Испитна питања:

21

1. Биофизиолошки и терапијски ефекти физикалне терапије

Развој физикалне медицине у ХХ веку

Специфичност и универзалност дејства лековитих физичких фактора
На физикалне факторе реагују било које ћелије организма
Што је мањи интензитет фактора, већу улогу имају високоосетљиви системи
У 90им годинама ХХ века добијени су експериментални и клинички резултати о
различитој природи механизама лековитог дејства физичких фактора различите
природе.
Различити типови ћелија и биолошких структура различито апсорбују енергију
физичких фактора .
Хетерогеност лековитог дејства физичких фактора различите природе .
Хетерогеност лековитог ефекта физичких фактора различите природе .
Различитост таргет-структура(акцептора): молекуларни, ћелијски, системни
механизам лековитог дејства.
Терапијски ефекат се одређује скупом узајамних процеса , који се развијају под
дејством физичких фактора, расподелом енергије, која зависи од својства
таргет-ткива.
Многи фактори имају неколико ефеката, који нису подједнако јаки, зато боље се
оријентисати на доминантан терапијски ефекат.
Специфичност (један разлог-један ефекат) терапијског дејства је битна код
акутних инфективних болести и урођених болести метаболизма.

Основни физиолошки ефекти физикалне терапије

Електрохемијски
Електронадражајни
Електротермички

Деловањe физикалне терапије

Организам представља систем способан за:

Самоорганизацију
Саморегулацију
Саморегенерацију
Самоадаптацију
Самокомпензацију.

Уколико ауторегулациони механизми нису довољни, неопходна је регулација

споља, како не би дошло до патолошких поремећаја.
У том циљу користе се разни физички агенси у оквиру ФТ и у томе је главна
сврха њене примене.

Уколико ауторегулациони механизми нису довољни, неопходна је регулација

споља, како не би дошло до патолошких поремећаја.
У том циљу користе се разни физички агенси у оквиру ФТ и у томе је главна
сврха њене примене.
2. Класична електродијагностика. Праговна контракција. Техника испитивања
галванске и фарадске струје.

Класична електродијагностика је електрофизиолошка метода која се користи у

дијагностици неуромишићних болести и повреда. Превасходно се користи у
циљу анализе оштећења периферног нервног система, али може дати корисне
дијагностичке информације код патологије ЦНС -а.
У ту сврху се користи електронеурографија која обухвата мерење брзине
проводљивости сензитивних периферних нерава.
Електромиографија ЕМГ је електрофизиолошка метода регистровања акционих
потенцијала мишићних влакана моторних јединица који настају за време
контракције мишића, уз помоћ електрода.

Праговна контракција

У електродијагностици одговор мишића мора бити стандардизован да би

резултати били балидни , а то је најмања кокм видљива контракција ( праговна
контракција), а то је уједно и најјача контракција која сме бити примењена
у козметичком салону!!!

Технике испитивања галванске и фарадске струје

Квантитативне реакције :
- нормална надражљивост,
- хипоексцитабилитет,
- хиперексцитабилитет,
- анексцитабилитет,
- инверзија формуле.

Квалитативне реакције :
- Ремаркова,
- инверзија формуле - Ербова
- лонгитудинална,
- галванотонична

Испитивање фарадске струје:

Квантитативне:
- нормална,
- снижена,
- повећана,
- угашена надражљивост

Квалитативне:

- Ђолијева ( миастенична) слабији одговор и исчезавање и поред дражења

струјом
- Томсонова ( миотонична ) реакција : успорена деконтракција мишића, која
траје и по престанку дражења.
3. Високофреквентне струје . Д’ арсонвалове струје.

Високовреквентне струје су наизменичне струје фреквенције више од 100 kHz.

У лечењу се примењују са високим напоном. На ткива не делују надражајно, већ
имају само топлотно дејство. Наизменичном струјом називамо ону струју која
периодично мења смер и јачину. У току једне осцилације струја расте до
максимума, затим опада до нуле, мења смер у супротном правцу, опет расте до
максимумаи опада до нуле. Оваква осцилација има облик синусоиде.
Време за које се одиграва једна осцилација је периода, а број осцилација у једној
секунди је фреквенција.

Д’арсонвалове струје су наизменичне струје фреквенције 100 до 200 kHz,

високог напона и мале јачине. Оне представљају серије модулисаних импулса,
које трају око 20 µs , а у једном секунду се понављају 50 до 100 пута.
Уређаји за продукцију ових струја садрже генератор струје високе фреквенције
и модулатор. То су стаклене цевчице разног облика са разређеним јонизованим
ваздухом. Зову се кондезаторске електроде, у току рада светле розељубичасто.
Дарсонвализација може бити локална и општа. Локалан се примењује
стабилном или лабилном методом. Код стабилне се електрода ставља на кожу
или телесну шупљину и не помера се. Осећа се блага топлота. При лабилној
методи, електрода се лагано помера и не одваја од коже, јер се стварају мале
варнице које могу проузроковати тачкасте опекотине. Апликација се ради 10 до
15 минута.
Локална дарсонвализација изазива хиперемију артериола и капилара, тонизира
крвне судове, побољшава трофику и стимулише развој гранулационог ткива,
смањује пруритис, бол, и спазам мишића. Општа делује седативно и смањује
крвни притисак.

Индикације за примену су : трофичке улцерације, варикозитети, Рејноова

болест, периферне артериопатије, пруритус разне генезе, парадонтоза,
гингивитис, каузалгија, неуралгија, главобоља, несаница, неурастенија.

Контраиндикације: малигни тумори, крварење, склоност ка крварењу, поремећај

кожне осетљивости, епилепсија, индивидуална преосетљивост.

4. Индикације за лимфну дренажу

Венска стаза је један од најчешћих индикација за извођење лимфне дренаже.

Тада се у ткиву нагомилава течност заједно са продуктима метаболизма.
Манифестује се отоком, појавом бола, појавом ожиљног ткива, хипотрофијом и
у најтежим случајевима одумирањем ткива. Лимфном дренажом се отклањају
или ублажавају наведене појаве и манифестације. Крајњи ефекат лимфне
дренаже је регенерација ткива.
Поред отока као основне индикације за лимфну дренажу, можемо спроводити и
код :
Чишћења и детоксикације организма,
Регенерације ткива ( опекотине, ожиљци )
Редукција целулита,
Аnti - age ефекта преко детоксикације фацијалног нерва,
Стимулације имуног система,
Дубока релаксација и ослобађања од последица стреса,
Умор,
Рековалесцентна стања,
Неуроциркулаторна дистонија,
Посттрауматски отоци,
Спортске повреде,
Проширене вене,
Главобоља,
Ослабљена циркулација у кожи праћена хипотрофијом кожног ткиваи појавом
бора,
Акне као пратећа појава себацеалне хиперсекреције,
Акне розацеа,
Кожа растегнута после порођаја,
Третмани мршављења .