PRAVO III DEO

1)Likvidacija privrednog društva

Sprovodi se prema Zakonu o ps i pristupa joj se ukoliko društvo ima dovoljno sredstava za
namirenje svih svojih obaveza. Ona se pokreće: jednoglasnom odlukom svih ortaka odnosno
komplementara, skupštine doo ili ad. Razlikuju se redovna (dobrovoljna) – svojoj voljom
pokreću vlasnici i prinudna likvidacija – koja se pokreće po sili zakona.
POSTUPAK REDOVNE LIKVIDACIJE
Počinje danom registracije odluke o likvidaciji i objavljivanjem oglasa o pokretanju likvidacije.
Sprovodi se na osnovu dobrovoljne odluke ortaka, članova ili akcionara, a odluka se registruje i
objavljuje u Registru ps. Ne mogu se paralelno voditi dva postupka: likvidacija i stečaj, ali se iz
postupka likvidacije može preći u postupak stečaja. Takođe, samo pokretanje likvidacije ne znači
da se podneti predlozi za stečaj stavljaju van snage. Za vreme likvidacije ne isplaćuju se
dividende niti se imovina društva raspodeljuje članovima pre isplate svih potraživanja
poveriocima.
Pd poznatim poveriocima dostavlja pisano obaveštenje kojim ih obaveštava o pokretanju
postupka prestanka društva likvidacijom, i ono obavezno sadrži adresu na koju se upućuje
prijava potraživanja, rok u kom se upućuje i upozorenje da će ono biti prekludirano ukoliko
prijava ne bude podneta u datom roku. Pored ovog obaveštenja, javno se obaveštavaju i ostali
potencijalni poverioci.
LIKVIDACIONI UPRAVNIK – Pokretanjem postupka društvo dobija likvidacionog upravnika
koji zastupa društvo u likvidaciji i odgovoran je za zakonitost poslovanja društva. Njegove
aktivnosti su: vršenje radnji na okončanju poslova započetih pre početka likvidacije, radnje
potrebne za sprovođenje likvidacije poput prodaje imovine, isplate poverilaca itd. Njega imenuje
društvo u odluci o pokretanju likvidacije i njegovim imenovanjem prestaje pravo zastupanja
svim ostalim zastupnicima društva. Društvo može imati više likvidacionih upravnika koji će
zastupati društvo zajedno, mogu biti razrešeni ili dati ostavku. Ukoliko on nije imenovan,
likvidacioni uravnici su svi zakonski zastupnici društva. On ima pravo isplate naknade za rad,
nadoknade troškova i odgovara za svu štetu ukoliko je prouzrokuje.
∇ OGLAS O POKRETANJU LIKVIDACIJE – biva objavljen u trajanju od 90 dana na
internet stranici registra ps i sadrži poziv poveriocima da prijave svoja potraživanja. Društvo
na osnovu prispelih prijava treba da sačini listu priznatih i osporenih potraživanja.
Osporavanje vrši se u roku od 30 dana.
∇ Obaveza likvidacionog upravnika je da sastavi POČETNI LIKVIDACIONI BILANS kao
vanredni finansijski izveštaj. Rok za to je 30 dana od početka likvidacije i on mora biti
usvojen. Takođe sastavlja i POČETNI LIKVIDACIONI IZVEŠTAJ koji sadrži sve
neophodne podatke za realizaciju likvidacije i on išto mora biti usvojen. Ukoliko se
 likvidacija ne zavšri u jednoj kalendarskoj godini, likvidacioni upravnik podnosi i
GODIŠNJI LIKVIDACIONI IZVEŠTAJ o svojim radnjama i obrazloženje razloga zbog
kojih se ona nastavlja i u narednoj godini.
∇ Dužnost upravnika je i da OBUSTAVI LIKVIDACIONI POSTUPAK ukoliko utvrdi da
imovina dužnika neće biti dovoljna za namirenje svih potraživanja, tada se nadležnom sudu
podnosi PREDLOG ZA POKRETANJE STEČAJA.
∇ KONAČNI DOKUMENTI koje on sastavlja nakon isplate poverilaca i kojim se okončava
likvidacioni postupak su: završni likvidacioni bilans, izveštaj o sprovedenoj likvidaciji,
pisana izjava da je uputio obaveštenje svim poveriocima i da su sve obaveze izvršene.
Izveštaj takođe usvajaju ortaci, komplementari ili skupštine i donosi se ODLUKA O
OKONČANJU LIKVIDACIJE.
∇ PREOSTALA IMOVINA – posle izmirenja potraživanja raspoređuje se članovima društva
u skladu sa odlukom o raspodeli likvidacionog ostatka društva. Likvidacioni upravnik
dostavlja izveštaje i odgovarajuće odluke u sedište društva i registru zajedno za zahtevom da
društvo bude BRISANO IZ REGISTRA.
∇ Ukoliko neke obaveze OSTANU NEIZMIRENE za njih neograničeno solidarno
odgovaraju: ortaci, komplementari, a komanditori i akcionari do visine primljenog iznosa iz
likvidacionog ostatka.

POSTUPAK PRINUDNE LIKVIDACIJE

RAZLOZI za prinudnu likvidaciju mogu se ticati:
1. Izrečena mera zabrane obavljanja delatnosti
2. Isteka roka na koje je osnovano,
3. Ukoliko od ili kd ostanu na jednom članu
4. Kapital padne ispod zakonskog minimuma
5. Ne dostavi se godišnji izveštaj u zakonskom roku
6. Utvrđivanjem ništavnosti osnivanja
7. Naložen prestanak pravosnažnom presudom
Ukoliko je neki od navedenih i drugih uslova ispunjen, registrator koji vodi registar ps po
službenoj dužnosti prevodi društvo u status u prinudnoj likvidaciji i ištovremeno objavljuje oglas
o prinudnoj likvidaciji na sajtu registra u neprekidnom trajanju od 6 meseci. Oglas mora da
sadrži: dan objave, poslovno ime i matični broj društva, razlog, obaveštenje poveriocima.
Ukoliko poštoje razlozi za pokretanje stečaja nadležni sud može stečaj otvoriti u roku od godinu
dana od objave oglasa i time se obustavlja prinudna likvidacija. U suprotnom, registrator briše
društvo iz registra.
Imovina brisanog društva postaje imovina članova u srazmeri sa njihovim udelima u kapitalu
društva – ukoliko je ortačko sve ide na jednake delove. Članovi po okončanju postupka
odgovaraju za obaveze društva kao i kod redovne likvidacije.
1) Stečaj

Stečaj u vidu bankrotstva ps u uslovima tržišnog privređivanja iz pravnog prometa uklanja

insolventne ps, koji bi u daljem poslovanju ugrožavali svoje poslovne partnere. Omogućava se
da se prekine poslovna stagnacija koja bi mogla trajati sve dok ne propadnu svi resursi ps.
Stečajni postupak omogućava zajedničko i srazmerno namirenje poverilaca, nudi poslednju
šansu za revitalizaciju insolventnom ps putem reorganizacije i pruža ekonomsku zaštitu
društvenih razmera posmatrano makroekonomski i to jer se iz privrednog života uklanjaju oni ps
koji nisu u stanju da ispunjavaju svoje obaveze.

2) Organi stečajnog postupka

MATERIJALNOPRAVNE PRETPOSTAVKE za pokretanje i sprovođenje stečajnog postupka

su:
⎯ Pripadnost zakonom određenoj katergoriji ps
⎯ Insolventnost (trajnija nesposobnost za plaćanje) ili neki drugi slučaj predviđen zakonom
⎯ Poštojanje prethodne saglasnosti nadležnog organa kad je to zakonom predviđeno
♥ Trajnija nesposobnost plaćanja – poštoji ukoliko se porpuno obustave sva plaćanja u
neprekidnom trajanju od 30 dana
♥ Preteća nesposobnost plaćanja – poštoji ukoliko se učini verovatnim da svoje već
poštojeće novčane obaveze neće moći da ispuni po dospeću.
♥ Prezaduženost – poštoji ako je imovina stečajnog dužnika manja od njegovih obaveza.
OVLAŠĆENJA STEČAJNOG SUDIJE su:
- Da odlučuje o pokretanju prethodnog stečajnog postupka
- Utvrđuje poštojanje stečajnog razloga i odlučuje o otvaranju postupka
- Imenuje i razrešava srečajnog upravnika
- Određuje iznos preliminarne i konačne naknade troškova i primedbama na njegove radnje
- Razmatra predlog plana reorganizacije
- Donosi rešenje o glavnoj deovi stečajne mase itd
♣ STEČAJNI DUŽNIK – je stranka u stečajnom postupku i može biti samo pravno liće u
našoj legislativi. Od otvaranja do okončanja stečajnog postupka on zadržava svoj pravni
subjektivitet i zastupa ga stečajni upravnik. Ovlašćenja dužnika su: iniciranje stečajnog
postupka, povlačenje predloga, podnošenje predloga za reorganizaciju, osporavanje
prijavljenih stečajnih potraživanja itd. Dužnosti su: snošenje troškova oglašavanja kao
predlagač, obaveštavanje stečajnog upravnika o podacima vezano za imovinu i potraživanja
itd.
♣ STEČAJNI UPRAVNIK – vodi poslove i zastupa stečajnog dužnika, ima status službenog
lica, a imenuje ga stečajni sudija rešenjem o otvaranju stečajnog postupka metodom
slučajnog odabira sa liste aktivnih stečajnih upravnika za područje tog nadležnog suda. On
 mora biti lićenciran i ispunjavati sve zakonom predviđene uslove. Ima pravo na nagradu za
svoj rad i nadoknadu troškova.
♣ STEČAJNI POVERILAC – je liće koje na dan pokretanja stečajnog postupka ima
neobezbeđeno potraživanje prema stečajnom dužniku te se razlikuju: stečajni poverioci
svrstani u isplatne redove, privilegovani poverioci, razlučni poverioci, založni poverioci i
poverioci stečajne mase i izlučni poverioci. Stečajni poverioci nižeg isplatnog reda mogu se
namiriti tek nakon namirenja onih višeg reda.
⎯ Prvi isplatni red je tipa neisplaćena neto zarada zaposlenih i bivših zaposlenih,
drugi su potraživanja po osnovu svih javnih prihoda, treći potraživanja ostalih
stečajnih poverilaca, četvri potraživanja povezanih lica.
⎯ Razlučni poveriorci – imaju založno pravo, zakonsko pravo zadržavanja ili pravo
namirenja na stvarima i pravima o kojima se vode javne knjige i registri i imaju
pravo na prvenstveno namirenje iz sredstava ostvarenih prodajom imovine.
⎯ Založni poverioci – imaju založno pravo, a nemaju novčano potraživanje prema
stečajnom dužniku koje je tim pravom obezbeđeno.
⎯ Izlučni poverilac – ima na osnovu stvarnog ili ličnog prava, pravo da traži da se
određena stvar izdvoji iz stečajne mase.
♣ SKUPŠTINA POVERILACA – formira se na prvom poverilačkom ročištu i čine je svi
stečajni poverioci nezavisno od toga da li su do dana održavanja skupštine podneli prijavu
potraživanja, osim poverilaca iz četvrtog reda. Ukoliko broj poverilaca nije veći od 5
skupština ima položaj ODBORA POVERILACA kog bira skupština.

♣ STEČAJNI SUDIJA zakazuje ROČIŠTE radi raspravljanja o poštojanju stečajnog razloga

u roku od 30 dana nakon prijema predloga. Tok postupka usmerava se u pravcu bankrotstva
i obrazovanja stečajne mase i njenog unovčanja što će dalje voditi do zaključenja postupka i
brisanja regista. Ali takođe može ići u pravcu reorganizacije.
♣ Pod BANKROTSTVOM podrazumeva se namirenje poverilaca prodajom ćelokupne
imovine dužnika, dok se pod REORGANIZACIJOM podrazumeva namirenje poverilaca
prema usvojenom planu reorganizacije i to redefinisanjem dužničko-poverilačkih odnosa,
statusnim promenama ili na neki drugi način.
♣ Otvaranje stečajnog postupka je razlog za otkaz ugovora o radu zaključenog za
zaposlenima i uz poslovno ime stečajnog dužnika dodaje se oznaka ,,u stečaju” i blokira se
račun dužnika.
♣ U slučaju bankrotstva stečajni upravnik sprovodi prodaju ćelokupne ili dela imovine
nakon čega stečajni sudija donosi rešenje o zaključenju stečajnog postupka na završnog
ročištu.
♣ Plan reorganizacije mogu podneti stečajni dužnik, upravnik, razlučni poverioci koji imaju
najmanje 30% potraživanja, stečajni sa najmanje 30% i lica koja su vlasnici. Plan se
stečjnom sudiji podnosi najkasnije 90 dana od dana otvaranja stečajnog postupka. Na
ročištu razmatra se predlog plana reorganizacije, stečajni sudija donosi rešenje kojim
potvrđuje usvajanje ili neusvajanje plana.
 3) Izučavanje i pojam ugovora (posla) robnog prometa, njegove posebnosti

Ps u obavljanju svoje delatnosti zaključuju i izvršavaju određene poslove, a ti poslovi mogu biti
poslovi u prometu robom i poslovi u prometu novćem. Kod izučavanja poslova (ugovora)
robnog prometa razlikuje se opšti deo – gde se izlažu elementi i pravila svojstvena i zajednička
svim poslovima (ugovorima) robnog prometa i posebni deo – gde se izučavaju pojedini ugovori
robnog prometa. Onaj deo privrednog prava, koji se bavi privrednim poslovima u tesnoj je vezi
sa obligacionim pravom, a ugovori u pravnom prometu po svojoj prirodi su građansko
pravni(obligacioni) što predstavlja produženje obligacionog prava i zato naš Zoo obuhvata
regulisanje građanskopravnih i privrednih ugovora.

POJAM UGOVORA U ROBNOM PROMETU – ps zaključuju veliki broj ugovora u

obavljanju robnog prometa, ali nisu svi ugovori koje u njemu zakljlučuju ugovori robnog
prometa. To su oni tipični, uobičajeni ugovori koji se sklapaju u velikom broju, a u cilju razmene
robe i čije sklapanje i izvršavanje predstavlja redovan predmet delatnosti ps koje se bave tim
poslovima profesionalno.

Na prvom mestu od strane ps nameće se zaključivanje ugovora o kupovini i prodaji robe sa

proizvođačem, pa daljim preprodajama može da dođe do posredovanja pri zaključivanju
ugovora od strane trgovačkih posrednika, zastupnika ili komisionara, pa do prevoza robe uz
korišćenje usluga špeditera, pa do uskladištenja i do osiguranja robe - to je put od proizvođača
do konzumenta- zaključivanje ugovora: o kup/prod. robe, o posredništvu, o trgovačkom
zastupništvu, o komisionu, o špediciji, prevozu, uskladištenju, osiguranju – to su sve tipični
ugovori u privrednom pravu koji se izučavaju kao i ugovori o građenju i izdavački ugovori.

⎯ U poslednje vreme razvijaju se i neki novi oblici privrednih ugovora koji dobijaju svoje
posebno mešto poput: lizinga, faktoringa, forfetinga, franšizinga i ugovora o turističkim
uslugama.
⎯ Poslovi robnog prometa odvijaju se redovno između ps, ali neki od tih ugovora sklapaju se
redovno i sa licima koja nisu subjekti pp – poput izdavačkog ugovora.
⎯ Ostali poslovi koje organizacije sklapaju u obavljanju robnog prometa poput: ugovora o
uzimanju ili izdavanju poslovnih proštorija u zakup, o jemstvu, o posluzi itd ne ulaze u
pojam ugovora o robnom prometu u specifičnom užem značenju tog naziva, već se smatraju
običnim građansko-pravnim ugovorima.

POSEBNOSTI – u privrednom prometu ugovori se sklapaju – masovno i obavljaju se poslovi

profesionalno tj u vidu zanimanja, dok se građansko – pravni ugovori sklapaju – pojedinačno i
zaključuju se od slučaja do slučaja tj prema potrebi.

1) poslovi rob.prometa karakterišu se po svom subjektu i svom objektu. Kod nas kao poslovi pravnog
prometa smatraju se samo oni koji su sklopljeni između ps
2) zaključivanje ugovora - brzina izvršenja trg operacija zahteva da stranka koja se obraća sa
ponudom za zaključenje ugovora unapred fiskira svoje uslove, a druga da ih prihvati ili ne zbog čega
se razvijaju ugovori po pristupu, athezioni ugovori i tipski ugovori
3) prenos stvari i prava- npr predaja stvari kod prenosa svojine češto se vrši simboličnom predajom
stvari – skladišniće, konosmana, a kod prenosa prava – indosament, menica...
4) pojačana odgovornost u privrednom prometu, zahteva se sigurnost usled masovnosti i rizika koji se
javlja
5) zastarelost je u privrednom prometu kraća nego u građansko pravnom kao i ostali rokovi za
očuvanje prava
6) poslovni odnosi stranaka osim opštih načela koje vladaju u prometu, poštoji i načelo jednake
vrednosti davanja kod poslovnih odnosa i kod poslovnih odnosa u privrednom pravu je pravilo da se
za sve učinjene usluge traži naknada- provizija, besplatnost poštoji samo tamo gde je direktno
ugovorena

4) Pregovori i predlog za zaključenje ugovora, pojam i značaj ponude za zaključenje

ugovora, prihvat ponude

NAČELO SLOBODE UGOVARANJA – osnovno načelo za zaključivanje ugovora u

prometu, bilo građansko ili privredno pravnom. Naziva se i načelom autonomije volje, daje
učesnicima u prometu slobodu da li će i sa kim sklopiti ugovor kao i slobodu određivanje
ugovora iz čega proizilazi da su propisi o zaključivanju ugovora dispozitivne prirode.
Ostala načela i pravila za zaključenje ugovora u robnom prometu- važe opšta načela koja važe i
u građ-pravnom i privredno-pravnom prometu, tj pravila opšteg dela obligacionog prava o
zaključivanju ug (saglasnost volje stranaka, predmet ugovora..). Ukoliko poštoje neka
specifična pravila za određeni posao ona dolaze u obzir pre pravila opšteg dela.

PONUDA ZA ZAKLJUČIVANJE UGOVORA – ovaj pojam određen je u obligacionom

pravu i ovde važe opšti uslovi. Ponuda bi i ovde bila predlog za zaključenje ugovora i to po
pravilu one strane koja je uzela inicijativu za zaključenje ugovora. Ta izjava volje mora da sadrži
bitne saštojke, da bude ozbiljna i da bude učinjena u nameri da se ugovor zaključi.
⎯ Ne znači ponuda- traženje informacija ni davanja odgovora na njih, samo ako na
osnovu date informacije prva strana zatraži robu uz određenu ćenu to je ponuda za
zaključenje ugovora. Ponuda mora biti predlog učinjen direktno u cilju zaključenja
ugovora.
⎯ Po Zoo izlaganje robe sa označenjem ćene smatra se ponudom, ukoliko iz okolnosti ne
proističe nešto drugo (znak nije na prodaju), a slanje ćenovnika, tarifa kataloga,
oglašavanja preko novina, radia, po tom zakonu se ne smatra ponudom, nego samo
poziv da se učini ponuda pod objavljenih uslovima.

Da bi ponuda obavezivala ponudioca potrebno je da je učinjena od strane ovlašćenog lica. Kada

je ponuda već učinjena važno je dokle je ponudilac vezan svojom ponudom i tu se razlikuju dve
glavne situacije:
♥ ako je odredio rok za prihvatanje ponude – onda je vezan ponudom do isteka roka
♥ i ako nije odredio rok – treba praviti razliku da li je ugovaranje vršeno između pristunih
ili odsutnih stranka
♠ ako su prisutne stranke, zaključivanje se smatra ako je prisutna jedna stranka ili
punomoćnik, ugovori se sklapaju preko telefona, radio vezom, ponuđena strana se mora
 bez odlaganja izjasniti, ukoliko ne prihvati ponudu odmah, ponudilac više nije vezan
ponudom

♠ kod odsutnih stranaka imamo stranke koje pregovaraju pismeno putem prepiske.
Ponudilac je u prvom slučaju kada nije dao rok vezan ponudom za vreme koje je redovno
potrebno da ponuda dođe ponuđenome, da je razmotri, odluči i da odgovori o prihvatu
ponude.

PRIHVAT PONUDE – AKĆEPT PONUDE - ili izjava o prihvatanju ponude je saglasnost na

zaključenje ugovora koju je izrazila ponuđena strana – izražena je saglasnost volja obeju strana
na zaključenje ugovora i time je on zaključen. Ponuda mora sadržati sve bitne elemente i stranke
se oko njih moraju usaglasiti, a ukoliko sadrže i neke druge elemente i za njih je saglasnost
potrebna.
Prema Zoo ako su ugovorne strane postigle saglasnost o bitnim saštojcima, a ostavile neke
sporedne tačke za kasnije, ugovor se smatra zaključenim, a te tačke reguliše sud.
Izjava o prihvatanju ponude mora biti u svemu saglasna sa ponudom tj treba da se podudara sa
ponudom u svim tačkama i da je bezuslovna. Kada nije u skladu sa ponudom smatra se da je
ponuda odbijena.

5) Vreme, mešto i oblik zaključenja ugovora

VREME ZAKLJUČENJA UGOVORA – Zoo reguliše to pitanje i po njemu je ugovor

zaključen onog časa kada ponudilac primi izjavu ponuđenog da prihvata ponudu. Ugovor je
zaključen kada su se ugovorne strane saglasile o elemntima ugovora. Od ovog načela odstupa se
kod zaključivanja ugovora između odsutnih lica jer na primer ponudilac koji je u drugom mestu
ne zna da je ponuda prihvaćena. Tu poštoji niz teorija:
⎯ Teorija izjave – zaključen je umomentu slanja prihvata
⎯ Teorija prijema – u momentu kada ponudilac primi odgovor o prihvatanju
⎯ Teorija saznanja – u momentu kada druga strana – ponudilac upozna sadržaj prihvata
Prihvatanje bilo koje od teorija povlači niz drugih važnih posledica poput: do kad se može
opozvati prihvat, zavisnost izvršenja pojedinim obaveza itd.
MEŠTO ZAKLJUČENJA UGOVORA – prema Zoo smatra se da je ugovor zaključen u mestu
u kome je ponudilac imao svoje sedište-prebivalište u trenutku kada je učinio ponudu-
OBLIK ZAKLJUČENJA UGOVORA – u našem robnom prometu ugovori su u načelu
neformalni. Ipak, Zakon traži pismenu formu npr kod ugovora o prodaji nepokretnosti, ugovora o
građenju, ugovora o trgovinskom zastupanju. Van takvih slučajeva koji su predviđeni zakonom,
stranke su slobodne u izboru forme ugovora pa je dovoljan i usmeni sporazum o bitnim
elementima. Ukoliko zakon zahteva da on bude u određenoj formi, ta forma važi kasnije i za sve
izmene i dopune.
Same stranke mogu usloviti punovažnost ugovora njegovim zaključenjem u određenoj formi. Ta
forma je po pravilu pismena, a može biti i drugih specifičnih uslova poput overe potpisa.
Zoo predviđa sankcije za slučaj nedostajanja potrebne forme. Ukoliko je forma propisana, a
ugovor nije u njoj zaključen, on nema pravno dejstvo.

6) Zaključivanje ugovora preko telefona, putem telegrama, teleprintera i neposrednom

radio vezom

Jedna od karakteristika ugovora u privrednom prometu je da se oni zaključuju brzo i upravo u tu

svrhu koriste se i sredstva veze koja će tu brzinu omogućiti poput: telefona, telegrama,
teleprintera, radio veza i imejla. Zoo predviđa da se ponuda učinjena telefonom, teleprinterom ili
neposrednom radio vezom smatra kao ponuda prisutnom licu. Sigurnost zahteva da se ugovorima
zaključenim na ovaj način ostavi i neki sigurniji trag.
♥ Zaključivanje ugovora preko telefona – smatra se da su ponuda i njeno prihvatanje
učinjnei između prisutnih lica, ali ne svako zaključivanje, nego samo ukoliko su u telefonskoj
vezi bila lično ovlašćena lica. Ovo je jako važno zbog pitanja vremena vezanosti ponudom.
♥ Zaključivanje ugovora preko telegrama – ovde su ponuda i izjava o prihvatanju učinjene
između odsutnih lica pa se na njih primenjuju pravila shodno tome
♥ Zaključivanje ugovore preko teleprintera – i ovde se smatra da je zaključenje ugovora
između prisutnih lica, ako su stranke ili od njih ovlašćena lica bila lično u vezi- išto kao kod
telefona

7) Zaključivanje ugovora po pristupu (adhezijom)

U privrednom prometu je zbog brzine i jednoličnosti ugovora uobičajeno zaključivanje ugovora

na način da se od strane ponudioca već unapred fiksiraju uslovi ugovora, koje druga strana može
samo da primi ili odbije, pregovori između stranaka su isključeni. Tu je najvažnija grupa
ugovora tzv. ugovori o pristupanju ili adhezionih ili formalnih ugovora, zaključuju se po
određenom šablonu kod kojih ponudilac određuje sve uslove ugovora sem onih saštojaka kojima
se nužno po prirodi stvari postiže saglasnost popout npr količine robe.
Opšti uslovi pregovora su pravila pod kojima preduzeća vrše svoje usluge tj isporučuju robu,
sadrže međusobna prava i obaveze ponudioca i druge strane u slučaju zaključenja ugovora.
Redovno ih imaju transportna, špediterska preduzeća. ZOO propisuje da se opšti uslovi moraju
objaviti na uobičajni način i treba da budu poznati drugoj strani u času zaključivanja ugovora.

8) Zaključenje ugovora preko zastupnika i punomoćnika

Ugovor u ime pd mogu punovažno zaključivati samo ovlašćena lica koja su regulisana
propisima, statutom i aktima. ZOO reguliše mogućnost i dejstva zastupanja, prenošenje
ovlašćenja, prekoračenje graniće ovlašćenja, i slučaj zaključenja ugovora od strane neovlašćenog
lica.
Najvažnija stvar je pitanje obaveza vlaštodavca. Punomoćnik se mora kretati u granicama
ovlašćenja i on može preuzimati samo one pravne poslove za čije je preduzimanje ovlašćen.
 Punomoćnik kome je dato opšte punomoćje, može preuzimati samo poslove koji se ubrajaju u
redovno poslovanje, a za svaki posao van redovnog poslovanja potrebno je posebno ovlašćenje.
9) Sredstva obezbeđenja ispunjenja ugovora – kapara

Osim redovne zakonske sankcije, u prometu su u upotrebi i sredstva kojima se pojačava sankcija
neizvršenja obaveze iz ugovora (kapara ili ugovorna kazna) ali mogu ponekad biti data
zakonom
(zakonska zaloga ili pravo retencije).

KAPARA – je vrednost, najčešće suma novca koju pri zaključenju ugovora jedna strana daje drugoj u
znak da je ugovor zaključen, a ištovremeno radi obezbeđenja izvršenja obaveza iz ugovora.
Njeno dejstvo je dvojako: njome se potvrđuje da je ugovor zaključen- u trenutku davanja kapare
i služi za obezbeđenje obaveza iz ugovora.
U slučaju ispunjenja ugovora ona se računava ili vraća, pri čemu se vraća jedino ako je nije
moguće izračunati pri ispunjenju ugovora. Ukoliko dođe do neispunjenja ugovora, imamo dva
slučaja:
a) Ako DAVALAC kapare odustane od ugovora - ako je odgovorna strana koja je dala
kaparu, onda druga strana može da zatraži izvršenje ugovora i još naknadu štete zbog
kašnjenja, a kaparu može uračunati ili vratiti
b) Ako PRIMALAC kapare odustane od ugovora - ako je odgovorna strana koja je primila
kaparu, onda druga strana može da traži pojedinačnu ili udvojenu kaparu.

10) Ugovorna kazna

Najznačajnije sredstvo obezbeđenja u našem pravo i generalno veoma češto sredstvo

obezbeđenja ugovora u robnom prometu je ugovorna kazna. Ona predstavlja ugovorom
određenu svotu novca ili neka druga imovinska korist koju je jedna stranka dužna drugoj stranci
da isplati ukoliko ne ispuni svoju obavezu ili je ispuni sa zakašnjenjem. Odredba ugovorne
kazne je dopunska odredba uz glavnu obavezu i kao takva je akćesorne prirode – sledi sudbinu
glavne kazne. Zbog toga nije valjana ukoliko glavna obaveza nije punovažna (ali ne i obrnuto),
zastareva pravo na nju ukoliko zastari i glavno potraživanje. Obaveza za plaćanje ugovorne
kazne poštoji samo ako je ona izričito ugovorena. Ona ne mora biti predviđena ugovorm o
glavnoj obavezi već to može biti i nekim naknadnim sporazumom. Redovno se određuje u
novcu, ali može biti i neke druge imovinske vrednosti.
Može se ugovoriti za neispunjenje ili neuredno ispunjenje samo nenovčanih obaveza. Osnovni
uslov za njeno plaćanje je do neispunjenja došlo dužnikovom krivicom. Može se ugovoriti ili za
slučaj neispunjenja ugovora ili za kašnjenje – plaća se i ugovorna kazna i obaveza ispunjenja.
Što se tiče njene pravne prirode ona prvenstveno ima karakter naknade pretpostavljene štete, a
zatim služi i kao sredstvo pritiska na dužnika pa sadrži i neke elemente privatne kazne.
PENALI – za razliku od ugovorne kazne koja se ugovara, predviđaju se propisima koji se inače
smatraju imperativnim tj ne mogu se isključiti voljom stranaka. I za njih je uslov krivica stranke
koja je neuredno izvršila obavezu. Obično se predviđaju kad je povređena opšta disciplina.

11) Pravo zaloge, pravo zadržavanja (retencije)

PRAVO ZALOGE- trgovinskom zalogom smatra se ona zaloga koja služi za svojstvo
zalogodavca koji može biti i netrgovac. Specifičnosti trg.zaloge tiču se njenog predmeta,
konstituisanja i realizacije. Predmet trg.zaloge su:
a) pokretne stvari
b) HOV na donosioca ili po naredbi
c) potraživanja,
a predmet ne mogu biti nepokretnosti kao ni hipoteka kad nastane iz trg posla.
Zaloga u robnom prometu može biti ugovorna i zakonska.
UGOVORNA – kod nas Zakon o založnom pravu na pokretnim stvarima upisanim u
registar reguliše ugovorne zaloge, koje se upisuju u Registar zaloga pri Agenciji za privredne
registre. Ugovorna se sastoji uglavnom u uprošćenju forme. U pogledu konstituisanja trg zaloge
odnosi se na držanje založenog predmeta, a on je prenet u državinu poverioca. Cilj ovog pravila
je da se zaloga učini vidljivom trećim licima i da se poverilac obezbedi da zaloga ne ide u druge
ruke.
U trgovačkom prometu uobičajena je simbolična predaja i smatra se da je dovoljno ako je stvar
stavljena na raspolaganje poveriocu da se zalogodavac ne može više njome služiti. U privrednom
prometu najuobičajnije je zalaganje robe putem varanta. HOV se ukoliko glase na donosioca,
zalažu proštom predajom, a ako glase po naredbi potreban je i založni indosament. U pogledu
realizacije zaloge koja se sastoji u uprošćavanju postupaka za naplatu prodaju založene stvari,
npr. prodaja zaloga preko ovlašćenog posrednika.
ZAKONSKA – 4 slučaja zakonske zaloge:
1) založno pravo komisionaru na komisonalnoj robi
2) založno pravo špeditera na robu koju otprema
3) založno pravo skladištara na uskladištenoj robi
4) založno pravo vozara na robu koju prevozi

Zakonsko založno pravo vredi samo za koneksne zahteve tj one zahteve koji su nastali iz
ištog konkretnog ugovora.

PRAVO ZADRŽAVANJA – RETENCIJE - je pravo pridržavanja ili zadržanja i vezuje se za

pravo zaloge. Pravo retencije u privrednom pravu ima više važnosti nego u građanskom i više je
u uoptrebi zbog trajnih poslovnih veza i zbog veće potrebe za pokrićem jer trg.promet počiva
velikim delom na kreditu. Privredna retencija je po dejstvima jača od retencije građanskog prava.
Glavne razlike između građansko pravne i privredno pravne retencije u uporednom pravu :
1) od privredne retencije ne traži se koneksitet zahteva, kao kod građanske
2) što se retencija građanskog prava pojavljuje više kao sredstvo psihičke prinude i
obezbeđenja, dok privredna retencija daje poveriocu pravo da namiri iz zadržanog prometa.

Uslovi za primenu privredno – pravne retencije su:

o potrebno je da poveriočeva tražbina nastala iz privrednih poslova,
o da je ta tražbina dospela,
o dužnikova stvar mora da je dospela u poveriočevu državinu sa privolom dužnika,
o potrebno je da dužnik nije uručio poveriocu u naročitu svrhu i to saopštio poveriocu,
isključivo je pravo retencije na robu koju je neko predao komisionaru.
o potrebno je da se stvari nalaze u državini poverioca što ne znači da on mora da ih neposredno
drži

12)Promene sadržine i prestanak ugovora (raskid)

Stranke koje su zaključile određeni ugovor mogu se kasnije sporazumeti da u taj ugovor unesu
izmene, kao što se mogu sporazumeti da ga raskinu. Dejstvo ovih sporazuma reguliše
obligaciono pravo. Sporazum o prekidu ugovora deluje, po pravilu, samo za ubuduće (ex nunc),
ali stranke mogu raskidu dati i retroaktivno dejstvo (ex tunc), tako da se briše sve što su učinile
na osnovu ugovora – u tom slučaju prava koja su treća savesna lica stekla na osnovu ugovora
ostaju punovažna.
Stranke mogu ugovoriti da svaka ili jedna od njih ima pravo da jednostrano raskine ugovor, da
odustane od ugovora i da ugovore rok do kog ovlašćena stranka može da odustane od ugovora.
Za slučaj da takav rok nije utvrđen, odustanak ovlašćene strane postaje punovažan, ako je
saopšten drugoj stranci pre isteka vremena određenog za početak ispunjenja njene obaveze.
Pravo stranke da odustane od ugovora prestaje kada počne ispunjavati obaveze ili počne primati
ispunjenje od druge stranke.

Može se desiti da ispunjenje jednog ugovora usled okolnosti koje su naknadno nastupile bude ne
sasvim onemogućeno, ali da bude otežano za jednu ugovornu stranu, bez njene kriviće.
Dozvoljava se izuzetno odstupanje od prvobitnog ugovora u slučaju vanrednih okolnosti
pozivajući se pri tome na klauzulu rebus sie stantibus – njena srž se sastoji u sledećem: stranke
su ugovor, čije ispunjenje pada vremenski kasnije od zaključenja dužne ispuniti samo ako se
prilike koje su poštojale pri zaključenju ugovora nisu kasnije menjale, ugovori po tome shvatanju
prećutno sadrže klauzulu da se okolnosti ne promene tj da ostanu takve kakve jesu.
Uslovi primene ove terije bi bile:

♣ treba da je nastupila promena u okolnostima koje su poštojale u vreme zaključenja

ugovora
♣ potrebno je da se ti izvanredni događaji nisu mogli predvideti
♣ da usled tih događaja ispunjenje obaveze postalo je otežano za jednu stranu pa bi joj
nanelo veliki gubitak
 ♣ osim ovih uslova potebno je i da jedna stranka koja se poziva na promenu okolnosti, nije
kriva što je zapala u takve teškoće

13)Ispunjenje ugovora

⎯ Pravilo je da obaveza prestaje kada njeno ispunjenje postane nemoguće, što će redovno
biti slučaj kad propadne individualno određena stvar.
⎯ Zoo predviđa da u slučaju kad su predmet obaveze stvari određene po rodu, obaveza ne
prestaje čak i kad sve što dužnik ima od takvih stvari propadne usled okolnosti za koje
on ne odgovara. Kad su predmet obaveze stvari određene po rodu koje se mogu uzeti iz
određene mase tih stvari, obaveza prestaje kada propadne ćela ta masa. Ovo pravilo ima
veliki značaj u robnom prometu gde su predmet ugovora najčešće stavri određene po
rodu - generične stvari. a to proizilazi iz činjeniće da takve stvari mogu se nabaviti i na
drugom mestu pa rizik propasti pada na dužnika.
● U vezi sa vremenom ispunjenja jedino važno pravilo je pravilo ištovremenog ispunjenja
prema kome u dvostranim ugovorima ni jedna strana nije dužna ispuniti svoju obavezu ako
druga strana ne ispuni ili nije spremna da ištovremeno ispuni obavezu sem ako je nešto drugo
ugovoreno ili zakonom određeno. Osnovno je pravilo kod ispunjenja dvostranih ugovora o
uzajamnosti ispunjenja.
● Kada je rok ugovorom određen, treba istaći da je u privrednom prometu dosta čest slučaj da
se rok ne utvrđuje prečizno za određen dan nego tako da se obaveze moraju ispuniti po
proteku određenog vremena, ili se određuje razni uobičajenim izrazika – hitno, početkom
meseca...
● Mešto ispunjenja ugovora predviđa po Zoo da je dužnik dužan da ispuni obavezu, a da
poverilac primi ispunjenje u mestu određenom pravnim poslom, ako nije određeno, onda se
ispunjenje vrši u mestu u kome je dužnik u vreme nastanka obaveze imao svoje sedište tj
prebivalište.
Plaćanje je ispunjenje novčanih obaveza. Sva plaćanja i primanja privrednih organizacija se vrše
preko banke, a sa druge strane se vrše virmanskim putem – prenošenjem aktive sa jednom na
drugi bankovni račun. Plaćanje u gotovini u privredi se izbegava. Da bi to funkcionisalo, potebno
je da svi ps imaju otvorene račune kod banaka, na kojima se vode njihova novčana sredstva i
knjiže sva plaćanja i primanja.

14)Tumačenje ugovora

Ukoliko se ugovorne strane spore o sadržini ugovora, potrebno je pomoću tumačenja ugovora
odrediti njegov pravni smisao, odrediti ono štu su stranke stvarno htele, tj što im je bila
zajednička namera. Potreba za tumačenjem javlja se zato što se trgovački poslovi zaključuju u
velikom broju i brzo, a ugovorne stranke češto potiču iz raznih sredina, pa pridaju razno
značenje pojedinim izrazima upotrebljenim u ugovoru.
♠ Zoo sadrži odredbe o tumačenju ugovora uopšte, najpre postavlja pravilo da se
odredbe ugovora primenjuju onako kako glase. Ipak, pri tumačenju spornih odredaba
ne treba držati doslovno značenja upotrebljenih izraza, već treba istraživati zajedničku
nameru.
 ♠ Kada je u pitanju ugovor po pristupu, odredbe treba tumačiti u korist one strane koja je
pristupila.
♠ Nejasne odredbe bez naknade treba tumačiti u smislu koji je manje težak za dužnika
Ako su se stranke sporazumele da će u slučaju nesaglasnosti kod smisla ugovornih odredbi neko
treći tumačiti ugovor stranke ne mogu pokrenuti spor dok prethodno ne pribave to tumačenje.
Usled brzine i velikog broja zaključivanja stranke češto nemaju ni vremena ni mogućnosti da se
zrelo o svakoj stvari dogovore i poslovi se češto sklapaju preko trgovačkih agenata. Sadržina
jedne trgovačke isprave se mora strogo tumačiti samo ako se jasno pokaže da su ugovorne
strane pri njenom sastavljanju zaista pažljivo postupale.

▪ Ako se pri tumačenju ne može ustanoviti prava i saglasna volja stranaka, onda se reči i
izrazi upotrebljeni u ugovoru moraju tumačiti u značenju koje je uobičajeno u
odgovarajućoj privrednoj sredini.
▪ U privrednom prometu uobičajeni su izvesni izrazi u cilju reklame robe ili usluga, kao i
izrazi učtivosti, pa se mora razlikovati obaveza za koju odgovara reklama od hvalisanja, a
izrazi učitvosti ne menjaju obligatornu prirodu posla. Međutim, stranke mogu dokazivati da
su izraz upotrebile u drugom smislu.

Kod tumačenja ugovora u robnom prometu osnovna je zajednička namera stranaka, pri
tumačenju odredaba opštih uslova i tipskih ugovora kada one čine sadržinu ugovora, zbog toga
što su to apstraktna pravila opštijeg karaktera, ne ide se u prvom redu za istraživanjem volje
stranka nego za istraživanjem smisla koji te odredbe imaju. Ukoliko nije reč o opštim uslovima
propisanim od strane državnih organa, treba voditi računa o tome da stranka koja je donela opšte
uslove ne odredi prava i obaveze u ugovoru jednostrano u svoju korist.

15)Ugovor o kupovini i prodaji robe – uopšte

UGOVOR O KUPOVINI I PRODAJI ROBE – je ćentralni i najvažniji posao u robnom

prometu i ima veliku ulogu i u unutrašnjem i u spoljnotrgovinskom prometu (unifikacija
pravila).
Prema Zoo to je ugovor kojim se prodavac obavezuje da stvar koju prodaje preda kupcu,
tako da kupac stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da
plati ćenu.

Ovde poštoji specifičnost u pogledu subjekata koji učestvuju u ugovoru, prema Zoo kao subjekti
se javljaju ps, kao i imaoci radnji i drugi pojedinci, koji u vidu registrovanog zanimanja
obavljaju
određenu privrednu delatnost.

♠ Kupoprodaja robe u suštini je išto što i kupovina i prodaja građanskog prava, razlikuje
se samo po nekim posebnostima. Privredni zakonici pri regulisanju kupoprodaje ne
regulišu je potpuno, nego se po pravilu, ograničavaju samo na regulisanje onoga što je
specifično za ovu vrstu kuporodaje, na regulisanje odnosa i ustanova koje su specijalno
poslediće trgovinskog prometa- masovnost, a koje građanski zakonici redovno ne
normiraju.
 o Ukoliko ne poštoje druga pravila trg prava, običaji i uzanse primenjuju se odredbe
građanskih zakonika kao dopunske.

CILJ je posebnih pravila o kupoprodaji da se postigne brzo i glatko obavljanje trgovine pri
čemu se imaju u vidu naročito interesi prodavca, jer je reč o njegovim stvarima koje mogu
propasti ili biti oštećene, pa se zahteva da kupac brzo obavesti prodavca o nedostacima.
Karakteristika privrednih pravila u kupoprodaji je da se ona u prvom redu odnose na generične
stvari (ma da predmet može biti), dok pravila građanskog prava imaju u vidu individualno
određene stvari.
16)Bitni elementi ugovora o prodaji robe

Da bi se ugovor o prodaji smatrao zaključenim potrebno je da se stranke saglase o bitnim

elementima ugovora, a to su pre sve elementi koji su bitni ,,po prirodi posla”. To je onaj
minimalan broj elemenata oko kojih je saglasnost potreba kako bi se ugovor smatrao
zaključenim, bez njih ugovor ne poštoji i radi njih se uopšte i zaključuje. To su roba i ćena robe.
Ako se ne sporazumeju oko ova dva nema ugovora, potrebna je saglasnost samo u pogledu ova
dva elementa, a ugovor može imati pravno dejstvo i ukoliko ćena nije određena jer se smatra da
će se platiti ćena koju prodavac redovno naplaćuje u trenutku zaključenja ugovora.
Poštoje još i bitni elementi po volji stranaka poput isporuke robe, mesta isporuke, roka
plaćanja...

ROBA – podrazumeva stvari namenjene tržištu i podobne za tržište. Kako se u privrednom

prometu traži da stvari budu lako prenosive, tako da se smatra da nekretnine ne mogu biti
predmet trgovinskog prometa. U pojam robe ulazi i el. energija, kao i gas, voda, para...Potrebno
je da se stvari o kojima se zaključuje ugovor nalaze u prometu tj da promet njima nije
zabranjen. Roba koja je predmet ug o kup/prod mora biti ugovorom određena.
♥ Kada je reč o individualno određenoj stvari, ona će biti određena ako su u ugovoru
označene sve njene osobine, potreban je jedan detaljni opis stvari.
♥ Ako je reč o generičnim stvarima, one će biti potpuno određene ako se označi njihova
vrsta, količina i kvalitet.
♥ Vrsta robe mora uvek biti određena da bi poštojao ugovor.
♥ Količina može biti i objektivno odrediva, posredno i približno.
♥ Pod kvalitetom robe se podrazumevaju fizička svojstva koju roba mora posedovati –
težina, čvrstina kao i fizička svojstva u užem smislu- hemijska tehnička i podesnost robe.
Ne traži se da on bude određen ugovorom da bi se on smatrao zaključenim.

ĆENA – podrazumeva se novčana naknada koju kupac daje prodavcu za ustupljenu stvar. U
privrednom prometu karakteristično je da se umešto novca prodavcu ponekad daje menica ili ček
koje se hartije realizuju u novcu. Ćena robe mora biti određena i u praksi stranke redovno
određuju ćenu u ugovoru u fiksnom, prečiznom iznosu, ali Zoo smatra da je ćena određena
kada ugovor sadrži dovoljno podataka pomoću kojih se ćena može odrediti poput načina na koji
će se odrediti. Ako nema dovoljno podataka, kupac je dužan platiti ćenu koju je prodavac
redovno naplaćivao u vreme zaključenja ugovora, a u nedostatku ove onda razumnu ćenu - to je
tekuća ćena u vreme zaključenja ugovora.
 17)Obaveze prodavca

Osnovna obaveza prodavca je predaja stvari u cilju prenosa svojine. Kada je reč o značenju
izraza ,,predaja” ona u suštini znači prenošenje državine stvari sa prodavca na kupca.
1. OBAVEZA ISPORUKE ROBE
♥ MEŠTO ISPORUKE - ono mešto gde se roba koja je predmet ugovora ima predati kupcu –
to bi bilo u užem smislu. To je mešto izvršenja glavne prodavčeve obaveze, naziva se i mešto
izvršenja.
Opšte uzanse - predvuđaju da se isporuka vrši u mestu u kome je prodavac u trenutku zaključenja
imao sedište ili prebivalište. Može se desiti da u trenutku zaključenja poslodavac ima više
poslovnih jedinica u raznim mestima, tada se isporuka vrši u onom mestu one poslovne jediniće
iz koje je prodavac poslao ponudu ili u kojoj je prihvatio ponudu kupca.
o Kada prodavac i kupac imaju sedište ili prebivalište u mestu isporuke, tada se
isporuka izvrši na skladišnicu prodavca u tom mestu, te je kupac dužan da tu primi
robu i da je odnese. Ako prodavac ima više skladišta u mestu isporuke, isporuka se
vrši na njegovom skladištu ( nije određeno) tada prodavac određuje skladište na
kome se isporuka može izvršiti.
o U slučaju da prodavac i kupac nemaju oba sedišta ili prebivalište u mestu
isporuke, onda se isporuka izvršava na utovarnoj stanici (železnica), u luci
ukrcanja(pomorski prevoz) ili na pristaništu prodavca, roba mora biti prevezena,
ukoliko su ova mesta udaljena više od 10km od skladišta prodavca, isporuka se vrši
tamo.
♥ NAČIN ISPORUKE - obuhvata one radnje prodavca koje su neposredne u vezi sa
stavljanjem na raspolaganje tj uručenjem robe kupcu, prodavčeve radnje koje su potrebne i
koje omogućuju da kupac dođe u posed robe.
Osnovno je pravilo da se kad isporuka izvršava onako kako su se stranke ugovorile, ukoliko nema
odredbi u ugovoru ili specijalnih propisa, dolaze u obzir rešenja koje postavljaju Opšte
uzanse. Glavni problem kod načina isporuke javlja se kada kod isporuke generičnih stvari i
kada roba ima da se šalje kupcu. Isporuka robe određene po rodu - roba se treba izdvojiti na
jasan način da nema sumnje da je to učinjeno u cilju izvršenja ugovora.
♥ ROK ISPORUKE- moguće su dve situacije:
o da same stranke odrede rok isporuke - one to mogu učiniti ili fiksiranjem isporuke za
određeni datum ili da se ostavi izvesno određeno vreme da se unutra njega vrši isporuka –
početkom meseca, odmah
o da stranke uopšte ne odrede rok isporuke – po Opštim uzansama smatra se da su
stranke ugovorile promptnu isporuku- isporuka se mora izvršiti 8 dana od dana
zaključenja ugovora.

2. OBAVEZA GARANCIJE ZA SVOJSTVA STVARI – prodavac garantuje kupcu da roba

ima određena svojstva, tj da nema nedostataka koji mogu biti fizički i nedostaci pravne
prirode.
♥ GARANTOVANJE FIZIČKIH SVOJSTAVA ROBE - Roba mora imati određena
fizička svojstva- kvalitet. Prodavac garantuje za ona svojstva koja je ug obecao. U
slučaju da stranke nisu ugovorom odredila svojstva robe, roba mora imati potrebna
svojstva za njenu redovitu upotrebu ili za promet ili na naročitu upotrebu. Ako nema
 određena svojstva, ako odstupa od kvaliteta za koji prodavac garantuje, kažemo da
ona ima mane, tj materijalne nedostatke. Nedostatak poštoji:
- ako stvar nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrebu
- ili za naročito upotrebu za koju je kupac nabavlja a koja je prodavcu bila poznata
- nema ugovorena svojstva i odlike
- nije saobrazna uzorku ili modelu
♥ GARANTOVANJE PRAVNIH SVOJSTAVA ROBE – prodavac se obavezuje
kupcu da mu prodatu robu niko neće oduzeti i da u vršenju prava na stvar neće biti
pravno uznemiravan.

18)Obaveze kupca

1) OBAVEZA PRIJEMA ISPORUKE (prenos rizika i transportne klauzule)

- prema Zoo kupčeva obaveza pored isplate ćene je obaveza preuzimanja stvari, koja se sastoji
u preduzimanju potrebnih radnji da bi predaja bila moguća. U privrednom prometu, umešto
preuzimanja stvari, govori se o prijemu isporuke - odgovara prodavčevoj obavezi da isporuči
prodatu robu. Kupac treba da preuzme robu u vreme kada mu je prodavac prema ugovoru stavi
na raspolaganje i u mestu isporuke.
♠ Prenos rizika - Prijem isporuke predstavlja one čišto materijalne radnje koje će kupac
izvršiti prema ugovoru, a vezuje se niz važnih posledica kao što je snošenje rizika za
slučajnu propasti ili oštećenje robe. Zakonodavstva raspodeljuju rizik između ug strana
vezujući snošenje rizika za izvestan momenat do koga rizik snosi prodavac i od koga snosi
kupac. Opšte uzanse predviđaju da rizik za propast ili oštećenje robe prelazi na kupca
onog trennutka kada je primio robu.
♠ Pitanja rizika i troškova prevoza se najčešće regulišu transportnim klauzulama- njima
se regulišu odnosi između kupca i prodavca u vezi sa pitanjem prevoza robenjima se ne
reguliše odnos između vozara i odgovarajuće strane iz kup/prod ug.

Vrste transportnih klauzula u unutrašnjem prometu:

1) 1, “franko” “iz” “sa” “ex” “ab” znače da je prodavac u ugovorenom roku dužan da
stavi kupcu robu na raspolaganje na mestu na kome se ima izvršiti isporuka i utovar robe,
prodavac snosi sve troškove kao i rizik do momenta predaje robe,
2) “franco vagon”- prodavac je dužan da blagovremeno poruči vagon i utovari robu, snosi
troškove kao i rizik,
3) “franco”- uz naznaku mesta opredeljenja prodavac je dužan da u ugovorenom mestu
stavi robu kupcu na raspolaganje u prevoznom sr kojim je roba dopremljenja, prodavac
snosi troškove kao i rizik do preuzimanja robe.

Klauzule u spoljnotrgovinskom prometu:

1) “franco državna granica”- prodavac u ug vreme je dužan da robu utovari u vagon i
preda je na otpremu za ugovorenu uputnu stanicu, koju će mu kupac blagovremeno
naznačiti, prodavac osigurava robu do drž. graniće.
2) ”franco brod”- prodavac o roku je dužan isporučiti robu na palubu određenog broda u ug
luci ukrcaja, prodavac snosi tr i rizik,
3) “franco uz bok broda”- prodavac je dužan da u roku postavi robu uz bok broda na
dohvat brodarske ili kopnene dizaliće.
 4) ”ćena, osiguranje, vozarina”- prodavac je dužan da u roku utovari na brod i plati
vozarinu do luke opredljenja i da robu o svom trošku osigura do luke opredeljenja.
Prodavac snosi rizik do prelaska robe preko brodske ograde u luci ukrcaja

2) OBAVEZA PLAĆANJA KUPOVNE ĆENE

Osnovna obaveza kupca je da za isporučenu mu robu plati prodavcu ćenu, ali plaćanje ne mora
obuhvatati samo plaćanje ćene za robu već i druga pitanja poput ćene ambalaže, troškova u vezi
sa samim plaćanjem itd.

U pogledu roka plaćanja kupovne ćene, poštoje tri modaliteta:

1. plaćanje pre isporuke robe – vrši se pre prijema robe, pri zaključenju ili do zaključenja
ugovora, praktikuje se kada je prodavac u novčanoj oskudici ili kada mu kupac ne uliva
dovoljno poverenja, a korist ostvaruje i kupac jer dobija robu po nižoj ćeni
2. plaćanje ištovremeno sa isporukom - kupovina za gotovo, ćena se plaća odmah po prijemu
robe, predstavljena je prema Zoo gde se plaćanje vrši u času i u mestu u kome se vrši predaja
stvari. Opšte uzanse predviđaju da kupac mora isplatiti kupovnu ćenu u roku od 8 dana od
prijema fakture, ako je robu primio posle fakturu, onda u roku od 8 dana od prijema robe
3. plaćanje posle isporuke robe – kupovina na veresiju, kupovna ćena plaća se tek po isteku
izvesnog roka po prijemu robe. U slučaju da je rok plaćanja određen izrazom “odmah “
prema Opštim uzansama, plaćanje se vrši prvog radnog dana po prijemu fakture.
● Kod sukćesivne isporuke je pravilo da se svaka isporućena partija plaća odmah, ne radi se o
uslovnom ili privremenom obračunu, već o konačnoj soluciji. Prema ZOO ako je kupac dao
prodavcu predujam, prve isporuke se naplaćuju iz predujma.

19)Modaliteti ugovora o kupoprodaji (na probu, po mustri, specifikaciji)

o KUPOVINA NA PROBU – je oblik kupoprodaje, gde kupac ugovara za sebe pravo da

isproba stvar i da se izjasni da li će ostati pri ugovoru. Ako je kupcu bila predata stvar, a on je
ne vrati pre isteka roka ili se ne izjasni da odustaje od ugovora, smatra se da je ostao pri
ugovoru. Kupac može i pre isteka roka izvestiti prodavca da stvar prima i ugovor je onda
definitivno zaključen. Ako kupac vraća stvar smatra se, ukoliko stranke nisu drugačije
ugovorile - da nije dužan obrazložiti vraćanje.
Zakon poznaje tzv. objektivnu probu, pod kojom se podrazumeva slučaj kada je proba ugovorena
da bi se utvrdilo da li stvar ima određena svojstva i da li je podobna za određenu upotrebu,
pri čemu opstanak ugovora ne zavisi od kupčevog nahođenja, već od toga da li stvar zaista
ima ta svojstva, odnosno da li je podobna za određenu upotrebu.
o KUPOVINA I PRODAJA PO MUSTRI (UZORKU) – mustrom ili uzorkom naziva se
određena mala količina robe, kojoj ima da odgovara roba koju je prodavac dužan isporučiti
kupcu. Kupovinu i prodaju po mustri imamo kad se svojstvo robe određuje prema mustri.
Robu koja ne odogvara mustri kupac nije dužan primiti. Ova vrsta kupoprodaje pojavljuje se
naročito kad se roba prodaje preko trgovačkih putnika, koji sa sobom nose i pokazuju jednu
malu količinu robe. Da bi se izbegli sporovi i olakšali dokazi, mustra se obično zatvara i pod
pečatom obeju stranaka čuva dokle prodavac ne isporuči robu, a daje se na čuvanje ili samom
kupcu ili obema strankama ili nekom trećem licu koje stranke odrede. Postavlja se pitanje u
kom stepenu svojstva robe moraju odgovarati mustri. Po Opštim uzansama isporučena roba
 mora „u svemu odgovarati uzorku“ i odstupanja od uzorka dopuštena su samo ukoliko je to
predviđeno ugovorom, posebnim uzansama ili trgovinskim običajima.
o SPECIFIKACIONA KUPOVINA I PRODAJA – kupoprodajni ugovor može se zaključiti
i tako da se kvalitet i asortiman robe ne određuju u momentu zaključivanja ugovora, nego
se određuju docnije putem specifikacije. Određena je, dakle, vrsta i količina robe, a kupac je
dužan da docnije pobliže odredi oblik ugovorenog predmeta ili asortiman. Ono što je važno
ovde jeste to da se ugovor smatra zaključenim i pored nedovoljne određenosti predmeta
ugovora. To što je kupac dužan dati naknadno specifikaciju predmeta ugovora ne utiče na
poštojanje i valjanost ugovora, reč je upravo o ispunjenju jedne obaveze iz ugovora.
20)Ugovor o posredovanju

Posredovanje pripada grupi poslova robnog prometa, kojima je osnovni smisao da olakšavaju
zasnivanje drugih ugovora robnog prometa. Posrednik obavlja sve one poslove koji su
neophodni da bi došlo do uspostavljanja pravnih i poslovnih odnosa između poslovnih partnera,
koji žele da zaključe neki od ugovora robnog prometa, uz nagradu.

VRSTE - najčešći su posrednici koji obavljaju svoju delatnost prilikom zaključivanja ugovora o
kupoprodaji robe. Posrednik pronalazi kupće i prodavće za određenu robu, usklađuje njihove
zahteve i interese, prenosi njihove ponude od jednog do drugog, a sve u cilju omogućavanja
zaključenja ugovora o kupoprodaji robe radi sticanja prava na nagradu. U pojedinim stranim
zemljama poseban značaj imaju berzanski posrednici, a pored njih i kupoprodajnih, značajni su
i
posrednici kod osiguranja, transportni posrednici, narocito pomorski posrednici i turistički
posrednici.
Odnosi između posrednika najčešće nisu trajni iako se u poslednje vreme sve više izražava
tendencija da ovi odnosi budu trajnije prirode.

U našem pravu ne poštoji jedinstveno shvatanje o ugovoru o posredovanju, a osim toga u

poslovnoj i sudskoj praksi se češto nedovoljno razlikuje posrednička delatnost od ugovora o
posredovanju, što stvara nepotrebne sporove, a takođe se i između posredovanja i agenture češto
nedovoljno utvrđuje razlika.

Obaveze posrednika iz ugovora o posredovanju su:

1. da postupa sa paznjom dobrog privrednika prilikom posredovanja,
2. da čuva poslovnu tajnu,
3. da vodi poslovne knjige o posredovanju,
4. izdavanje posrednickog lista,
5. je da čuva uzorke,
6. pogledu davanja potrebnih obaveštenja.

Prava posrednika iz ugovora o posredovanju su: pravo na naknadu i pravo na naknadu

troškova.

21)Ugovor o trgovinskom zastupanju (agenturi) - pojam, vrste ugovora, zaključivanje

ugovora o trgovinskom zastupanju (agenturi) i njegovo pravno dejstvo
ZASTUPNIŠTVO – AGENTURA - je zastupanje u tuđe ime i za tuđ račun od strane agenata,
odnosno zastupnika, u cilju zarade, interesa i prava vlaštodavca.

VRSTE UGOVORA U AGENTURI

1) Agenti (zastupnici) se mogu podeliti prema činjenici da li zastupaju domaće ili inostrane
subjekte u privrednopravnim odnosima. Bitno je jer ovi drugi podležu spoljnotrgovinskom
režimu.
2) prema tome da li se njihova privredna aktivnost pojavljuje u robnom prometu ili u prometu
novćem i HOV
3) po teritoriji na kojoj agenti obavljaju svoju delatnost. Po ovom kriterijumu razlikujemo:
lokalne i mesne agente, oblasne, regionalne i generalne agente. Generalni agent obicno
obavlja posao zastupanja za vlaštodavca na teritoriji jedne zemlje, međutim sve češće i više
zemalja ili ćeo kontinent. On češto može angažovati druge agente da mu u njegovo ime i za
njegov račun pomognu prilikom izvršenja naloga – podagenti.
4) na osnovu toga da li delatnost obavljaju iz jednog mesta ili putujuci od mesta do mesta.
Putujući agenti moraju se razlikovati od trgovačkih putnika koji su obično lica koja se nalaze
u radnom odnosu sa organizacijom.
5) agente delimo prema obimu ovlašćenja. Po ovom kriterijumu treba razlikovati tzv.
specijalne od opštih agenata. Specijalni agenti dobijaju specijalne zadatke i ti zadaci se
uglavnom odnose na tačno određene pravne poslove. Opšti dobija generalno ovlašćenje u
pogledu zastupanja vlaštodavca u vezi svih pravnih poslova i radnji kojima se bavi
vlaštodavac.
6) na osnovu stepena odgovornosti za treča lica prema vlaštodavcu. Obično agent odgovara za
delatnost trećeg lica sa kojim je zaključio ugovor za račun vlaštodavca samo onda ako treće
liće nije stručno i savesno izabrano. Druga vrsta je tzv. del credere agent, koji prema svom
vlaštodavcu preuzima obavezu garancije da će treće liće uredno izvršiti posao koji je sa njim
zaključio agent u ime i za račun vlaštodavca.
7) prema privrednim oblastima u kojima se pojavljuju

ZAKLJUČIVANJE UGOVORA O AGENTURI – Ugovor o trgovinskom zastupanju je u našem

pozitivnom pravu na osnovu Zoo formalan ugovor, jer u cilju punovaznosti mora biti
zakljućen u pismenoj formi.

Osnovna obaveza trgovinskog zastupnika iz ugovora o trgovinskom zastupanju je:

● da mora postupati sa pažnjom dobrog privrednika
● da se pridržava svih uputstava nalogodavca
● da vlaštodavca obaveštava o svim značajnim činjenicama i okolnostima prilikom izvršenja
● da stručno štiti interese nalogodavca
● da ne sme da radi kod drugog, koji je u konkurentnim odnosima sa nalogodavćem bez
pristanka
● da čuva poslovnu tajnu nalogodavca
● da sastavi zaključnicu o zakljućenom ugovoru
● da nalogodavcu polozi račun o svom poslovanju
Prava trgovinskog zastupnika: pravo na nagradu, odnosno proviziju, pravo na naknadu
troškova, pravo na predujam, pravo na sredstva obezbeđenja svojih ugovornih zahteva.

22)Ugovor o komisionu - pojam, ugovor o komisionu u našem pravu, pravni odnosi iz

ugovora o komisionu, zaključenje ugovora i njegovo pravno dejstvo

UGOVOR O KOMISIONU – je takav ugovor robnog prometa, koji stvara obavezu jednoj
ugovornoj strani u svoje ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne stranke obavi jedan ili više
poslova robnog prometa. Komisionar ima pravo na naknadu i kada ona nije ugovorena. U našem
pozitivnom pravu ugovor o komisionu je regulisan u većem broju zakona, a najdetaljnije u Zoo.
Komisioni posao je složen posao koji stvara više pravnih odnosa.

♠ Zaključenjem komisionog posla stvara se pravni odnos između komisionara i komitenta.

To je interni odnos. Sadrzina ovog odnosa cine prava i obaveze komisionara i komitenta
postavljene tako da su prava komisionara obaveze komitenta i obrnuto.
♠ Radi izvršenja komitentovog naloga komisionar stupa u pravni odnos sa trećim lićem. To je
eksterni odnos. Ovaj odnos nije komisione prirode i najčešće je to kupoprodajni odnos u
kom je komisionar bilo prodavac ili kupac, pošto taj odnos komisionar zaključuje u svoje
ime.
♠ Kada komisionar izvrši komitentov nalog, ima obavezu da mu položi račun i da prenese sva
prava i obaveze koje on ima prema trećem licu na komitenta. Tada nastaje odnos između
komitenta i trećeg lica i to završni odnos koji ima iste osobine kao i prethodni eksterni
odnos.

Komisioni posao se zaključuje neformalno, proštom saglasnoscu volja.

Obaveze komisionara iz ugovora o komisionu su:

● da dobijeni nalog izvrši sa paznjom dobrog privrednika
● da stiti interese komitenta
● da čuva komitentovu robu
● da obavestava komitenta
● da polozi račun komitenta
● da preda komitentu sve koristi iz izvrsenog posla.

Prava komisionara iz ugovora su: pravo na nagradu, pravo na naknadu i pravo na zakonska
sredstva obezbeđena svojih potraživanja prema komitentu.

23)Vrste ugovora o komisionu

KONSIGNACIJA – je posebna vrsta prodajnog komisiona u kojem ima dosta elemenata
skladišnog posla. Naročito se pojavljuje u spoljnoj trgovini. Sastoji se u tome što konsignant
šalje svoju robu u konsignaciju na čuvanje i prodaju konstignatoru (inostrani komisionar)
Konsignaciona skladišta su pod kontrolom carinskih organa pošto će se roba u konsignaciji
definitivno ocariniti tek onda kada bude prodata i kada na taj način bude definitivno uvezena u
zemlju. Ukoliko ne bude prodata, transportuje se i ne sprovode se carinske radnje. Komisionar
češto komitentu daje 2/3 tržišne vrednosti konsignacione robe koja je obezbeđena založnim i
pravom retenije, a daje se u gotovom novcu ili trasiranju meniće na komisionara.

Kod KOMISIONA STARE DEL CREDERE – komisionar odgovara komitentu ne samo za

savestan izbor i date instrukcije trećem licu, nego i za delatnost trećeg lica. Komisionar garantuje
komitentu za izvršenje posla od strane trećeg lica. Ovom vrstom posla komisiona komitent se
obezbeđuje od svih neurednosti trećeg lica, a komisionar za preuzeti rizik ima pravo na vecu
nagradu.
24)Ugovor o špediciji (otpremanju) – pojam i karakteristike, pravni odnosi iz ugovora,
zaključenje i pravno dejstvo ugovora o špediciji, odgovornost špeditera

UGOVOR O ŠPEDICIJI – je takav ug. privrednog prava, koji obavezuje jednu ugovornu
stranu da organizuje otpremu stvari u svoje ime, a po nalogu i za račun druge ugovorne strane uz
nagradu. Ugovorna strana, koja organizuje otpremu stvari u svoje ime, a za tuđ račun zove se
špediter, ili ređe otpremnik, a druga strana, koja je izdala nalog i za čiji se račun organizuje
otprema stvari, komitent, nalogodavac ili klijent. Špediteri su specijalizovana preduzeća za
obavljanje špedicije i zbog toga kada ispune dobijeni nalog imaju pravo na nagradu (proviziju).

U NAŠEM PRAVU je prvenstveno regulisan u našem pravu u Zoo, a poseban značaj imaju i
opšti uslovi poslovanja međunarodnih špeditera iz 1979.god.

PRAVNI ODNOSI IZ UGOVORA – kod posla špedicije treba razlikovati pravni odnos između
špeditera i komitenta (koji je špedicionopravne prirode) od odnosa između špeditera i trećih lica
sa kojima špediter stupa u pravne odnose, radi izvršenja špedicioniog naloga. (prevozilac –
ugovor o prevozu, skladištar – skladišni posao, osiguravajuća organizacija – ugovor o
osiguranju)

ZAKLJUČENJE – do zaključenja ugovora o špediciji dolazi onog trenutka kada se špediter i

komitent saglase o bitnim elementima posla špedicije. Posao špedicije u našem pravu mogu
obavljati samo preduzeća, koja ispunjavaju zakonske uslove za obavljanje posla špedicije i koja
su ovu svoju delatnost registrovala kod nadležnog suda. Komitent je organizacija ili fizičko liće.

Obaveza špeditera:
● da postupa kao savestan uredan privrednik
● obaveze pre prijema stvari
● obaveza prijema stvari
● čuvanja stvari
● izbora prevoznog puta i vrsta transporta
 ● zaključenja potrebnih ugovora
● polaganja računa

Pravo špeditera: na nagradu, na naknadu troškova i na sredstva obezbeđenja ugovornih zahteva.

Osnovno je pravilo da špediter odgovara za svoje postupke pažnjom dobrog privrednika. U

našem pravu, prihvaćeno je shvatanje da špediter odgovara jedino za izbor prevozioca i drugih
lica sa kojima je u izvršavanju komitentovog naloga zaključio ugovore. Špediter može ugovorom
da preuzme odgovornost za rad drugih lica, ali to je poseban slučaj.

25)Posebni oblici ugovora o špediciji

♣ SAMOSTALNO ISTUPANJE ŠPEDITERA -– postoji kada špediter pored organizovanja

otpreme stvari, samostalno izvršava određene poslove, koje je trebalo da obave treća lica.
Najčešći slučaj – špediter delimično ili u potpunosti sam prevozi stvari komitenta, gde pored
prava i dužnosti špeditera ima i prava i dužnosti transportera. Špediterovo samostalno
istupanje ne sme biti u suprotnosti sa komitentovim interesima, tj. špediter ne sme
samostalno da istupa onda kada je to komitent izričito ili prećutno zabranio. U našem
pozitivnom pravu špediter može samostalno da istupa uvek i kada to nije striktno ugovoreno.
♣ MEĐUŠPEDITER I PODŠPEDITER– kada špediter nije u mogućnosti da sam izvrši
obaveze iz ugovora o špediciji on može delimično da poveri organizovanje otpreme stvari
drugom špediteru samo onda kada komitent nema poseban interes da sve obaveze iz ugovora
o špediciji izvrši špediter lično. Čest je slučaj da glavni špediter angažuje međušpeditera.
Špediteri na velikoj teritoriji pokrivenosti, češto imaju čitavu mrežu korespodentnih
špeditera sa kojima ovako sarađuju. Glavni špediter pri tome odgovara za izbor date
instrukcije, ali ne i za RAD međušpeditera.
PODŠPEDITER – je pomoćnik izvršenja glavnog špeditera i nije angažovan da štiti intrese
komitenta nego da pomaže glavnom špediteru, a glavni špediter odgovara za IZBOR i RAD
špeditera.
♣ FIKSNA (PAUŠALNA) ŠPEDICIJA – špedicija sa fiksnom nadoknadom kojom se
obuhvataju svi troškovi za izvršenje komitentovog naloga (ne samo svi troškovi špeditera,već
i troškovi za prevoz stvari, naknada svih drugih troškova).Kod fiksne špedicije špediter
odgovara ne samo za savestan izbor, nego i rad svih angažovanih trećih lica, koja je
angažovao radi realizacije prevoza stvari.
♣ ZBIRNA (SKUPNA) ŠPEDICIJA – sastoji se u organizovanju otpreme komitentovih stvari
zajedno sa stvarima drugih komitenata, kako bi se na taj način ostvarile uštede u transportnim
troškovima. U našem pozitivnom pravu Zoo, zbirna špedicija regulisana je na taj način da je
špediter uvek prećutno ovlašćen da organizuje zbirnu špediciju, ako to ugovorom nije izričito
isključeno. Prilikom organizovanja zbirne špediter razlika u vozarini pripada komitentu, a
špediter ima pravo na posebnu dodatnu proviziju (nagradu).

26)Ugovor o kontroli - pojam, ugovor o kontroli u našem pravu, zaključenje i pravno

dejstvo ugovora, odgovornost kontrolne organizacije
Pod UGOVOROM O KONTROLI ROBE –podrazumeva se takav ugovor robnog prometa,
kojim se na osnovu komitentovog naloga stvara obaveza kontrolnoj organizacija da nepristrasno
utvrdi svojstva kontrolisane robe, uz nagradu, i da o izvršenom nalazu i kontroli izda posebnu
pismenu ispravu sertifikat. Kod nas je regulisan ZOO, međutim opšti uslovi poslovanja
kontrolnih organizacija postali su od posebnog značaja. U našem pravu neformalan ugovor, jer
se može zaključiti i usmenim putem. Ipak, u poslovnoj praksise ovaj ugovor najčešće zaključuje
u pismenom obliku.
Obaveze kontrolora su obaveze:
● izvršenja ugovorne uloge
● izvršenja komitentovog naloga
● Izdavanja sertifikata
● obezbeđenja robe od zamene
● čuvanja uzorka
Prava kontrolne organizacije su: na nagradu, na naknadu troškova, na pristup robi, na
naknadne usluge i instrukcije, pravo zaloge i retencije robe koja se kontroliše.

Kontrolna organizacija treba uredno da izvrši svoje ugovorne obaveze pažnjom urednog
stručnjaka. Kada tako ne postupi, ona je odgovorna i mora da nadoknadi štetu koja je rezultat
njenog propusta, međutim, ona se uvek može osloboditi odgovornosti, ukoliko dokaže da nije
kriva. Odgovornost kontrolne organizacije iz ugovora o kontroli robe u opštim uslovima
poslovanja kontrolnih organizacija ograničava se ili isključuje na najraznovrsnije načine.

Klauzule o ograničenju i isključenju ugovorne odgovornosti, ukoliko su sastavni delovi ugovora

treba smatrati punovažnim, ako se ne odnose na štetu koja je prouzrokovana grubom nepažnjom
ili namernom, jer bi to bilo u suprotnosti sa javnim poretkom.
Posebno pitanje je odgovornost kontrolne organizacije za drugu kontrolnu organizaciju koju je
angažovala prilikom izvršenja komitentovog naloga.
▪ Ukoliko je drugu kontrolnu organizaciju izabrao komitent, onda kontrolna organizacija
odgovara samo za date instrukcije drugoj kontrolnoj organizaciji, ali ne i za njen rad.
▪ Kada drugu kontrolnu organizaciju izabere prva kontrolna organizacija, a ne komitent,
Zoo predviđa da kontrolna organizacija može obavljanje ugovorne kontrole robe da poveri
drugom i u tom slučaju ona odgovara komitentu ne samo za izbor već i za rad drugog
izvršioca kontrole robe, izuzev ako to komitent nije ugovorom izričito zabranio.

27)Vrste ugovora o kontroli

Pored kontrole robe, kontrolna organizacija je ovlašćena da preuzme i druge uobičajene sporedne
obaveze u vezi sa kontrolom
a) Kontrola robe „sa preuzimanjem“ – čime se stiče pravno na posebnu naknadu. Posle
obavljene kontrole, organ ima obavezu da da pravno relevantnu izjavu da li svojstva robe
odgovaraju ugovorenim svojstvima robe u ranijem ugovoru. Prelazak rizika sa prodavca na
kupca je upravo određen ovom izjavom. Najvažnije je da kontrola bude nepristrasna jer dobija
obavezu da zaštiti intrese komitenta.
b) Posao kontrole robe sa garancijom – kod ove vrste kontrole robe, prema Zoo, kontrolna
organizacija garantuje nepromenljivost svojstava kontrolisane robe u ugovorenom garantnom
roku. Za preuzetu garanciju kontrolna organizacija ima pravo na posebno ugovorenu ili
uobičajenu proviziju.
c) Posao kontrole usluga – u skladu sa Zoo, na ugovor o kontroli usluga, kao i na ugovor o
kontroli stvari, koje nisu namenjene prometu, primenjuju se ista pravna pravila o pravima
obavezama kontrolne organizacije, kao i kod ugovora o kontroli robe.

28)Ugovor o uskladištenju - pojam, vrste ugovora, obaveze i prava skladištara

UGOVOROM O USKLADIŠTENJU – skladištar preuzima obavezu da određeno vreme čuva i

održava stvari, koje pripadaju drugom subjektu – ostaviocu, i da po proteku u ugovoru
određenog vremena vrati stvari ostaviocu, a ostavilac ima obavezu da za stručno čuvanje i
održavanje stvari isplati skladištaru ugovorenu nagradu. Skaldišni posao obavljaju
specijalizovana preduzeća u cilju zarade.
Od posebnog značaja je deoba skladišta na javna i privatna. Osnovna razlika između njih se
sastoji u ovlašćenju javnih skladišta da izdaju skladišniće, dok privatna skaldišta nisu ovlašćenja
da izdaju ovu hartiju od vrednosti već samo potvrdu o prijemu robe načuvanje.
Razlikujemo tri sistema:
1) slobodni (liberalni) sistem osnivanja javnih skladišta po kome se ona slobodno osnivaju, bez
nekih posebnih uslova i svako skladišno preduzeće ima pravo da izda skladišnicu;
2) normativni sistem po kome su zakonom određeni uslovi koji moraju biti ispunjeni prilikom
osnivanja javnih skladišta i ona imaju pravo da izdaju skladišniće i
3) sistem konćesija koji predstavlja takav sistem po kome se za osnivanje javnih skladišta
zahteva odobrenje odgovarajućih državnih organa.

Danas se kod nas ne pravi razlika između javnih i privatnih skladišta, sva skladišna preduzeća se
nalaze u položaju javnih skladišta.
● Carinska skladišta se mogu osnivati samo u mestima gde poštoje carinarniće, za njihovo
osnivanje potrebno je odobrenje nadležne carinarniće koja obrazuje posebnu komisiju, koja
je dužna da pregleda zgradu i proštorije i tek na osnovu nalaza ove komisije, carinarnica će
odobriti ili odbiti osnivanje carinskog skladišta. Bitno je da su carinska skladišta skladišna
preduzeća, koja čuvaju robu u cilju zarade i ona imaju pravo da izdaju skladišnicu na osnovu
koje se roba može prodavati i zalagati sve vreme dok se neocarinjena nalazi u carinskom
skladištu. U njima se uskladištava neocarinjena roba iz uvoza ili izvoza, koja se nalazi u
tranzitu.
● Konsignaciona skladišta osnivaju zastupnici inostranih firmi, radi privremenog smeštaja
uvezene robe inostranih firmi koje zastupaju samo na osnovu odobrenja uprave carina u
kome mora biti naznačena vrsta i vrednost robe,a koja se može držati u konsignacionom
skladištu u kome mora biti omogućen carinski nadzor. Roba se može ponovo vratiti u
inostranstvo a da pri tome uopšte ne bude ocarinjena.
● Ugovori o uskladištenju robe mogu se podeliti i prema tome u kakvom je položaju ostavilac
robe posle trenutka uskladištenja robe: ukoliko je deponent (ostavilac) i dalje vlasnik robe,
reč je o takvom ugovoru koji stvara obavezu skladišnom preduzeću da robu deponenta čuva
odvojeno od robe drugih deponenata. Ukoliko je na osnovu skladišnog ug. skladišno
 preduzeće ovlašćeno da robu deponenta, koja je po svojoj prirodi generična i zamenljiva čuva
pomešano sa robom drugih deponenata, moguće su dve situracije: deponenti su vlasnici
ćelokupne uskladištene robe i skladišno preduzeće postaje vlasnik.

Obaveze skladištara su:

● da postupa kao uredan privrednik i da prilikom čuvanja i održavanja robe ispolji poštenje
● da primi robu na čuvanje
● da primljenu robu stručno čuva i da preduzme sve potrebne radnje u cilju održavanja robe
● da uredno vodi skladišnu knjigu i matičnu knjigu skladišnica
● da izda skladišnicu
● da osigura uskladištenu robu
● da čuva poslovnu tajnu svojih deponenata (ostavodavaca)
● da izda ovlašćenom licu uskladištenu robu

Prava skladištara su: na naknadu, na naknadu troškova, pravo zaloge i retencije na

uskladištenoj robi, prodaje uskladištene robe.
29)Ugovor o lizingu-pojam, zaključenje, pravno dejstvo i vrste ugovora o lizingu

UGOVOROM O LIZINGU – se jedna ugovorna strana – davalac lizinga da ustupi ugovorenu

stvar na koršćenje i da izvrši ugovorene radnje u vezi sa urednim privrednim iskorišćavanjem te
stvari drugoj strani – primaocu lizinga koji se obavezuje da za izvršenu uslugu plati ugovorenu
nagradu (zakupninu). Značajan je kao oblik finansiranja i oblik nabavke investicione opreme,
posebno afirmisan u delatnosti turističkih preduzeća i rent a car. Kod lizinga nije bitno da je
davalac lizing istovremeno i proizvođač stvari.

VRSTE LIZINGA

1) prema OSOBINAMA LIZING OBJEKTA

a) lizing potrošnih dobara – iznajmljuju se vrednija potrošna dobra – auto, TV, eletr aparati,
rent a car
b) Investicioni lizing – ogroman značaj u spoljnotrgovinskoj razmeni kaooblik davanja
kredita, ali ne u obliku novca, već investicionih postrojenja
c) Lizing pokretnih i nepokretnih stvari
d) Lizing upotrebjenih stvari – stvar koja je već bila data na lizing

2) prema DUŽINI TRAJANJA UGOVORA

a) Kratkoročni lizing – uglavnom potrošna dobra kod kojih je rentabilnost zasnovana na
većem broju upotreba istog predmeta, davalac često vlasnik ili proizvođač
b) Finansijski – Dugoročni lizing – najznačajniji oblik lizinga i radi se o predmetima veće
vrednosti

3) prema POLOŽAJU DAVAOCA LIZINGA

a) Lizing preko lizing društva – davaoc lizinga se udružuje sa proizvođačem, njemu plaća
određenu ćenu, sa primaoćem lizinga stupa u odnos takav da primaoc plaća lizing ratu
b) Konćern lizing – lizing društva se udružuju u konćerne sa proizvođačem, trgovcima ili f.
org
 c) Sale and lease back lizing – posredni lizing gde su proizvođač obj. I davalac lizinga
različite organizacije i nisu ni u kakvom odnosu. Davalac lizinga koupuje pravo svojine, a
objekat lizinga se i dalje nalazi kod primaoca lizinga na privremenom iskorišćavanju Ovo je
oblik kreditiranja primaoca.
d) Proizvođački lizing - ovde su postavljeni direktni pravni odnosi između proizvođača
lizing objekta koji se pojavljuje i kao davalac i kao primala lizinga
e) Proizvodno – finansijski lizing – primalac lizinga direktno stupa u pravne odnose prema
banci koja ga kreditira. Po isteku roka primalac lizinga stiče pravo svojine na lizing objekat.

▪ P i O DAVAOCA: pribavljanje predmeta lizinga, pravo izdvajanja predmeta iz stečajne

mase, odgovornost za materijalne nedostatke predmeta, NE odgovara za štetu, odgovara za
pravne nedostatke i ukoliko ih neotkloni uvodemu se pravne sankcije, prenos prava svojine
lizing predmeta na III liće
▪ P i O PRIMAOCA: preuzimanje predmeta, raskid ugovora zbog neisporučivanja, korišćenje
predmeta sa dobrom pažnjom, održavanje predmeta u dobrom stanju, plaćanje naknade
davocu lizinga, nadoknada štete u slučaju neplaćanja, prenos prava na III liće, osiguranje
predmeta od rizika
30)Ugovor o osiguranju (pojam, zaključenje, obaveze ugovarača osiguranja i osiguravača)

UGOVOROM O OSIGURANJU – obavezuje se ugovarač osiguranja da plati određeni iznos

organizaciji za osiguranje (osiguravač), a organizacija se obavezuje da, ako se desi događaj koji
predstavlja osigurani slučaj, isplati osiguraniku ili nekom trećem licu naknadu, odnosno
ugovorenu svotu ili učini nešto drugo. Osiguranje omogućava obezbeđujući unapred
materijalna sredstva, da se brzo obnove ekonomska dobra koja bi u slučaju nastupanja određenih
događaja bila uništena ili oštećena, isto tako obezbeđuje i materijalnu naknadu pojedincima i
njihovim porodicama koji su se osigurali i tako zaštitili od određenih događaja u životu kao što
su bolest, smrt i sl.
▪ Poslovi osiguranja imovine i lica su zaključivanje i izvršavanje ugovora o osiguranju
imovine i lica i preduzimanje mera za sprečavanje i suzbijanje rizika koji ugrožavaju
osiguranu imovinu i lica.
▪ Osiguranja se dele u dve grupe i to OSIGURANJE IMOVINE I OSIGURANJE LICA.
▪ Ugovorne strane su ugovarač (može biti pravno i fizičko liće) i osiguravač
(osiguravajuća organizacija). Ukoliko se ugovor zaključuje sa nekim privrednim
subjektom onda se radi o privredno pravnom poslu, međutim ukoliko se zaključuje sa
fizičkim lićem, onda se radi o građansko pravnom poslu.
▪ Vrste ŽIVOTNOG OSIGURANJA su: osiguranje života, za slučaj venčanja i rođenja,
rentno, dopunsko
▪ Vrste NEŽIVOTNOG OSIGURANJA su: osiguranje od posledica nezgoda, dobrovoljno
zdravstveno, robe u prevozu, imovine od požara itd

Predmet osiguranja može biti imovinsko osiguranje i osiguranje lica. Prema svom nastanku,
osiguranje se deli na dobrovoljno – po slobodnoj volji, izraz privatnog interesa i obavezno – po
osnovu zakona poput osiguranja putnika u javnom prevozu, zatim postoji individualno –
osigurano liće i kolektivno – osigurano više lica, ali i poslovi saosiguranja – istovremeno se
ugovor zaključuje sa više osiguravajućih društava i reosiguranja – vertikalna raspodela rizika.
Ugovor o osiguranju je ZAKLJUČEN kada ugovarači potpišu polisu osiguranja ili listu pokrića
i kada ona dospe osiguravaču. BITNI ELEMENTI su:
♦ rizik – mogućnost nastajanja nekog događaja, po pravilu štetnog, po osiguranu imovinu ili
liće i on je apstraktan sastojak pravnog odnosa osiguranja;
♦ suma osiguranja – predstavlja visinu obaveze ili gornju granicu obaveze osiguravajuće
organizacije u pogledu isplate naknade ili ugovorene svote u slučaju ostvarenja određenog
rizika obuhvaćenog tim ug.o osiguranju
♦ premija osiguranja – je novčani iznos koji je ugovarač osiguranja dužan da plati
osiguravaču kao naknadu za obaveze koje je osiguravač preuzeo ug.o osiguranju
♦ osigurani slučaj – predstavlja ostvarenje osiguranog rizika
♦ polisa osiguranja – najvažnija isprava koja prati zaključenje ug.o osiguranju, dok se
osnovno pravno dejstvo sastoji u tome što je to isprava kojom se dokazuje zaključenje ug.o
osiguranju.

Obaveze osiguranika:
● da osiguravaču prijavi sve okolnosti koje su od značaja za oćenu rizika
● (može imati) obavezu da uplati prvu premiju osiguranja
● obv. da uredno plaća premiju
● da obaveštava osiguravača o promenama rizika
● preduzima odgovarajuće mere za sprečavanja nastupanja osiguranog slučaja
● da osiguravača obavesti u propisanom roku o nastupanju osiguranog slučaja
● da preduzima odgovarajuće mere da se ograniče njegove štetne poslediće

Obaveze osiguravača:
● da ugovarača osiguranja upozori da su opšti i posebni uslovi osiguranja sastavni deo ug.o
osiguranju
● dužan je da tekst ovih uslova preda ugovaraču osiguranja;
● da stvara i održava odgovarajuća sredstva u zajednici osiguranja
● kada nastupi osigurani slučaj, da osiguraniku nadoknadi troškove koje je imao u vezi sa
preduzimanjem mera za ograničenje štetnih posledica osiguranog slučaja koji je nastupio

31)Ugovor o pomorskom prevozu, pojam i karakteristike, zaključenje, vrste

UGOVOROM O POMORSKOM PREVOZU – prevozu stvara se obaveza za jednu ugovornu

stranu, brodara da preveze stvari i putnike od mesta otpreme do mesta opredeljenja tj. luke
ukrcaja do luke iskrcaja, a druga ugovorna strana naručilac prevoza se obavezuje da brodaru
isplati vozarinu. Ugovorne strane kod ovih ugovora su isključivo brodar i naručilac prevoza.

Osnovna deoba ugovora o iskorišćavanju brodova je:

1) ugovor o zakupu broda – odnos između brodovlasnika i zakupca, radi omogućavanja
iskorišćavanja broda u privredne svrhe od strane zakupca;
2) ugovor o plovidbenom poslu – podrazumevaju se sledeći ug.:
a) ugovor o prevozu stvari morem i unutrašnjim vodama – ovim ug. stvara se obaveza
brodara da preveze stvari brodom, a naručila prevoza preuzima obavezu da brodaru plati
vozarinu;4
 b) ugovor o prevozu putnika morem ili unutrašnjim vodama – brodar se obavezuje da
preveze putnike, a naručilac prevoza preuzima obavezu da brodaru isplati prevozninu;
c) ugovor o tegljenju (potiskivanju) morem ili unutrašnjim vodama – brodar se obavezuje
da tegli (potiskuje) drugi brod ili objekt do određenog mesta za određeno vreme, ili za
izvođenje određenog zadatka, a brodar tegljenog broda obavezuje se da za to plati
tegljarinu;
d) ugovor koji se odnosi na druge plovidbene poslove – npr krstarenje, ribarenje, plovidba
radi istraživanja morskog dna...

▪ Brodarski ugovor o prevozu stvari brodom morem ili unutrašnjim vodama mogu se odnositi
na prevoz stvari ćelim brodom, srazmernim delom broda ili određenim brodskim
prostorom.
▪ Brodarski ugovori se mogu zaključivati za jedno ili više putovanja, i tada je reč o brodarskom
ug. na putovanje (čarterna putovanja), ili za određeno vreme, tada je reč o brodarskom ug.
na vreme (vremenski čarter).
▪ Kod vozarskog ugovora je bitno da se brodar obavezuje da preveze pojedine stvari morem
ili unutrašnjim vodama. Posebna vrsta brodarskog ug je subčarter (podčarter) koji se
zaključuje između naručioca broda, koji uzima ćeo brod na iskorišćavanje i drugog naručioca
broda, zbog potpunog iskorišćavanja slobodnog brodskog prostora.
▪ Ugovor o plovidbenom prevozu je neformalan ugovor, a izuzeci su ugovor o čarteru za više
putovanja i ugovor o čarteru na vreme za ćeo brod.
▪ Bitni elementi su: stvari i prevozni put, luka.
▪ Obaveze brodara su: da postupa kao uredni privrednik, u vezi ukrcaja tereta, da teret preda u
luci...

32)Prava i obaveze brodara iz ugovora o plovidbenom prevozu stvari, prevozne isprave

kod plovidbenog prevoza stvari, odgovornost brodara

1) POSLE završenog ukrcavanja brodar je dužan da krcatelju izda TERETNICU na zahtev

krcatelja a ako se radi o unutrašnjoj plovidbi, a krcatelj ne zatraži teretnicu, može da se zahteva
tovarni list za predate stvari.
2) ako je teret predat brodaru pre ukrcaja, onda može da zahteva da mu brodar da teretnicu uz
napomenu da je primljeno za ukrcaj, ali brodar umesto ove teretniće može da izda na teretnicu
napomenu – ukrcano.

Razlika između teretniće (konosmana) i tovarnog lista – teretnica je HOV, a tovarni list nije i
nema takvu vrednost.
⎯ TERETNICA – HOV kojom brodar potvrđuje prijem tovara na brod i preuzima obavezu da
preda teret legitimnom imaocu ove isprave. Ona otklanja negativne poslediće tj fizičko
odsustvo robe tokom njene plovidbe jer je ona i tada prisutna na tržištu zbog ove HOV.
Izdaje se po unapred pripremljenim formularima u više primeraka. Razlikujemo dve vrste
teretnica – čistu i nečistu (sa primedbom brodara).
⎯ TOVARNI LIST – se izdaje u jednom primerku,a potpisuju ga brodar i krcatelj, on prati
tovar u toku prevoza i predaje se primaocu. Krcatelj može da zahteva da mu se preda prepis
 tovarnog lista – faksimil. Izdatim tovarnim listom predmet je primljen na prevoz pod
uslovima i na način na koji je prikazan.
ODGOVORNOST BRODARA – oštećenje, manjak ili gubitak tereta kao i zakašnjenje predaje
zasniva se na pretpostavljenoj krivici za nastalu štetu, što znači da se može osloboditi. Odgovara
i za zapovednika broda i članove posade. Razlikuju se odgovornosti brodara u untrašnjoj i
pomorskoj plovidbi. Brodar najviše odgovara do zakonom propisanog iznosa, po jedinici
oštećenog, izgubljenoj ili zakasnelog tereta. Brodar u unutrašnjoj plovidbi odgovara za
zakašnjenje najviše do visine vozarine. Pod jedinicom tereta smatra se komad, metarska tona,
kubni metar itd.

33)Zajedničke havarije u plovidbi morem i unutrašnjim plovnim putevima

Kod zajedničke havarije reč je o namernoj nanetoj šteti od strane zapovednika broda ili člana
brodske posade u toku plovidbe zbog izvanredne opasnosti koja je bila neposredna i ozbiljna, a u
cilju opšteg spasa svih učesnika i svih interesa u konkretnom plovidbenom poduhvatu. Oblici
zajedničke havarije: bacanje tereta u more, gašenje požara i odsukavanje broda, prenapregnuta
upotreba brodskih mašina, upotreba tereta, brodske opreme i zaliha, kao goriva tokom
spasavanja i troškovi u lukama i pristaništima. Pravilo je da kod zajedničke havarije štetu
snose svi učesnici plovidbenog poduhvata, u srazmeri svog učešća u plovidbenom
poduhvatu.

34)Ugovor o prevozu unutrašnjim vodenim putevima - pojam, značaj ugovora, pravno

regulisanje saobraćaja na Dunavu

Unutrašnja plovidba obuhvata saobraćaj rekama, jezerima, kanalima. Najveći privredni značaj
ima saobraćaj rekama. U našem pozitivnom pravu ugovori o plovidbenom prevozu stvari,
putnika i prtljaga za unutrašnju plovidbu su regulisani u Zakonu o plovidbi i lukama u
unutrašnjim vodama. Njime se regulišu uslovi i način za bezbednu plovidbu na unutrašnjim
vodama RS, vodni putevi i plovidba, posada, traganje i spasavanje, luke i pristaništa, nadzor,
ratna plovila i druga pitanja. Iako je ostvarena jedinstvenost pravila u međunarodnom smislu,
mora se voditi računa o specifičnostima unutrašnje plovidbe.

1948. na Beogradskoj konferenciji doneta je Konvencija o režimu plovidbe na Dunavu, osim nje
za međunarodni režim plovidbe Dunavom od posebnog značaja je i Bratislavski sporazum koji je
sklopljen 1955. i izmenjen u Bg 1968., a 1970 i 1972. u Regenzburgu. Beogradska konvencija i
Bratislavski sporazum se uzajamno dopunjuju. U Beogradskoj konvenciji se regulise
međunarodnopravni režim plovidbe Dunavom, a u Bratislavskom sporazumu su predviđena
pravila kojima se regulisu poslovni odnosi u međunarodnom saobraćaju Dunavom. Potpisnici
Beogradske konvencije su pribrežne drzave, a potpisnici Bratislavskog Sporazuma
međunarodna dunavska brodarstva tj. transporteri, a ne drzave.
35)Ugovor o prevozu robe železnicom - pojam, značaj ugovora, vrste ugovora o prevozu
robe železnicom

Ovim ugovorom se jedan ili više prevoznika obavezuju da će robu prevesti od otpravne do
uputne staniće i da će je izdati primaocu, uz naplatu prevoznih troškova. Tarifa je sastvani deo
ovog ugovora. Ugovor o prevozu robe se primenjuje i na prevoz praznih kola. Na zahtev
korisnika može se zaključiti poseban ugovor koji se odnosi na više prevoza robe. Broj ugovora ili
tarife mora biti naveden u tovarnom listu.
Prva međunaroda konvencija kojom se reguliše međunarodni železnički prevoz robe, Konvencija
o međunarodnim prevozima železnicama sa velikim brojem priloga zaključena je 1890. u Bernu.
U unutrašnjem pravu kod nas je osnovni izvor prava za prevoz robe železnicom Zakon o
ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju.
Vrste:
a) Prema karakteru transporta razlikujemo: međunarodni železnički prevoz robe na koji se
primenjuje Bernska konvencija i unutrašnji železnički prevoz robe koji je regulisan Zakonom
o ugovorima o prevozu u železničkom saobraćaju;
b) prema brizini/brzini prevoza: sporovozni, brzovozni i ekspresni prevoz robe. Obe vrste
ugovora o prevozu robe zeleznicom se uglavnom zasnivaju na duzini roka otpreme robe i
brzini prevoza koja se izrazava u broju tarifnih kilometara, a koji se moraju ostvariti u toku
jednog dana.
c) Prevoz: vagonskih pošiljki (robu ukrcava pošiljalac) i prevoz denčanih pošiljki
( prevozilac ukrcava i iskrcava robu)

36)Zaključenje ugovora, obaveze i prava železničkog prevozioca i njegova odgovornost

Ugovor o prevozu robe železnicom zaključuje se u skladu sa Zakonom o ugovorima o prevozu u

železničkom saobraćaju. Ugovor se potvrđuje tovarnim listom, ali njegov nedostatak,
neispravnost ili gubitak ne utiče na postojanje ili važnost ugovora,

TOVARNI LIST/KOLSKI LIST – zaključuje se kada prevoznik potvrdi prijem robe potpisom
i otiskom žiga žiga otpravne staniće, odnosno unošenjem određene šifre ukoliko je elektronska
forma. Tovarni list potpisuje pošiljalac, a potpis se može zameniti žigom ili šifrom. Na njemu se
i naznačuje dan prijema pošiljke na prevoz. Tovarni list se sastavlja u većem broju primeraka.
Original prati robu u toku prevoza, a duplikati se predaju posiljaocu. Prenosivi tovarni list ima
svojstvo HOV i ovakvo shvatanje veoma je savremeno i predstavlja doprinos praksi. Može biti u
elektronskoj formi, a nekad je moguća i kombinacija papira i elektronske forme. On služi kao
dokaz o zaključenju i sadržini ugovora o prevozu, kao i preuzimanju robe odnosno praznih kola
na prevoz od strane prevoznika.

OBAVEZE PREVOZIOCA:
● da robu preveze
● da je cuva od prijema do predaje i obavlja druge radnje paznjom urednog privrednika
● da robu primi na prevoz, da ostvari dovoz i odvoz robe
● da utvrđuje tezinu i broj komada posiljki
 ● da dostavi potrebne vagone i da utovari robu, da odredi prevozni put
● da blagovremeno i uredno izvrši prevoz posiljke
● da cuva robu
● da obavi potrebne carinske i druge radnje, da ostvari preuzeće
● da postupi po naknadnim izmenama ugovora o zel. prevozu robe
● da obavesti primaoca o prispecu robe
● da preda robu primaocu

ODGOVORNOSTI - za potpun ili delimičan gubitak robe u toku prevoza, za oštećenje robe od
trenutka prijema do trenutka izdavanja robe primaocu, za prekoračenje roka isporuke, za štetu
koja prouzrokuju lica koja su po njegovom nalogu radila na izvršenju prevoza. Može se
osloboditi odgovornosti za gubitak ili ostećenje robe i za prekoračenje roka isporuke ako dokaže
da je šteta nastupila usled: radnji ili propusta korisnika prevoza, svojstva robe, više sile.

PRAVA: pravo na prevozninu, na naknadu troškova, pravo retencije i pravo zaloge u cilju
obezbeđenja ugovornih zahteva.

37)Ugovor o drumskom prevozu robe - pojam i karakteristike ugovora, vrste ugovora o

drumskom prevozu robe

Ovim ugovorom se obavezuje drumski prevozilac da stvar preveze od mesta otpreme do mesta
opredeljenja i da u tom mestu stvar preda primaocu ili drugom ovlašćenom licu, koje primalac
odredi, a pošiljalac se obavezuje da isplati ugovorenu prevozninu za izvršeni prevoz.
Vrste:

I Drumski prevoz
● Spostvene robe
● Tuđe robe – samostalna privredna delatnost koja se obavlja radi zarade i samo se ovakva
vrsta prevoza reguliše ugovorom
II Prema mestu prevoza
● Unutrašnji - unutar graniće jedne zemlje – mesni, gradski, prigradski i međumesni
● Međunarodni - između dve zemlje
III podela po karakteru
● Linijiski – unapred utvrđen red vožnje
● Slobodni saobraćaj – prevozni put se određuje u ugovoru
IV Karakter pošiljki:
● Denačnih pošiljki
● Komisioni tovar

Potrebno je razlikovati:

● Potprevozilac – je liće kojem prevozilac poveri izvršenje ćelog ili dela ugovora o prevozu
robe u drumskom saobraćaju, a nije uzastopni prevozilac. Potprevozilac odgovara za obaveze
iz ugovora o prevozu robe u samo ako je u svoje ime potpisao tovarni list.
● Uzastopni prevozilac – učestvuje u uzajamnom prevozu koji se na osnovu ugovora
prevozioca i korisnika prevoza izvršava na osnovu jedne transportne isprave od strane većeg
broja poverilaca
● Ako ne može da se utvrdi na čijem delu puta je nastala šteta, moguća je solidarna
odgovornost i pravo regeresa.
● Ugovor o drumskom prevozu robe kod nas je regulisan zakonom o ugovorima o prevozu u
drumskom saobraćaju 1995. godine. Kao izvor prava u ovoj oblasti najveći znacaj u međ.
drum.
saobraćaju ima Ženevska konvencija o ugovoru za međunarodni prevoz robe drumom CMR iz
1956. godine. U poslovnoj praksi poseban značaj kod nas imaju Opšti uslovi rada preduzeća
javnog drum. saobraćaja u međunarodnom prevozu robe motornim vozilima iz 1959. godine. Ovi
opšti uslovi se često primenjuju i u unutrašnjem drumskom prevozu robe.

38)Zaključenje ugovora o drumskom prevozu robe, obaveze i prava drumskog prevozioca

i
njegova odgovornost

Ovaj ugovor je uvek neformalan ako za pojedine slučajeve nije u nekom zakonu izričito
predviđena posebna forma. Zaključen je kada se ugovorne strane na bilo koji način usaglase o
bitnim elementima ovog ugovora, a bitni elementi su predmeti i prevoznina. Predmet ugovora se
određuje vrstom i količinom robe, mestima otpreme i opredeljenja. Često se ipak zaključuje u
pismenoj formi i to najčešće izdavanjem drumskog tovarnog lista.
OBAVEZE drumskog prevozica iz ovog ugovora su:
● da robu preveze i da je cuva od trenutka prijema do trenutka predaje i da obavlja druge
potrebne radnje paznjom urednog privrednika
● da primi robu na prevoz
● da utovara robu u vozilo
● da izvrši drumski prevoz robe
● da raspolaze sa robom u toku prevoza od strane korisnika prevoza
● da preda robu u mestu opredeljenja.

ODGOVORNOSTI prevozioca: On je odgovoran za gubitak ili oštećenje robe koju je preuzeo

na prevoz, kao i za štetu zbog zakašnjenja u prevozu, osim ako dokaže da je šteta nastupila zbog
radnji ili propusta korisnika prevoza, zbog svojstava robe ili zbog više sile. On se može
osloboditi ove odgovornosti ako dokaže da je do štete doslo zbog posebne opasnosti koje su u
vezi sa određenim okolnostima. Oslobađa se ukoliko je oštećenje nastalo zbog: nedostatka ili
loše ambalaže, nedostatka oznake na koletima, upotrebe otvorenih i nepokrivenih vozila. Ako je
pošiljka izgubljena ili oštećena visina odštete utvrđuje se prema ugovorenoj ili tržišnoj ćeni robe
koju je ona imala u vreme i u mestu otpreme. Ukoliko prevozilac nije u mestu opredeljenja
predao ovlašćenom licu robu u roku od 30 dana od dana kada mu je po ugovoru bio dužan da
preda, smatra se da je roba izgubljena u prevozu. Kod prevoza opasne robe prevozilac se može
osloboditi odgovornosti ako dokaže da nije znao, niti je mogao znati da je reč o opasnoj robi.
PRAVA drumskog prevozioca: na prevozninu, na naknadu nužnih i korisnika troškova, retencije
i zaloge.

39)Tovarni list kod ugovora o drumskom prevozu robe

Ne mora se izdati kod svakog drumskog prevoza robe, ugovor o drumskom prevozu robe je
punovažan i onda kada nije izdat tovarni list. Tovarnim listom prevozilac potvrđuje da je
zaključen ugovor o prevozu i da je stvar primljena na prevoz. Izdaje se u 3 originalna primerka, a
može se sastaviti i veći broj kopija. Prvi originalni primerak se predaje posiljaocu, a treći ostaje
kod prevozioca. Može se zahtevati i da se izda poseban tovarni list za svaku vrstu, grupu robe.
♣ SADRŽINA – je određena Zakonom o ugovorima o prevozu u drumskom saobraćaju. Tačno
određene rubrike određenim podacima popunjava posiljalac, a određene rubrike prevozilac.
Ugovorna strana koja je unela podatke u tovarni list odgovara za tačnost tih podataka.
Prevozilac je pre preuzimanja robe na prevoz dužan da proveri tačnost podataka koji su uneti
- broj koleta, njihova oznaka, brojcana oznaka koleta i spoljno stanje robe i ambalaze i
ukoliko utvrdi da ovi podaci nisu tačni treba da unese u tovarni list obrazložene primedbe, a i
da konstatuje zbog kojih razloga nije mogao da proverava ove podatke. Sa tim primedbama
pošiljalac može da saglasi ili ne.
♣ Predviđena je i mogućnost izdavanja PRENOSIVOG TOVARNOG LISTA koji ima
svojstva hov. On sadrži potpise prevozioca i pošiljaoca ili lica koja oni ovlaste. On može
imati svoje prepise. Prenosivi rovatni list po naredbi prenosi se indosamentom, a na
donosioca predajom.

40)Ugovor o prevozu robe vazdušnim putem

Ovim ugovorom obavezuje se vazdušni prevozilac da obavi ugovoreni prevoz od mesta polaska
do mesta opredeljenja u ugovoreno vreme, a naručilac prevoza (putnik) da za obavljeni prevoz
plati ugovorenu ili odgovarajucu prevozninu. Značajna je ICAO- Organizacija za međunarodno
civilno vazduhoplovstvo, kao i Udruženje za međunarodni vazdušni transpor IATA.

Vrste: U poslovnoj praksi je najvaznija podela vazdusnih prevoza na međunarodne i na

vazdušne prevoze unutar jedne zemlje. Zoo udređuje odnose u vazdušnom saobraćaju koji se
odnose na ugovore o prevozu putnika, prtljaga i stvari, ugovore o zakupu vazduhoplovstva, o
osiguranju u vazdušnom saobraćaju itd. Veći privredni značaj imaju linijski vazdušni prevozi,
kao i čarteri na vreme, na putovanje, a javljaju se i subčarteri.
Od posebnog znacaja je deoba vazdušnog prevoza na vazdušni prevoz stvari (robe) i vazdušni
prevoz putnika i prtljaga.
UGOVOR O PREVOZU STVARI: ugovorni prevozilac se obavezuje naručiocu prevoza da će
prevesti stvar vazduhoplovom, a naručilac prevoza da će platiti prevozninu. Može se odnositi na
jedan ili više prevoza ili na prevoz na određeno vreme, na ćeo kapacitet vazduhoplova, određenu
količinu stvari ili na pojedinu stvar. Ovaj ugovor se obavezno zaključuje u pisanom obliku kada
je reč o ćelom kapacitetu na određeno vreme ili za više prevoza.

OBAVEZE AVIO PREVOZNIKA su:

● da postupa paznjom urednog privrednika
● da primi stvar na prevoz
● da izda tovarni list ili prenosivi tovarni list
● da izvrši ugovoreni prevoz na ugovoreni način
● da postupa po naknadnim nalozima imaoca prava u toku vazdusnog prevoza
● da u mestu opredeljenja preda stvar imaocu prava.

OBAVEZE NARUČIOCA PREVOZA su:

● da prevoziocu isplati prevozninu za obavljanje vazdušnog prevoza stvari
● da nadoknadi prevoziocu nužne i korisne troškove
● da preda prevoziocu stvari u ambalaži koja štiti stvari za vreme prevoza
● da preda prevoziocu sva potrebna dokumenta za prevoz.

ODGOVORNOSTI PREVOZIOCA –-prevozilac odgovara za štetu nastalu zbog gubitka i

oštećenja stvari koju prima na prevoz kao i za štetu nastalu zbog zakašnjenja u prevozu i predaji
stvari primaocu. Avio-prevozilac odgovara za štetu koju prouzrokuje liće koje je po njegovom
nalogu ili za njegov račun radilo na izvršenju prevoza. On takođe odgovara za gubitak i oštećenje
stvari kao i za štetu zbog zakašnjenja koji su nastali za vreme prevoza u vazdušnom saobraćaju.
On neće odgovarati ako dokaže da su on ili liće koje je po njegovom nalogu ili za njegov racun
radilo na izvršenju prevoza preduzeli sve potrebne mere da se šteta izbegne ili ako dokaže da nije
bilo moguće ove mere preduzeti. Smatra se da je stvar izgubljena ukoliko je avio prevoznik nije
predao primaocu u roku od 7 dana od dana kada je po ugovoru dužan da je preda.

41)Vazduhoplovni tovarni list

* koleto je svezanj, paket ili denjak koji se šalje poštom – jedinica tereta obuhvaćena jednom
teretnicom
Avio-prevozilac ima pravo da traži od pošiljaoca da sačini i da mu preda vazdušni tovarni list, a
pošiljalac ima pravo da traži od avio-prevozioca da primi tu ispravu. Tovarni list može biti
sačinjen za više koleta. Avio-prevozilac ima pravo da traži od pošiljaoca da sačini tovarni list za
svako koleto, a pošiljalac ima pravo da traži od prevozioca da primi posebni tovarni list za svako
koleto. Ako avioprevozilac sačini tovarni list na zahtev pošaljioca pretpostavlja se da je to učinio
u ime pošaljioca. Nepostojanje ili neispravnost tovarnog lista ne utiće na postojanje ni na
punovažnost ugovora o prevozu stvari vazduhoplova.
Pošiljalac sačinjava tovarni list u 3 originalna primerka i predaje ih zajedno sa stvarima. Prvi
primerak on zadržava, drugi prati stvar, a treći predaje pošiljaocu pošto ga potpiše.
TOVARNI LIST mora da SADRŽI (može da sadrži rok isporuke, vrednost pošiljke i druge
podatke):
1) Mesto i datum izdavanja
 2) Mesto polaska i mesto krajnjeg odredišta
3) Iznos naknade za prevoz
4) Ime naziv i adresu pošiljaoca, primaoca i avio prevoznika
5) Vrstu, sadržaj i količinu stvari
6) Popis isprava koje se prilažu uz tovarni list
Pošiljalac je odgovoran za tačnost podataka u tovarnom listu koje unosi on ili avio prevoznik na
njegov zahtev. On avio prevozniku mora pružiti sve podatke koji su mu potrebni, a avio
prevoznik nije dužan da ispituje ispravnost i tačnost podataka. Oni mogu ugovoriti da se treći
primerak izda kao tovarni list po naredbi ili na donosioca, ako to odrade na ostalim
primercima mora biti naglašeno. Njega potpisuju i avio prevoznik i pošiljalac. Prenosivi tovarni
list po naredbi prenosi se indosamentom, a na donosioca predajom.

42)Ugovor o kombinovanom prevozu robe

Direktni prevoz robe postoji onda kada se u istom prevozu robe kao prevoziocu, pojavljuju
transporteri istog vida transporta. Kombinovani prevoz robe ostvaruje se od strane većeg broja
transportera iz raznih vidova transporta. Često se oni posebno regulišu.

Situacija je znatno jednostavnija kod direktnog prevoza nego kod kombinovanog prevoza.

♦ Direktni prevoz se obicno regulise na taj način da se izda direktna prevozilačka isprava.

♦ Kombinovani ili mešoviti prevoz robe stvara složenije pitanje jer u takvom prevozu
učestvuju transporteri raznih vidova transporta. Kombinovani prevozni dokument
(konosman ili tovarni list) sam po sebi vec u znatnoj meri olaksava izvršenje ugovora o
kombinovanom prevozu robe.

43)Ugovori o turističkim uslugama

Ovim ugovorom se obavezuje turistička organizacija da korisniku turističke usluge pruži

ugovorenu vrstu turističke usluge, a korisnik se obavezuje da za izvršenu ugovorenu turističku
uslugu plati turističkoj agenicji ugovorenu nagradu.
Nagli razvoj turizma je doveo do toga da su se izradila prva međunarodna pravila o turizmu, a
takođe su osnovane odgovarajuće medđunarodne organizacije u ovoj oblasti. Od posebnog
značaja su Sporazum o poslovnim odnosima između hotela i putnickih agencija iz 1963. i
Međunarodni hotelski red 1954. Ugovori o turističkim uslugama kod nas detaljnije su
regulisani u Zoo, a u poslovnoj praksi poseban znacaj imaju i posebne Uzanse o ugostiteljstvu.

VRSTE:

1. Ugovor o organizovanju putovanja - ovim ugovorom se obavezuje organizator putovanja da

pruži turističku uslugu u toku putovanja putniku, a putnik se obavezuje da organizatoru
putovanja plati ugovorenu ćenu. Ovde spadaju najčešće prevozne usluge, boravak, ishrana,
troškovi boravka, troškovi razgledanja znamenitosti... Ovaj ugovor je u nasem pravu neformalan
ugovor, iako organizator putovanja ima obavezu da prilikom zaključenja ovog ugovora izda
putniku potvrdu o putovanju. Kada je ugovor zaključen, onda samo izuzetno putnik može da
odustane od ugovora. Obaveze organizatora su: da postupa paznjom dobrog privrednika, da
organizuje ugovoreno putovanje na ugovoren način, da pruži putniku potrebna obaveštenja, da
čuva tajnu. Odgovornosti organizatora su: odgovoran je za štetu koju je prouzrokovao putniku u
slučaju potpunog ili delimičnog neizvršenja ugovornih obaveza, odgovara i za rad njegovih
pomoćnika.

2. Posrednicki ugovori o putovanju - to je posebna vrsta ugovora o organizovanju putovanja i

na osnovu toga se i na posrednički ugovor o putovanju moraju primenjivati pravna pravila o
ugovoru o organizovanju putovanja. Pored dve osnovne vrste posredničkih ugovora o putovanju,
tj zaključenja ugovora o organizovanju putovanja u tuđe ime i za tuđ racun i zaključenja
ugovora o pojedinačnoj turističkoj usluzi u tuđe ime i za tuđ racun, treba razlikovati i posrednički
ugovor o putovanju u kojem posrednik stvarno posreduje dovodeći u vezu turističku organizaciju
i prevoznika i putnika u cilju neposrednog zaključenja ugovora između tih lica, dok posrednik
tada ne zaključuje ugovor u tuđe ime i za tuđ racun.

3. Ugovor o alotmanu - ugostitelj se obavezuje da u određenom vremenu stavi na raspolaganje

turističkoj agenciji određen broj ležaja i određeni turistički objekat, da pruži ugovorene
ugostiteljske usluge licima koje uputi turistička agencija i da plati turističkoj agenciji ugovorenu
proviziju, dok se turistička agencija obavezuje da preduzima sve mere radi popunjavanja
kapaciteta ugostiteljskog objekta, a isto tako i da plati ćenu pruženih usluga ukoliko je koristila
angažovane ugostiteljske i hotelske kapacitete. U našem pravu mora biti zaključen u pismenom
obliku.
VAUČER, HOTELSKI BON – posebna obaveza turističke agencije je da licima koja upućuje
na korišćenje ugovorenih usluga izda posebnu pismenu ispravu koja se naziva vaučer.

44)Ugovor o građenju

2 učesnika – investitor i građevinska firma. Ovim ugovorom stvara se osnovna obaveza

građevinara (izvođača radova) da izgradi određeni građevinski objekat ili da izvrši određene
građevinske radove naručiocu gradnje (investitoru), a investitor se obavezuje da obavi sve radnje
kojima omogućuje izvršenje građevinskih radova i da za izvršene građevinske radove plati
izvođacu radova određenu ćenu. Naš najznačajniji izvor prava su Zoo kojim se direktno reguliše
ugovor o građenju, a značajni su i opšti uslovi za regulisanje odnosa između učesnika u izgradnji
građevinskih objekata.

Vrste ugovora o građenju:

I – prema tome da li izvođac radova prihvata obavezu u vezi sa pripremnim i prethodnim

radnjama ili ne. Ukoliko to nije izričito ugovoreno, naručilac radova (investitor) ima obavezu
da obavi prethodne radnje, a izvođač pripremne radnje. Pripremni radovi su oni koje treba
obaviti pre početka ili u u roku građenja investicionog objekta.

II - od ugovora u građenju koji se zaključuje na osnovu poruđžbine investitora, treba razlikovati

izgradnju građevinskih objekata od strane građevinskih organizacija neoposredno za tržište, jer
će se u ovom drugom slučaju odnosi na tržištu regulisati ugovorom o kupoprodaji, a ne
ugovorom o građenju

III - prema tome da li je izvođač radova pored izgradnje građevinskog objekta i obavljanja
drugih građevinskih radova u ugovoru izričito preuzeo i obaveze izrade investicionog projekta i
izrade investiciono-tehnicke dokumentacije ili nije (ako nije, smatra se da je reč o obavezama
naručioca radova)

IV - prema načinu utvrđivanja ćene za građevinske radove-ćene se određuju na 2 načina:

1) na osnovu jedinicnih ćena koje se nadovezuju na vrstu i količinu radova i koje se u
krajnjoj liniji definitivno utvrđuju tek posle izvršenih građevinskih radova
2) na paušalan način- paušalna ćena se utvrđuje unapred i odnosi se samo na ugovorene, a
ne i na naknadne radove. Paušalnom ćenom se izvođač radova obavezuje da izgradi
objekt na osnovu tehničke dokumentacije, bez obzira na kasnije kolebanje u ćeni, ako ta
kolebanja nisu veća od poskupljenja u ukupnom iznosu od 2% od ukupne vrednosti rada.

V - prema odgovornosti glavnog izvođača radova za izbor i rad drugih kojima je poverio
delimično izvršenje građevinskih radov a-kod generalnog ugovora o građenju glavni izvođač
radova je odgovoran za druge izvođače radova samo ako ih nije savesno i stručno izabrao i dao
stručne instrukcije o radu. U drugim slučajevima, kada izvođač radova preuzme ugovorne
obaveze prema naručiocu, sporno je da li je izvođač radova ovlašćen da poveri izvođenje
pojedinih građevinskih radova drugim izvođačima.

ZAKLJUČENJE – ovaj ugovor nema pravno dejstvo ukoliko nije zaključen u pisanom obliku.
Sporno je koji su bitni elementi ovog ugovora. Može se smatrati da su to: ugovoreni rok
izgradnje, radovi na građevini koja je na određenom zemljištu i ugovorna ćena.

45)Ugovor o franšizingu

Ovim ugovorom davalac franšizinga, za određenu naknadu omogućava primaocu korišćenje

njegove poslovne tehnologije i marketinga, ustupajući mu pravo da se pojavljuje pod njegovim
zaštićenim imenom, da koristi njegove trgovačke i robne žigove, kao i druge znakove
razlikovanja prenoseći mu određena znanja i iskustva (know how) uz instrukcije i vršenje
kontrole. Bez obzira na stepen povezanosti primalac zadržava svoj pravni subjektivitet i pravno
je nezavisan.

MEĐUNARODNI MASTER FRANŠIZING – je ugovor kod kog davalac master franšizinga

ustupa saugovaraču u stranoj zemlji eksluzivno pravo da na određenoj teritoriji i za određeno
vreme obavlja franšizing poslovanje, ali i da to pravo ustupa drugim licima.
 ♥ Ugovor o franšizingu je ugovor trajnije poslovne saradnje i zbog toga se najčešće
zaključuje u pismenom obliku. Franšizing je moguć jedino kao jedinstven proizvodni
prometni sistem, koji je efikasno rukovođen i kontrolisan. Zasniva se na visokom stepenu
uzajamnog poverenja poslovnih partnera.
♥ Ugovor o granšizingu mora da sadrži: označenje ugovornih strana, privrednu delatnost,
isključiva prava koja se ugovorom prenose, iznos, rokove i način plaćanja naknade, prava i
obaveze stranam način rešavanja sporova, teritoriju na kojoj se koriste ta preneta prava itd.
♥ Davalac franšizinga je dužan da u svrhu realizacije posla obezbedi stalno informisanje
primaoca o svim činjenicama koje omogućavaju uspešno poslovanje, da sprovodi obuku i
usavršavanje osoblja primaoca, kao i da vrši određeni nadzor.
♥ Primalac franšizinga je u obavezi da davaocu plati određenu sumu nova kao naknadu
koja se određuje prema proćentu ostvarene dobiti ili prometa.

Iako su u poslovnoj praksi najčešći mešoviti oblici ugovora o franšizingu, prema preteznim
osobinama treba razlikovati 2 osnovne vrste:
1) robni franšizing (proizvodni), kod kojeg je bitno da se ostvaruje ugovoreni način
prodaje standardizovane opreme. Ovde je reč o trajnim poslovnim odnosima iprimalac
franšize je dužan da čuva poslovnu tajnu
2) poslovni franšizing (usluzni), kod kojeg je bitan standardizovani način poslovanja i
pružanja standardizovanih usluga

46)Ugovor o forfetingu

Ugovor o forfetingu ili forfetiranju sastoji se u kupoprodaji dugoročnijih spoljnotrgovinskih

potraživanja, kod koga izvoznik prodaje banci ili nekom drugom specijalizovanom finansijskom
institutu svoje spoljnotrgovinsko potraživanje, koje nije opterećeno mogućnošću regresnih
zahteva trećih lica prema kupcu, a koje je obezbeđeno nekim od ugovornih sredstava
obezbeđenja. Reč je o spoljnotrgovinskog potraživanju dugoročnijeg karaktera koje je
istovremeno obezbeđeno nekim sigurnim ugovornim sredstvima obezbeđenja. Reč potiče od
francuske reči forfait-sve uključeno.
♦ Osnovna privredna funkcija forfetinga je stimulacija i finansiranje izvoza na poseban način.
Reč je o poslu u kome je cilj da se aktiviraju sredstva poslovanja u novčanom obliku, a koja
su izražena u obliku posebnog potrazivanja. Za sada po pravilu ovaj posao se ne pojavljuje u
unutrašnjem robno-novčanom prometu.
♦ Osim te, značajna je i funkcija obezbeđenja tj funkcija snošenja rizka. Učesnici su:
domaći izvoznik, inostrani uzvoznik i banka ili drugo pravno lice kao forfeter koji preuzima
potraživanje od uvoznika.
♦ Potraživanje može biti preneto: putem ugovora o cesiji, na osnovu otkupa meničnog
potraživanja i prenosom prenosivog dokuentarnog akreditiva.
♦ Forfetiranje omogućuje
Sličnosti faktoringa i forfetinga: oba posla privredno aktiviraju trenutno zamrznuta i blokirana
sredstva i vrednosti u obliku nerealizovanih potraživanja i kod oba posla je reč o ubrzavanju ne
samo novčane nego i robne cirkulacije.
Razlicitosti: reč je o različitim samostalnim ugovorima robnonovčanog prometa na koje se
primenjuju različiti izvori prava.

FORFETING FAKTORING
Uvek 100% iznos fakture bez prava regresa Može i sa i bez prava regresa

Na bazi instrumenata: menica, akreditiv Isključivo na bazi fakture za plaćanje

Po pravilu za kapitalna dobra Po pravilu za robu široke potrošnje

Srednjeročni rok dospeća od 6 meseci do 5god Isključivo kratkoročni rokovi dospeća 45-120 dana

Može i na sekundarno tržište Nema mogućnosti za prodaju na sekundarnom tržištu

Ne isključuje poslovanje sa visoko rizičnim tržištima isključuje

Finansiranje često zavisi od bankarske garancije Ne uključuje garanciju

Transakcija se ugovara pre zaključenja ugovora o Transakcija u svakom trenutku može biti aranžirana
izvozu

Troškovi na teret prodavca: provizija za odobrenje, Troškovi na teret prodavca: naknada i ks

naknada za diskont, provizija za obradu

47)Ugovor o tajmšeringu

Ovim ugovorom se davalac tajmšeringa obavezuje da ustupi korisniku pravo ekonomskog

iskorišćavanja određenog privrednog objekta, u ugovorenim vremenskim periodima i na
ugovoren način, a korisnik se obavezuje da u ugovoru predviđeni privredni objekt koristi u
ugovoreno vreme i na ugovoren način, u skladu sa namenom tog privrednog objekta i pravilima
struke kao i da ugovornom partneru za vremenski ograničeno i u ugovoru određeno pravo
korisćenja ugovorenog privrednog objekta isplati ugovorenu naknadu. Može se javiti i obaveza
održavanja objekta. Ne moraju obe ugovorne strane biti ps. Vrste ugovora TS:
1) Prema privrednim oblastima: turizam koa najznačajniji, ali i u svim drugim oblastima
2) Da li je reč o ugovoru između dva privredna subjekta ili 1 privrednik, 1 građanin
3) U pogledu primene prava – domaca pravna i fizicka lica i strana pravna i fizicka lica
Korisnik mora na pravilan način da upotreljava objekat i da aktivno sarađuje sa davaocem, a
davalac može da otkaže ukoliko utvrdi da se objekat ne koristi na ispravan način i ako ne otkloni
oštećenja za koja je odgovoran. Najvažnija obaveza korisnika je da isplati u ratama ili zajedno
utvrđenu svotu novca.