити Српство.

Морамо то учинити сами, јер су нам савезници досада штетили колико непријатељи.

Туђе вере и идеологије, такође.

Наше делање мора бити засновано на истини, ма колико непријатној, и сопству.

Независно од односа снага, културних и политичких образаца, Национални програм мора

јачати нацију, и тежити заокружењу и очувању наших земаља.

Јер без омеђене, целовите територије и снажне државе, и даље ћемо страдати од лажи и
издаје, и претапати се у друге.

II Одреднице

Овај Програм морамо утемељити на јасним појмовима нације, имена, језика, и вере, јер се
скривањем истине нећемо додворити непријатељима ни помоћи себи.

1. Нација

Историјски, Српство се састоји од Срба хришћанске вере, српског имена и језика.

Етнички, Индоевропљани смо српског, словенског, и балканског порекла.

Као једна од најстаријих војничких аристократија Европе, настали смо слободним

мешањем духовно и физички сродних племена.

Но многи су се потом одрекли српског имена, и стали уз наше непријатеље.

За овај Програм, међутим, они заувек остају Срби.

Јер и они и Југословени нашег порекла нису нас лишили само бројности, већ и земаља.
Један од главних наших циљева мора стога бити њихово враћање Српству.

2. Име

Наше име несловенског је порекла. Првобитно су га носили балкански и азијски Арији, и

означавало је припадност војничком племству Словена.

3
3. Језик

Српски језик јединствен је на целој нашој територији. Пише се српском ћирилицом, по

потреби и латиницом. Дијалекти су му екавски и ијекавски.

Мада једно од главних обележја сопства, услед исељавања постао је својство другог реда.
Србе енглеског, немачког, француског, или неког другог језика не смемо стога одбацивати.

Српство је пре свега дух, и жеља за животом у заједници прошлих, садашњих, и будућих
Срба.

4. Вера

Као заточници Лепоте, Истине, и Правде, постали смо православни хришћани.

Свети Сава је ту веру и посрбио.

Насупрот западњачкој опчињености насиљем и стицањем, стремећи Слободи,

хришћанству смо подарили непокорност. Спој смо силе и самоограничења, из поштовања
према Богу и себи.

Добра се нисмо одрицали, не сматрајући га сметњом Победи.

Јер без Бога су људи само разуларени ум, и неограничено хтење.

Тежећи божанској моћи, без божанске мудрости, и божанске власти над собом, атеизам,
комунизам, и либерализам су нас тешко оштетили, и деморалисали. Безбожништво нам је
побркало узроке и последице, добро и зло, болест и здравље, врлину и порок, а људе с
нељудима и ништацима.

Непризнавањем датог света, људи, и историје, лажне вере су нас супротставиле

сопственим прецима, и потомцима.

III Циљеви

1. Јачање нације

На једном од светских раскршћа, српска нација може опстати једино јединствена.

Свако верско, културно, регионално и политичко подвајање води нас у пропаст.

Привређивање и стицање не смеју нам постати сврха живота. Многи су опстали, чак
ојачали, у сиромаштву и оскудици, али ниједан народ није преживео мекуштво из
богатства.

Привреда нам мора снажити борбену моћ, не бојазан од губитка и жртве.

Култура нам мора јачати дух, не слабити га подражавањем туђег. Од других, ваља нам
преузети све што даје маха сопству.

Себе морамо градити на сопственом наслеђу, сагледаном суштински, не буквално.

4
Морамо знати шта су нам преци хтели, не само постигли.

Потврдили смо се досад као војници, пре свега крајишници. Стога нам ваља неговати
војничке врлине: родољубље, храброст, оданост, витештво, снагу, издржљивост, и
здравље.

Као граничари и Истока и Запада, и Севера и Југа, и Словенства и Српства, а највише

хришћанства, чојства, и јунаштва, можда ћемо, између ратова, свету пружити што бисмо
радо преузели од других, но без војничких својстава нестаћемо, попут многих пре нас.

2. Заокруживање и очување територије

Своје земље стекли смо насељем и борбом. За њих су се жртвовали безбројни наши
нараштаји.

Земље које смо освојили, и задржали – што није успело Грцима, Римљанима, Млечанима,
Турцима, ни Тевтонцима – јесу, положајем, природним богатствима и лепотом, без премца
у Европи. Њиховим поседом постали смо једна од најуспешнијих нација света.

Због тога њима не сме нико трговати, нити их отуђивати.

Њихови делови могу бити окупирани, али нација и држава такво стање не смеју признати.
Сви Срби дужни су да се боре против било какве окупације до ослобођења.

Националну територију заокружили смо, коначно, победом у Првом светском рату.

Она се састоји од Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Далмације, Славоније, Српске
Крајине, и српске Македоније, и зове се, сва, Србија.

Њена северозападна граница иде од Карлобага, преко Госпића, Плашког, Оштарија,

Мрежницом до Карловца, Купом до Сиска, Савом до Јасеновца, на Новску, Пакрац,
Дарувар, и Брежницом до мађарске границе.

Северозападна наша граница омеђиће се јасно рекама, планинским гребенима, и

стратешким градовима, на основу наших геостратешких потреба.

Границе према Мађарској, Румунији, и Бугарској остају исте као за СФРЈ.

Југоисточне границе иду од Криве Паланке, Кривом реком до Пчиње испод Куманова,
јужном ивицом Скопске Црне Горе до Радуше, Вардаром до Гостивара, јужном обалом
Мавровског језера, до албанске границе.

При успостављању југоисточне границе стоје иста начела као за северозападну.

Граница према Албанији остаје иста као за време СФРЈ.

IV Начин остварења

Да би се овај Програм остварио, држава и привреда морају служити Српству, а не оно

њима. Земљу ваља уредити, створити снажну војску и сталеж кадар да нас води.

1. Начела

5
Да би нам нација била снажна, наши стратешки циљеви морају бити јасни и јавни, јер ми
никад нисмо били заверенички народ, и свако нас закулисно делање слаби. Притворни,
дволични, или користољубиви Срби постајали су Турци, Латини, или Немци.

Друго наше начело мора бити успостављање међусобног поверења, као предуслова за
стварање било какве заједнице. Слично римском, британском, или америчком
држављанину, сваки Србин, ма где био, мора знати да га штити целокупна нација, и
ниједан не сме бити насилно жртвован зарад опште добробити.

Следећи циљ мора нам бити заштита породице, јер ни без ње нема снажне нације. Само
уздизањем брака и осудом саможивости можемо имати ваљаног порода.

Дужни смо, себе и Бога ради, да се умножимо.

Ниједна нација није свој дом очувала правом и тапијом, већ становништвом, насељем, и
борбом. Ако прилике затраже, ваља нам се ширити и другде по свету. Неспремност на то
учинила је многе народе жртвом оних који се нису либили владања другима.

Но без поштовања Светосавља, јуначког народног предања, и примера наших ратова за

слободу, никакав успех неће нам достајати.

2. Држава

Да бисмо били устројени како доличи, држава нам мора бити једноставна.

Србија је премала, и исувише угрожена, да би била савезна држава.

Покрајине Шумадија, Западна, Јужна и Источна Србија, Војводина, Косово и Метохија,

Црна Гора, Босна, Херцеговина, Далмација, Српска Крајина, и Македонија, као историјске
могу задржати своје називе, али не смеју стећи државна својстава.

Цела Србија може се уредити и по мањим подручјима попут Поморавља у Србији, Бачке у
Војводини, Лике у Српској Крајини, Конавала у Далмацији, Брда у Црној Гори, или
Семберије у Босни.

Но ни таква подручја не смеју постати државе у малом.

Управа, чиновништво, и порези морају бити сведени на најмању меру.

Држава се не сме мешати у политичке, привредне, личне, и друге слободе држављана.

Плаћање пореза, служење војске, и јавна делатност су наше обавезе према њој.

Њено је да се не користи насиљем, поквареношћу, и сплетком.

Полиција мора служити народу, и одговорати скупштини, не управи.

Законодавство мора штитити невине и гонити вине, не ограничавати слободу.

За узврат, свако кршење закона мора бити кажњено.

Врлина и слобода морају бити светиње српске државне политике.

3. Привреда

Зарад слободе, привреда нам мора опслуживати домаће потребе, не туђе.

6
Њен основ мора бити пољопривреда, јер без јаког села нема издржљиве војске, ни
успешне одбране. Морамо производити здраву храну и слободне људе за себе, не за
иностранство.

Но једино традиционално ратарство и сточарство погодују врлини. Индустријска

пољопривреда уништава тле, а земљораднике потчињава граду.

Индустрију ваља свести на најмању меру, јер производња за тржиште загађује дух и
околину, ствара отпор према раду и презир према људима. Од памтивека је рад у њој
сматран губитничким. Положајем зависни, радници нису ником донели ни очували
слободу.

Морамо зато правити робу која се тешко хаба, лако одржава и поправља, јер садашње
искоришћавање становништва, природних богатстава, и производних могућности ни
развијене земље не могу издржати у недоглед.

Свако укључивање у “међународну заједницу”, засновану на беспоштедној пљачки

природе, људи, и рада, води краху нашег народа.

4. Просторно уређење

Са скоројевићког уређење земље зашли смо у тескобу, поред свих пространстава и

богатстава Србије. Градови, нарочито Београд, гутају и загађују околину. Асвалт, бетон, и
здања уништавају нам земљу, а индустрија воду и ваздух. Тиме штетимо себи и
потомцима, а вређамо и претке, кадре да живе с мање а буду јачи, храбрији, и честитији од
нас.

Градови нам не би смели бити већи од могућности снабдевања водом, енергијом, и

храном из најближег окружења, јер зависност од трговине, високе технологије и потрошње
ствара становништво са размажености спремно на сваку срамоту.

Они који чезну за високоурбаним пороцима, нека их потраже ван Србије.

5. Војска

Војску мора да служи сваки Србин.

Она мора носити српско име, бити снабдевена домаћим наоружањем и предвођена
најбољим Србима.

Њени команданти за сраман пораз морају одговарати животом, чашћу, и имовином.

Војска је дужна да брани себе, народ и земљу, не чекајући дозволу или наређење власти.

На сваки оружани напад мора вишеструко узвратити.

Власт која је у овоме буде ометала или спречавала мора бити смењена и кажњена.

Сви Срби дужни су да лично наоружање, муницију, и опрему чувају код куће, и да се
одазову војном позиву. Наоружани и обучени, најбоље ћемо одговорити непријатељима,
или домаћим узурпаторима.

Ко не буде служио војску, ни учествовао у рату, неће имати политичких права.

7
Знамења Српске војске су црвено-плаво-бела застава са крунисаним, двоглавим белим
орлом, и црна, с белом лобањом и костима.

Застава са лобањом и костима, и натписом “Слобода или смрт”, истиче се само у борби
без поштеде. Њено ношење у било којој другој прилици мора бити кажњиво.

6. Вођство

Без успостављања истинске елите, Србија неће још дуго остати српска.

Највећи наш промашај био је и остао несклад између господства великог дела народа и
ништачког, повремено издајничког вођства.

Првобитно српско племство уништили су Млечани, Турци и Немци, а новом није

допуштено да се установи. Велике силе и наши изроди чинили су све да будемо
образовани у туђем и поданичком духу, а вође окренуте сопственим интересима, не
народним.

Измећари су нас издавали чешће из саможивости но љубави према непријатељу.

Но нашег племства ипак има.

Чине га даровити, храбри, и честити родољуби који се јављају кад нам је најтеже.

После 1918. године, таквима није више допуштено да нас воде. Напуштањем идеје Велике
Србије, њихова места препуштена су најгорима.

Јер и либерализам и комунизам су само различити видови ропског схватања једнакости, и

непризнавања урођених људских разлика. Прихватањем лажног тумачења света добили
смо елиту новца, моћи, и опсене.

Ако опет не успоставимо сој као сталеж, владаће нам чиновници, као досад. Јер
појединци, ма како ваљани, неће народу помоћи више но комунисти и њихови претходници
и наследници.

Способно да одговори сваком светском изазову, сојем изнад опште помаме и бешчашћа,
племство нам мора имати узор у себи. Иначе, тежиће опонашању других, и тиме нас
заувек лишити наде.

Мора се угледати на Растка Немањића, који се одрекао власти зарад духа и душе.

Без суздржавања, самоограничења, и владања собом и судбином, нема ни соја ни добра.

V Однос према другима

Став према суседима, мањинама, и великим силама пресудан је за наше циљеве.

На мети јачих, не смемо се понашати као да смо сами криви за то.

Јер када смо били јаки – за Немањића, Краљевине Југославије, и СФРЈ – пружали смо
руку чак непријатељима, камоли суседима, или мањинама.

Но сви сем Влаха, и Румуна, су заједништво с нама одбили.

Ваља нам стога изнова сагледати односе с њима.

8
1. Однос према суседима

Са суседима не треба ратовати, али ни склапати савезе.

С њима ваља сарађивати једино у случају рата против заједничког непријатеља. При том,
услови такве сарадње морају бити јавни и јасни, а ни војска ни држава не смеју жртвовати
ниједан наш интерес зарад одбране туђе земље, части, и живота.

Против себи равних, или слабијих, не треба нам савезника.

Ни привредна, културна, или икаква друга сарадња са суседима није нам нужна, осим ако
нам не престану бити непријатељи. При утврђивању политике према њима, морамо имати
на уму следеће:

• С Албанцима се оружано сукобљавамо последњих 300 година. Да би нам отели

земљу починили су безбројне злочине, и сарађивали са сваким нашим непријатељем.

• С Бугарима смо водили неколико крвавих ратова. Два пута су нас окупирали, ми њих
никад. Но с њима је могуће побољшати односе поделом Македоније.

• С Румунима смо стајали углавном добро, мада су порумунили један број Срба. Но
сарадњу с њима ваља одржати.

• С Мађарима водимо оружану борбу од њиховог доласка на Балкан. Многи од њих су

помађарени странци, те им не треба веровати.

• С Хрватима, најљућим непријатељима, одбијамо да ратујемо већ дуго.

Однарођени хунским, аварским, мађарским, и тевтонским утицајем, сами су се окренули
против нас. Њихов национални програм заснован је на присвајању нашег становништва,
земље, историје, културе, традиције, и језика, и на затирању Српства.

Њихова државна идеја директно је уперена против нашег опстанка.

И да нас нису клали, дужни смо да према њима будемо беспоштедни, јер нас нити штеде,
нити уважавају.

Похрваћене Србе и окупиране територије: Далмацију и Српску Крајину, морамо вратити

без обзира на цену и трајање тог подухвата.

Њих саме морамо вратити у њихове природне границе.

У случају њиховог оружаног напада, морамо их казнити и за досадашње геноциде над

нама.

• С Муслиманима, као бившим сународницима који су отуђили део наших земаља, не

можемо бити суседи.

Они, наиме, могу бити само верска мањина – не нација – у Србији.

На своју земљу изгубили су право кад су се назвали Турцима.

У Србији могу бирати између повратка у крило нас, или исељења.

Све друго нас недолично угрожава.

9
2. Однос према мањинама

Oсим Влаха, мањине су увек помагале нашим непријатељима, и нанеле нам огромне
губитке. Слично Великој Британији, Француској, Немачкој, Италији, или Шпанији, дужни смо
да их асимилујемо.

Нико није дужан да се вечито гложи с подстанарима. Мада посрбљивање није у нашој
традицији, пораз од слабијих још већи је грех.

Нека душмани нестану, не ми. Несрбима не смемо дозволити да и даље пружају изговор
за страно мешање.

3. Однос према великим силама

Ни решење мањинског питања, ни ваљано унутрашње уређење неће нам много вредети
ако не решимо односе с великим силама. Наш геостратешки положај, наиме, онемогућује
неутралност. С великима се зато морамо или сукобљавати, или им се приклањати.

Сви наводни успеси наше дипломатије били су само тренутни уступци великих сила. Кад
им нисмо више требали, они су повучени и наплаћени с каматом.

Ни подавање нам није помагало. Живот под Турцима, Млечанима, Аустријанцима,

Мађарима, Немцима, и “међународном заједницом” показао се несносним. “Савезници” – и
Руси и Запад – користили су нас као топовско месо, наметнувши нам усто Југославију,
комунизам, па либерализам и губитак образа и територија.

У сукобима смо пролазили боље: од Турака смо се ослободили, Аустријанце, Мађаре и

Немце поразили и – макар накратко – ујединили нацију.

Наспрам великих, и сами морамо бити велики.

Јер Римљани су почели као етрурски вазали, а Готи, Руси, и Нормани као малобројне
варјашке дружине. Енглези су били убоги острвљани, Американци отпадници и изгнаници,
а Мађари су у Панонију ујахали као незнатна хорда, да би недуго потом владали над
множином Словена, Влаха, и Германа.

Све њих узнео је непоколебљив, господарски дух, а не број или богатство.

Сопством су достигли и бројност и моћ.

Уколико сами не постанемо сила, чудо нашег опстанка неће вечито трајати. Пропаст
Дубровачке Републике, Србије Бранковића, и српских земаља наших дана казују како
пролазе мали кад се уздају у вештину и случај, не врлину.

Кукавичлука зато не сме бити ни у нашим пословицама.

“Шут” себе тако види, а трпен није спашен, јер гута што није за људе. Срби који су из
Полабља сишли на Балкан и сучелили се с Византијом, највећом силом свога доба, нису
хтели да живе у прашуми, мочвари и магли, попут Балта, Лужичана, и Тевтонаца.

Зато нас данас има овде, а Византије, Турске, Венеције, и Немаца, не. Јер ускогрудост и
малодушност су особине малих, невољних да расту. Ни сиромаштво ни малобројност нису
обезружавали велике, поносне мимо губитака. Ни варакањем ни трговањем нећемо
победити, јер нисмо ни Јевреји ни Енглези.

Морамо се уздизати Косовским заветом, свесни шта нам се догађа кад га се не држимо.

10
VI Закључци

Не хотећи да се осрамотимо, а некадри да се уклонимо или поклонимо, уверени да се

може живети на средокраћи времена, народа, вера, и таштина без греха и тегобе
управљања другима, сами смо себе начинили жртвом.

Поред речи “За Бога и Отаџбину”, тробојница нам стога мора носити заповест “Победа или
смрт!”

Јер без слободе, оствариве једино кроз сталешко уређење и сталну борбу, наше
постојање као народа губи смисао.

Једино вером у себе, и служењем божанском у себи, можемо избећи ропство. Као
крајишници – заточници Правде, Истине, Лепоте и Љубави – морамо надаље штитити
себе од других, а њих од беде у нама.

Горштачки отмени, људима морамо вратити веру у Бога, и побити учење да је свет казна,
а вештина и стицање спас. Усхит јунаштвом мора нам надјачати бол и бес с оваквог
Завета, а Српство поново стајати изнад свега, осим Бога и части.

Иначе, постаћемо други неки народ, имена недостојни.

***

Овај Програм, завршен на Светога Луку 1996, објавила је “Слободна књига” Владимира
Максимовића 1997. После неколико распродатих издања, и поред потражње, није
доштампаван из непознатих разлога. Првобитни текст измењен је стилски марта 2002. и,
аутор се нада, побољшан. Маја 2004. објављен је у 6. броју Српског листа, а марта 2008.
у књизи Дејана Стевановића Утемељивање растемељеног.

11
ПРЕДЛОГ ЗА ОСНИВАЊЕ ПОКРЕТА СРБИ

I ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Већ предуго, Срби једва одолевају културним, верским, трговинским и војним насртајима
на саму своју бит. Мада на раскрсници путева и размеђи светова, ми још нисмо изградили
ни поредак ни установе који би нас заштитили. Историјски, исувише смо се ослањали на
спољне силе да нам одлуче судбину, занемарујући моћи којима смо обдарени.

У доба када су основна људска својства доведена у сумњу, као народ показујемо
недовољну свест о себи, премалу будност, и слабо схватање својих обавеза и прилика. Да
бисмо се спремили за предстојећи светски сукоб, морамо се политички организовати и
темељно преуредити своју државу и друштво.

До сада, ниједна наша политичка група није ваљано сагледала ни свет у коме живимо, ни
како да у њему успешно опстанемо. Уместо да тражимо свој пут, најчешће смо преузимали
туђа решења, подобна, можда, народима и политичким, привредним, културним и верским
устројствима који су их изнедрили. Покрет СРБИ требало би такво стање да измени,
јачајући нашу државну, војну, политичку, културну и привредну моћ.

ОПШТИ ПОЛОЖАЈ НАЦИЈЕ

Да бисмо као нација своје циљеве и постигли, морамо наше непријатеље, суседе, и велике
силе познавати много боље него досад. Свет се очито креће ка разрешењу стања све
неиздрживијег свима сем мањини повлашћених на Западу. Од Првог светског рата,
покренутог ради прерасподеле моћи и утицаја великих сила, ниједан сукоб није решен,
ниједно жариште смирено. Ниједна сила није стекла превласт нити ће по свему судећи то
успети, ма како непобедива изгледала савременицима.

Нити је после сто година “прогреса” и ратова, масовних злочина и непојамног лагања,
варања и насиља, Русија ишта јача или слабија него 1914, нити је битно промењен
положај Британије, Француске, Немачке, или Јапана. Једине силе тренутно у успону су
САД и Кина. Но успех САД је привидан, а Кине крх.

Већ својим првим нападом на Јапан 1851. кренувши да све своје привредне, друштвене,
политичке па и културне проблеме решавају ширењем по свету, САД су себе довеле до
паразитизма. Свесни да су биолошки све слабији, Англосаси Северне Америке, Британије,
и Аустралије вуку све радикалније потезе. Њима се супротстављају Кинези привредним и
војним растом, Јапанци технологијом, а муслимани идеологијом и демографијом. Руси су
се показали неспособним за нормалан развој, док их је револуционарни коштао исувише.
Немци су одустали од војне експанзије, као и Французи, што не значи да и једни и други
неће то поново покушати, учини ли им се пробитачним.

На Балкану, сви народи сем српског показали су се несамосталним, повремено чак

антибалканским. Словенци су се из саможивости трајно замерили свим бившим
Југословенима, Хрвати су уз страну помоћ и три геноцида направили државу геополитички
неодрживу без Босне и Херцеговине, а словенски муслимани и Албанци не прихватају
окружење у коме живе. Бугари су сарадњом са свим досадашњим завојевачима себе
лишили власности, Румуни такође. Турке је Запад из русофобије подигао из мртвих, а
Грке, из мржње према православљу, гурнуо у трајно вазалство.

12
ПРЕДСТОЈЕЋИ ДОГАЂАЈИ

Принуђени да завладају светом или се лише премоћи, Англосаксонци срљају у Трећи

светски рат, умногоме већ у току. Неспремни да живе спартански насупрот светских
хелота, попут Рима покушавају да стекну што им ни по моћи ни по праву не припада.
Одбацујући жртву, решени да им се исплати и што се досада никоме није, сударили су се
са народима којима ни жртва, ни губитак, ни смрт нису баук. У том сукобу немају никаквих
изгледа, осим да већи део планете униште нуклеарним ударима, бојним отровима,
биолошким агенсима и менталном и моралном деградацијом.

Пропаст Америке, а и доброг дела развијеног света, неминовна је и са унутрашњег

распада. Све веће захтеве свог размаженог становништва Запад неће моћи да опслужује у
недоглед. Цивилизација заснована на задовољавању најнижих страсти и порива, лишена
потпоре коју пружају породица, својта, племе, и нација, без вере у било шта осим
материјалну добит, неће издржати озбиљније или дуготрајније опадање. Поткупљени да не
мисле и да се не буне, западни потрошачи и хедонисти предаће се и самоуништењу, само
да избегну суочење са својим промашајем.

Насупрот тога, Кинези Западу не заборављају више од сто година понижавања, Јапан
Америци Комодора Перија и бомбардовање Хирошиме и Нагасакија, Руси почињу да
схватају шта им је учињено и ко је за то одговоран, а турски народи и муслимани душмане
траже и налазе где одувек: у Европи, Западу и хришћанству. Ко је сејао ветар пожњеће
буру: у случају Трећег светског рата, ни Срби неће своја страдања опростити ником.

Планета која је у детињству данашњих педесетогодишњака бројала око две и по

милијарде становника данас има можда три пута толико. Мора која они памте провидним и
пуним живота данас су непрозирна и безмало мртва. Бистре реке којима су се радовали
као деца данас су загађене, док су нам градови постали асвалтне и бетонске некрополе на
просторима већим од некадашњих држава. Промене које су својевремено захтевале
столећа данас се одвијају за мање од деценије. Где су се Грци и Римљани тек после
вековне премоћи дегенерисали до педерастије, модерном Западу је за то требало свега
десетак година. Свет не памти такав расап, и нема чиме наша деца нису оштећена чак и у
односу на нас.

Наспрам таквих насртаја досадашње политичко делање показује се недостатним, а

непрестана и свеобухватна борба за очување Божијег лика у себи јединим одговором. Јер
какве год биле наше жртве, биће мање од оних које нас чекају будемо ли живели “као сав
нормалан свет”.

II ПРЕДЛОГ ЗА ПОЛИТИЧКУ АКЦИЈУ

Оснивачи покрета СРБИ су свесни огромних захтева пред њима и нацијом у целини, али
такође знају да сваки, макар и најдужи и најодсуднији пут почиње првим кораком.

Поред оснивања покрета СРБИ као тог првог корака ка успостављању српске
националне државе, оснивачи предлажу унапређивање неколико већ постојећих
организација у зачетке будућих националних и државних институција. Постојећа држава,
и јавне и званичне установе овога друштва не могу се реформисати, будући да их
држе осведочени или укривени непријатељи Српства. Наиме, чланови и помагачи тајне
политичке полиције, те разни масони, безверници и бешчасници не могу нас извести из
каљуге у коју су нас својим ликом и делом увели.

13
Зато предлажемо унапређивање постојећег СРПСКОГ КЛУБА из Београда у Институт за
Србистику, временом у Високу школу, и обједињавање постојећих четничких и борачких
организација у СРПСКУ НАРОДНУ ОДБРАНУ, налик оној из 1908. Већ покренути СРПСКИ
СОКО ваљало би да васпитава омладину, а досадашња удружења ликовних уметника,
књижевника, и драмских уметника да замени СУД (СРПСКО УМЕТНИЧКО ДРУШТВО).
Будућа СРПСКА АКАДЕМИЈА требало би да замени САНУ.

1. ПОКРЕТ СРБИ

Покрет СРБИ мора постојати у Србији, Црној Гори, Републици Српској, Македонији и
окупираним српским земљама: Републици Српској Крајини и Косову и Метохији. Огранке
може имати и у расејању. Као јавна установа он треба да служи окупљању свих српских
националних снага.

ПРОГРАМ

СРБИ ће се борити да изборним путем дођу на власт. У случају да тај пут буде онемогућен
недемократским, самовољним, или насилничким поступцима било власти било њених
иностраних покровитеља, СРБИ ће се на сваки начин осим злочином потрудити да дођу у
положај да и они одлучују о судбини свог народа.

Пре доласка на власт, СРБИ ће се залагати за обједињавање целокупне родољубиве

опозиције, без обзира на њено идејно опредељење. СРБИ ће сарађивати са свим
чиниоцима у Српству и иностранству који се противе Новом светском поретку Англосаса,
Тевтонаца и Јевреја.

СРБИ ће подржавати Српску православну цркву и тиме што неће затварати очи нити
ћутати пред недостојношћу или неделима неких њених јерарха или свештеника.

СРБИ ће се трудити да остваре што тешњу везу са расејањем. Исељену Србију сматраће
делом нације и од ње очекивати и материјалну и моралну помоћ. За узврат, СРБИ ће
емиграцију помагати културно, просветно, и политички где год је угрожена.

СРБИ ће учинити све да војне снаге српских земаља добију подршку што већег дела
становништва. У ту сврху просвећиваће нацију о њеном геостратешком положају и кроз
СРПСКИ СОКО образовати и васпитавати омладину у родољубивом духу и војним и
борбеним вештинама.

СРБИ ће подржавати све мере које воде ка успостављању грађанског реда и мира,
залажући се, међутим, за сталну јавну контролу органа државне управе и силе.

СРБИ ће чинити све што је у њиховој моћи да школство васпитава омладину бар колико је
образује. То васпитање и образовање морају бити у националном духу. Предмети
Веронаука, Историја, Српски језик и књижевност морају имати превагу над осталим.

СРБИ ће се противити свакој пљачки и отуђивању јавне, државне, или личне имовине на
било који начин. Залагаће се за потпун повраћај национализоване имовине и
поништавање свих досадашњих уговора о њеној купопродаји.

СРБИ ће се залагати за јавно преиспитивање порекла све имовине која се није могла
легално стећи у условима доскорашњег социјализма, као и досовског либералног
капитализма.

СРБИ ће подржавати сва ваљана дела домаће културе и благонаклоно прихватати слична
са стране. Но бориће се против појаве и ширења оних која подилазе неукусу тупих,
необразованих, и духовно и морално дегенерисаних. Сматрајући националну културу

14
највишим добром, СРБИ ће произвођаче, растуриваче и подржаватеље културног отпада
сматрати непријатељима нације и тако се према њима односити. О томе шта је културни
отпад одлучиваће Културни одбор Покрета.

СРБИ ће се у свим приликама и на сваком месту залагати за националну привреду.

Постојећа индустријска постројења, нарочито војна, сматраће стратешким објектима и
према њима се односити као према националној баштини. При том, залагаће се за
укидање “идеолошких фабрика” социјалистичког периода и њихово преусмеравање на
производњу исплативих добара. Тамо где је то немогуће, настојаће да се њиховим
радницима омогући преквалификација или запослење другде. СРБИ држе да се
радништво не може сматрати “колатералном штетом” било приватизације било
деиндустријализације. Илузорно је од нараштаја одгајених у социјализму очекивати
предузетнички дух капитализма. Но, основом српске привреде СРБИ сматрају
пољопривреду, нарочито због стратешких и одбрамбених потреба нације. Пољопривреда
не сме бити високо механизована, јер се тиме побија њена основна сврха: одгој здравих,
жилавих, честитих, разумних и добрих људи. СРБИ се залажу и за очување и унапређење
занатства, будући да се једино тако може избећи зависност од иностранства у временима
рата или кризе.

По доласку на власт међутим, СРБИ се обавезују да учине следеће:

Да прогласе ништавим све по нацију штетне међудржавне и међународне уговоре које су

склопили Броз, његови наследници, Милошевић, и досовци.

Да прогласе ништавим све купопродајне уговоре са страним компанијама склопљене под

притиском или потплаћивањем домаћих уговарача. При том, странцима ће се исплатити
уложени новац, а домаћим преварантима национализовати имовина.

Да сва стратешка и војна предузећа прогласе националним добрима и предају на управу

државним службеницима и радничким одборима.

Да пониште све лажне трансакције чланова или помагача тајне полиције који су, користећи
се политичким или државним монополом и својим местом у тајним службама, домогли
имовине и положаја који им не припадају.

Да изврше ревизију свих докторских, професорских и академских титула стечених у

претходним режимима и пониште све стечене одбраном марксистичких тема, политичком
подобношћу, или митом.

Да отворе сва досијеа тајне полиције и обнародују имена доушника, лажних привредника,
наставника, професионалаца и других који су припадали тајној служби.

Да образовују нову, националну тајну службу заклету на одбрану нације, а не система.

Да суде свим официрима, функционерима, службеницима, дипломатама и другим кривим

за поразе у ратовима од 1990. године.

Да суде свим новинарима који су служили претходним политичким системима, а не нацији.

Да суде свим полицајцима, судијама, државним тужиоцима и другим државним

службеницима који су се служили мучењем, изнудом исказа, клеветом оптужених или
застрашивањем њихових породица.

Да откажу гостопримство свим страним новинарима, службеницима или привредницима

који су се огрешили о Српски народ.

Да казне све који су међу Србе увели помодност, јавни безобразлук, нихилизам, дрогу,
насиље, рекламерство, и остале чиниоце западне поткултуре.

15
Да уобличе нове школе и универзитете на којима ће се учити оно што је потребно српској
нацији а не иностранству.

Да сачине дугорочни програм повратка на село.

Да новчано и материјално помажу заснивање породица са најмање четворо деце.

Да донесу Устав државе којим се штити Српство.

Да мањинама осигурају сва права осим права гласа о судбини Српства.

Да српски језик и ћирилично писмо прогласе јединим званичним језиком и писмом државе.

Да према Хрватима, “Бошњацима” и Арбанасима воде политику засновану на њиховом

понашању према Србима у претходних сто година.

Да се залажу за повратак Срба на све територије на којима су се налазили 1914. године.

Да трајно раде на прикључењу тих територија држави Србији.

Да чине све да Србија постане војна сила кадра да се одупре сваком суседу, а по потреби
и великим силама одвраћањем, превентивним ударима, или осветом.

Да чине све да образовање у српским земљама и даље производи стручњаке светског

ранга, у броју још већем него досад.

Да сваку техничку иновацију држава испита и процени, пре него буде уведена међу нас.

ОРГАНИЗАЦИЈА

Покретом ће руководити Старешина (Председник), изабран јавним гласањем на

Оснивачком сабору Покрета. Њему ће помагати Савет (Савет седморице) кога сам
изабере. И Старешину и Савет надзираће Надзорништво (Одбор седамнаесторице),
изабран на Оснивачком сабору.

Финансијама Покрета руководиће Благајник, кога поставља Надзорништво. Сво

материјално пословање Покрета мора бити доступно на увид сваком њеном члану.

Покрет ће се издржавати од чланарине обавезне за сваког члана. Чланарина не сме бити

мања од 100 евра годишње у динарима или валути. Давањем веће, чланови не стичу
повластице.

Покрет ће примати и дарове у новцу или материјалним добрима. Они морају бити јавни,
док дародавац може захтевати да му се не обелодањује име. Дарови од криминалаца и
бешчасника неће се примати.

У случају смрти или онеспособљења Старешине, Покретом ће руководити члан Савета

кога за такве прилике унапред одреди Старешина. Његов избор мора да потврди
Ванредни сабор Покрета јавним гласањем.

Све одлуке у Савету и Надзорништву доносе се простом већином гласова. Одлуке

донете већином од једног гласа ваља, међутим, преиспитати на првом Редовном сабору
Покрета. У случају да буду оборене, тело које их је донело мора се бирати изнова.

Одлуке Сабора Покрета морају бити донете двотрећинском већином. Свако гласање у
Покрету је јавно.

16
СРБИ ће бити организовани регионално. Свако село, град или подручје (у Црној Гори и
племе) имаће своју Подружницу са Старешином, Саветом (у мањим местима Саветом
тројице) и Надзорништвом (у мањим местима Одбором петорице). Где подружницу није
могуће тако устројити, чланови Покрета прићи ће најближој целовитој подружници.

Старешину подружнице постављаће Старешина Покрета, по потреби у договору са

њеним члановима. Чланови подружнице могу сменити свог старешину (двотрећинском
већином) и о томе обавестити Старешину и Савет Покрета.

Ако Старешина или Савет Покрета не могу да сарађују са старешином подружнице, могу
га сменити и поставити новог. У случају сукоба са целом подружницом, Старешина
Покрета има право да је распусти.

Самог Старешину Покрета може опозвати Савет, Надзорништво, Редовни или Ванредни
сабор Покрета. Таква одлука доноси се само двотрећинском већином.

У случају опозива Старешине, Савет бира другога из својих редова. Опозвани Старешина
не може бити биран наново.

Разлози опозива могу бити морални, материјални, или политички, и зависе од

слободне процене тела која о њему одлучују.

Покрет ће имати свој Устав који ће донети Надзорништво у сарадњи са Старешином и

Саветом, а који ће сабор Покрета потврдити. Надзорништво ће Устав тумачити по духу, не
слову. У случају спора, Сабор Покрета може опозвати сва управна тела, изгласати
поверење једном или двома, и развластити оно које сматра виновником.

Сабор Покрета чине стотину изабраних чланова. Сваког члана Сабора бира најмање
стотину чланова Покрета. У случају раста Покрета, тај број може се повећати на хиљаду,
па на десет хиљада.

Избори за Сабор Покрета врше се по подружницама. Подружнице које немају довољно

чланова за избор морају се за ту прилику удружити са онима које их имају. Сваки члан
Сабора може бити опозван двотрећинском већином гласова оних који су га изабрали.

Подружнице имају право да задрже две трећине својих прихода, било од чланарине, било
дарова, а трећину су дужне да шаљу Управи Покрета коју чине Старешина, Савет и
Надзорништво. Сав новац и друга средства иду прво Благајнику, који је дужан да их
распоређује на основу Устава Покрета. Одлуке о располагању приходима Покрета доноси
Старешина, у договору са осталим Управним телима и Благајником.

Свака озбиљна грешка у процени или делању било ког члана или тела Управе повлачи
разматрање било оставке било опозива. Тежину грешке процењују разна тела Покрета,
или чланство у целини.

Чланство у целини може се сабрати у Општи сазив Покрета у случају блокаде,

опструкције или ванредних прилика у земљи или свету. Општи сазив Покрета може
одлучивати о свему двотрећинском већином. У том случају гласање се спроводи по
подружницама. По потреби, Општи сазив Покрета може се физички скупити на једном
месту.

НАЧИН РАДА

Пријем у Покрет биће по позиву. Два члана Покрета имају право да предложе новог. О
пријему одлучује подружница. Старешина подружнице има право вета на пријем новог
члана.

17
Услови за пријем у Покрет јесу карактер, успех у некој делатности или послу, и лична и
јавна биографија.

Чланови Покрета могу бити Срби и они мањинци и странци који су животом и делом
посведочили приврженост Српству. Мањинци и странци немају право гласа. То право могу
стећи једино прилажењем Српству.

Редовни Сабори Покрета сазивају се једном годишње, на Сретење. На њима је

Старешина Покрета дужан да поднесе извештај о раду Покрета за претходну годину. Нови
Старешина се бира једино ако стари није задовољио. О томе јесте ли или није задовољио
одлучује Сабор, по потреби гласањем.

Ванредни Сабори Покрета сазивају се по потреби. Сазива их Старешина, Савет,

Надзорништво или двотрећински састав Сабора. Ванредни сабор може сазвати и две
трећине чланова Покрета.

СРБИ су обавезни да делују као чланови Покрета у сваком трену и виду свог јавног и
приватног живота. Основни начин делања члана Покрета јесте лични пример.

СРБИ ће покренути месечник Покрета, СРПСКИ ЛИСТ (већ излази као гласник СРПСКОГ
КЛУБА из Београда), као и недељне и дневне новине. Сва издања Покрета обавезна су за
чланове и њиховом куповином помаже се Покрету. Издања Покрета могу се продавати и
широј публици.

СРБИ ће покренути сабирање и издавање СРПСКОГ ШТИВА, библиотеке од двадесетак

књига неопходних за национално образовање и васпитање.

СРБИ ће образовати СРПСКУ ШКОЛУ као недељну школу за основце и средњошколце

која ће националним садржајем допуњавати званични школски програм. Такође, радиће на
установљавању СРПСКЕ ВИСОКЕ ШКОЛЕ, која ће слично делати међу студентима.
СРПСКИ ИНСТИТУТ бавиће се свим видовима Србистике и већ настаје из СРПСКОГ
КЛУБА из Београда.

СРБИ ће организовати летње образовне и васпитне кампове за децу и омладину. У

њима ће полазнике васпитавати, обучавати у основним војним и борилачким вештинама, и
национално образовати за то оспособљени чланови Покрета. За оне који завређују а не
могу да плате такав боравак, трошкове ће сносити Покрет.

СРБИ ће основати СРПСКУ ОМЛАДИНУ као омладински огранак Покрета. Ваљани

чланови Омладине по пунолетству аутоматски постају чланови Покрета.

СРБИ ће организовати Летње саборе сваке године на Преображење. Сабори ће се

одржавати сваки пут на другом месту, и за њихово организовање биће задужене
првенствено помесне подружнице. Сабори ће имати карактер народних вашара и служиће
упознавању и забави чланова Покрета и шире публике.

СРБИ ће организовати услужне, привредне и занатске Задруге за услуживање чланова

Покрета и шире публике. У њима ће чланови Покрета бити повлашћени у односу на
нечланове. Но и нечланови ће имати интереса да послују са Задругама, будући да ће оне
морати да пружају бољу и јефтинију услугу од обичних пословних установа. Разлика у
цени биће један вид доприноса Покрета Српству.

СРБИ ће организовати Заједнице за самопомоћ које ће, у виду једноставних банака,

пружати позајмице за кућне оправке, школовање деце, покретање малих послова,
издаваштво, преке личне потребе и слично члановима па и нечлановима Покрета.
Позајмице ће бити бескаматне, и такође представљати вид доприноса Српству.

18
СРБИ ће образовати СРПСКУ АКАДЕМИЈУ од најспособнијих и најугледнијих људи у
својој делатности. Чланови САНУ и других званичних академија не могу бити истовремено
и чланови СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ.

СРБИ ће установити годишње, двогодишње и десетогодишње награде, и награде за

животно дело у свим пољима уметности, науке, и јавне делатности.

Покрет ће на изборе излазити сам, али по победи владати договарајући са свим

озбиљним политичким чиниоцима, укључујући и опозиционе.

За изборе СРБИ ће се ослањати на сопствену информативну, обавештајну, надзорну и

сваку другу структуру. СРБИ се неће умиљавати ником из медија, власти или
међународних организација за место у јавности. Они ће своју слику у јавности постепено
изградити сами, начинима горе описаним.

По доласку на власт, СРБИ ће поштрити мере пријема у Покрет. Чланови других покрета и
странака, нарочито оних који су оштетили Српство, неће бити примани у Покрет најмање
десет година по његовом доласку на власт.

Сваки члан Покрета који се на власти огреши о морал или закон биће избачен из
Покрета, бојкотован, а по потреби и додатно кажњен.

СРБИ ће образовати своју безбедносну службу и физичко обезбеђење. У тим телима

моћи ће да раде једино најбољи од најбољих. Њихов рад надгледаће Старешина, Савет,
Надзорништво и Сабор Покрета.

СРБИ ће образовати Стражу (Групе за самодобрану) за заштиту од насилничког делања

оних политичких противника који не воде рачуна о части Српства.

СРБИ ће образовати јавни Одбор за праћење антисрпског делања у земљи и

иностранству. Одбор ће сваке године објављивати листе србофоба и њихових дела.

СРБИ ће образовати Одбор за изучавање геноцида над Српским народом. Чланови

Одбора ће ићи од села до села, од места до места и бележити жртве аустроугарског,
усташког, немачког, шиптарског, мађарског, бугарског, домаћег, партизанског,
комунистичког, муслиманског, хрватског, натовског, америчког и британског терора од
1912. године до данас. Жртве ће бити пописане именом и презименом, уз све остале
доступне личне податке, а њихови крвници побележени на исти начин. Све појединости
сваког злочина биће забележене колико је могуће: место и време, сведоци или
сведочанства, материјални или посредни докази. Одбор ће се залагати за подизање
споменика или обележја жртвама непријатељских злочина на стратиштима. Одбор ће
пописати и објавити имена свих који су заташкавали, умањивали, или порицали злочине, а
посебно оних који су их ниподаштавали или им се ругали. Одбор ће начинити студију
колико је геноцид демографски коштао Српство од 1912. до данас.

СРБИ ће образовати Одборе за помоћ избеглицама у новцу, материјалним потребама,

збрињавању и запошљавању.

СРБИ ће радити на образовању Владе у сенци, од стручњака потребних за рад друштва и

државе. Будући министри морају бити из струке, а њихови извршни заменици стручњаци
од успеха и угледа.

За рад са иностранством, СРБИ ће настојати да покрену исељеништво, или људе који су

дуго тамо боравили.

За рад са мањинама СРБИ неће користити мањинце осим као саветодавце. Од

припадника Покрета који буду радили са мањинама очекиваће се да су живели међу њима
и да знају њихов језик и обичаје.

19
КУЛТУРНА ПОЛИТИКА

У свом седишту у Београду, СРПСКОЈ КУЋИ, потом и сличним седиштима подружница

другде, СРБИ ће образовати националну библиотеку и видеотеку. Одабир књига и
видео записа вршиће Просветар кога поставља Старешина или Савет. За чување и
издавање књига и видео записа биће задужен Библиотекар. И библиотека и видеотека
чуваће и значајна антисрпска дела.

У СРПСКОЈ КУЋИ Покрет ће организовати предавања, приредбе, трибине и течајеве с

националним садржајем, као и недељну СРПСКУ ШКОЛУ за основце и средњошколце.

Временом, Покрет ће обезбедити изнајмљивање или куповину СРПСКОГ ДОМА у коме би

се налазила СРПСКА АКАДЕМИЈА, СРПСКА ВИСОКА ШКОЛА, и СРПСКА КЊИЖНИЦА,
израсла из библиотека и видеотека по СРПСКИМ КУЋАМА. Ту би се налазио и СУД
(Српско уметничко друштво) и СРПСКИ СОКО. Установио би се и МУЗЕЈ СРПСТВА, као и
СРПСКА ГАЛЕРИЈА. По преузимању власти, све би ове установе делале и даље као
приватне установе од националне важности, док би се одговарајуће државне институције
почеле бавити оним за шта су својевремено установљене.

СРБИ ће материјално и морално подржавати све културне ствараоце који поштују

Српство, трудећи се да им прибаве што већи углед у земљи и иностранству.

Стража ће обележити антисрпске културне манифестације и дела својим немим

присуством и одговарајућим натписима, транспарентима, лецима и сличним писаним или
штампаним материјалом. Покретање оваквог вида протеста биће у надлежности
Старешине, Савета, или Просветара у договору с њима.

Стража ће поставити двадесетчетворочасовне почасне страже око националних

споменика од изузетне важности и наложити Патролама да обилазе остале. Тиме ће
страже одавати почаст српској историји и спречавати скрнављење споменика. Страже ће
се повући уколико власти преузму одговарајућу бригу о њима.

СРБИ ће се заложити за постављање бронзаних плоча на антисрпске споменике, са

краћим описом недела таквих угледника.

СРБИ ће се заложити за промену назива улица и тргова који носе имена антисрба. Ако
власти то не прихвате, Стража ће их сама уклонити.

СРБИ ће по потреби постављати неме кордоне око антисрпских медијских кућа. Кордони
неће ником сметати да се креће улицом или тротоаром, било да улази у бојкотоване
зграде или излази из њих. Ако обезбеђење куће или полиција нападну кордон физички,
СРБИ ће се бранити.

НОВЧАНО И МАТЕРИЈАЛНО ПОСЛОВАЊЕ

Да би се СРБИ успоставили као делотворни покрет, потребно је да Старешина, Савет и

старешине подружница буду плаћени за свој рад у Покрету. Усто, сви путни трошкови,
друштвене и домаћинске обавезе и материјалне потребе везане за политички рад морају
им такође бити плаћени. Надокнаде им морају обезбеђивати бар начин живота ниже
средње класе.

Под условом да су новчани и материјални трошкови по плаћеном функционеру Покрета

1000 евра месечно, и да је њих најмање стотину, за нормалан рад Покрета потребно је око
100.000 евра месечно, или 1.200.000 евра годишње.

20
У почетку, ти се трошкови могу смањити плаћањем само Старешине и Савета, двојице
возача, и секретарице. У том случају они би били следећи: Старешина 1000 евра, Савет
7000 евра, возачи 1000 и секретарица 500 евра, укупно, се текућим материјалним
трошковима, око 10.000 евра месечно. Таква се сума може обезбедити од годишње
чланарине 1000 чланова.

Каснијом успоставом Заједница за самопомоћ, банака за позајмице, и задруга Покрета,

могу се обезбедити додатна средства.

На дарове и дародавце СРБИ не смеју рачунати. Дарови су добродошли, али их Покрет

неће сматрати обавезујућим. Дарови преко 100.000 евра неће се примати, осим под
писмено и правно регулисаним условима.

За почетак, СРБИ ће морати имати бар два путничка возила (једно обично, друго
теренско), страначке просторије са канцеларијом за Старешину, собом за примања и
секретарицу, собом за седнице за бар десетак особа, чајном кухињом и купатилом, и
следеће канцеларијске апарате: три телефона (по један за Старешину, секретарицу, и
општи), три рачунара (за Старешину, секретарицу и општи), један ласерски штампач, један
скенер, један фотокопир. Сва ова средства могу бити и половна. Очекивани трошкови за
њих треба да буду следећи: возила 6000 евра, рачунари 1000 евра, штампач, скенер и
фотокопир 2000 евра, телефони 300 евра, просторије 1000 евра месечно. Укупно 10.000
евра плус 12.000 евра годишње за просторије.

Трошкови за телефон, струју и воду кретаће се у опсегу од 1000 евра месечно.

Трошкови за одржавање и употребу возила и канцеларијских апарата, такође.

Што скорије, СРБИ ће морати купити кућу у Београду за седиште Покрета. Таква кућа,
која не сме бити мања од 200 метара квадратних, стаје до 400.000 евра. Седиште Покрета,
или СРПСКА КУЋА, не сме бити на Дедињу. Ваљало би да буде лако доступна члановима
Покрета из унутрашњости и да по потреби послужи као преноћиште за макар две особе.
СРПСКА КУЋА мора имати просторије за Старешину, Савет, секретарицу, кафе куварицу и
домаћицу, салу за састанке и обедовање, кухињу и бар два купатила. У подруму или
поткровљу мора имати простора за архиву Покрета и библиотеку и видеотеку СРПСКОГ
КЛУБА.

Сличне СРПСКЕ КУЋЕ СРБИ ће отворити где год буду у стању.

Без обзира колико новца сакупили и стекли, СРБИ се неће упуштати у финансијске,
пословне, или берзанске трансакције. Новац Покрета држаће се у најсигурнијој банци у
земљи, а о њему ће се бринути Благајник са помоћницима. У случају сакупљања веће
суме, пола камате ићи ће на рачун Покрета, пола на разне фондове, давања, награде,
помоћ и слично.

ПРИВРЕДНА ПОЛИТИКА

СРБИ ће се залагати за самодовољну привреду, сматрајући сваки увоз сем патената,

лиценци, и технологије злом. Такође, СРБИ ће подстицати домаће проналазаштво и
иновације, видећи у њима основна добра за извоз. Остали извоз: хране, неких
индустријских добара и занатских производа, СРБИ ће сматрати добродошлим изворима
националног дохотка, али не и чиниоцима који условљавају било унутрашњу било спољну
политику. СРБИ сматрају да више никад не смемо дозволити да нас ико угрози икаквим
санкцијама.

СРБИ сматрају највећим добром земље, државе, и нације национални суверенитет и

националну слободу.

21
СРБИ ће се залагати за опстанак само оних индустријских погона који су потребни
домаћој машиноградњи, привреди и потрошњи.

СРБИ су против продаје иједног предузећа странцима.

СРБИ јесу за продају досадашњих друштвених и државних фирми српским акционарима,

а против су продаје појединцима будући да се прави српски богаташи још нису појавили.
Садашњи бизнисмени су само остаци досадашњег полицијско-политичког апарата. Када се
у условима слободне, мешовите привреде временом појаве истински српски пословни
људи, СРБИ немају ништа против тога да они откупе предузећа по тржишним ценама.

У начелу, СРБИ се залажу за мешовиту привреду, то јест, за оне својинске односе који
технолошки, организационо, и на друге начине одговарају појединачним случајевима.

СРБИ се противе претераном развоју финансијског и спекулативног капитала.

СРБИ предлажу самопомоћ, мобе, јавне радове, па и радне акције за подизање оних
постројења за које капитал није доступан по нормалним каматама и условима отплате.

СРБИ се противе подизању државних кредита из било ког разлога. Нарочито се противе
узимању кредита из иностранства.

СРБИ се противе примању поклона из иностранства осим у посебним приликама и под

строго утврђеним условима и надзором.

СРБИ се залажу за потпуну, што бржу отплату свих нелихварских дуговања

иностранству.

СРБИ се залажу за ослањање динара на стање домаће привреде, и његову независност

од било које стране валуте. СРБИ сматрају да се нужна страна валута може обезбедити
продајом добара и услуга иностранству по потреби, или из државних фондова законски
успостављених за ванредне сврхе.

СРБИ се залажу за установљавање државног тела за разматрање нових улагања и

подизање нових погона или предузећа већих од средњих. Српска привреда ће увек бити
мала, а наш рад и ресурси превише драгоцени да бисмо их траћили на улагања сумњивих
или лакомислених пословних људи. Ко жели да отвори фирму која би угрозила већ
успешну, биће подстакнут да свој новац и труд уложи другде.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

СРБИ сматрају да нико у српским земљама не сме бити гладан. Толико плодна да је и у
најгорим временима имала довољно хране, Србија не сме дозволити да јој иједно дете
одрасте слабо и болесно због потхрањености. СРБИ ће се стога залагати да држава
обезбеди ужину школској деци, и народне кухиње за социјалне случаје.

Такође ће се залагати да угрожене породице са малолетном децом добијају исхрану о

државном трошку.

СРБИ ће се залагати да држава плаћа просечни лични доходак женама са децом, да не

би радиле већ се бринуле о породици. Такође ће се залагати да се та сума повећава за
свако следеће дете. Жене са децом које буду хтеле да раде ван куће такав доходак не би
примале. СРБИ предлажу да се новац за ову меру обезбеди порезом на неожењене и
неудате преко двадесет седам година старости, на брачне парове који својом вољом
немају деце, и на хомосексуалце и лезбејке.

22
СРБИ предлажу да основна здравствена заштита буде бесплатна. У њу би спадала нега
и лечење деце до пунолетства, лечење социјалних случајева, и лечење од заразних и
ендемских болести. Новац за то долазио би од општег пореза.

СРБИ се залажу за систем социјалног осигурања који би обезбеђивао шест месеци

минималног личног дохотка незапосленима, трошкове за ургентне хируршке случајеве, и
пензије довољне за живот на биолошком минимуму за све особе старије од шездесет пет
година. Новац за то долазио би од пореза који би плаћали сви пунолетни грађани.

Особе са посебним потребама, урођеним телесним и менталним манама, инвалидне

жртве самоизазваних несрећа, СРБИ не сматрају предметом државне већ приватне
бриге.

СРБИ сматрају да је једини начин лечења и опоравка наркомана, алкохоличара и

сличних зависника радна терапија било код куће или у затвореним државним
установама. Такве би се установе финансирале искључиво радом и доприносом самих
пацијената. Лечење лековима било би њихова брига, не државна. За криминално
понашање, СРБИ предлажу оштрије кажњавање зависника него здравих.

СРБИ сматрају да особама које нису у стању да раде држава треба да исплаћује
просечни лични доходак. Оне које неће да раде, сматрају да ваља збринути у посебним
државним установама, уз одузимање грађанских права. СРБИ сматрају да би негодовање
“Међународне јавности” на такву меру штетило друштву и држави мање него што би
користило омладини, и нацији у целини.

СРБИ се залажу да сви млади брачни парови добију државну помоћ за куповину стана
или куће. Новац за то би такође долазио од пореза на нежење и неудате после двадесет
седам година старости.

СРБИ се противе отварању установа за бригу о деци са родитељима. Деца морају бити
брига породице. Родитељи који се слабо старају о својој деци могу бити јавно
бојкотовани од Страже.

СРБИ се залажу да се затвори и казнене установе издржавају радом кажњеника.

ПОПУЛАЦИОНА ПОЛИТИКА

СРБИ сматрају да је популациона политика државе основ будућности Српства.

Рађање, и брига о деци и њиховом васпитању и образовању морају се подстицати свим
могућим средствима. Да би се у младим породицама подстакла вера у будућност, СРБИ се
залажу за државни програм стварања нових инокосних пољопривредних домаћинстава у
Војводини и Источној Србији, потом у будућој српској Славонији, на Космету и у окупираној
Републици Српској Крајини.

СРБИ сматрају да би породице у насељима удаљеним до 30 км од државне границе

ваљало прогласити крајишничким и давати им посебне пореске и друге повластице, уз
обавезу посебног војног устројавања. Крајишнике сматрати племством, а оне који томе не
одговарају лишити крајишничког статуса.

СРБИ се залажу за државну помоћ при насељавању опустелих планинских и брдских

подручја Рашке области, Црне Горе, Западне, Северозападне и Источне Србије, Подриња,
потом крашких и планинских области Републике Српске, затим Херцеговине, данашњег
хрватског и муслиманског дела Босне, и окупиране Републике Српске Крајине. Сточаре и
ратаре у тим крајевима сматрати племством и пружати им повластице. Оне који се одселе
у градове, лишити племићког статуса.

23
СРБИ се противе мешовитим браковима, нарочито са особама неевропског порекла. У
случајевима таквих бракова, СРБИ траже за Српску Православну Цркву исте повластице
какве су предратним конкордатима даване католичкој.

СРБИ сматрају све муслимане и католике српског порекла на српској територији

Србима. Муслиманима и католицима који себе држе Хрватима или Бошњацима, СРБИ
неће давати никаква посебна права.

У складу са правном праксом већине европских народа, СРБИ се залажу за српска

имена деце рођене на српској земљи. Породице које инсистирају на страним именима,
укључујући муслиманска и хрватска, СРБИ ће сматрати националним мањинама.

СРБИ се залажу за повратак што више наших исељеника у отаџбину, и за њихово

ослобађање од царина на имовину који би унели у земљу. СРБИ сматрају све Србе из
расејања и других крајева бивше Југославије држављанима Србије, и залагаће се за
закон који ће то озваничити.

ПОЛИТИКА ПРЕМА ОКУПИРАНИМ СРПСКИМ ТЕРИТОРИЈАМА

СРБИ се никад неће одрећи ни најмањег дела окупиране српске територије. СРБИ
сматрају да се ниједним таквим делом не сме трговати, и да је свака таква трговина, из
било ког разлога, велеиздаја кажњива најстрожом казном.

Окупираним српским територијама СРБИ сматрају Косово и Метохију, део Македоније

се већинским српским становништвом, целу Босну и Херцеговину, Црну Гору и Републику
Српску Крајину са Славонијом до северне границе Западне Славоније.

СРБИ сматрају да све избеглице са тих територија треба достојно збринути и помоћи им
да се запосле и реше основне животне проблеме. Истовремено, залажу се да сви они буду
морално, материјално и правно обавезани да се по ослобођењу врате у завичај.

СРБИ се залажу за планско, државом потпомогнуто насељавање окупираних територија

када буду ослобођене.

СРБИ се обавезују на четовање по окупираним територијама. Уколико их држава буде

у томе спречавала, обавезују се на супротстављање таквим напорима.

СРБИ ће побележити сва лица из такозване “Међународне заједнице” која су у било којој
мери допринела окупирању српских територија. Такве особе и њихове породице
сматраће националним непријатељима.

СРБИ се залажу за установљавање званичних годишњих помена жртвама ратова од

1990-1999, као и званичних годишњих сабора избеглица. СРБИ сматрају да би држава
требало да помогне избегличким завичајним друштвима, и да пружи сву дипломатску и
правну помоћ избеглицама при повратку у завичај.

СРБИ сматрају да би држава морала да се брине о Србима на окупираним територијама и

да стави на знање нашим суседима и “свету” да је спремна да их штити свим могућим
средствима.

ПОЛИТИКА ПРЕМА СЕЛУ И СЕЉАШТВУ

СРБИ сматрају село и сељаштво стубом нације.

24
СРБИ ће се залагати за повраћај или надокнаду све одузете земље власницима.
Залагаће се за закон о земљишту којим ће сва земља осим оне која је одређена као
државна бити нечија својина.

СРБИ ће се залагати за закон о дедовини, којим се исконско добро не може продати или
отуђити на било који начин.

СРБИ ће се залагати за закон о државном откупу викендица, којим ће се по тржишним

ценама од власника откупити земља коју не обрађују или запуштају и уступити или
продати онима који ће је обрађивати. Законом о викендицама, СРБИ ће се залагати за
ограничавање права на грађење додатних пребивалишта на одређене категорије
становништва. По том закону, викендице ће смети подизати једино уметници и
професионалци који су природом посла везани за град. Остали ће морати да бирају
између сталног живота на селу или у граду.

СРБИ ће се залагати за закон о урбанистичком планирању сеоских и ванградских

насеља, који ће онемогућити градњу објеката који не одговарају српској баштини.

СРБИ ће се залагати за закон о депонијама и одлагању смећа, којим ће се строго

кажњавати, по потреби и затвором, загађивање водотокова и животне околине.

СРБИ ће се залагати за закон о отежаном приступу земљиштима и крајевима од

националног значаја као што су национални паркови, и нетакнуте шуме, планине,
висоравни и клисуре. Путеви до њих неће се проширивати ни асвалтирати већ одржавати
проходним само за теренска возила и упорне возаче.

СРБИ ће се залагати за забрану продаје некретнина странцима.

СРБИ ће се залагати за државну потпору производњи здраве хране традиционалним

средствима.

СРБИ ће се залагати за контролисан увоз семена и садница и забрану увоза генетски

модификиваних биљних и животињских врста.

СРБИ ће се залагати за постепен повратак са вештачких ђубрива на природна и за

традиционални начин смене усева и одмарања земљишта.

СРБИ ће се залагати за заштиту и обнову домаћих врста воћа у њиховој некадашњој

разноврсности.

СРБИ ће се залагати за увођење обавезне пољопривредне наставе за основце и

средњошколце у сеоским срединама.

СРБИ ће се залагати за изградњу што више малих, проточних електричних централа

(поточара) где год је могуће. Њихови сопственици биће подстицани да их укључе у општи
електропривредни систем земље, са могућношћу изласка из њега у било ком тренутку.

СРБИ ће подстицати изградњу СРПСКЕ КУЋЕ у сваком селу.

СРБИ ће супротстављати сваком виду сеоског или каквог другог туризма, уместо тога
подстичући сеоске и градске породице на узајамне посете и помоћ.

ПОЛИТИКА ПРЕМА РАДНИШТВУ

СРБИ сматрају да радништво није криво што је у Брозово време потерано са села у
градове, и што му је потом америчким поклонима и кредитима омогућено да са мало рада
добро живи. Терет затварање оних индустријских и других постројења која су економски

25
неодржива мора да сноси пре свега држава и оне класе које су довеле до данашњег
стања. Другим речима, СРБИ ће се залагати за посебан порез на имовину и приходе
оних чланова досадашњих номенклатура и њихових потомака чији месечни приходи
прелазе 1000 евра по породици. Тако стечена средства ићи ће за преквалификацију,
материјалну и другу помоћ радницима отпуштеним приликом приватизације.

СРБИ ће се залагати да отпуштени радници добију државне кредите за повратак на село,

или за отварање малих предузећа.

За онај део становништа који и поред помоћи неће успети да се снађе, СРБИ ће тражити
издржавање на разини биолошког опстанка. То ће захтевати изградњу посебних насеља
и стављање таквих особа под старатељство државе. Но држава се мора постарати да
њихова деца добију посебну помоћ при школовању и васпитању. Ова мера мора бити
привремена и таква насеља морају потом бити уништена, осим оних која буду сачувана
као историјски споменик.

Догму да је радништво аристократија народа СРБИ не признају, будући да се сој

потврђује друкчије него производним радом. Но, праксу да се радништво третира као
марва СРБИ држе још гором, залажући се услове рада и зараде који омогућују достојан
живот.

ПРОСВЕТНА ПОЛИТИКА

СРБИ се залажу за приватне школе поред државних, са својим, допунским програмима

поред државних.

СРБИ сматрају све школске програме после 1918. антисрпским, а досовски гори од свих.
Зато се залажу за националну школу са нагласком на васпитању колико образовању. Од
наставника ће се тражити да личним примером предводе ученике, и зато захтевати од
државе да буду одговарајуће повлашћени и плаћени.

СРБИ сматрају да је наставнички позив од одсудне важности, те предлажу да временом

буде уздигнут, избором кадрова, до статуса племићког.

СРБИ сматрају да би оцена из владања морали бити једна од пресудних за будућност

ученика. Та оцена морала би садржати, поред оцене за смерност, оцене за вођство,
самосталност, борбеност, смелост, и поштење. Наставници који од ученика траже
притворност, понизност, лицемерје, доушништво, кукавичлук, и слично морају бити
одстрањени из српских школа.

СРБИ сматрају да школе не смеју бити потпора властима, па ни евентуалној власти

Покрета СРБИ. Школе су будућност нације и ваља им допустити и меру бунта. Ученици и
наставници имају право на слободу мисли и дела, али и држава на слободу одговора.
СРБИ сматрају да нико нема право на поштеду од одговорности.

СРБИ сматрају да омладина није најпаметнији део друштва, будући да се та одлика

доказује дуготрајним и мудрим живљењем у пунолетству. Васпитање српске омладине
мора стога стајати у равнотежи између учења слушању и учењу, и права на побуну.

СРБИ ће се залагати за повратак што више наших стручњака из иностранства на

домаће школе и универзитете. У ту сврху залажу се за оспособљавање тих установа да
буду равне бољима у иностранству, а да угледницима којима једино најразвијеније земље
могу обезбедити услове за рад држава плати пут до отаџбине и повремену наставу за
домаће студенте и стручњаке.

СРБИ се залажу за установљавање института за изучавање језика, културе, историје и

етнологије свих наших суседа. Такође сматрају да су институти за слично проучавање

26
САД, Велике Британије, Француске, Немачке, Русије, Турске, Кине, Јапана, те Јевреја и
Арапа, српској нацији неопходни.

СРБИ се залажу за установљавање занатских школских центара широм српских земаља

у којима би се оживљавали стари, и учили нови занати.

ЗДРАВСТВЕНА ПОЛИТИКА

СРБИ се залажу за мешовити систем здравствене заштите, са тежиштем на приватној

пракси. Породични лекари били би подстицани пореским и пословним олакшицама а
специјализација ограничена само на најбоље. Лекари са одређеним бројем жалби на
њихов рад, или са судском пресудом због несавесног и нестручног лечења губили би
право на рад.

СРБИ се залажу за преустројавање болница у лекарске задруге, у којима би број стално

запослених лекара и другог медицинског особља био смањен на минимум. Такве установе
омогућавале би и приватним лекарима да уз надокнаду користе клиничке и болничке
услуге и капацитете. Тиме би се избегао досадашњи упоредни рад истих људи у
друштвеном и приватном сектору, те смањила њихова премореност и корупција.

СРБИ се залажу за социјално лечење само социјалних случајева. Остали грађани би и

ценом болничких и других лекарских услуга били подстицани да пазе на своје здравље.

СРБИ сматрају да једино лекови за децу, труднице, и социјалне случајеве треба да

буду бесплатни. Остале треба продавати по тржишној цени, а пацијенте подстицати на
осигурање против таквих трошкова или на лечење одмором, самосагледавањем,
променом радног места или позива, одласком на село, и другим начинима ублажавања
или отклањања узрока здравствених тегоба.

СРБИ се противе интензивном и скупом лечењу изузетно старих особа, унапред

изгубљених случајева, пацијената са неотклоњивим манама, и препуштају их личној
иницијативи и породицама.

СРБИ сматрају да ментално заостале особе, особе са наслеђем озбиљних душевних

болести или озбиљних генетских поремећаја не би смеле имати децу. СРБИ се противе
коришћењу таквих особа за медицинска истраживања под изговором научног рада,
сматрајући да је један од основних задатака медицине да јача нацију као целину.

СРБИ сматрају да српска медицина треба да спречава болест, тек потом да је лечи.

СРБИ се залажу за проучавање народне медицине и видарства, као и свих начина

лечења који се ослањају на природне препарате и ненасилне поступке.

САОБРАЋАЈНА ПОЛИТИКА

СРБИ сматрају да само основни путни правци треба да буду проходни на европском
нивоу, док остали треба да се састоје од асвалтираних путева са тврдом подлогом у две
саобраћајне траке. Пруге Суботица – југ, хрватска граница – југ, Београд – румунска и
бугарска граница, Београд – Бар и њихови огранци морају такође бити на европском
нивоу.

СРБИ сматрају да локални путеви треба да су асвалт на тврдој подлози, и макадам у

добром стању. Постојећу мрежу путева не ширити, будући да су српске земље већ
умногоме прегусто изграђене, мада не и довољно насељене. Нетакнути крајеви ваљало би
такви и да остану.

27
СРБИ сматрају да ваздушни саобраћај треба развити у највећој мери, нарочито
хеликоптерски. За то су потребна мања улагања него у путеве, пруге или аеродроме.
Усто, таквим се саобраћајем најмање штети околини.

СРБИ се залажу за јачање бродског саобраћаја на мору и рекама изградњом нових

пловила, поправком и бољим одржавањем старих, и поправком постојећих лука. У
догледу, српске земље могле би постати медитеранска поморска сила, усмерена на
пружање посебних и квалитетних услуга.

СРБИ се залажу за изградњу заобилазница око свих насељених места, и ограничавање

саобраћаја по већим градовима на рубна подручја. Центри градова треба да буду
доступни једино услужним возилима. СРБИ се залажу за побољшање градског
саобраћаја до оптималне учесталости. Такође, предлажемо масовну изградњу подземних
и надземних јавних гаража на рубним подручјима, са максималном доступношћу
градским саобраћајем.

СРБИ се залажу да лична путничка возила служе углавном за међуградски саобраћај и

неодложне личне и породичне потребе. Рекреативну и докону вожњу обесхрабривати
строгом применом саобраћајних прописа.

СРБИ се залажу за пооштрење прописа о јавном саобраћају и њихову још строжију

примену. Возила градског саобраћаја морају свако јутро бити опрана и чиста споља и
изнутра, као и сви возови, међуградски аутобуси и друга превозна средства. Међуградски
аутобуси и возови морају имати чисте и одржаване клозете, а њихове стајанке и станице
морају бити беспрекорно уредни и чисти. На аутобуским стајанкама ограничити број
аутобуса на четири у једном тренутку, да би путници били услужени како ваља. У
возовима забранити неред, вику, спавање попреко по седиштима, бацање смећа по
купеима, ходницима или кроз прозор, и то провести и силом ако треба. У аутобусима
возачима забранити да пуштају гласну музику, а путницима омогућити да слушају радио
преко слушалица. За одржавање реда и мира у превозним средствима установити
посебну полицију.

ПОЛИТИКА ПРЕМА ПРОСТОРНОМ УРЕЂЕЊУ СРПСКИХ ЗЕМАЉА

СРБИ сматрају да треба забранити даље просторно ширење градова. Простор за њихов
евентуални даљи раст тражити у бољој употреби постојећег.

СРБИ сматрају да сваком насељеном месту ваља законски и што пре обезбедити
депонију за смеће. Свако бацање смећа другде кажњавати затвором као кривично
дело.

СРБИ сматрају да свака градња викендица и сличних објеката по националним парковима

мора бити обустављена, а постојеће уз евентуалну накнаду власницима срушене.

СРБИ сматрају да сваку неовлашћену сечу шуме треба прогласити тешким кривичним
делом.

СРБИ сматрају да сва брдска и планинска подручја ваља прогласити подручјима од

посебног националног значаја и за њих израдити засебне просторне и друге планове.
Постојеће штете настале претераном, непромишљеном и непотребном изградњом
ублажавати планским и постепеним рушењем, уз надокнаду.

СРБИ сматрају да је спасавање планинских и крашких река од прворазредног значаја за

опстанак нације. Загађење Лима, Дрине и других својевремено бистрих великих река
смањити укидањем прљавих индустријских постројења или строгим прописима о

28
пречишћавању отпада. Свако загађивање таквих токова кажњавати као тешко кривично
дело.

По градовима, СРБИ сматрају да треба постепено и плански рушити све зграде

саграђене у доба пљачке и безакоња које изгледом нарушавају околину. Остале
легализовати. СРБИ предлажу да сами мештани одлучују о томе шта рушити а шта
сачувати. У случајевима корупције, насиља или непотизма, одлуку би доносили виши
управни органи.

СРБИ сматрају да треба пооштрити постојеће грађевинске и урбанистичке прописе и

њихову примену, уз обавезу да се одлуке о градњи доносе за мање од месец дана.
Бесправну градњу рушити у зачетку, а одуговлачење са дозволама кажњавати као
кривично дело. Као кривично дело кажњавати и необезбеђивање одговарајућег броја
грађевинских и урбанистичких инспектора, будући да у нас много архитеката и
грађевинских и других инжењера већ дуго нема посла. СРБИ сматрају да би мањка
државних урбанистичких и грађевинских кадрова нестало њиховим запошљавањем по
потреби.

ПОЛИТИКА ПРЕМА СПОРТУ

СРБИ сматрају спорт вежбом за животну борбу, те се залажу за аматерски спорт у што
ширем обиму. Такође сматрају да спорт не сме бити полигон за политичке интриге и
надметања, а поготову не за невитешко понашање.

СРБИ врхунски спорт сматрају забавом или гладијаторством, и препуштају га оним

спортистима који себе налазе једино у њему. Међутим, сваку туђу зараду на њима
сматрају искоришћавањем и залажу се за прописе и законе који ће то ограничити на
најмању могућу меру.

Будући да је свет у спорту нашао алтернативни начин ратовања, СРБИ сматрају да

држава треба помоћи врхунским спортистима да буду успешни на међународној сцени.
Истовремено, предлажу и бојкот свих политичара и државних службеника који на
њиховим успесима граде своје каријере.

СРБИ сматрају да српски спортисти морају бити витезови. Победа по сваку цену не сме
постати њихов циљ, већ се морају борити за чојствену победу упркос могуће
покварености противника или судија. Боље је изгубити утакмицу него част или образ.

СРБИ сматрају да спортисте, тренере и спортске раднике који не бирају начин постизања
успеха ваља одстранити из спорта.

ПОЛИТИКА ПРЕМА СТРАНЦИМА И ИНОСТРАНСТВУ

У свакој прилици, СРБИ ће давати предност сународницима над странцима.

СРБИ ће настојати да сарађују са себи сличним покретима, странкама, групама и

установама на Западу, Евроазији и другде разменом посета, искустава, и изградњом
личних и институцијских веза и пријатељстава. Од страних пријатеља СРБИ ће примати
помоћ и дарове под истим условима као од домаћих.

СРБИ неће имати никакве везе са страним владама или њиховим обавештајним,
војним, или безбедносним службама, нити ће примати помоћ од њих.

СРБИ ће пажљиво пратити иступања странаца у вези са нама почевши од 1912. године,
и одговарајуће се према њима односити. Истакнуте непријатеље који су битно

29
допринели страдању Српства од 1990, СРБИ ће пажљиво побележити и потрудити се да
они или њихови потомци буду одговарајуће кажњени.

СРБИ ће се потрудити да боравак осведочених српских непријатеља на нашем тлу буде

што непријатнији.

ПОЛИТИКА ПРЕМА ПЕНЗИОНЕРИМА

СРБИ се залажу за редовну исплату пензија које обезбеђују макар биолошки опстанак.
Пензије које то не чине морају бити допуњене социјалним давањима. Средства за то
обезбедити посебним порезом на богаташе који су иметак стекли као номенклатура
досадашњих система. Наиме, данашњи пензионери су изградили друштвено и
привредно устројство које је таквима омогућило да постану што јесу, па је праведно да и
они од тога нешто имају.

ПОЛИТИКА ПРЕМА РОМИМА

СРБИ ће бранити Роме ако их неко физички напада, али ће још више бранити Србе и
остале које они буду угрожавали наметљивом прошњом, понашањем, или криминалом.

СРБИ ће подстицати Роме да се начином живота уклопе у српску баштину и вредности.

Оне који то буду одбијали, подстицаће да се иселе из српских земаља.

СРБИ се одлучно противе усељавању било које, нарочито неевропске мањине на нашу
територију.

ПОЛИТИКА ПРЕМА ДЕВИЈАНТНИМ МАЊИНАМА

СРБИ ће настојати да живот хомосексуалаца, лезбејки, наркомана, и других

антисоцијалних појединаца и група буде изразито непријатан. Припадници таквих група
биће подстицани да се иселе на Запад.

Издавачима хомосексуалне литературе, огласа и хомосексуалним проституткама, СРБИ

ће загорчати живот колико буду могли.

Изразитим и непоправљивим криминалцима, такође.

Кабадахијама, насилницима, бахатим прекршиоцима јавног реда и мира, Стража ће

покушати да стане на пут.

Агресивним заступницима помодне иностране поткултуре, такође.

Патроле Страже биће задужене за одржавање јавног реда и мира у својим суседствима.

СРБИ ће образовати сопствену правничку службу за помоћ члановима Страже и

осталим грађанима који буду принуђени да узимају правду у своје руке.

СРБИ ће образовати и Одборе за материјалну и сваку другу помоћ оним члановима

Страже и обичним грађанима који штитећи ред и мир буду потпали под удар закона.

ПОЛИТИКА ПРЕМА ПОЧИНИОЦИМА ЈАВНОГ НАСИЉА ПРОТИВ СРПСКИХ

ВРЕДНОСТИ И БАШТИНЕ

30
СРБИ ће се потрудити да живот извиканих поп звезди, лажних величина, ведета естраде,
наметљивих јавних ништавила који разарају традиционалне српске културне и духовне
вредности буде мање пријатан него у последњих двадесетак година. О томе које су то
особе одлучиваће Надзорништво.

СЛАВА, ОБРАЗ И ЗНАМЕЊА ПОКРЕТА

Слава СРБА биће Преображење.

Грб СРБА биће српски крст са оцилима на кружном пољу. Оцила и крст биће бели на
црвеном кругу са белим прстеном.

Знамење СРБА биће грб Покрета на штитастом плавом пољу.

Застава СРБА биће српска тробојка са крунисаним двоглавим белим орлом и грбом
Покрета на његовим прсима.

Сва писмена Покрета носиће његов грб у заглављу.

Химна СРБА биће “Боже правде”.

Чланови Страже у патроли, на састанцима, саборима или прославама носиће униформу

са знамењима Покрета. Сви морају бити уредни, чисти, и учтиви, свесни да не
представљају само Покрет, већ Српство у целини.

Униформа Страже биће сиви ратни комбинезон са сивом капом са меким штитником и
црним кратким војничким чизмама на шнирање. Опасач ће бити бели платнени. За
ванредне прилике опасач ће бити сиви платнени, уз додатак истих таквих упртача. Изнад
штитника капе стајаће емајлирани грб Покрета, на десном рукаву при рамену знамење
Покрета, а на левом чин члана.

Чинови Страже биће следећи: десетар, водник и четовођа.

УСТРОЈСТВО СТРАЖЕ

Стража ће бити устројена у тројке, десетине, водове и чете.

Стража ће бити обучена у стројевој обуци по српском војном правилу из 1912. године и
борилачким вештинама по искуству војних специјалаца и ратника из недавних ратова.

У случају рата, чланови Страже као и сви војно способни чланови Покрета морају
одмах приступити својој војној команди, по ратном распореду у војној књижици. Чланови
без таквог распореда морају се одмах јавити у добровољце.

Чланови Страже који прекрше правила витешког понашања биће одмах избачени из
Покрета, бојкотовани, по потреби физички кажњени, и предати редовном суду.

Старешина Страже чији члан или одред почине недело или злочин биће одмах јавно
лишен чина и кажњен као у горњем члану.

Чланови Страже ће патролирати својим деловима града или местима у време и по

распореду које одређује старешина одреда. Патроле ће одржавати јавни ред и мир
опомињањем прекршилаца, а по потреби и физички. У случају неспоразума са полицијом
или жандармеријом, избегаваће сукоб до тренутка физичког напада. По доласку на власт
СРБА, Стража ће бити укинута.

31
Стража ће одржавати ред и мир на састанцима, саборима и прославама Покрета.

Члан Страже не може бити нико осуђиван за силеџијство, крађу или превару.

ПРАВИЛА ВИТЕШКОГ ПОНАШАЊА СТРАЖЕ

Поред тога што су намењена превасходно члановима Страже, следећа Правила важе и
за остале чланове Покрета:

У свакој прилици односити се с поштовањем према другоме.

У случају неузвраћања таквог односа, суздржавати се колико је могуће.

Уколико то није могуће, или уколико дође до физичког насртаја на члана, бранити се
сразмерно снази нападача и напада.

У случају увреде личне части или части Покрета или нације, прекршиоца казнити мимо
лишавања живота.

Никад не улазити у сукоб са два или више наших на једног противника. Боље је претрпети
батине и пораз него осрамотити себе и Покрет.

У сукобима се не служити ничим до рукама, по прекој потреби главом или ногама.

Оружје или приручна средства користити само у одбрану живота.

Избегавати псовке, вику, или гласне претње. Бес усмерити на акцију.

У случају рањавања или губитка живота, одмах се пријавити полицији.

У случају осуде, издржати казну.

У случају изразито неправичне или неправедне осуде, побећи или избегавати казну.

Никада не молити за милост, плакати, или кукати.

У случају повреда, осим оних опасних по живот, самолечити се.

Сматрати увредом и насртајем на себе све што јавно вређа православни морал, било то
недолично понашање, недоличан изглед, или директно вређање и угрожавање трећих
лица.

У случају групних насртаја на било ког човека, жену или дете, а камоли члана Покрета или
Страже, сваки члан Покрета у близини мора помоћи и физички. Ко другачије поступи, биће
кажњен као члан Страже који се огрешио о ова Правила.

НАПОМЕНЕ ЗА ДАЉИ РАД И РАЗВОЈ ПОКРЕТА

Покрет градити у заједницу другова, у којој ће љубав проистекла из заједничке борбе и

искуства довести до спремности на дела неостварива другим политичким организацијама.
Истовремено, СРБИ не смеју никад изгубити осећај дужности према обичним људима,
свим сународницима, човечанству и Богу. СРБИ не смеју постати секта, масонерија,
мафија, или црно племство. Јер, они ће бити сој једино ако их народ буде сматрао
таквима.

32
Напомена: Предлог за оснивање и уређење Покрета СРБИ израђен је још септембра
2003, и објављен у Српском листу број 6, од маја 2004, под насловом Предлог за
оснивање Странке СРБИ. Терминолошка па и појмовна разлика између првобитне
одреднице странка и садашње покрет одржава тадашњу, па и садашњу, немоћ аутора да
изнађе праву реч за прегнуће са горе изложеним циљевима, задацима и начином делања.
Јер, обе речи су већ двадесетак година рабљене и злоупотребљаване безмало до
бесмисла. Но, надајући се обнови изворног значења појма покрет, за разлику од пуке
политиколошке одреднице странка, предлагачи овог Програма се унапред радују могућем
изналажењу изражајнијег термина.

Момчило Селић
јуна 2008.
у Београду

33