524-530

Ко на брдо, ак' и мало, стоји

више види но онај под брдом;

ја повише нешто од вас видим -

то је срећа дала ал' несрећа.

Не бојим се од вражјега кота,

нека га је ка на гори листа,

но се бојим од зла домаћега.

563-566

Чашу меда јошт нико не попи

што је чашом жучи не загрчи;

чаша жучи иште чашу меда,

смијешане најлакше се пију.

611-620

Ђе је зрно клицу заметнуло,

онде нека и плодом почине.

је ли инстинкт ал' духовни вођа,

Овде људско запире познање!

Вук на овцу своје право има

ка тирјанин на слаба човјека.

Ал' тирјанству стати ногом за врат,

довести га к познанију права,

то је људска дужност најсветија!

1133-1138

Тврд је орах воћка чудновата,

не сломи га, ал' зубе поломи!

Није вино пошто приђе бјеше,

није свијет оно што мишљасте.

Барјактару дариват Европу-

грехота је о том и мислити!

2486-2500

Ја сам проша сито и решето

овај грдни свијет испитао,

отрови му чашу искапио,

познао се с гркијем животом.

Све што бива и што може бити,

мени ништа није непознато;

што год дође ја сам му наредан.

Зла под небом што су сваколика

човјеку су прћија на земљу.

Ти си млад још и невјешт, владико!

Прве капље из чаше отрови

најгрче су и најупорније.

О да знадеш што те јоште чека!

Св'јет је овај тиран тиранину,

а камоли души благородној!

2810-2819

Мрки Вуче, подигни бркове,

да ти виђу токе на прсима,

да пребројим зрна од пушаках

колика ти токе изломише!

Мртву главу не диже из гроба

ни прекова бистра џефердара.

Здраво твоја глава на рамена,

ти ћеш пушку другу набавити

а у руке Мандушића Вука

биће свака пушка убојита!