HRONOLOGIJA POSLEDNJIH

DOGAĐAJA PO ANTIVAKSERIMA I
PO SVETOME PISMU
Napomena: Kako antivaksere ne odlikuje nikakvo jedinstvo duha u
poimanju stvarnosti već pravi Vavilon i konzfuzija međusobno
protivrečnih predstava o Bogu i buduđim događajima, ovde pojam
antivaksera primenjujem samo na one protivnike vakcine, koji se njoj
protive zato što smatraju da je njeno primanje pokazatelj izbora žiga
zverinog u poslednjem sukobu između dobra i zla.

SHVATANJE KOJE ANALIZIRAMO

Antivakseri misle da je upravo sada u toku
izbor između žiga zveri i pečata Božjeg na
1
osnovu izbora koji ljudi prave za ili protiv
vakcine. Ako odnos prema vakcini jeste
probni kamen vere, takvo pridavanje značaja
vakcini nužno implicira drugačiju
hronologiju poslednjih događaja od one koju
nam otkrivaju Sveto pismo u Duh proroštva.
Ono podrazumeva preskakanje mnoštva
bitnih događaja koji treba da se dese pre
nego što svet bude postao odgovoran za svoj
stav po pitanju žiga zverinog.
PROPOVEDANJE JEVANĐELJA PRE
ZAPEČAĆENJA
Pre nego što svet bude pozvan da zauzme
stav između Hrista i sotone, on mora biti
osvedočen o istinu Jevanđelja, da bi bio
odgovoran za svoj izbor. Ne bi bilo pravedno
da Bog pokrene zapečaćenje (primanje
pečata Božjeg il žiga zveri) pre nego svet
bude obasjan Jevanđeljem u sili poznoga
dažda, jer svaki pojedinac mora biti svestan
šta izabira pre nego na njega dođe najveće
iskušenje u istoriji ljudskog roda.
Sledeće Isusove reči se još nisu ispunile:
2
"I propovediće se ovo jevanđelje o carstvu po
svemu svetu za svedočanstvo svim narodima.
I tada će doći poslednje vreme." (Matej
24,14)
U okviru propovedanja Jevanđelja svet mora
čuti vest tri anđela iz Otkrivenja, a to pre
svega podrazumeva istinu o Božjem zakonu
koja je odgovor na iskušenje opšteg
bezakonja (Matej 24,12). Poruka prvog
anđela je poziv na preispitivanje i pokajanje
"jer dođe čas suda Njegova" (Otkr.14,7)
Zatim, svet treba da čuje i poruku drugog
anđela o izlasku iz Vavilona (Otkr.18. gl.) koji
je otpao jer nije prepoznao vest prvog anđela:
"Iziđite iz nje, narode moj, da se ne pomešate
u grehe njene, i da vam ne naude zla njena."
(Otkrivenje 18,4) I naravno, pre nego što
postanu odgovorni da se odupru žigu zveri,
ljudi treba da saznaju pravu prirodu žiga
zveri koji predstavlja kršenje Božjeg zakona
tj. držanje njegovih izmenjenih zahteva pod
uticajem otpadničke sile za koju Božja reč
kaže: "I pomišljaće da promeni vremena
(praznike) i zakone." (Danilo 7,25). Rezultat
3
prihvatanja trostruke anđeoske vesti jeste
"trpljenje svetih koji drže zapovesti Božje i
veru Isusovu" (Otkrivenje 14,12).
PROVEDANJE PRAVE VESTI IZAZIVA
PROGONSTVO
Propovedanje zahteva zakona će izazvati
progonstvo jer će predstavljati ukor za grehe
sveta. Verni će biti progonjeni i ubijani zbog
istog razloga zbog kojeg je Kajin ubio Avelja:
"I za koji ga uzrok zakla? Jer dela njegova
behu zla, a brata mu pravedna. Ne čudite se,
braćo moja, ako svet mrzi na vas."
(1.Jovanova 3,12-13)
"Tada će vas predati na muke, i pobiće vas, i
svi će narodi omrznuti na vas imena mog
radi. I tada će se mnogi sablazniti, i drug
druga izdaće, i omrznuće drug na druga."
(Matej 24,9-10)
No, takvo progonstvo još ne postoji jer danas
gotovo niko ne propoveda zahteve zakona na
tako dubok način koji bi ukorio duh
4
hedonizma ili gordog nacionalizma, već
propovednici uglavnom ukoravaju samo
ekstemne grehe koje i atesti osuđuju, što
laska samopravednosti većine hrišćana i
zavarava ih da su na pravom putu:
"Biblija se tumači na takav način koji se sviđa
nepreporođenom srcu, a njene svečane i
važne istine se smatraju bezvrednim. Ljubav
se ističe kao glavna Božja osobina, ali ona se
prikazuje kao raznežena sentimentalnost,
koja ne pravi razliku između dobra i zla.
Božja pravednost, Njegovo gnušanje na greh,
zahtevi Njegovog svetog zakona - sve se to
smatra nevažnim. Narod se uči da Deset
zapovesti smatra mrtvim slovom. Ugodne
priče i čarobne legende zauzimaju osećanja i
navode ljude da odbace Bibliju kao osnov
svoje vere. Hrista se i sada odriču kao i
nekada. Ali sotona je toliko ljudima zaslepio
oči da ne primećuju prevaru." (EGW, Velika
borba, 376-278, 452)
PRAVA PROBUĐENJA SLEDE TEK POSLE
LAŽNIH PROBUĐENJA
5
Sada su na delu lažna probuđenja, koja
prethode pravom probuđenju i koja čiste
crkvu od neobraćenih u njenoj pripremi za
izlivanje poznoga dažda:
"Probuđenje se često izaziva na taj način što
se budi mašta, uzbuđuju osećanja i
zadovoljava želja za onim što je novo i
uzbudljivo. ... Oni koji se obraćaju na ovaj
način malo žele da slušaju o biblijskim
istinama i ne pokazuju naročito
interesovanje za svedočanstva proroka i
apostola. Ako bogosluženje ne sadrži ništa
uzbudljivo, onda ih ne privlači. Vest koja je
upućena na zdrav razum ne nailazi ni na
kakav odziv. Jasne opomene Božje reči, koje
se odnose na njihovo večno dobro, ostaju
nezapažene. U onim crkvama koje će sotona
moći da pokori pod svoju lažnu moć izazvaće
uverenje da je na njih izliven naročiti Božji
blagoslov; u njima će se pokazati veliko
religiozno probuđenje. Mnogi će klicati od
radosti što Bog radi tako divno za njih, a u
stvari to delo potiče od sasvim drugog duha.
Sotona će pokušati da pod plaštom vere
6
proširi svoj uticaj na ceo hrišćanski svet. ...
Uzbuđivaće se osećanja, istina će se pomešati
sa lažju, što će ljude lako zavesti.” (EGW, GC
463-464)
"Možda će propovednik misliti da je svojom
maštovitom slatkorečivošću obilno nahranio
Božje stado; možda će slušaoci reći da nisu
nikada ranije čuli tako nešto lepo, da nikada
nisu videli istinu odenutu tako divnim
jezikom. Kad im je Bog bio predstavljen u
svoj svojoj veličini, oni su osetili žar
uzbuđenja. Ali, proučite podrobno sve ove
zanose osećanja nastale takvim maštovitim
pričanjem. Tu može biti istine, ali ona često
nije hrana koja će ih učvrstiti za svakodnevne
bitke života." (Manuskript 59, 1900)
“Kad se sopstveno ja potčini Hristu, istinska
ljubav spontano izvire. Ona nije emocija ili
podsticaj već odluka posvećene volje. Ona se
ne sastoji u osećanju već u preobraćenju
čitavog srca, duše i karaktera, koji su mrtvi
sebi a žive Bogu.” (EGW, Lt. 97,1898)

7
"Ne smemo pogrešno da prikažemo ono što
ispovedamo kako bismo stekli naklonost.
Bog prezire lažno prikazivanje i izbegavanje
istine." (Letter 232, 1899)
"Prijatne propovedi koje se tako često
izgovaraju ne ostavljaju nikakav trajan
utisak. One ne prodiru ljudima do srca, jer
im se i ne upućuju jednostavne, oštre istine
Božje Reči. ... Vi ste pokrenuli osećanja i
naklonosti ljudi, ali njihova savest nije bila
osvedočena i njihova srca nisu bila slomljena
pred Bogom. ... Propovednikov posao nije
završen sve dok ne osvedoči svoje slušaoce u
neophodnost promene srca. U svakom
izlaganju treba da se upute vatreni pozivi
ljudima da odbace svoje grehe i da se obrate
Hristu." (EGW, T3, 218, 1872)
"Sveti Duh radi da osvedočenju grešnika,
gomilajući njegovu osudu, dok se sile duše ne
probude i čovek ne uzvikne: "Šta mi treba
činiti da se spasem?" [Dela 16:30.] Božanski
Duh, radeći sa ljudskim oruđem privlači

8
grešnika, osuđenog zakonom, ka Isusu
Hristu. " {Ms40-1892.12}
"Propovedajte ljudima zakon i jevanđelje
otkrivene u Božjoj reči. Kad se zakon i
jevanđelje stope, osvedočavaće ljude o grehu.
Božji zakon svojom osudom greha upućuje
na jevanđelje i otkriva Isusa Hrista u kome
"živi sva punina božanstva telesno"
(Kološanima 2,9)" (Manuscript 21, 1891)
(Evangelizam 231)
"Mnogo je u crkvama onih koji varaju svoju
dušu. Oni dostižu standard koji sami
kreairaju. Oni misle da se religija sastoji od
odlaska u crkvu da se slušaju propovedi i da
imaju dobra, srećna osećanja. Ako su
njihove emocije uzburkane i prolivena
poneka suza, to je za njih pozitivan dokaz da
su hrišćani. Na ovim osećanjima i opštem
uverenju da je Isus Spasitelj sveta, oni
zasnivaju svoju nadu u spasenje. Oni ne
shvataju da, ako ikada stignu na nebo, to
mora biti svakodnevnim samoodricanjem i
sukobom. Mnogi čija se imena nalaze u
9
crkvenim knjigama ne znaju više o praktičnoj
pobožnosti od najgoreg grešnika. Ovo vedro
hrišćanstvo neće funkcionisati u vremenu
ka kome žurimo. Pod suncem vrelog
iskušenja svi takvi će uvenuti..." (EGW,
Manuscript 3, 1885)
POZNI DAŽD SE NEĆE IZLITI DOK SE
VEĆINA VERNIKA ISTINSKI NE OBRATI
Ove reči Elen Vajt tek treba da se ispune:
"U noćnim viđenjima prikazan mi je veliki
reformni pokret među Božjim narodom.
Mnogi su slavili Boga. Bolesni su isceljivani i
događala su se druga čuda." (EGW CHS 42)
Uslov izlivanja poznoga dažda jeste da većina
vernika lokalne zajednice bude sa Bogom:
"Kad se budemo potpuno, iz celog srca,
posvetili službi Hristu, Bog će to priznati
izlivajući svoga Duha bez mere, ali to se neće
dogoditi sve dok pretežni deo vernika Crkve
ne bude sarađivao sa Bogom." (EGW CS 253)

10
Dok neobraćeni i poluobraćeni vernici ne
budu napustili zajednicu, oni će biti smetnja
Božjem delu:
"Kad otpočnemo sa aktivnim radom za
mnoštvo u gradovima, neprijatelj će raditi s
velikom silom da unese zabunu nadajući se
da će tako razbiti jedinstvo u radu. Oni koji
nisu potpuno obraćeni nalaze se u stalnoj
opasnosti da sotonina došaptavanja shvate
kao vođstvo Svetoga Duha." (Manuskript 13,
1910)
"Krštenje Duhom Svetim dovešće do pravog
verskog probuđenja i pojave silnih dela kao
što je to bio slučaj na dan Pedesetnice. Na
nas će se spustiti nebeska mudrost... I upravo
tada mnogi koji danas izjavljuju da veruju u
istinu, tako će malo znati o delovanju Duha
Svetoga, da će povikati: 'Čuvajte se
fanatizma!' Za one koji budu ispunjeni
Svetim Duhom govoriće: 'Ovi su se ljudi
opili." ...Biće takvih koji će kritikovati i
sumnjičiti one koje je ispunio Duh Sveti jer
njihova vlastita srca neće biti pokrenuta već
11
će ostati hladna i nepristupačna." (EGW 2SM
57)
"Duh se nikada ne može izliti dok vernici
Crkve neguju gorčinu i ljutnju jedni prema
drugima. Zavist, ljubomora, zle pomisli i zao
govor potiču od Sotone, i oni preprečuju put
delovanju Svetog Duha. Oni kojima
nedostaje sažaljenja, ljubaznosti i ljubavi ne
mogu izvršavati Hristovo delo. Pre nego što
se proročanstvo ispuni da će slabi biti “kao
David”, a dom Davidov kao “Anđeo
Gospodnji pred njima (Zah 12,8), Božja deca
se moraju osloboditi svake pomisli sumnje u
pogledu na svoju braću. Srca moraju kucati
ujednačeno jedna sa drugima." (6T 42)
"Protivljenje sveta ne predstavlja za nas
najveću opasnost, nego zlo koje u svom srcu
gaje takozvani vernici dovodi do naših
najtežih nesreća i najviše ometa napredak
dela Božjeg. Zavist, međusobno nepoverenje,
iznalaženje mana i sumnjičenje drugih
predstavlja najsigurniji način da oslabimo
svoju duhovnost." (8T 242)
12
"Bog je svet i neće privoditi duše k istini da bi
došle pod takav uticaj kao što je u toj
zajednici. Naš nebeski Otac je isuviše mudar
da bi priveo duše istini i time ih izložio
uticaju tih ljudi koji su neposvećeni u srcu i
životu." (4T 238)
"Neposvećeni način života kojim ona
(omladina) živi, ne zaslužuje da se nazove
hrišćanskim, i ona daje samo rđav primer
drugima. Tako onemogućava grešniku da se
popravi, jer nije skoro ni u kom pogledu
bolja od nevernih." (1T 496)
"Gospod danas ne radi da bi mnoge duše
priveo istini zbog članova zajednice koji se
nikada nisu obratili, kao i zbog onih koji su
jednom bili obraćeni, ali su zatim ponovo
upali u raniji greh i otpadili se. Kakav uticaj
mogu imati na nove obraćenike ovi
neposvećeni članovi? Neće li oni učiniti
nedelotvornom vest Božju koju treba da
objavljuje Njegov narod?" (6T 370)

13
"Mi imamo daleko više razloga, da se bojimo
onih u crkvi nego onih izvan crkve." (1SM
122)
Neobraćeni i poluobraćeni propovednici će
puniti crkvu isto tako neobraćenim
vernicima koji će bti sotonska oruđa u samoj
crkvi:

"I dok Bog dovodi u crkvu one koji su stvarno

obraćeni, dotle sotona dovodi one koji to
nisu. Dok Hristos seje dobro seme, sotona
seje kukolj. Na članove crkve neprestano
deluju dva različita uticaja. Jedan utiče na
čišćenje crkve a drugi izopačuje Božji narod."
(Testimonies to Ministers and Gospel
Workers, 46)
"Ipak, treba da budemo veoma oprezni
prilikom primanja novih vernika u crkvu;
sotona ima svoje metode prevare kojima
namerava da napuni crkvu lažnom braćom
kroz koju može da radi još uspešnije na
slabljenju Božjeg dela." (Review and Herald,
10.01.1893) (Evangelizam 313)
14
Da bi crkva mogla da funkcioniše bez
smetnje od neobraćenih, Bog će izrešetati
crkvu.
"Sve što može da se izrešeta treba da bude
izrešetano. Božji narod će biti doveden do
pozicija najvećih iskušenja, i svi moraju da
budu provereni, ukorenjeni i utvrđeni u
istini, ili će sigurno zastraniti s pravog puta."
(1T 355)
"Narod Božji će biti rešetan kao što se rešeta
pšenica u rešetu, dokle god se potpuno ne
odvoji od pleve i ostane samo čisto zrno." (1T
431)
"Mogu ljudi imati odlične darove, istinske
sposobnosti i visoke kvalifikacije, ali jedan
nedostatak u karakteru, jedan tajni greh
može, poput samo jedne crvotočne grede u
konstrukciji lađe, da bude tragičan uzrok
njihove propasti." (4T 90)
Oni koji iznad svega ljube Boga, biće
sačuvani od iskušenja greha i jeresi
posebnom porukom koju je Isus uputio
15
Laodikeji, a oni koji odbacuju preispitivanje i
pokajanje koje zahteva poruka Laodikeji,
napustiće crkvu, bilo pod uticajem jeresi, bilo
pod uticajem progonstva.
BOG REFORMIŠE SVOJ OSTATAK
PORUKOM LAODIKEJI
"Zapitala sam kakvo je značenje rešetanja
koje sam videla, i pokazano mi je da će ono
biti prouzrokovano otvorenim
svedočanstvom koje se zasniva na savetu
Vernog Svedoka upućenom Laodekiji
(Otkrivenje 3,14-22). To će imati uticaja na
srca onih koji ga budu primili i navešće ih da
zastavu još više uzdignu i ispovedaju čistu
istinu. Neki neće moći da podnesu ovo
otvoreno svedočanstvo. Oni će ustati protiv
njega i to će izazvati rešetanje među Božjim
narodom. Videla sam da svedočanstvo
Vernog i Istinitog Svedoka ni upola nije
prihvaćeno. Svečano i ozbiljno svedočanstvo
od koga zavisi sudbina crkve suviše je olako
shvaćeno, ako ne i sasvim odbačeno. To
svedočanstvo mora dovesti do dubokog
16
kajanja; svi koji ga iskreno prihvate pokoriće
mu se i biće očišćeni." (EW 270)
Poruka Laodikeji jeste ukor za naš duh i
unutrašnje motive srca, a ne samo ukor za
loše ponašanje:
"Znam tvoja dela da nisi ni studen ni vruć. O
da si studen ili vruć! Tako, budući mlak, i nisi
ni studen ni vruć, izbljuvaću te iz usta svojih.
Jer govoriš: bogat sam i obogatio sam se, i
ništa ne potrebujem; a ne znaš da si ti
nesrećan, i nevoljan, i siromah, i slep i go.
Savetujem te da kupiš u mene zlata žeženog
u ognju, da se obogatiš; i bele haljine, da se
obučeš, i da se ne pokaže sramota golotinje
tvoje; i masti očnom pomaži oči svoje da
vidiš. Ja koje ljubim one i karam i poučavam;
postaraj se dakle, i pokaj se." (Otkrivenje
3,15-19)
Onaj ko površno i pogrešno shvata poruku
Laodikeji kao da je ukor za loše ponašanje,
on će navoditi onoga koji greši samo na
dekorativne promene ponašanja i samim
time na formalizam i licemerstvo:
17
"Božja je namera bila da porukom upućenom
Laodikeji oslobodi Zajednicu od uticaja
fanatizma; ali sotona ulaze krajne napore da
poruku izopači i neutrališe njen uticaj.
Njemu bi više odgovaralo da fanatički
nastrojene osobe prihvate svedočanstvo i
upotrebe ga kako on želi, nego da ostanu u
stanju mlakosti. Pokazano mi je da svrha ove
poruke nije da brat brata osuđuje i da mu
propisuje šta treba da radi i kuda da ide,
nego da svaki pojedinačno preispituje svoje
srce i pazi na sebe i svoje postupke." (EGW, 2
SG 223)
Svako samopravedno ljudsko srce će dobro
podneti ukor koji zahteva spoljnu korekciju i
samokontrolu jer takva pravednost godi
ljudskoj sujeti i samopravednosti, ali neće
rado prihvatiti ukor za loše motive srca jer
takav ukor zahteva muku Jakovljevu radi
umiranja samom sebi i svome velikom Ja.
Svakodnevno razapinjanje svoga Ja zahteva
mudrost koju nam donosi poruka Laodikeji, i

18
ako tu poruku prihvatimo, shvatićemo
neophodnost ovakvih saveta i ukora:
"Pri pažljivom proučavanju pokazaće se da
mnogi postupci koji važe kao dobra dela, čak
kao dobročinstvo, proističu iz loših pobuda."
(4T 212)
"Pazite da se ne povodite za svojim
pobudama nazivajući to Svetim Duhom.
Nekima preti opasnost u tom pogledu." (8T
138)
"Moraš stražiti, moraš se moliti, moraš
razmišljati, moraš ispitivati svoje pobude i
postupke." (2T 234)
"Čak i neki propovednici koji zastupaju
zakon Božji slabo poznaju sami sebe. Oni ne
razmišljaju i ne ispituju svoje pobude." (4T
213)
"Prema onome što mi je pokazano, Bog traži
da vi svoju pažnju obratite na sebe, da
preispitate svoje pobude. Vi se obmanjujete u

19
pogledu sopstvenog duhovnog stanja." (1T
104)
"Brat C mora skinuti veo sa svojih očiju i
prosvetljen Duhom Svetim proniknuti u
svoje srce, ispitati i odmeriti svaku svoju
pobudu i ne dopustiti na sotona baca lažnu
svetlost na njegov put. On se nalazi u velikoj
opasnosti. Ili će uskoro krenuti dobrim
putem, ili će produžiti da obmanjuje sebe i
druge." (2T 161)
Da bi pomogao onima koji nisu svesni svog
laodikejskog iskušenja, Bog dozvoljava
nevolje koje će ih isprovocirati da otkriju
svoju neoobraćenost srca da bi se onda mogli
istinski pokajati za svoje otpadništvo:
"Bog šalje probe da bi se pokazalo ko će
verno odoleti iskušenjima. On sve ljude
dovodi u težak položaj da bi video da li će se
osloniti na silu koja je van i iznad njih samih.
Svi imaju prikrivene crte karaktera koje će
kroz patnju izaći na videlo. Bog dozvoljava da
oni koji su samopouzdani budu bolno kušani

20
kako bi uvideli svoju bespomoćnost." (7Т,
211)
Dok će verni izaći iz rešetanja kao pobednici
zahvaljujući većoj svetlosti istine kroz
Hristovu opomenu Laodikeji, dotle će
neverni biti izrešetani odbacivanjem poruke
Laodikeji, što će ih učiniti nemoćnim da se
odupru jeresima i progonstvu. Bog će očistiti
svoju crkvu od takvih kroz jeresi i
progonstvo.
BOG ČISTI SVOJU CRKVU PRVO
JERESIMA A ZATIM PROGONSTVOM
Bog rešeta crkvu jeresima i progonstvom:
"Jer treba i jeresi da budu među vama, da se
pokažu pošteni koji su među vama."
(1.Korinćanima 11,19)
"Bog će podići svoj narod; i ako to ne
postigne drugim sredstvima, jeresi će doći
među njih, što će izazvati rešetanje
odvajajući plevu od pšenice." (Gospel
Workers 299)
21
"Možda će izgledati da je Crkva pred padom,
ali ona neće pasti. Ona će ostati, iako će
grešnici na Sionu biti izrešetani – pleva
odeljena od dragocene pšenice. To je strašan
proces, ali se mora sprovesti." (2SM, str.
380. – 1886.)
"Oni koji su dobili prednost i priliku da
upoznaju istinu, a koji ipak i dalje ometaju
delo koje po Božjoj volji treba da bude
obavljeno, biće uklonjeni iz naše sredine.
Bogu nije potrebna služba ljudi koji
pokušavaju da služe dva gospodara." (Ms 64
- 1898)
"Kad se oluja približi, veliki broj onih koji su
tvrdili da veruju u poruku trećeg anđela, ali
nisu bili posvećeni poslušnošću prema istini,
napustiće svoje položaje i pridružiti se
redovima protivnika. Budući da će se
ujediniti sa svetom i postati zajedničari
njegovog duha, oni će posmatrati stvari u
gotovo istom svetlu, a kad iskušenja dođu,
biće spremni da izaberu lakšu, popularniju
stranu. Daroviti ljudi, ugodna govora, koji su
22
se nekada radovali u istini, upotrebiće svoje
snage da prevare i zavedu duše. Oni će
postati najogorčeniji neprijatelji svojoj
negdašnjoj braći." (Velika borba, str. 523. –
1911.)
Samo izrešetana crkva, očišćena od
otpadnika, dobiće silu poznoga dažda:
"Neophodna je prava hrabrost i nezavisnost
da bismo se uzdigli iznad verskih kriterijuma
takozvanog hrišćanskog sveta. Oni ne slede
Hristov primer u samoodricanju; niti su
spremni na bilo kakve žrtve, već na svaki
način nastoje da izbegnu krst koji, prema
Hristovim rečima, treba da bude znak da
smo Njegovi učenici. Šta bih mogla reći da
probudim naš narod? Svedočim vam da je
čak i među propovednicima koji izlaze pred
narod da objašnjavaju Svete spise, malo onih
koji nisu oskrnavljeni. Oni su izopačeni u
srcu i nisu im čiste ruke. Ipak mnogi viču:
„Mir, mir,“ i one koji čine bezakonje niko ne
uznemirava. „Nije okračala ruka Gospodnja
da ne može spasti, niti je otežalo uho
23
Njegovo da ne može čuti,“ nego nas gresi naši
odvojiše od Boga. Crkvu izopačuju njeni
članovi koji svojim gresima skrnave i telo i
dušu. Kad bi svi koji prisustvuju skupovima
za moralno uzdizanje i molitvu bili pravi
bogomoljci, onda bi još bilo nade, iako
preostaje još mnogo toga što treba da se
učini za nas. Ali uzaludno je da sami sebe
zavaravamo. Stanje ni iz daleka nije onakvo
kakvo spolja izgleda. Izdaleka posmatrane
mnoge pojedinosti izgledaju lepo, ali kad se
bolje razmotre, ispostavlja se da su pune
nedostataka. U naše vreme preovladuje duh
neverovanja i otpadništva — duh uobražene
prosvećenosti navodnim poznavanjem istine,
dok je to u stvari najteža opsena i drsko
prekoračivanje dozvoljenog. Postoji duh
suprotstavljanja jasno izraženoj Božjoj Reči i
Svedočanstvu Njegovog Duha. Tu je isto tako
i duh idolatrijskog uzdizanja ljudskog
razuma iznad otkrivene mudrosti Božje.
Među nama ima ljudi i to na odgovornim
položajima koji smatraju da više poverenja
treba imati u mišljenje nekolicine uobraženih
filozofa, koji misle da su nešto, nego u istine
24
Svetoga pisma, ili Svedočanstva Svetog
Duha. Takvi veru koju su ispovedali Petar,
Pavle ili Jovan smatraju staromodnom i
nepodnošljivom za sadašnje vreme. Takvu
veru oni proglašavaju apsurdnom,
mističnom i nedostojnom prosvećenog uma.
Bog mi je otkrio da se takvi ljudi, poput
Azaila u doba izrailjskog otpadništva,
pokazuju kao bič za naš narod. Svoju
mudrost takvi ističu iznad onoga što je
napisano u Svetim spisima. Takvo
neverovanje u suštinske istine Reči Božje -
zato što ljudski um ne može da prodre u
tajne Njegovog postupanja - susreće se u
svakoj oblasti, u svim društvenim slojevima.
Takvo učenje uvlači se u većinu naših škola,
pa čak i u pouke domaćeg vaspitanja. Hiljade
njih koji tvrde da su hrišćani slušaju učenja
lažnih duhova. Sa duhom tame, prerušenim
u odeću vere, sukobljavamo se na svakom
koraku. Kad bi sve što se prikazuje kao
pobožnost zaista takvo i bilo, kad bi svi oni
koji tvrde da veruju u sadašnju istinu i da je
propovedaju svetu zaista bili za istinu, a ne
protiv nje, i kad bi se dali voditi Njegovim
25
Duhom - u tome bi se mogao nazreti zrak
svetlosti usred moralne tame koja svuda
preovlađuje. Ali duh antihrista uzima maha
kao nikad do sada. Bilo bi sasvim umesno da
zajedno sa psalmistom uzviknemo:
„Pomagaj, Gospode; jer nesta svetih, jer je
malo vjernih među sinovima čovječijim!”
Znam da je mišljenje mnogih o sadašnjoj
situaciji veoma povoljno. Te sirote duše koje
teže samo da ugađaju sebi progutaće
zajednička propast. Ipak ne očajavajmo. Mi
smo skloni da pomislimo: kad nema vernih
propovednika, ne može biti ni pravih
hrišćana; ali to ne mora da bude slučaj. Bog
je obećao da će ako nema pastira On sam
preuzeti da vodi brigu za svoje stado. Svoje
stado On nikada nije prepustio da zavisi
samo od ljudskih oruda. Ali dan
prečišćavanja Crkve naglo se približava. Bog
hoće da ima čist i veran narod. U snažnom
rešetanju do kojeg će uskoro doći moći ćemo
bolje da odmerimo snagu Izrailja. Znaci
pokazuju da je blizu vreme kad će se Gospod
pojaviti kao onaj koji drži i rešeto i lopatu u

26
ruci svojoj, i On će potpuno očistiti gumno
svoje.
Brzo se približuju dani velike zabune i
pometnje. Obučen u anđeosku odeću, sotona
će pokušati da, ako bude moguće, prevari čak
i izabrane. Pojaviće se mnogi bogovi i mnogi
hristosi. Svi mogući vetrovi učenja duvaće.
Oni koji najveće priznanje odaju „lažno
nazvanom razumu,“ neće tada biti vode. Oni
koji polažu samo na razum, genijalnost i
talente neće tada stajati na čelu redova. Oni
nisu išli u korak sa svetlošću. Onima koji se
pokazuju nevernima neće biti povereno
stado. U poslednjem ozbiljnom zadatku
učestvovaće mali broj velikih ljudi. Oni se
osećaju zadovoljni sobom, nezavisnim od
Boga, i kao takve On neće moći da ih
upotrebi. Gospod ima verne sluge čija se
odanost otkriva upravo u vreme kušanja i
rešetanja. Ima dragocenih pojedinaca koji se
sada ne vide, ali koji nisu savili svoja kolena
pred Valom. Oni nisu imali svetlost koja je
vas obasjala tako blistavim zracima. Ali se
pod grubom i neprivlačnom spoljašnošću
27
može otkriti čistota i sjaj pravog hrišćanskog
karaktera. Kada u toku dana posmatramo
nebo ne vidimo nijednu zvezdu. One su i tada
tu, u svom savršenom rasporedu na
nebeskom svodu, ali ih naše oči zbog jače
sunčeve svetlosti ne mogu da vide. Tek u
toku noći možemo da vidimo njihov pravi
sjaj. Nije daleko vreme kada će iskušenje
doći na svaku dušu. Prinudno davanje žiga
zverinog upravo je pred nama. Oni koji korak
po korak popuštaju zahtevima sveta i
prilagođavaju se opšte prihvaćenim
običajima radije će se potčiniti toj sili nego
da se izlože podsmehu, sveopštim napadima,
lišavanju slobode i smrti. Borba se vodi
između pokoravanja zapovestima Božjim i
naredbama ljudskim. Tada će se u Crkvi
odvojiti zlato od troske. Istinska pobožnost
jasno će se razlikovati od površnosti i lažnog
sjaja. Mnoge zvezde čijem sjaju se možda
divimo iščeznuće tada u mraku. Vetar će
razneti plevu, slamu i trice čak i odande gde
mi sada vidimo gumno sa obiljem pšenice.
Svi koji se kite ukrasima svetinje, a nisu
zaodeveni pravdom Hristovom, pokazaće se
28
u sramoti svoje nagosti. Kad se najzad poseče
besplodno drveće koje samo smeta zemlji
pod sobom, kad se mnoštvo lažne i primetno
različite braće odvoje od pravih, tada će se
videti kako se oni koji su sada skriveni
okupljaju pod zastavu Hristovu, kličući:
Osana. Oni koji su bili strašljivi i nepoverljivi
u sebe, izjasniće se otvoreno za Hrista i
istinu. Oni koji su u Crkvi bili najslabiji i
najneodlučniji biće tada smeli i neustrašivi
kao David. Ukoliko je noć dublja i mračnija,
utoliko su zvezde blistavije, tako je i sa
Božjim narodom. Napadi sotone protiv
vernih biće sve žešći, ali će oni u ime
Hristovo iz tog sukoba izaći više nego
pobednici. Tada će se Crkva Hristova pojaviti
„lijepa kao mjesec, čista kao sunce, strašna
kao vojska sa zastavama.“ Seme istine koje je
sejano naporima vernih svedoka za Hrista
tada će izniknuti, procvetati i doneti rod.
Istinu će prihvatiti duše spremne da podnose
iskušenja, slaveći Boga što mogu da stradaju
za Hrista. „U svijetu ćete imati nevolje,“ kaže
Hristos; „ali ne bojte se jer ja nadvladah
svijet.” Kada strašne kazne kao povodanj
29
preplave zemlju, kada rešeto bude čistilo
gumno Jehovino, Bog će biti zaštita i pomoć
svome narodu. Trofeje svoje pobede sotona
može da uzdiže i veliča koliko god hoće, ali
vera onih koji su čisti i sveti ostaće
neustrašiva. Prorok Ilija je mladog Jelisiju,
kao svog naslednika, pozvao od pluga,
bacivši na njega svoj proročki plašt potpune
posvećenosti i odanosti Bogu. Poziv na ovo
veliko i sveto delo prvo je upućen učenima i
uglednim ljudima; da su ostali mali u svojim
očima, oslanjajući se potpuno i u svemu
samo na Gospoda, On bi im ukazao čast da
zastavu Njegove istine trijumfalno nose do
konačne pobede. Ali oni su dopustili da ih
uticaji ovoga sveta odvoje od Boga, i On ih je
odbacio. Mnogi uzdižu nauku i znanje, a
gube iz vida Boga koji je izvor istinskog
znanja. To nije bio slučaj sa crkvom kad je
ona najbolje stajala. Bog će u našim danima
učiniti nešto što samo malo njih očekuje i
predoseća. On će među nama pokrenuti i
uzdići ljude koji će pomazanjem Njegovog
Duha biti naučeni više nego spoljašnjim
obučavanjem u obrazovnim ustanovama. Te
30
ustanove ne treba prezirati, ni odbacivati;
one su Bogom određene, ali u njima se mogu
steći samo spoljne kvalifikacije. Bog će
pokazati da Njegovo delo ne zavisi od učenih
i uobraženih smrtnika. Među nama ima malo
zaista posvećenih ljudi, malo je onih koji su u
borbi sa sopstvenim „ja” izvojevali pobedu."
(EGW, 5T 78-82)
U NEKIM CRKVAMA DUH ĆE SE IZLITI
TEK KADA OTPADNICI NAPUSTE CRKVU
U VREME PROGONSTVA
Rešetanje i zapečaćenje kreće od doma
Gospodnjeg jer rešetanje kreće od najveće
svetlosti. Zato i sam otpad kreće od
propovednika. Elen Vajt otpad unutar crkve
naziva Omega otpadom. O njemu ona piše:
"Neprijatelj duša je pokušao da ubaci
pretpostavku da će se velika reformacija,
koja treba da se desi među adventistima
sedmog dana, sastojati u odbacivanju
doktrina koje stoje kao stubovi naše vere i u
pokretanju procesa reorganizacije. ... Vođe bi
učile da je vrlina bolja od poroka ali, pošto je
31
Bog uklonjen, oni bi se uzdali u ljudsku moć
koja je bez Boga bezvredna. Njihovi temelji
bi bili sagrađeni na pesku, i bura i oluja bi
odnele njihovu građevinu. ... Pisale bi se
knjige novog poretka. Bio bi uveden sistem
intelektualne filozofije. Osnivači ovog
sistema bi išli u gradove i radili bi čudesan
posao. Subota bi bila slabo poštovana, kao i
Bog koji ju je stvorio. Ničemu se ne bi
dopustilo da stane na put novog pokreta."
(EGW 1SM 204)

Vernici su dužni da ustanu protiv takvih

propovednika i da ih odstrane iz zajednice,
inače su saučesnici u tom zlu i potpomažu
odlaganje izlivanje poznog dažda za vreme
kada će zbog progonstva rad biti dosta
otežan:
"I oni koji se nalaze na najvišim položajima
mogu da zavode druge na pogrešan put,
naročito ako misle da im ne preti nikakva
opasnost." (ST 28.07.1881)

32
"I kad ljudi koji stoje na položaju vođa i
nastavnika rade pod silinom spiritualističkih
ideja i izvrnutih tumačenja, da li ćemo
ćutati, iz straha da ćemo ih povrediti, dok
duše bivaju obmanute?" (Manuscript 72,
1904)
"Naši su lekari godinama bili obučavani da
misle kako ne smeju izraziti stavove koji se
razlikuju od onih koje zastupaju njihove
vođe. O, da su barem slomili taj jaram! ...
Lekari, da li ste radili delo svoga Gospoda
kad ste slušali maštovita i spiritualna
tumačenja Svetog pisma, tumačenja koja
potkopavaju temelje naše vere, bez da ste išta
progovorili? Bog kaže: „Neću više biti s vama
ako se ne probudite i ne obranite čast svog
Spasitelja.“ Poruka koju vam želim reći jeste:
Nemojte više pristajati na to da bez
negodovanja slušate izopačavanje istine.
Demaskirajte ohola mudrovanja koja će,
budu li prihvaćena, navesti propovednike i
lekare da zanemare istinu. Sada svako treba
da ustane na oprez." (EGW, 1SM 196)

33
"Oni koji nemaju dovoljno hrabrosti da
ukore greh, ili koji zbog nemarnosti ili
nedostatka zanimanja ne ulažu napore da
oplemene porodicu ili Božju crkvu, smatraju
se odgovornim za zlo koje može uslediti iz
njihovog zanemarivanja dužnosti."
(Patrijarsi i proroci, str. 486)
"Bog smatra ravnodušnost i neutralnost u
verskom sukobu kao najteži zločin ravan
najvećem neprijateljstvu protiv Boga." (EGW
S3 280-281)
"Ako je jedinstvo moglo biti osigurano samo
kompromisom istine i pravednosti, onda
neka bude razlika, pa čak i rat." (Elen Vajt,
Velika borba, strana 45.3)
“Aktivne vrline moraju biti kultivisane isto
kao i pasivne. Hrišćanin, dok je spreman da
pruži blag odgovor koji utišava gnev, mora
posedovati i hrabrost heroja da bi se odupro
zlu.” (EGW, CM 62)
"Ukoliko se Crkva, koja je sada prožeta
duhom odmetništva, ne pokaje i ne obrati,
34
moraće da jede plodove svojih dela sve dok
se ne zgadi sama sebi." (EGW, 8T 247-251)
"Zlo je dostiglo vrhunac kao nikad ranije, a
ipak mnogi propovednici jevanđelja viču:
"Mir i sigurnost"." (EGW, AA 220.1)
"Oni koji zauzimaju poverljive položaje u
Božjem delu treba uvek da imaju na umu da
visoki položaj povlači i veliku odgovornost.
Pravilno ispunjavanje svečanog zadatka koji
je pred nama u velikoj meri zavisi od našeg
duhovnog stanja. Zato je neophodno da svi
imamo jasnu predstavu svoje odgovornosti i
duboki osećaj svoje obaveze, jer od duha koji
gajimo i kojim pristupamo svom zadatku
zavisi naše sadašnje i večno dobro. ...
Nedostatak čvrste vere i razlikovanja svetog
od nesvetog treba da se smatra dovoljnim
razlogom da se takvom čoveku pa ma ko to
bio, uskrati mogućnost rada u delu Božjem."
(EGW, Svedočanstva za propovednike 260-
261)
Ako vernici crkava ne odstrane otpale
propovednike sa svojih pozicija i ne ukore
35
popularne zablude u crkvi, onda se na takve
crkve neće odmah izliti pozni dažd, već tek
kada samo progonstvo odstrani te
propovednike iz crkve. Kako njima ni sada
nije važno što ne veruju u našu doktrinu i
nadahnutost Elen Vajt, lako će napustiti
zajednicu u vreme progonstva, zajedno sa
ostalim neobraćenim vernicima i tako će
omogućiti da se pozni dažda izlije i na te
crkve.
"Delo, koje je Crkva propustila da obavi u
vreme mira i napretka, moraće da završi u
doba strašne krize, pod najtežim i
najžalosnijim okolnostima. Opomene koje su
usled prilagođavanja svetu utihnule ili bile
zaboravljene, moraće da se objave usred
najžešćeg protivljenja neprijatelja vere. U to
vreme će površni, bojažljivo-oprezni vernici,
čiji je uticaj stalno usporavao napredovanje
dela, odbaciti svoju veru." (5T str. 463 -
1885)

36
POUČAVANJE KROZ DISKUSIJE JE PUT
OTREŽENJA VERNIKA OD UVREŽENIH
ZABLUDA
"Ljudi su zadovoljni svetlošću koju su već
primili iz Božje reči i obeshrabruju svako
dalje istraživanje Pisma. Oni postaju
konzervativni i žele da izbegnu diskusiju.
Činjenica, da među pripadnicima naroda
Božjeg nema nikakvih kontraverzi ili živog
raspravljanja ne treba da se uzima za dokaz
da se svi čvrsto drže zdrave nauke. Naprotiv,
ima razloga da strahujemo da oni ne
uočavaju jasnu razliku između istine i
zablude. ... Kada se ne započinju nova pitanja
istraživanjem Pisma, kada se ne javljaju
nikakve razlike između mišljenja koja će
pokrenuti ljude da istražuju Bibliju sami za
sebe da bi bili sigurni da imaju istinu, tada se
mnogi, kao i u drevna vremena, drže tradicije
i ne znaju šta obožavaju. ... I postoje mnogi u
crkvi koji uzimaju zdravo za gotovo da znaju
šta veruju, ali, dok se ne pojave kontroverze,
oni nisu svesni sopstvene slabosti. ...

37
Raspravljajte, raspravljajte, raspravljajte!"
(GW 298-299)
"Posle kratke propovedi odstupite od
uobičajenog rasporeda bogosluženja i pružite
ruku svima koji žele da ostanu na razgovoru
ili biblijskom času da na njemu postave
pitanja o problemima koji su im na srcu."
(Special Testimonies, Series A, No. 7, p.7,
1874)
"Ljudima treba dopustiti da postavljaju
pitanja u vezi sa predmetima koje su slušali i
koji ih zbunjuju." (Review and Herald,
19.4.1892)
"Posle kratke propovedi treba da budete
sveži, kako biste održali i biblijski čas i
tumačili ono o čemu ste govorili, podstičući
pitanjima ljude da izraze svoje mišljenje."
(Letter 8, 1895)
"Ne ostavljajmo vernike u ubeđenju da svake
subote treba da slušaju propoved. Od onih
koji često slušaju propovedi, mnogi nauče
veoma malo iako se istina iznosi veoma
38
jasno. Bilo bi im korisnije kada bi vreme
prepodnevne propovedi subotom često
dobilo karakter biblijskog časa." (Letter 192,
1906)
BORBA SA BOGOM JE JEDINI NAČIN DA
SE PROĐE KROZ REŠETANJE KAO
POBEDNIK
"Videla sam neke kako se s jakom verom i
vikom i puni straha bore s Bogom. Njihova
lica su bila bleda i na njima se videla velika
uznemirenost koja je odavala njihovu
unutrašnju borbu. Odlučnost i velika
ozbiljnost videla se na njihovim licima, a
krupne kapi znoja padale su s njihovih čela. S
vremena na vreme Božje odobravanje
rasvetlilo bi njihova lica, ali bi se uskoro
povratio isti izraz ozbiljnosti, svečanosti i
nemira. (Joil 2,15-17; Jakov 4,7-10; Sofonija
2,1-3) Zli anđeli su ih okruživali i obavijali
tamom, da bi im onemogućili pogled na
Isusa i primorali ih da gledaju u tamu... Oni
su bili sigurni sve dotle dok su svoje poglede
upirali gore. Božji anđeli su bdeli nad njima i
39
kad bi otrovna atmosfera okružila uplašene
duše, nebeski anđeli bi počeli obletati oko
njih i svojim krilima razgoniti gustu tamu.
Dok su Božja deca neprestano i ozbiljno
vapila za pomoć, s vremena na vreme spustio
bi se na njih zračak Isusove svetlosti, da
ohrabri njihova srca i rasvetli im lica. Videla
sam kako pojedinci uopšte ne učestvuju u
tom bolnom ridanju i molitvama. Oni
izgledaju ravnodušni i bezbrižni i uopšte se
ne opiru tami koja ih obavija, i potpuno su
utonuli u gusti mrak. Božji anđeli su
napustili ove duše i požurili k onima koji su
se svom snagom borili protiv zlih anđela i
stalno molili Boga za pomoć, a duše koje se
nisu borile za svoje spasenje i koje su bile
ostavljene od anđela, nisam više videla. Tako
se broj Božje dece dosta smanjio, jer oni koji
su bili izrešetani, ostali su na putu.
(Otkrivenje 3,15-17) Bezbrižni i nemarni, koji
se nisu priključili onima koji su visoko cenili
pravdu i spasenje i koji se nisu neprestano
molili, niti osećali ikakav strah za svoju dušu,
ostali su u tami, a njihova su mesta brzo
zauzeli drugi koji su prihvatili istinu. Ove
40
poslednje okružavali su još zli anđeli, ali nisu
imali ni malo vlasti nad njima. (Efescima
6,12-18) Pitala sam šta znači ovo rešetanje i
rekli su mi da ga je prouzrokovao verni
Svedok svojim određenim svedočanstvom,
koje je uputio laodikejskoj crkvi. (Otkrivenje
3,14-22) Ovo svedočanstvo uticaće na srce
onoga koji ga prihvati i on će postaviti sebi
viši cilj i objavljivati celu istinu. Neki neće
prihvatiti ovo svedočanstvo, nego će ga odbiti
i to će izazvati rešetanje Božjeg naroda.
Videla sam da ljudi slabo primaju
svedočanstvo pravoga Svedoka. Ovo
svedočanstvo, od koga zavisi sudbina Crkve,
vrlo se malo ceni i mnogi ga sasvim
odbacuju. Ovo svedočanstvo mora izazvati
duboko kajanje i svaka duša koja ga stvarno
primi prihvatiće njegov savet i očistiće se. ...
Čula sam one koji su se obukli u sve oružje
Božje, kako su s velikom silom objavljivali
istinu. Imali su uspeha. Mnogi su ranije bili
sprečeni, žene od svojih muževa, a deca od
svojih roditelja, ali ko je god bio iskren, a bio
je sprečen primiti istinu, sada ju je prihvatio
celim srcem. ... Pitala sam jednog anđela šta
41
je izazvalo tu veliku promenu. On mi je
rekao: "To je izazvao pozni dažd, okrepa od
Gospodnjega lica, glasan poziv vesti trećega
anđela." Velika Božja sila pratila je
izabranike. Anđeo mi je rekao: "Pogledaj
tamo!" Tada sam videla bezbožnike i
nevernike. Među njima je vladala velika
zabuna. Razgnevile su ih vernost i sila Božjeg
naroda. Svuda se videla samo zabuna ..."
(E.G.Vajt "Rani spisi" 290-294)
OSVRT NA HRONOLOGIJU
ANTIVAKSERA
Pogledajmo sada kakva je horonologija
poslednjih događaja od strane antivaksera.
Oni pozivaju ljude da se opredele iako ti ljudi
uopšte ne razumeju šta jeste a šta nije greh,
niti bi bilo pravedno da iko nastrada što je
uzeo vakcinu, jer briga za zdravlje ne
podrazumeva loše motive srca, dok
sumnjičavost i buntovnost koje antivakseri
podstiču, jesu gresi sami po sebi. Pre svega,
antivakseri ne propovedaju Jevanđelje. Oni
nikoga ne pozivaju na borbu protiv iskušenja
42
sopstvenih srca već navodeći ljude da se bave
zaverenicima, odvraćaju od borbe sa sobom i
susreta sa Bogom. Njihova poruka ne glasi
"Bojte se Boga i podajte Mu slavu" već "Bojte
se vakcine". Takođe, antivakseri ne
propovedaju ni poruku drugog anđela o
izlasku iz Vavilona, jer ne vide problem u
zabludi lažne nauke koja odvaja od uzdanja u
Boga i koja izgovara opšte bezakonje, već
jedino zlo vide u štetnom uticaju vakcine.
Takođe, antivaskeri ne vide žig zveri u
kršenju Božjih zapovesti i držanju
izmenjenih Božjih zapovesti, već u vakcini.
Zato je rezultat prihvatanja antvakserske
poruke duh sumnjičavosti i bunta,
osuđivanja drugih i projekcija sopstvenih
kvarnih motiva drugi ljudima, dok će rezultat
prihvatanja trostruke anđeoske vesti biti
"trpljenje svetih koji drže zapovesti Božje i
veru Isusovu" (Otkrivenje 14,12).
Pretpostavka da uzimanje vakcine
predstavlja primanje žiga zverinog implicira
sasvim drugačiju hronologiju poslednjih
događaja koja izostavlja sve prethodno iznete
43
preduslove izlivanja poznoga dažda i
zapečaćenja. Dakle, hronologija budućih
događaja po Svetom pismu i hronologija
budućih događaja po antivakserima se jako
razlikuju. Kriva interpretacija poslednjih
događaja jeste posledica onog istog
fanatičnog uzbuđenja koje se inače postiže
određivanjem datuma Isusovog Drugog
dolaska. Elen Vajt objašnjava da su se takvi
vernici 1844. godine, koji su bili pokrenuti
fanatizmom, kada Isus nije došao, većinom
vratili u svet. A pojedini su nastavili da
ponovo određuju novi datum da bi tako
održavali duh uzbuđenja i fanatizma. Umesto
da pred Bogom priznaju da u sebi nemaju
prave ljubavi i da je potraže u Bogu, mnogi
pokušavaju da sopstvenu nepreporođenu
prirodu pokrenu na revnost buđenjem
fanatizma. Gotovo uvek postoje neki aktuelni
događaji koji daju povoda se tumače kao
proročanstva o skorom kraju sveta, a
uzbuđenje nastalo zbog korona virusa i
maski, proizvelo je isti takav duh lažnog
probuđenja utemeljenog na uzbuđenju i
strahu. Na taj način kroz lažna probuđenja
44
sotona još sada pripravlja ljude koji neće
imati snage da se odupru represiji zveri već
će samim duhom zavere početi da sumnjiče
one koji drže zakon i veru Isusovu da su
uzročnici zala koje snalazi svet. Fanatici
izazivaju vreme nevolje i progonstva pre
vremena nevolje i progonstva i tako
predstavljaju sablazan razumnima.
Odnos prema Božje zakonu će postati probni
kamen poslednjeg sukoba između dobra i zla,
tek onda kada svet bude bio upoznat sa
zahtevima Božjeg zakona u punom sjaju. U
međuvremenu, pitanje Četvrte Božje
zapovesti još nije postalo probni kamen:
"Niko još nije primio žig zveri. Vreme probe
još nije nastupilo. Iskrenih hrišćana ima u
svakoj Crkvi, ne izuzimajući Rimokatoličku.
Niko neće biti osuđen dok ne primi svetlost i
ne uvidi obaveze iz četvrte zapovesti. Ali kad
izađe naredba koja će nametati lažni dan od
odmora i kad glasna vika Trećeg anđela
upozori ljude da se ne poklone zveri i njenoj
ikoni, tada će biti povučena jasna linija
45
između laži i istine. Tada će oni koji ostanu u
prestupu primiti žig zveri." (EGW, Ms 51,
1899)
"Hrišćani prošlih generacija su se držali
nedelje misleći da tako drže biblijsku subotu,
a i sada ima pravih hrišćana u svakoj crkvi,
koji iskreno veruju da je Bog uspostavio
nedelju kao dan za bogosluženje. Bog
prihvata njihovu iskrenost i integritet. Ali
kada držanje nedelje bude nametnuto
državnim zakonom i svet bude prosvetljen
istinom o pravoj suboti, tada ko god bude
kršio naredbu Božju, da bi poštovao učenje
Rima, na taj način će uzdizati papstvo iznad
samoga Boga." (Ellen White, Love under fire,
185)

Miloš Bogdanović,
mishabogdanovic@gmail.com

46