::. KORENI .

:: - Verski turizam

23. August, 2011. ::. Skenirano

Verski turizam Ekologija due

Najbitniji, sutinski pokreta istinskog religioznog oveka koji postaje turista je duhovna lepota poniznost, strpljenje, posveenost, da na svom hodoau manastiru spozna oseaj mira, ljubavi, lepote i svede raune sam sa sobom, a religijski turisti ateisti odlaze u manastire zbog svoje intelektualne radoznalosti, obrazovanja, kulturnih sadraja, odmora, rekreacije i zabave radi.

::. Navigacija

Manastir je mesto susreta sa bogom, utoite i skrovite, istorija, umetnost stvaranja, kultura i obrazovanje, mesto ivljenja, rada, duhovnosti, urbane arhitektonske strukture, ambijent unutranjeg prostora i emocionalnog doivljaja, tanije blagostanja Ljudi savremenog doba ispoljavaju interes za upoznavanjem kulturne batine svog i drugih naroda. Ta kulturna potreba oveka razvija svest o potrebi brige za ouvanjem i zatitom vrednih istorijskih spomenika kulture. U tom kontekstu, manastiri kao znaajni istorijski kulturni i umetniki svedoci jednog perioda istorije naih naroda, sigurno zauzimaju znaajno mesto meu spomenicima kulture. Od davnina je poznato da su nai manastiri veoma atraktivni, pre svega, za inostrane goste. Nalaze se u prelepom prirodnom okruenju, a iskuenici su se potrudili da ponude i proizvode domae radinosti: med, rakiju, vino, kuvani paradaiz, ajvar, pekmez, najrazliitije vrste sireva, sokove, ali i ikone, duboreze i druge rukotvorine, koje mogu da budu lepi suveniri. Kada se navedu ovi razlozi, jasno je da bi verski turizam trebalo da postane nacionalni projekat, ali i da zahteva posebne religijske turistike programe i energiniji marketing.
Zato su manastiri atraktivni

Crkva je mesto gde se moe uti tiina i ostvariti susret s bogom. Monah se postaje iz tri osnovna razloga: da bi prepoznao boga, iskajao grehe i sopstvenim nainom ivota zasluio odlazak u raj! Od svog nastanka manastiri su bili mesta sa velikom duhovnom snagom koja je privlaila posetioce iz razliitih razloga. U njima su dugotrajna bogosluenja ispunjavala vernika blaenstvom, moti svetitelja isceljivale bolesne i unesreene, a duhovnici pruali utehu za duevnu bol i tugu. Takve posete manastirima nazivane su hodoaa i za njih se vernik - posetilac posebno pripremao postom i molitvom inei dobra dela.
Manastir sveta Katarina na Sinaju Postavlja se pitanje ta ini kulturno-istorijsku dimenziju verskog turizma i po emu su religioznim i religijskim turistima frukogorski manastiri i Fruka gora privlani.

Vise od 65 000 mesenih ulazaka na www.koreni.net je razlog za toliko puta reeno: Hvala!

- Odgovor bi mogao biti sadran u tome da se kulturno-istorijska dimenzija sastoji od dve grupe elemenata od kojih prva obuhvata elemente kulturne dimenzije (arhitektura, slikarstvo, primenjena umetnost - riznice, muzikologija karlovako pojanje, knjievnost - biblioteke), a druga elemente istorijske dimenzije (prolost manastira - istorija naroda i crkve, biografije i grobna mesta znamenitih ljudi). Pored toga, u okviru kulturno-istorijske dimenzije verskog turizma, ne mogu se izostaviti religiozni motivi koji po svom karakteru mogu pripadati i jednoj i drugoj grupi zavisno od ugla posmatranja. Na primer, udotvorna ikona pripada religioznom motivu poseta, ali isto tako i kulturnom kao delo likovne umetnosti - ikonografije. Ili bogoslubeni tekstovi pisani za svetitelje. Oni su sastavni deo bogosluenja i verskog doivljaja, ali isto tako dela kulture i pripadaju istorijskoj knjievnosti. U cilju ilustracije religioznog motiva izdvojio bih bogosluenja i kultove manastira kao motivacione faktore visoke vrednosti objanjava Duan Vujii, savetnik u Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, vrsni poznavalac religije i crkvenih obiaja. Prof. dr Dragica Tomka, prodekan Fakulteta za turizam u Novom Sadu, kae da verski-pokloniki turizam poslednjih godina postaje jedan od vodeih oblika turizma u svetu. Strunjaci procenjuju da crkve, manastiri, sinagoge i damije u svetu poseti, ak, 20 % od ukupnog broja turista, to je gotovo 200 miliona. - Postoje religiozni i religijski turisti. Kako je manastir mesto susreta sa bogom, utoite i skrovite, istorija, umetnost stvaranja, kultura i obrazovanje, mesto ivljenja, rada, duhovnosti, urbane arhitektonske strukture, ambijent

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579[8/23/2011 3:02:15 PM]

::. KORENI .:: - Verski turizam

unutranjeg prostora i emocionalnog doivljaja - blagostanja - religiozni turisti se ispovedaju i uestvuju na bogosluenjima. A religijski turisti odlaze u manastire zbog svoje intelektualne radoznalosti, ispovedanja, obrazovanja i kulturnih sadraja: arhitekture, bogoslubenih tekstova, dela primenjene umetnosti, ikonostasa, freski, kripti sa motima znamenitih ljudi, bogosluenja, liturgije. Bitan motiv hodoasnika verskog turizma je i duhovna lepota poniznost, strpljenje, posveenost. Najbitniji, sutinski pokreta istinski religioznog oveka koji postaje turista, je da na svom hodoau manastiru spozna oseaj mira, ljubavi, lepote i svede raune sam sa sobom. Doiveti manastir znai upoznati se, videti, ispovediti se, uti tiinu, osetiti, probati, nauiti, relaksirati se, uraditi, produhoviti se, doiveti blagostanje! Ono to jo podrazumeva savremeni turizam, a to niko i nigde u manastirima ne radi, je duhovno obuavanje posetilaca. Uglavnom im se prezentiraju istorijski fakti o manastiru, pokazuju freske i objanjava arhitektura - objanjava prof. Tomka.
Sveta gora Panonskog mora

U jednom nadahnutom tekstu o znaaju frukogorskih manastira u istoriji srpskog naroda istoriar Lazar Raki naveo je rei Monteskijea:"Da su sreni narodi koji imaju dosadnu istoriju"i Lamartina koji je: "srpsku istoriju smatrao toliko uzbudljivom da je treba opevati, a ne opisivati"tezakljuuje da: "Sudbina frukogorskih manastira i naroda koji ih je podigao potvruje osnovanost ovih izreka", jer: "Samim svojim postojanjem frukogorski manastiri su specifini i vrlo znaajni izvori za istoriju Srba u Ugarskoj, Turskoj, Habsburkoj monarhiji i Jugoslaviji (kako su se smenjivale drave na ovom prostoru); kao takvi, pripadaju ukupnoj batini srpskog naroda, a doprinose boljem poznavanju odnosa Srba sa susedima, pa i nekim udaljenim zemljama". U istom stilu istakao je njihovo mesto u hrianskom svetu: "U uvalama lepolike Fruke gore, bogate darovima prirode, i ovek se vekovima iskazivao darovima svog duha, to se najbolje vidi u brojnim manastirima, zbog kojih neki pisci Frukogorje nazivaju trea Sveta gora, posle Atoske i Sinajske..." U njoj se danas nalazi sedamnaest pravoslavnih manastira, od oko trideset, koliko se pominje da ih je bilo, to po broju, duhovnim i kulturnim vrednostima u potpunosti pripada sazveu monakih zajednica hrianske vaseljene. U svim frukogorskim manastirima su monake zajednice ija je svakodnevica ispunjena molitvom, postom, bogosluenjima i razliitim bogougodnim delima u skladu sa strogim pravilima monakog ivota. Oni to ine sa posebnim naglaskom na ouvanju tradicije, vere i onih vrednosti koje svedoe o kontinuitetu duhovnog i kulturnog razvoja srpskog naroda. esnaest frukogorskih manastira su spomenici arhitekture, freskoslikarstva, kulturno-prosvetni, istorijski objekti, oni su i znaajani kompleksi koji su podignuti na mestima sa najbogatijom i ouvanom prirodom, u blizini putnih komunikacija toga vremena, sa nizom objekata razliite namene, i u blizini naselja koja su bila u funkciji kompletnog ivljenja manastira. Kod frukogorskih manastira posebno dolazi do izraaja njihova vrednost kao ambijentalna celina i njihova grupisanost na relativno malom prostoru. Takoe je, veoma znaajan odnos koji su manastiri kroz istoriju imali sa selima u neposrednoj blizini, takozvanim prnjavorima, u kojem su iveli ljudi koji su radili na manastirskim imanjima i time doprinosili odranju manastira, ali i sopstvenoj egzistenciji. - Ureenje manastira jedan je od krajnjih ciljeva njihove zatite. Meutim, ni zatita ne sme biti sama sebi cilj. Prikazivanje ovih vrednosti, njihova turistika prezentacija moraju nai mesta u ukupnoj prezentaciji. Pri tome je jasno da manastiri nisu, niti sada postoje radi turizma, ali je turizam jedan od znaajnijih inilaca u njhovoj prezentaciji. On je to bio u prolosti, kada su manastiri za prihvat posetilaca i putnika imali za to posebno ureene objekte ("stranprijemnice"), a esto su se uz sam manastir, ili u neposrednoj blizini, gradile manastirske gostionice ili mehane, koje su donosile prihode i manastiru. Turistiku valorizaciju i prezentaciju manastirskih celina treba graditi kroz njihovu celokupnu kulturnu poruku, a kroz realizaciju turizma vodi rauna o povratnim uticajima i dejstvu koje turizam moe da ima na ova kulturna dobra, kao aktivne verske objekte istakao je za kraj gospodin Vujii.
Manastir Kruedol - mauzolej velikana

Posle Atoske i Sinajske frukogorje nazivaju trea Svetska gora. A u "sazveu" njenih manastira manastir Kruedol naizvaju "majkom svih frukogorskih manastira", jer ga je u prvoj polovini 16. veka osnovao arhiepiskom Maksim (Brankovi), pre monaenja despot ore Brankovi, unuk srpskog despota ura Brankovia Smederevca. Manastirska crkva je mauzolej crkvenih i drugih znamenitih linosti srpske istorije. Ovde su sahranjena dva patrijarha - Arsenije III arnojevi i Arsenije IV Jovanovi akabenta, voe dvaju velikih seoba, kao i mitropolit Jovan Georgijevi. Pored njih u Kruedolu poivaju i knjeginja Ljubica, ena kneza Miloa Obrenovia (umrla 1843. u Novom Sadu), i kralj Milan Obrenovi, beogradski mitropolit Petar Jovanovi, vojvoda iz vremena Maarske bune Stevan upljikac, grof ore Brankovi, te pogranini oficir i komandant Petrovaradinske tvrave u XVIII veku, pukovnik Atanasije Rakovi. Pored motiju Stefana i Jovana, sahranjeni su i Maksim (1516) i Angelina (1520), koji su oko 1523. godine proglaeni za svetititelje. Prvo to se mora imati u vidu kod obilaska ovog manastira je da je zidan kada nije bilo arhitekstonskih studija i graevinskih maina, ivopisan spram dnevne svetlosti i svetlosti svea, ikonopis i okviri za ikone rezbareni uz pomo runih alata, rukopisne knjige pisane, povezane u kou i okovane u zanatskim radionicama, opreman bogoslubenim predmetima koji i danas plene finoom izrade i umetnikog izraza.
Sveta gora oltarske dveri

U Kruedolskoj priprati, u prvom pojasu su naslikani srpski vladari - svetitelji: Simeon

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579[8/23/2011 3:02:15 PM]

::. KORENI .:: - Verski turizam

Nemanja, Sveti Sava, Stefan Prvovenani, Vladislav, Stefan Deanski, Milutin, knez Lazar, a uz njih i Brankovii. Meutim, posetilac manastira Kruedola ugledae na stubovima u naosu crkve likove proroka, apostola, i Maksima Brankovia, i uoie da su slikani u poznovizantijskom stilu. Odista, to su delovi ouvanog starijeg ivopisa. Tako je na simbolian nain u ivopisu manastira Kruedola povuena razvojna nit koja spaja dva vida slavljenja kultova srpskih vladara - tradicionalnog iz 1545, i novog, baroknog, iz 1750. Re je, dakle, o smiljenom povezivanju kultova Nemanjia i sremskih Brankovia, o istorijskom kontinuitetu - od srpske srednjovekovne drave do politikog poloaja Srba u Podunavlju. O tome se, u veku prosveenosti, veoma brinulo. Najzad, kult Kruedola i njegovih Brankovia poneo je, i rairio po celom srpstvu, barokni bakrorez proslavljenog Zaharija Orfelina, bakroresca, kaligrafa, pesnika, istoriara i pisca raznih naunih i popularnih sastava. To je njegov bakrorez manastir Kruedol, izuzetne veliine (64,4 x 99,8 cm), a Orfelin ga je izradio u Beu, po narudbini sentandrejskog gospodara Georgija Popovia. Na njemu je prikazana iroka panorama manastira: crkva, konaci, sporedne zgrade, bate, ume i kruedolski prnjavor. U uglovima su, u pravougaonim okrivima, likovi Brankovia. Kruedol je posedovao najvredniju riznicu od svih frukogorskih manastira. Dragocenosti skupljane od njegovog osnivanja do XX veka - ikone, slike, rukopisi, okovana jevanelja, odede, svete sasude, razni umetniki predmeti, kao i pokustvo i stilski nametaj kralja Milana (raen u pariskoj radionici Viktora Emona) - opljakane su tokom Drugog svetskog rata. Neposredno uoi rata stareina manastira Kruedola arhimandrit Sava (Petkovi) je najvei deo umetnikih i kulturno-istorijskih dragocenosti sabrao u 20 sanduka i poloio ih u manastirsku skrivnicu. Ustae su upale u manastir i svih 20 sanduka odnele u Zagreb. Komisija zagrebakog Muzeja za umjetnost i obrt bila je u manastiru od 5. do 9. septembra 1941. i preuzela izvestan broj sakralnih predmeta iz crkve, kao i umetnika dela iz salona i knjige. Sa kruedolskog ikonostasa uzete su ikone Deizisnog ina, a predstavnik Dravnog ravnateljstva za ponovu, prof. Stjepan Gotvald, poneo je za svoju ustanovu kristalni polijelej iz crkve. Ono to je po odlasku komisije zagrebakog muzeja preostalo u manastiru, uniteno je i sasvim razvueno tokom okupacije. Posle rata, deo vraenih relikvija pohranjen je u Muzeju Srpske pravoslavne crkve, a deo je izloen u obnovljenoj manastirskoj zbirci. U posleratnoj obnovi, Zavod za zatitu spomenika kulture Vojvodine, na osnovu detaljnih istraivanja i projekata, obnovio je crkvu i konake, konzervirao i restaurirao zidno slikarstvo, ikonostas, tronove i pevnice.
Pojanje

Kulturna dimenzija verskog turizma ne moe se zamisliti bez srpskog narodnog crkvenog pojanja ili tradicionalnog liturgijskog pojanja. U pojanju kazuje narod pobona oseanja svoja. Pojanje uzdie duu oveiju k Bogu, a srce topi u dubokoj smernosti. Jesmo li ponositi, pojanje nas opominje na smernost; jesmo li tuni, uteha nam je u pojanju, jesmo li nevoljni, to nam pojanje "uleva u srce nadedu svemoguega". Sve se to kazuje u pojanju, i mi svi to oseamo. Jer u pojanju narod govori svome tvorcu iz srca, govori kako osea, a oseanje je razumljivi jezik za svakoga. Ako sve ovo prihvatimo kao injenicu i uporedimo sa univerzalnim znaajem muzike, za koju mnogi smatraju da izaziva najdublja oseanja, i pojanje u frukogorskim manastirima je znaajan motivacioni faktor verskog turizma.
Najznaajnije destinacije

Verski objekti za koje meu turistima vlada najvee interesovanje, su pravoslavni: Hram Svetog Save, Saborna crkva i crkva Svetog Marka (Beograd).Od manastira: Leli, elije, ia, Studenica, Sopoani, Manasija, 14 frukogorskih manastira Kruedol, Ravanica, Velika Remeta...; katoliki - Crkva Svetog Antuna, crkva Krista Kralja (Beograd), crkva na Tekijama, crkva Svetog Roka (Petrovaradin), Novosadska katedrala; islamski Bajrakli damija (Beograd), Nika damija, Altun-alen damija u Novom Pazaru; evangelistiki Slovaka evangelistika crkva u Kovaici i jevrejski Novosdadska sinagoga, Subotika sinagoga.
Naj, naj manastiri sveta

Duhovne graevine ne moraju se doivljavati samo kao mesta koja imaju religijski znaaj. Neke od njih su na tako zanimljivim mestima i toliko su prefinjeno oblikovan da posetiocima zastaje dah kao da su se susreli sa neim to uzviava prirodu Specijalizovani sajt za putovanja World izdvojio je 10 manastira po kriterijumu lepote. Podignuti su na stenama ili pored mora, u slavu budizma ili hrianstva, ali ih izdvaja sklad, neobinost, uzbuenje koje se oseti kada se ugledaju. Po globtroterima s otrim okom i rafinmanom za retkost, najlepi manastir ima i najzvunije ime: Tigrovo gnezdo. Na vrleti je od 3120 nadmorskih metara, a boanstvo Padmasanbhava doleteo je do tog mesta na leima tigra. Tako se po legendi stie do ovog manastira u Butanu. U stvarnosti se zajai mazga, ili se dobro podbiju tabani da bi se popelo na greben koji sa svojih odsenih 700 metara visi nad dolinom Paro. Manastir Gregorian na Svetoj Gori izdvaja najorganizovanije opteie, kenobitnost. U njemu skladno ivi 70 monaha. Nalazi se na obali mora, ispod planine Atos. Prostorije manastira su brojne, ima tu na stotine kelija i kapela. U jednoj su izloene moti patrijarha Carigradskog, Svetog Nifona. Pre dve hiljade godina Dumbulagang je bio prva palata u Tibetu i jedna od prvih graevina od vrstog materijala. Uniten je u vreme Kineske kulturne revolucije, a uspeno je obnovljen 1980. godine. Na muralima manastira je prikazana istorija Tibeta.

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579[8/23/2011 3:02:15 PM]

::. KORENI .:: - Verski turizam

Madona del Saso se nalazi iznad Lokarna, na mestu gde ima najvie sunanih sati u celoj vajcarskoj. Manastir je podignut u ast Device Marije, 1480. godine. Danas je muzej s ogromnom kolekcijom. Sveto mesto na sojenicima, Ngapeaung u Burmi, izdignuto je od tla jer se to ostrvce esto plavi. Sazidano je 1850. godine. Dom je mnogim Budama i makama koje vebaju da se propinju kroz obru. Meu najlepima manastirima je i jedan srpski. I to ne neki od poznatijih ve Gradac! Zato Gradac? Globtroterima se ovo nae zdanje iz 13. veka dopalo zbog ukrtanja stilova. Gotski elementi se provlae kroz autentinu Raku kolu. to nije sluajno uraeno. Gradac je svedoanstvo u kamenu o vladarskom braku kojim se srednjevekovna Srbija spajala sa zapadnom Evropom. Naravno da je Meteorima, "lebdeim manastirima", mesto u svakom izboru. To je grupa od est manastira koji su sazidani uz pomo kanapa i ekrka, na vrhovima glatkih stena. Oltar od zlata i poloaj na planini Montserat, preporuuju manastir Device od Montserata, koji se nalazi u Kataloniji. Zapamtite ako nekada poete u Popa Taungakalat svetilite u Burmi, ponesite dosta hrane. Traie je gladni monasi. Duinom puta postoji 777 stepenica kojima se penje do ulaza u manastir pred kojim je obavezno izuvanje i skidanje arapa. Ukoliko nemate viak hrane, raunajte na to da e vam monasi ukrasti torbu. To je est sluaj. Statue 37 Mahagiri Duhova ovu krau e mirno posmatrati, jer nije greh kada gladan krade hranu. Plavi manastir na Dnjepru, u Kijevu, obnovljen je 1999. godine. Sruen je 1934. godine, u Sovjetskom naletnitvu. Obnovljena mu je i prozrana, nebeska boja zidova i zlatne kupole. Dragan Peji
17.8.2011.

Postavite na

Prilagoeno za tampanje

http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=2579[8/23/2011 3:02:15 PM]