SEMINAR IZ SOCIOLOGIJE

TEMA:

NAJVAŽNIJI DRUŠTVENI PROBLEM ZA MENE JE

ZAGAĐENOST ŽIVOTNE SREDINE

Autor: Vuk Panić

Životna sredina kao oblast istraživanja na početku XXI veka, privlači pažnju naučnika i
praktičara različitih struka. Oni često do detalja istražuju različite prostorne podsisteme životne
sredine, koje odslikavaju i konkretizuju razmere i ciljeve njihovog proučavanja. Životna sredina
se razmatra često kao sistem uzajamno povezanih sistema: prirodna sredina, socijalna sredina,
stambena sredina, kulturna sredina, informativna sredina. U zavisnosti od razmera i ciljeva
istraživanja, moguće je posmatrati životnu sredinu pojedinog čoveka, porodice, grupe ljude
(npr.stanovništvo urbanog kvarta), celokupnog čovečanstva.

Prirodna dešavanja u odnosima između cinioca koji cine životnu sredinu (voda,vazduh, sunceva
svetlost i dr.) u dužem vremenskom periodu ostavljaju vidan trag na samu životnu sredinu. Ona
se manifestuje promenama konfiguracije i strukture tla, vodenim tokovima i vodenim
površinama, izmenama u karakteristikama i sastavu biljnog i životinjskog sveta i dr.

Ono što skreće pažnju na promene u uslovima životne sredine jesu direktne ili indirektne
posledice ljudskih aktivnosti u prirodi. Doprinos ovome jeste snažna industralizacija krajem
prošlog i tokom ovog veka, kao i tehnološka i naučna revolucija koje su u toku. Seča drva,
izgradnjia saobraćajnica, izgradnja infrastrukture, crpljenju nafte,rude i dr. Sve ovo i mnoga
druga dela može uništiti bio - i geo- sistem u celini. Naravno i direktno,bacanje štetnih materija i
otpada u nekim od faktora životne sredine (vazduh,voda,zemlja i dr.) ili indirektno kada štetne
materije,zbog kruženja vode u prirodi prelaze iz jednog stanja u drugi ili jednog faktora u drugi,
doprinose zagađenju životne sredine. Ovakav oblik ugrožavanja životne sredine coveka
predstavlja svestan čin.

Danas životnu sredinu ljudi zagađuju na više načina. Međutim neki od njih su manje ili više
štetni za životnu sredinu coveka. Ali kada pogledamo sa druge strane svi ovi načini na koje
covek sam sebi zagađuje okolinu su štetni za našu Zemlju. Neki od načina zagadjivanja životne
sredine su:

• Zagađivanje zemlje (tla) - zagađivanje zemljine površine direktno se vrši narušavanjem njene
prirodne celine i povezanosti skidanjem njenih površinskih slojeva kao i oštećivanjem šuma,
ratnim dejstvima (oklopno transportna sredstva pri kretanju,avio dejstva i sl.). Drugi način
direktnog zagađivanja jeste odlaganje štetnih materija kao nusprodukata industrije ili otpadaka
urbane sredine. Direktno zagađivanje zemljišta vrši se i njegovim prekrivanjem betonskim
pistama,industrijskim celinama i dr. Indirektno zagađivanje zemljišta vrši se odlaganjem ili
taloženjem štetnih materija.

• Zagađivanje vode - Direktno zagađivanje vode vrši se izbacivanjem štetnih otpadaka u samu
vodu. Posledice su umiranje riba. Indirektno zagađivanje vode vrši se putem padavina koje su
bogate štetnim materijama apsorbovanih u kapljicama kiše, snežnim pahuljicama i dr. (kisele
kiše,radioaktivne kiše,crveni sneg i dr.).

• Zagađivanje vazduha – najčešće se dešava zbog velikog broja industrija u gradovima, koje
ispuštaju štetne gasove.

Posledice koje nastaju procesom zagađivanja životne sredine su raznovrsne. Neke od najvažnijih
i najopasnijih za coveka su :

• Globalno zagreavanje

• Ozonske rupe

• Kisele kiše

• Efekt staklenika

Zaštita životne sredine podrazumeva skup različitih postupaka i mera koji sprečavaju
ugrožavanje životne sredine sa ciljem očuvanja biološke ravnoteže. Medutim, pod zaštitom
životne sredine se ne podrazumeva samo zaštita života i zdravlja ljudi već i očuvanje biljne
vegetacije i životinjskog sveta.

Neki od načina da pomognemo kao pojedinci su:

• Upotreba recikliranog papira i kartona

• Recikliranje boca,stakla,limenki I otpadnog papira

• Hodanje,vožnja biciklom ili javnim gradskim prevozom umesto vožnja automobilom kad god
je to moguće

• Gašenje svetla I uređaja kada nisu u upotrebi