Зачеци идеје

Међуетничке тензије на Косову су се током осамдесетих година 20. века погоршале. Увидевши
то, Српска академија наука и уметности је објавила меморандум, у којем упозорава на распад
СФРЈ и етничке сукобе. Како би спречила албански сецесионистички покрет, Скупштина Србије
је 1989. припремила уставне амандмане с циљем да ограничи овлашћења аутономних органа
на Косову. Елементи власти били би пренети на органе Србије.[10]

Међутим, према уставу на снази, да би ови амандмани били усвојени потребна је

двотрећинска већина у покрајинској скупштини. То гласање одржано је 23. марта 1989, а
амандмани су усвојени већином гласова, мада не двотрећинском, и формално потврђени 28.
марта. Тиме су установе аутономије дошле под непосредну власт Србије. Етнички Албанци су
на ово одговорили протестима и формирањем паралелних институција. Већина (114 од 123)
посланика Скупштине Косова албанске националности сакупила се 2. јула испред зграде
парламента, али улаз им није био дозвољен. Тако су испред зграде усвојили резолуцију у којој
КиМ називају равноправним и независним ентитетом у оквиру југословенске федерације.
Декларација није имала правног дејства.[10]

У међувремену је покрајинска скупштина распуштена. Међутим, исти посланици су одржали

тајни састанак 7. септембра и усвојили Уставни закон Републике Косово, којим се обавезују на
залагање за формирање Републике Косово унутар Југославије. Током следећих година, већина
сепаратистичких идеја спровођена је на тајним састанцима. Приликом једног од таквих
састајања, 23. децембра, оформљена је Демократска лига Косова, тада доминантна на
политичкој сцени.[10]

С распадом југословенске федерације, политички захтеви косовских Албанаца су се променили.

Како више захтев није могла бити република унутар СФРЈ, прешло се на деловање с циљем
оснивања независне и суверене републике. Није се размишљало ни о успостављању треће
државе унутар СРЈ. Дана 22. септембра 1991. самопроглашени парламент косовских Албанаца
усвојио је Резолуцију о независности и суверенитету Косова, у којој је по први пут проглашена
независна република. Као потврда ове одлуке, од 26. до 30. септембра одржан је
импровизовани референдум.[10]