Национални паркови

Национални паркови су заштићене области Међународног удружења за заштиту природе.

То је земљиште које је заштићено од људског утицаја. Међународна Унија за Очување
Природе дала је дефиницију националног парка:

 да је то шире просторно подручје које представља један или више

екосистема мало или никако измењен људском делатношћу или
настањивањем, коме животињске и биљне врсте, геоморфолошки
елементи и биљна и животињска станишта дају посебан научни,
образовни и рекреативни значај или у коме постоје природни
пејзажи велике лепоте.

Први национални парк формиран је на подручју Јелоустоуна у Сједињеним Америчким

Државама, 1872. године на површини од преко 880 000 хектара.

У Европи први такав парк је основан Шведској, а на територији (бивше) Југославије још
1924., у долини Триглавских језера. Према подацима из 90-тих година прошлог века на
свету има 1500 националних паркова или резервата. У Србији је данас заштићено око
3% њене територије.

Национални паркови у нашој земљи одговарају европском типу - моделу резервата,

а истовремено се у њима интезивно развија туризам са свим пратећим дешавањима од
градње објеката преко дозвољених капацитета и сече шума па чак до организовања
аутомобилских трка (ЈУ рели на Тари у некадашњој Југославији). Најдрастичнији пример
таквог непланског и нестручног газдовања природним богатствима и ресурсима је
национални парк Копаоник (проблем отпадних вода, ерозија тла због изградње жичара и
стаза којима се угрожавају столетне шуме, стихијска градња и др.)

У резерватима се живи свет треба да се потпуно слободно развија и живи, а само је

заштићен од сваког утицаја човека.