Техничка школа Ваљево

Тема:
Системи на возилу

Професор: Ученик: Милица Продановић

Софија Марковић
 САДРЖАЈ
1. Систем за напајање мотора горивом ............................................................ 1
1.1. Дизел мотори............................................................................................. 1
1.1.1. Пумпа ниског притиска ....................................................................... 2
1.1.2. Пумпа двоструког дејства ................................................................... 3
1.1.3. Ручна пумпа ......................................................................................... 4
1.1.4. Пречистач горива................................................................................. 4
1.1.5. Пумпа високог притиска ..................................................................... 4
1.2. Ото мотори ................................................................................................. 5
1.2.1. Пумпа за гориво .................................................................................. 6
1.2.2. Карбуратор ........................................................................................... 6
2. Систем за подмазивање мотора .................................................................... 8
2.1. Врсте система подмазивања .................................................................... 9
2.1.1. Принудно подмазивање ..................................................................... 9
2.1.2. Подмазивање прскањем .................................................................... 9
2.1.3. Комбиновано подмазивање .............................................................. 9
2.2. Делови система за подмазивање .......................................................... 10
2.2.1. Пумпе за уље ........................................................................................ 10
2.2.2. Пречистач за уље ............................................................................... 10
2.2.3. Хладњак за уље ................................................................................. 10
2.2.4. Картер ................................................................................................. 10
3. Систем за хлађење ........................................................................................ 11
3.1. Елементи система за хлађење ............................................................... 11
3.1.1. Водоводни систем ............................................................................. 11
3.1.2. Расхладна течност ............................................................................. 11
3.1.3. Водена пумпа .................................................................................... 12
 3.1.4. Мотор ................................................................................................. 12
3.1.5. Хладњак ............................................................................................. 13
3.1.6. Поклопац хладњака .......................................................................... 13
3.1.7. Термостат ........................................................................................... 13
3.1.8. Вентилатор ......................................................................................... 13
4. Систем за управљање ................................................................................... 14
4.1. Командни механизам ............................................................................. 15
4.2. Управљачки преносници ........................................................................ 16
4.3. Зупчаста летва .......................................................................................... 16
4.4. Преносни механизам .............................................................................. 17
5. Систем за кочење .......................................................................................... 19
5.1. Механички преносни механизам .......................................................... 19
5.2. Хидростатички преносни механизам .................................................... 20
5.3. Хидропнеуматски преносни механизам ............................................... 21
5.4. Извршни механизам ............................................................................... 21
5.5. Добош кочнице ....................................................................................... 21
5.6. Диск кочнице ........................................................................................... 22
5.7. Електромагнетне кочнице ...................................................................... 23
Литература ......................................................................................................... 25
1. Систем за напајање мотора горивом
1.1. Дизел мотори
Систем за напајање дизел мотора састоји се од следећих
елемената:

резервоар за гориво

усисни вод

пумпа ниског притиска

вод ниског притиска

фини пречистач горива

пумпа високог притиска

водови високог притиска

бризгачи

повратни водови.

Поступак напајања састоји се у томе што с гориво из резервоара

повлачи сл. 1 помоћу пумпе ниског притиска (4) и кроз пречистач
(6) до пумпе високог притиска (1) од које под високим притиском
посебним челичним цевима разводи до бризгаљки (9). Вишак
неубрузганог горива се цревом (10) враћа до пумпе високог
притиска а од ње ка резервоару.

1
 Сл. 1 систем за напајање дизел мотора

1.1.1. Пумпа ниског притиска

Улога ове пумпе је да повлачи гориво из резервоара и под
притиском око 1 бар-а га потискује до пумпе високог притиска.

Принцип рада је следећи: ексцентар (1) преко ваљкастог (2) и

жипкастог подизача (3) потискује клип (4) сабијајући опругу (5).
Тиме се гориво из усисног простора (10), а преко потисног вентила
(6) пребацује у потисни простор (7). При томе је усисни вентил (8)
затворен. Даљим обртањем ексцентра клип (4) под дејством опруге
креће се у супротном смеру потискујући гориво из потисног
простора ка пумпи високог притиска. Истовремено се отвара усисни
вентил и гориво из резервоара преко пречистача (9) усисава у
усисни простор (10).

2
 Сл. 2 принцип рада пумпе ниског притиска

1.1.2. Пумпа двоструког дејства

Ова пумпа је сличне конструкције само има по 2 усисна и потисна
вентила, па се за један обрт ексцентра обаве по 2 усисавања и
потискивања сл.3

Сл.3 пумпа двоструког дејства

3
 1.1.3. Ручна пумпа
омогућава проток горива и када мотор не ради. То је потребно када
се из система за напајање горива испушта ваздух после расклапања
ради измене неког склопа система. Рична пумпа ради на истом
принципу као и пумпа ниског притиска једноструког дејства, с том
разликом што се клип покреће руком.

1.1.4. Пречистач горива

Најмања нечистоћа у гориву може довести до зачепљења, брзог
трошења као и отказивања неких елемената. Да до тога не би
дошло гориво се мора стално чистити помоћу финих пречистача.

Најчешће се користе пречистачи са 2 степена. У првом степену се

обавља грубо а у другом фино пречишћавање. У првом степену
постоји таложник за испуштање кондензоване воде из горива. На
горњним деловима оба ступња налазе се вијци за испуштање
ваздуха.

1.1.5. Пумпа високог притиска

Ова пумпа има улогу да допрема гориво под високим притиском, у
тачно одмереним количинама до бризгаљки и кроз њих га убацује
у простор за сагоревање. На дизел моторима се користе 2 врсте
пумпи високог притиска

Линијске- редне

Ротационе

4
1.2. Ото мотори
Да би бензински мотор могао да ради и производи енергију,
потребно је да се у његов радни простор доведе одговарајућа
смеша ваздуха и горива. Припрему те смеше обезбеђује систем
уређаја за напајање мотора горивом и ваздухом.

Код неких мотора смешу прави карбуратор, а код неких се гориво

директно убризгава. Постоје карбураторска напајања и диреткна
убризгавања.

У систем за напајање горивом и ваздухом помоћу карбуратора

спадају и

1. Резервоар за гориво
2. Инсталација за водов горива
3. Пумпа за гориво
4. Карбуратор
1.1.1. Резервоар за гориво

Смештен је супротно од мотора а капацитет зависи од намене

возила. Саставни делови су поклопац, давачи мерача нивоа-
пловак, отвор за атмосферски притисак, цев за одвод горива,
пречистач-филтер.

Што се тиче контроле горива, на инструмент табли је уграђена

сијалица за минимум горива- резерва и има задатак да омогући
возачу контролу количине горива у резервоару.

5
 1.2.1. Пумпа за гориво
Задатак је да обезбеди доток бензина од резервоара до
карбуратора. Покреће је брегасто вратило-механички погон. Може
бити и електрчни погон, електромотор.

1.2.2. Карбуратор
Ствара смешу бензина и ваздуха. Углавном се на моторима уграђује
1 карбуратор, али негде има и више. Могу бити хоризонтални и
вертикални према положају усисне цеви.

Сл. 4 карбуратор

Принцип рада:

Ствара се потпритисак који омогућава улазак ваздуха кроз

пречистач затим се ваздух креће одређеном брзином све до
дифузора где се нагло повећава брзина. Због повећања брзине
пада притисак и гориво се исисава. Бензин и ваздух се мешају и у
такту сабијања. Ваздух струји 20 пута брже од горива.

6
Код стартовања хладног мотора јавља се кондензација паре и
слабије се смеша распршује. Команда може бити ручна и
аутоматска. Када активирамо саух долази до делимичног отварања
цеви за ваздух, тако се ствара богатија смеша због мањег дотока
ваздуха. Када карбуратор ради при минималном броју обртаја
возач не делује на папучицу. Лептир за гориво је затворен, ствара
се потпритисак и повлачи гориво из довода за празан ход.

Гориво се меша са ваздухом иза лептира. Сам однос горива

одређује се фабрички, а он може да се подешава помоћу конусног
завртања.

7
2. Систем за подмазивање мотора
У мотору СУС приликом његовог рада увек долази до трења. Како
се услед наведеног трења подиже температура површина које су
изложене трењу, доћи ће до ширења материјала а он условити
веће трење. Када се снага мотора изједначи са силом трења мотор
ће престати са радом. Како би се смањило трење унутар мотора,
мора се обезбедити константно подмазивање додирних површина.
Подмазивање мотора вршимо моторним уљем.

Сл.4 систем за подмазивање мотора

8
2.1. Врсте система подмазивања
2.1.1. Принудно подмазивање
Уље се доводи под притиском до клизних површина. На овај начин
се подмазују све одговорне јаче оптерећене површине.

2.1.2. Подмазивање прскањем

Подмазивање прскањем уља по клизним површинама ради
њиховог прекривања слоја мазива које у тренутку контакта
додирних површина врши њихово раздвајање, смањујући трење.
Прскање се врши захватањем уља из корита од стране клипњаче
или уградњом посебних прскалица које бацају уље по цилиндрима
и осталим клизним површинама.

2.1.3. Комбиновано подмазивање

Један део клизних површина се подмазује принудно док се други
део површина подмазује прскањем.

Довођењем уља до клизних површина лежаја и стварањем услова

та формирање хидродинамичког слоја уља код свих режима и
услова рада мотора, спречава се зарибање делова, смањују се
енергетски губици услед трења и обезбеђује се правилно микро
геометрија делова у току дужег временског периода.

Правилним подмазивањем се знатно продужава радни век мотора

и његова сигурност у раду.

9
2.2. Делови система за подмазивање
2.2.1. Пумпе за уље
За развођење уља у систем за подмазивање под притискпм
највише се употребљавају зупчасте и роторске пумпе с
унутрашњим озубљењем. Кад је мотор хладан уље је тако густо да
га само високи притисак може потиснути у узане канале за уље. Да
се пумпа не би покварила, кад је исувише велики притисак, отвори
се преливни вентил који пропушта део уља натраг у корито за уље.

2.2.2. Пречистач за уље

На свом путу у пумпу моторно уље пролази кроз сито које задржава
најгрубљу нечистоћу. Поред тога на кућиште радилице је
причвршћен и пречисач уља који је прикључен у кружење уља да
би задржао најситнију нечистоћу. На пречистачу је вентил
сигурности који регулише сувише велики притисак уља. Он се
отвара и омогућава кружење уља кад се преливни вентил зачепи.

2.2.3. Хладњак за уље

Намењен је за хлађење уља које је преузело део топлоте од
мотора. Обично се налази на предњем делу возила како би
ефикасније смањио температуре уља уз помоћ спољњег ваздуха.
Ребрастог је типа да би повећао површину која се хлади.

2.2.4. Картер
Картер је саставни део непокретног дела мотора где се смешта
уље. Поред наведених делова у систем подмазивања спадају цеви
и црева која спајају хладњак уља са коритом.

10
3. Систем за хлађење
Хладњак је централна компонента овог система. Његова примарна
функција је регулација температуре мотора у возилу и спречавање
његовог прегревања.

Највећи део енергије горива се претвара у топлоту, а посао

расхладног система је да се побрине да се та топлота ефикасно
распореди између мотора и околине. Већи део толоте настале
сагоревањем горива одводи се путем издувног система, али
извесну количину упија мотор који се на тај начин загрева.

Постоје 2 врсте расхладних система:

1. Течни
2. Ваздушни

3.1. Елементи система за хлађење

3.1.1. Водоводни систем
Пумпа за воду шаље течност у блок мотора, где пролази кроз
канале у мотору распоређене око цилиндара. Затим се враћа кроз
главу мотора. Термостат се налази тамо фде течност напушта
мотор. Систем око термостата шаље течност директно назад на
пумпу ако је термостат затворен. Ако је отворен, течност прво
пролази кроз хладњак, а затим назад до пумпе.

3.1.2. Расхладна течност

Течност која се користи за хлађење мотора има врло ниску тачку
смрзавања, високу тачку кључања и капацитет да задржи пуно
топлоте. Позната је као антифриз. Антифриз такође садржи адитиве
за отпорност на корозију.

11
 Сл. 5 антифриз

3.1.3. Водена пумпа

Пумпа за воду је једноставна центрифугална пумпа коју покреће
каиш повезан са радилицом мотора. Пумпа циркулише течност кад
год мотор ради. Течност напушта пумпу тече прво кроз блок мотора
и главу цилиндра, затим у хладњак и на крају назад до пумпе.

3.1.4. Мотор
Блок мотора и глава цилиндра имају бројне пролазе који
усмеравају расхладну течност у најкритичнија подручја. Простори
око издувних вентила су посебно важни, а готово сав простор
унутар главе цилиндра и око вентила који није потребан за
конструкцију испуњен је расхладном течножћу. Ако се мотор дуго
не хлади, металне компоненте се могу толико загрејати да се клип
``закуца`` за цилиндар.

12
 3.1.5. Хладњак
Дизајниран је за пренос топлоте из вруће расхладне течности која
кроз њега протиче на ваздух. Већина модерних аутомобила
користи алуминијумске хладњаке који су напрвљени лемљењем
танких алуминијумских ребара на спљоштене алуминијумске цеви.
Расхладно средство тече од улаза до излаза кроз мноштво цеви
монтираних у паралелном распореду.

3.1.6. Поклопац хладњака

Поклопац је вентил за отпуштање притиска, а на аутомобилима је
обично подешен на 15 пси. Када се течност у систему за хлађење
загреје, она се шири и изазива раст притиска. Притисак отвара
вентил, омогућујући расхладној течности да изађе из система за
хлађење. Ова расхладна течност тече кроз преливну цев на дно
преливног резервоара, а када се хладњак охлади, у расхладном
систему се ствара вакуум који отвара други вентил, усисавајући
воду са дна преливног резервоара.

3.1.7. Термостат
Главни задатак је да омогући да се мотор брзо загреје, а затим да
одржава мотор на константној температури. То чини регулисањем
количине воде која пролази кроз хладњак.

3.1.8. Вентилатор
Вентилатором се управља или помоћу термостатског прекидача
или путем рачунара мотора и они се укључују када температура
расхладне течности пређе задату вредност.

13
4. Систем за управљање
Има задатак да прецизно одржава и мења правац кретања возила.
Приликом управљања се команда возача преноси путем система
управљања на управљачке точкове.

Сл.6 систем управљања возилом

Усмеравање управљачких точкова и одржавање правца кретања,

маневрисање возилом, лако управљање возилом а да се притом
возач не замара, сопствено враћање заокренутог положаја у
положај праволинијског кретања; све су то задаци система за
управљање.

2 основна подсистема

-механизам за управљање

-преносни механизам

14
4.1. Командни механизам
Управљачки точак се на вратило монтира најчешће помоћу
конусне, жлебне и навојне везе и осигурава се навртком. Вратило
се налази у кућишту вратила која је причвршћена за каросерију
возила. Горња веза кућишта вратила са каросеријом је на
модерним возилима изведена тако да се приликом судара одваја
од каросерије. Код неких решења је и доња веза између кућишта
вратила и каросерије изведена тако да се приликом судара
деформише на начин да се вратило са воланом заједно креће на
доле и према напред. Доњи део вратила се везује за управљачки
преносник помоћу карданског зглоба који дозвољава да вратило
управљача буде под одређеним углом у односу на управљачки
преносник и смањује пренос удара са подлоге.

Улога ових система је да смање оптерећења која делују на возача

приликом судара. Приликом судара возачи најчешће чврсто држе
волан, тако преносећи највећи део своје масе на волан. Принцип
рада деформабилних управљачких стубова је једноставан:

У почетној фази судара се сила са управљачког преносника преноси

на вратило управљача које почиње да се помера ка горе, и тако не
узрокује аксијално померање волана ка возачу. Како се успоравање
наставља, тело возача притиска волан и кућиште управљачког
вратила, чији горњи носач попушта и оно се одваја од каросерије и
помера се на доле, а након тога ка напред захваљујући
деформабилном доњем носачу кућишта управљачког вратила.

15
 Сл. 7 изведба зупчасте летве са шемом варијабилног преносног односа

4.2. Управљачки преносници

Код савремених возила у широкој употреби су најчешће 2 решења
упављачких преносника који су се показали као најпогоднији са
више аспеката. Прво решење је са зупчастом летвом, а друго
решење је преносник са завојним вретеном и куглицама. Пужни
преносник се данас ређе користи на путничким возилима.

4.3. Зупчаста летва

Зупчаста летва је најчешће потпомогнута хидрауличним или
електричним серво уређајем. Вратило управљачког преносника је
карданским зглобом везано за зупчаник који погони зупчасту летву.
Зупчаник је стално спрегнут са зупчастом летвом. Када возач
окреће волан, окреће се и вратило, а заједно са њим и зупчаник
летве волана који преноси кретање на саму летву. Обртање волана
се преводи у померање зупчасте летве на леву или десну страну.
Зупчаста летва је системом полуга и спона повезана са точковима и
њиховим закретањем се постиже жељени смер кретања возила.

16
4.4. Преносни механизам
Састоји се од различитих спона и зглобова и задатак му је да
пренесе кретање са управљачког преносника на управљачке
точкове. Пренос кретања мора бити прецизан без обзира на
вертикално кретање точкова. Комплексност преносног механизма
зависи од типа управљачког преносника и још неких парамтара
конструкције возила. Управљачки преносик са зупчастом летвом
захтева најмањи број спона, али је ефикасан у преношењу кретања.

Управљивост се може постићи трапезом управљања. Управљачки

трапези према полпжају у односу на осу управљачких точова могу
бити предњи и задњи, а по конструктивним параметрима трапеза
управљања могу бити са једноделном или вишеделном попречном
споном. Код зависног ослањања трапез управљања чине споне и
попречна греда, а код независног ослањања трапез чине споне и
замишљена линија која спаја рукавце или носаче главчина
управљачких точкова.

Шема трапеза управљања који се најчешће примењују код зависног

ослањања управљачких точкова су приказани на сл 8 (а,б,ц) , а
трапези који се користе код независног система ослањања су
приказани на сликама (д,е) а решење на слици (ф) се користи код
преносног механизма са зупчастом летвом. Ако су управљачки
точкови са зависним ослањањем обично се користи попречна
спона из једног дела, мада има решења која су другачија.

17
Сл.8 шема трапеза управљања

18
5. Систем за кочење
Системи за кочење се конструишу тако да у зависности од врсте и
намене возила на које се уграђују, омогуће испуњење захтева који
се пред њих постављају. Имајући у виду да се у току експлоатације
возила могу јавити специфичне потребе, а у складу са возно-
динамичким карактеристикама возила, систем за кочење мора
бити такав да одговори на сваку потребу за ефикасним
успоравањем или заустављањем возила у свим условима
експлоатације.

Да би у току кретања возила систем за кочење могао да оствари

своју функцију, потребно је да се на команду кочнице делује
одређеном силом, а да се затим добијена сила преко преносног
механизма, пребесе до извршних елемената- кочница. Према
начину преношења силе од команде до кочнице, преносни
механизам се може поделити на:

-механички

-хидртостатички

-пнеуматски

-хидропнеуматски (комбиновани)

5.1. Механички преносни механизам

Пренос силе од папучице главног система (ножне кочнице) на коју
делује возач, до кочионог механизма код овог система врши се
преко система полуга и челичних ужади. Да би се ужад заштитила,
проводе се кроз цев. Код моторних возила овај систем је потпуно

19
избачен као начин активирања главног кочионог система, док се и
даље употребљава као систем за активирање паркирних кочница.

5.2. Хидростатички преносни механизам

Хидростатички преносни механизам примењује се на путничким
возилима и возилима са највећом дозвољеном масом до 3,5т. Код
хидростатичких механизам силу команде до извршног дела
преноси кочионо уље, чија је основна карактеристика
нестишљивост.

Када возач делује на педалу кочнице у главном кочионом

цилиндру врши се притисак на уље, који се преко инсталације
преноси на точкове.

Сл.9 хидростатички преносни механизам

20
5.3. Хидропнеуматски преносни механизам
Хидропнеуматски преносни механизам представља кочнице које се
користе за возила средње носивости. Карактеристика овог
кочионог система је да брже реагује у односу на пнеуматски систем
и због тога се примењује на аутобусима и теретним возилима
средње носивости. Ови механизми садрже две кочне инсталације
хидрауличну и пнеуматску.

5.4. Извршни механизам

Сила добијена од преносног механизма у извршним деловима
претвара се у силу трења, а као последица се јавља кочење. Прена
свом конструктивном решењу разликују се добош кочнице и диск
кочнице.

5.5. Добош кочнице

Најједноставније решење добош кочнице тзв. добош кочница
простог дејства. Састоји се од 2 папуче на којима се налази
фрикциони материјал и ослоњене су на једном крају.

Сл. 10 добош кочнице

21
5.6. Диск кочнице
Диск кочнице су се касније нашле у примени у односу на добош
кочнице. Првобитно су се примењивале на путничким и лаким
теретним возилима, док се у новије време примењују и на
теретним и прикључним возилима већих носивости. Диск кочница
је добила назив по диску који ротира заједно са точком, а који коче
фрикционе облоге, између којих ротира диск.

За разлику од добош кочница, где постоје завојне опруге за

повратак клипова према седишту цилиндра, код диск кочница нема
орпуга, те и најмањи отпор при кретању клипа може имати
неповољне последице.

Сл. 11 диск кочнице

Основне оредности диск кочнице су: добро хлађење; мања

осетљивост на промену коефицијента трења између фрикционих
површина и кочионих облога; устаљеније кочне перформансе и
боља стабилност возила при кочењу у условима када постоји
разлика коефицијената трења у кочницама на левој и десној страни
22
возила. Једна од битних карактеристика фрикционих кочница је и
коефицијент кочења. Коефицијент кочења представља однос
између остварене силе кочења и силе којом фрикциона облога
притиска добош или диск. Добош кочнице могу остварити веће
силе кочења при истим стезним силама од диск кочница, па је и
њихов коефицијент кочења много већи.

5.7. Електромагнетне кочнице

Код контактних електромагнетних кочница, кочни момент се
остварује услед налегања покретног диска на непокретни део
кочнице. До налегања површина долази услед померања
покретног дела кочнице. Покретање се остварује под дејством
електромагнетне силе која настаје услед протицања струје кроз
навојке који налазе на непокретном делу кочнице.

Пример бесконтактне електромагнетне кочнице је ретардер за

успоравање камиона и аутобуса. Конструисан је тако да нема
додир између компоненти кочнице помоћу којих се остварује
кочни момент. Кочење се остварује тако што се услед кретања
диска у магнетном пољу у њему се индикује електромагнетна сила
и стварају вртложне струје услед којих се ствара кочиони момент.

23
Сл. 12 електромагнетне кочнице

24
 Литература
http://saobracaj.tsk.edu.rs/index.php/nastavni-
programi/vozac-motornih-vozila/motorna-vozila
http://www.automobilizam.net/sistem-upravljanja/
https://www.google.com/search?q=sistem+za+kocenje&
rlz=1C1BNSD_enRS1012RS1012&oq=si&aqs=chrome.1.6
9i59l3j69i57j69i59j69i61j69i60l2.17844j0j7&sourceid=ch
rome&ie=UTF-8
https://www.prodajadelova.rs/sve-o-sistemu-za-
hladjenje-motora
https://www.google.com/search?q=sistem+za+podmaziv
anje&rlz=1C1BNSD_enRS1012RS1012&sxsrf=AJOqlzUYeH
JeoEYLxImiiVIIeewDdpvkAg%3A1675001113514&ei=GX3
WY5yIH4yOrwS16ofgCg&oq=&gs_lcp=Cgxnd3Mtd2l6LXNl
cnAQARgGMgcIIxDqAhAnMgcIIxDqAhAnMgcIIxDqAhAnM
gcIIxDqAhAnMgcIIxDqAhAnMgcIIxDqAhAnMgcIIxDqAhAn
MgcIIxDqAhAnMgcIIxDqAhAnMgcIIxDqAhAnSgQIQRgASg
QIRhgAUABYAGCVP2gBcAF4AIABAIgBAJIBAJgBAKABAbA
BCsABAQ&sclient=gws-wiz-serp

25