Шобот: Садашњи СДС је супротстављен државотворном, док је ПДП

филијала странаца.
Пропадање СДС-а као државотворне странке почело је давно али је тренутно на
највишем нивоу у налету и успону. СДС је у Скупштини Српске у рату доносио
најважније одлуке а дочекали смо да садашњи СДС бјежи из исте те Скупштине како
би заправо побјегао од националних тема битних за Републику Српску. За своје
поступке добили су похвале лидера СДА- Бакира Изетбеговића, носиоца пробосанске и
унитарне политике. Изетбеговић се на сарајевској БИР ТВ са носталгијом сјећао
времена када је његова СДА-а заједно са тадашњим изборним губитницима (на нивоу
Српске) ПДП-ом и СДС-ом вршила власт у Савјету министара. Како је и сам изјавио:
„ Они су били спремни да граде државу“. Изградња државе БиХ је замка у коју се
свјесно упустила садашња опозиција у Републици Српској. Што је више Босне то је
мање Српске. Национално нејединство српских странака користи само бошњачкој,
сарајевској политици, а саботирање вета српског члана Предсједништва од стране СДС-
а и ПДП-а угрожава један од најважнијих механизама одбране Републике Српске.
Контрирајући предсједнику Додику посланици ПДП-а и СДС-а ставили су се на страну
Џаферовића и Комшића чије су одлуке донесене прегласавањем уз помоћ ПДП-а и
СДС-а пролазиле (саботажом вета у НСРС). То је више него довољан доказ чију страну
држе странке предвођене Бореновићем и Шаровићем. Од поменутих разбијача
националног јединства и скупштинских бјегунаца корист има само бошњачка
политичка стратегија по којој и раде а чији су најзначајнији протагонисти у Српској
управо Шаровић и Бореновић, опасни играчи по Републику Српску. Њихова политика
је у битним питања идентична пробосанској политици што им је како вријеме одмиче
све теже сакрити. Подсјећамо, Бранислав Бореновић је био почасни гост на Конгресу
СДА, док је његов шеф Младен Иванић држао предавања на академији ове странке.
Један од Шаровићевих кадрова Љубо Грковић ради као помоћник у Министарству
спољних послова и дубоко је инволвиран у рад и одлуке Бисере Турковић, некадашње
Алијине ратне амбасадорке, која није пропустила ни једну шансу да нанесе штету
српском народу. Примјера је много...

Незаинтересовани за Републику Српску а привржени Сарајеву, СДС и ПДП много тога

раде и мимо воље свог бирачког тијела што ће се одразити на изборни резултат. Њима
није у интересу побједа у смислу како је представљају него да сачувају личну комоцију
преко леђа бирача што ће и постићи као носиоци листа и компензационих мандата
(примјер: Бранислав Бореновић) на наредним изборима.

Када је ријеч о Јелени Тривић која је на крилима породичне трагедије постала

професионална политичарка варајући бираче, свој патриотизам је показала на
маргиналним темама. Прецизније речено ријеч је о квазипатриотизму. Без плана и
програма шаблонски понављајући устаљене фразе Јелена Тривић заправо ништа
конкретно није понудила народу. На штету Српске даноноћно ради а коју наводно воли
па је из „љубави“ етикетира као криминални и коруптивни ентитет. Гостујући на БН
ТВ сама је признала опсједнутост предсједником Додиком јер како каже „Додик је
фокус мог политичког дјеловања“. Зар не би требао народ бити предмет интересовања
сваког политичара? Спрега странаца и ПДП-оваца вуче коријене од основања ове
странке а Тривићева је ове године њихова главна плесачица, лутка у туђим рукама.
Иако по свим анкетама народ у Српској жели демократију а не протекторат, Тривићева
не одустаје од протектората и подршке страног фактора. Њемачког протектора у БиХ је
угостила у Бањалуци а садржај разговора је највећим дијелом остао тајна. Њеном
лицемјерству није било краја када је на ФАЦЕ ТВ окривила Српску православну цркву
и предсједника Вучића за наводно мијешање у изборе у Српској а ни ријеч није
изустила о страним амбасадорима у БиХ. А и зашто би? С њима обједује, води тајне
разговоре, преговоре, код њих иде по мишљење па би јој на таквом ангажману
позавидио и сам Младен Иванић.

Никад јачи фронт пробосанских снага удружен са опозицијом Српске која би у случају
побједе уз активан ангажман међународне заједнице могла да доведе до слабљења
Републике Српске па и до финалне прекомпозиције БиХ на штету Срба. Бираче треба
на вријеме упозорити да би гласање за ПДП и СДС значило подршку њиховој политици
која је у битним елементима идентична пробосанској. Како Шаровића данас иритира
прослава 9. јануара сутра га може иритирати и име Републике Српске. Према томе, не
можемо ризиковати да гледамо Српску како нам нестаје пред очима те на вријеме
морамо заузети праву страну, јер је једино Српска гарант нашег опстанка.

Аутор: проф историје Богдан Шобот, кандидат СНСД-а за федерални парламент.