Recnik

RECNIK
ABCDEGHJKLMNOPRSTUVZ

A
Afel Tacka u kojoj je neko telo na (elipticnoj) putanji oko Sunca najudaljenije od Sunca.

Akrecija Proces spajanja sitnih delova materije u vece pod uticajem medjusobnog
gravitacionog privlacenja ili usled sporih sudara.

Albedo Odbojna moc nekog nesvetleceg tela (npr. planete) prema svetlosnim zracima.
U idealnom slucaju telo koje odbija celokupnu svetlost koja padne na njega ima albedo
1.0, a telo koje uopste ne odbija svetlost ima albedo 0. [geometrijski albedo]

Altituda Ugaona razdaljina nekog nebeskog tela od horizonta.

Anomalisticka godina Vremenski period izmedju dva uzastopna prolaza Zemlje kroz
perihel na putu oko Sunca (traje 365,25964 dana).

Anomalisticki mesec Vreme za koje Mesec dva puta uzastopno prodje kroz perigej na
svom putu oko Zemlje (27.554 550 dana)

Antiapeks Tacka koja lezi dijametralno nasuprot Suncevom apeksu.

Apeks Suncevog kretanja Tacka u sazvezdju Herkula ka kojoj se krece Sunce sa

celim svojim sistemom (brzinom od 20 km/sec)

Apogej Tacka najdalja od sredista Zemlje na orbiti objekta koji se okrece oko Zemlje.

Apolo istrazivacki program letova u svemir. Vrhunac ovog programa je bio 21. jula
1969. kada su Nil Armstrong i edvin Oldrin izasli iz Mesecevog modula "Igl" "Apola XI" i
prvi put u istoriji covecanstva krocili na Mesecevu povrsinu. Treci clan "Apola XI" Majkl
Kolins je ostao u letelici. Program letova je zavrsen sa "Apolom XVII" 1972. godine.

Apside - Temene tacke u putanjama planeta u kojima su najmanje i najvise udaljene od

Sunca

Apsolutna velicina (apsolutna magnituda) (M) Prividni sjaj koji ima neka zvezda
kad se posmatra sa razdaljine od 10 parseka. Apsolutna velicina Sunca je +4,85 M

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (1 of 9)25.09.03 23:46:58

 Recnik

[prividna velicina]

Apsolutna nula Teorijski najniza moguca tempreatura na kojoj prestaje svako

molekularno kretanje. Po Kelvinovoj skali tada temperatura iznosi 0 K stepeni, dok je po
Celzijusu to -273,15°C.

Asocijacija Grupa mladih zvezda (obicno nekoliko desetina) koje su rodjene zajedno u
istom "zvezdanom porodilistu". Te zvezde su sestre. Posto nisu cvrsto povezane
medjusobnim gravitacionim privlacenjem vremenom se, nakon nekoliko miliona godina,
izdvajaju iz grupe.

Asterizam Grupa zvezda koje cine upadljivu figuru na nebu ali koje nisu kompletna
sazvezdja. To su naprimer Srp u Lavu, Letnji trougao (Deneb - Vega - Altair) itd.

Astrolab Instrument je sluzio da se izmeri uglovna visina zvezde nad horizontom. U

savremenom astrolabu svetlost pada na prizmu i na povrsinu zive obrazujuci duz vizure
dva lika, cije se progresivno razdvajanje meri na azimutnom krugu, a odatle se odreduje
visina nebeskog tela.

Astronomska jedinica Srednje rastojanje Sunca od Zemlje = 149 597 870,66km

Atmosfera Gasoviti omotac oko nebeskog tela.

Azimut Horizontalni ugao koji sa meridijanskom ravni zaklapa vertikalna ravan u kojoj
se nalazi nebesko telo. Racuna se kao pozitivan od juga ka zapadu.

A zvezda oznaka za zvezdu s obzirom na njenu spektralnu klasu. A zvezde prosecno

imaju povrsinsku temperaturu od 10 000 C. U njihovom spektru preovladavaju linije
vodonika. Tipican predstavnik ovog tipa zvezda je Sirijus.

B
B zvezda Oznaka zvezde s obzirom na njenu spektralnu klasu. B zvezde su plavo-bele
zvezde sa temperaturom na povrsini od 11000 do 25000 K. U njihovom spektru postoji
puno linija neutralnog helijuma, a prisutne su takodje i Balmerove linije vodonika. Tipican
predstavnik je zvezda Rigel i zvezda Spika.

Bajerova oznaka Oznacavanje sjajnijih zvezda u sazvezdju grckim slovima npr. alfa
Canis. [vise]

Beli patuljak Zvezda sa vrlo visokom temperaturom povrsine, izvanredno gusta, u

belom usijanju. Svoje nuklearno gorivo zvezda je potrosila i nalazi se blizu poslednjeg
stadijuma svoje evolucije. Precnik Sunca, kad postane beli patuljak, smanjice se na jedan

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (2 of 9)25.09.03 23:46:58

 Recnik

stoti deo od sadasnjeg.

C
Cirkumpolarna zvezda Zvezda koja nikad ne zalazi za horizont. To je slucaj kada je
deklinacija zvezde veca od 90° minus latituda mesta posmatranja. Sa zemljinih polova
sve zvezde su cirkumpolarne, a sa ekvatora ni jedna nije.

Crna rupa (jama) Po teorijskim istrazivanjima to su nevidljivi objekti (zbog velike

gravitacione sile svetlosni kvanti ne mogu izaci iz takvog tela) i veoma malog precnika.
Ipak, crna rupa u toku vremena zraci slabo termicko zracenje i gubi cestice zahvaljujuci
kvantno-mehanickom "tunel" efektu.

D
Dan Vremenski period od 86400 sekundi (sekunda se definise pomocu frekvencije atoma
cezijuma).
Sidericki dan je interval izmedju dva uzastopna prolaza neke zvezde kroz
meridijan (tj. izmedju dve uzastopne kulminacije neke zvezde) i traje 23h 56m
4s,091
Solarni dan je vreme izmedju dva uzastopna prolaza Sunca kroz meridijan.
Srednji solarni dan traje 24h 3m 56 s,555. Solarni dan je duzi od siderickog jer se
Sunce privido krece ka istoku u odnosu na zvezde.

Deklinacija Koordinata ekvatorskog koordinatnog sistema. To je uglovna visina

nebeskog tela iznad (oznacava se znakom +) ili ispod nebeskog (oznacava se znakom -)
ekvatora [rektascenzija].

E
Ekliptika Prividna godisnja staza Sunca medju zvezdama (ili tacnije, projekcija
Zemljine putanje oko Sunca na nebeskoj sferi).

Ekvinocij (lat. aequs = jednak, nox = noc) ravnodnevnica.

Elongacija Prividna uglovna razdaljina datog tela od Sunca, odnosno uglovna razdaljina
satelita od planete.

Egzobiologija (ksenobiologija, astrobiologija) Grana biologije koja se bavi traganjem

za vanzemaljskim zivotom, posebno inteligentim zivotom izvan Suncevog sistema.

G
G zvezda Zvezda sprktralne klase G. Zute boje, temperatura na povrsini od 4900 K do

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (3 of 9)25.09.03 23:46:58

 Recnik

6000 K; u sprektru preovladjuju linije neutralnih i jonizovanih metala. Tipicni predstavnici

su Sunce i Kapela.

Galaksija Porodica zvezda koje se medjusobnim gravitacionim privlacenjem drze na

okupu. Postoji vise tipova galaksija po obliku i velicini. Galksije patuljci sadrze svega
oko 100 000 zvezda dok galaksije giganti na okupu drze i po 3000 milijardi zvezda.
Spiralne galaksije imaju oblik diska sa centralnim ispupcenjem iz kojeg se izvijaju
kraci. Postoje zatim elipticne galaksije i galaksije nepravilnog oblika.

Galaksija (sa velikom slovom G) je galaksija kojoj pripada i nas Suncani sistem.
Poznata je i pod nazivom Mlecni put, ili Kumova slama. Nasa Galaksija pripada tipu
spiralnih galaksija. Sadrzi oko dvesta milijardi zvezda....

Geometrijski albedo Odnos izmedju sjaja nekog planetarnog tela gledano iz pravca
Sunca i sjaja zamisljenog sfernog tela iste velicine i na istoj razdaljini, a koje odbija
rasprsenu svetlost Sunca. [albedo]

Godina Vreme za koje Zemlja obidje Sunce. duzina u

Tropska godina je vreme izmedju dva Godina
danima
uzastopna Sunceva prolaza kroz gama tacku.
Sidericka godina je vreme za koje Zemlja opise Tropska 365,24219
celu svoju putanju oko Sunca u odnosu na
zvezde. Sidericka 365,25636
Anomalisticka godina je vremenski period
izmedju dva uzastopna prolaza Zemlje kroz Anomalisticka 365,25964
perihel na putu oko Sunca (traje 365,25964
dana).

Gravitacija Univerzalno svojstvo svih materijalnih objekata da se medjusobno privlace.

Po Njutnovom zakonu gravitacije dva objekta materije u vasioni privlace se silom koja je
proporcionalna njihovim masama, a obrnuto proporcionalna kavadratu njihovog
rastojanja.

Gravitacioni kolaps Slucaj kada se zvezda brzo sazima jer pritisak zracenja,
upravlenog napolje, postane nedovoljan za uravnotezavanje gravitacionog pritiska koji je
opet upravljen ka unutra. Prilikom ovog kolapsa dolazi do brzog oslobadjanja velike
kolicine gravitacione potencijalne energije. Kolaps zvezde je iznenadan i katastrofalan.

H
Halo Halo (grc. - krug za vrsidbu; venac; dvoriste) je opsti naziv za grupu optickih
pojava koje nastaju refrakcijom i refleksijom svetlosti na ledenim kristalima u oblacima.
Ovi kristali su obicno u obliku sestougaone prizme a od njihove orijentacije u prostoru
zavisi kakav halo mozemo videti.

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (4 of 9)25.09.03 23:46:58

 Recnik

J
Jovijanski Koji se odnosi na Jupiter. Jovijanske planete su, kao i Jupiter, gradjene od
gasova (sa eventualno malim cvrstim jezgrom).

K
Kaldera Velika depresija na vrhu vulkana nastala kao posledica udara ili eksplozije.

Kelvin (K) Mera za temperaturu: nula K je apsolutna nula, na 273 K (= 0° C) topi se

led, a na 373 K (100° C) voda kljuca. (Preciznije: 0 K = -273,16° C)

Konjunkcija Polozaj u kome su dva tela na nebeskoj sferi prividno najbliza jedno
drugom.
Donja konjunkcija unutrasnje planete je njen polozaj izmedju Zemlje i Sunca
Gornja konjunkcija unutrasnje planete je slucaj kad se Sunce nalazi izmedju
Zemlje i datog tela.
Kulminacija (gornja) Trenutak kada nebesko telo prolazi kroz meridijan mesta
posmatranja, tj. nalazi se na najvecoj visini iznad horizonta.
Donja kulminacija je najnizi polozaj nebeskog tela, kada ono prolazi kroz polukrug
meridijana na kojem je nadir.

L
Latituda Ugaona razdaljina severa od ekvatora

M
Magnituda [pogledajte: prividna velicina, i apsolutna velicina]

Magnituda eklipse Medjusobni odnos prividnih precnika Sunca i Meseca prilikom

pomracenja Sunca. M.e. je decimalni ili procentualni iznos Suncevog precnika koji je
okultiran Mesecom. Kod prestenastog pomracenja m.e. je manja od 1, a kod totalnog
pomracenja ona je jednaka ili veca od jedan.

Male planete Nebeska tela koja su po svim karakteristikama, sem po velicini, slicna
velikim planetama. Misli se pre svega na asteroide ili na planetoide.

Meridijan Zamisljena linija koja spaja severni i juzni pol. Kada neko nebesko telo u
svom dnevnom prividnom kretanju stigne u meridijan mesta onda je to telo za dato
mesto u kulminaciji.

Meteor "Zvezda padalica", svetlosni efekat sagorevanja cestice koja se zapalila u

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (5 of 9)25.09.03 23:46:58

 Recnik

atmosferi.

Meteorit Telo koje ne sagori u potpunosti u atmosferi te padne na zamelju.

Meteoroid Komadic stene ili cestica prasine koja se pri upadu u atmosferu usled trenja
o cestice vazduha pali (kada vidimo meteor). Cesto je velicine zrna graska.

Mons (pl. montes)Planina (latinski)

N
Nadir Tacka na nebu dijametralno suprotna od zenita.

Nutacija Zbog periodicnih promena polozaja Sunca i Meseca prema Zemlji menja se periodicno i
precesija. Zbog toga je putanja nebeskog pola po nebeskoj sferi balago zatalasana kruzna kriva.[crtez]

O
Okultacija Prelaz jednog nebeskog tela ispred drugog tako da ga ono "skriva" od
posmatraca.

Opozicija Polozaj spoljne planete u kome se ona zajedno sa Zemljom i Suncem nalazi u
jednoj pravoj i to suprotno od Sunca. Tada je planeta najbliza Zemlji.

P
Perigej Tacka najbliza sredistu Zemlje na putanji objekta koji se okrece oko Zemlje.

Perihel Tacka u kojoj je neko telo Suncevog sistema (npr. neka planeta, kometa itd.)
najblize Suncu na svojoj elipticnoj putanji oko Sunca.

Planetizimali Hipoteticna tela iz rane istorije Suncevog sistema velicine od nekoliko

kilometara do nekoliko stotina kilometara koja su nastala zgusnjavanjem protosolarnog
materijala. Od planetizimala su se zatim sporim sudarima i "lepljenjem" formirale
planete.

Precesija Prividno lagano kretanje nebeskih polova. Zemlja nije idealnog sfernog oblika
i ono njeno ekvatorsko ispupcenje koje je okrenuto Suncu i Mesecu ova dva nebeska tela
jace privlace od ekvataorskog ispupcenja sa druge strane Zemlje. To dovodi do konusnog
kretanja (u retrogradnom smeru) nebeskog pola oko pola ekliptike sa periodom od oko
25725 godina. Iz istog razloga i gama tacka se krece po ekliptici i to 50" retrogradno za
godinu dana.[crtez]

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (6 of 9)25.09.03 23:46:58

 Recnik

Prividna velicina (m) Sjaj nebeskog tela izmeren sa Zemlje. Hiparh (II vek) je
podelio po sjaju sve zvezde u sest grupa tako sto je najsjajnije svrstao u prvu, a
najslabije u sestu. Otkricem teleskopa moguce je videti i slabije zvezde (i preko 20.
prividne velicine). Za sjajnija nebeska tela (Sunce, Mesec i neke planete) ova skala je
prosirena u suprotnom smeru uvodjenjem negativnih prividnih velicina (Sunce -26,78).
[apsolutna velicina]

R
Radijant Tacka na nebu iz koje izviru meteori.

Rektascenzija Koordinata nebeskog ekvatorskog koordinatnog sistema; ugao u

ekvatroskoj ravni koji se meri u direktnom smeru od gama tacke do deklinacijskog kruga
nebeskog tela [deklinacija]. Direktan smer je smer suprotan od prividnog dnevnog
obrtanja nebeske sfere. Rektascenzija se izrazava u casovima, minutima i sekundama.
[crtez]

Revolucija Okretanje nekog tela oko drugog.

Rotacija Obrtanje tela oko sopstvene ose.

S
Satna zenitna frekvencija Broj meteora (do 6,5m) u jednom satu pri idealnim
uslovima: radijant je u zenitu, a nebo savrseno prozracno i tamno (ZHR, Zenithal Hourly
Rate)

Sidericka godina Vremenski period u kojem Zemlja obidje Sunce s obzirom na zvezde.
Traje 365,25636 dana.

Sidericki [lat. sidereus - zvezdan] Koji se odnosi na zvezdu; u odnosu na zvezde.

Sidericki dan Vremenski period za koji se Zemlja obrne oko svoje ose u odnosu na
zvezde. Traje 23 sata, 56 minuta i 4 sekunde.

Sidericki mesec Vreme za koje Mesec obidje Zemlju ali u odnosu na zvezde. Traje
27,32166 dana

Sinodicki mesec Vremenski period za koji Mesec obidje Zemlju u odnosu na Sunce, tj.
u kojem Mesec prodje sve svoje faze, npr. od punog do punog meseca (29 dana, 12 sati,
44 minuta i 2,78 sekundi).

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (7 of 9)25.09.03 23:46:58

 Recnik

Sidericko vreme Zvezdano vreme

Solsticij (lat. sol= Sunce, sistere = stati) dugodnevnica.

Spoljasnja planeta Planeta cija putanja se nalazi izvan Zemljine putanje (Mars,
Jupiter, Saturn, Uran, Neptun, Pluton).

Svetlosna godina Razdaljina koju predje svetlost (ili drugi elektromagnetski zrak) u
vakuumu za jednu godinu sto iznosi oko 9 460 530 000 000 kilometara = 63,240
astronomskih jedinica.

Svetlosna brzina 299 792 458 metara u sekundi

T
Terestricki Koji se odnosi na Zemlju. Terestricke planete su planete koje su po gradji
slicne Zemji, tj. od cvrstog su materijala.

Trojna tacka Temperatura i pritisak u kojima sve tri faze nake supstance (cvrsta, tecna i gasovita)
mogu da postoje zajedno. Na crtezu u oblasti ABD u stabilnoj fazi je led, u oblasti DBC voda, a u ABC
vodena para. Tacka preseka linija AB, BD i BC (tacka B) je trojna tacka za vodu. Linija BD pokazuje da sa
porastom pritiska opada temperatura zamrzavanja. Za rzliku od tacke zamrzavanja i tacke kljucanja (koje
zavise od pritiska) trojna tacka (B) je stabilna te se koristi za definisanje jedinice termodinamicke
temperature (kelvin): tacno 273,16 K deli trojnu tacku od apsolutne nule.

Tropska godina Period izmedju dva prolaska Zemlje kroz tacku prolecne ravnodnevice epohe 0
januara 1900. u 12 sati.

U
Unutrasnja planeta Planeta cija putanja se nalazi unutar putanje Zemlje (Merkur,
Venera).

V
Vallis (pl. valles) Krivudava dolina, supljina, kanjon.

Velike planete Merkur, Venera, Zemlja, Mars, Jupiter, Saturn, Uran, Neptun i Pluton.

Visestruke zvezde Sistemi koji se sastoje od vise zvezdi koje su medjusobno vezane
gravitacijom te se okrecu oko zajednicokog tezista.

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (8 of 9)25.09.03 23:46:58

 Recnik

Z
Zenit Tacka na nebu tacno iznad glave posmatraca.

Zodijak Pojas na nebeskom svodu utvrdjen jos u starom veku a koji se pruza ±8°oko
ekliptike i prolazi kroz 12 sazvezdja (Ovan, Bik, Blizanci, Rak, Lav, Devojka, Vaga,
Skorpia, Strelac, Jarac, Vodolija, Ribe). U novije vreme, usled precesije i preciznijeg
definisanja granica sazvezdja u ovaj pojas treba ubrojati i 13-to sazvezdje, sazvezdje
Zmijonosu (Ophiuchus). Posmatrano sa Zemlje kroz zodijak prolaze Sunce, Mesec i
planete. Inace ovaj pojas je dobio ime zodijak po tome sto vecina sazvezdja iz ovog
pojasa nosi ime neke zivotinje (rec zodijak je grckog porekla i u osnovi znaci
"zivotinjica").

Zvezdano vreme (seidericko vreme) Vreme mereno pomocu zvezda. Posto se Zemlja
oko svoje ose to se prividno nebeski svod sa zvezdama okrece oko Zemlje. Jedan takav
okretaj je (zvezdani/sidericki) jedan dan, koji se deli na manje vremenske jedinice (dan,
cas, sekunda). Pocetni momenat merenja vremena je prolaz prolecne tacke kroz
meridijan mesta (tj. njena gornja kulminacija).

ABCDEGHJKLMNOPRSTUVZ

vrh

http://www.astronomija.co.yu/razno/recnik/recnik.htm (9 of 9)25.09.03 23:46:58