 Prvi sonet – motiv smrti

 Drugi sonet – motiv pustoši i gorčine

 Treći sonet – motiv poraza ljubavi

Književna vrsta: sonet
Tema dela: poraz, pokušaj izbavljenja ljubavi i saznanje o smrti
Ideja dela: za ljubav se treba boriti
Triptihon za Euridiku – analiza pesme, citati

U prvom sonetu ove pesme, glavni motiv jeste smrt koja se ne samo jednom pominje u pesmi, a prvi put se
sreće već u prvom stihu: „Na ukletoj obali od dana dužoj, gde slavuji svi mrtvi…“
Već u prvom stihu dobijamo jedan elegičan ton, a epitetima obale naslućujemo katastrofu. Obala je ukleta i
toliko nepodnošljivosti bola na njoj boravi da je pesnik karakteriše da je od dana duža. Gorak ukus odsustva
voljene osobe ostavlja utisak da glavnom junaku još uvek smrt u ušima zuji. Opis prirode, obale i noći koja se
pretvara u postojbinu nepotrebne istine odnosno u neizbežno suočavanje sa istinom da voljene osobe više
nema.
Mlaz krvi simbolizuje uznemirenost celog bića koje čezne za vremenom kada je njegova voljena osoba bila živa.
I konstatuje da iz tog bola nema izlaza, jer sva su vrata zatvorena i svi su odjeci mrtvi. Ceo narativ je u
negativnom i tamnom raspoloženju, svi epiteti su negativni: ukleta, mrtvi, gorki, zatvorena, kužni, kameni,
mrtva…
U prvom sonetu opisana je sva gorčina i jad, usud neizbežne boli usled smrti voljene osobe i opšte mrtvilo koje
se odražava na prirodu i pojave. Pesnik, koji sebe stavlja u ulogu Orfeja, i pored sveg tog nesagledivog mrtvila,
polaže nadu u pobedu ljubavi nad smrću, završavajući prvi sonet stihom: „Probuditi te moram, Euridiko
mrtva“.
Drugi sonet u pesmi Triptihon za Euridiku već smo pomenuli, odiše motivom pustoši i gorčine, kao posledice
prethodne sveprisutnosti smrti.
Drugi sonet, dakle, karakteriše uvod u onostrano. Prelaz s one strane gde raste otrovno voće, tj. prelazak na
onaj svet, sveto gorčine i slepih predela. Dominantna osećanja jeze potkrepljena su emocijama izgubljenosti i
beznađa, osećaj psihičke i fizičke jeze, neprijatnost osećanja DNA, sumornog raspoloženja, nesigurnosti i
straha. Velika bol okarakterisana je sintagmom sazvežđe suza. Zbog želje da vrati izgubljenu ljubav, upravo na
takvo mesto SILAZI lirski subjekat. Korišćenjem takve leksike, upućuje nas da je to niže čovekovo osećanje,
puno naboja negativnosti i pustoši.
U ovom sonetu pominje se i strah od zaborava tj. da će lirski subjekat zaboraviti lice svoje voljene: „ako
izgubim tvoje divno lice“, dakle, sva ta pustoš i bol kroz koji mora proći, pojačana je i strahom da se više neće
sećati voljene osobe. Ceo sonet, obiluje negativnim osećanjima, ali, za razliku od prvog gde je dominantan
motiv smrti, ovde je dominantna rezignacija u svim njenim raznolikim negativnim svojstvima.
Treći sonet, kao osnovni motiv ima poraz ljubavi. Ta slika poraza, smeštena je ponovo u tamu, u noću kojoj
lirski subjekat sam sebe proklinje. Lirski subjekat je sada potpuno opsednut smrću, on je nosi glavi, i smatra
sebe beznadežim slučajem, putnikom bez prtljaga i lica. Lirski subjekat je sada svestan svog gubitka, suočen sa
svojom nepromenjljivom sudbinom.
U prvom stihu, prve tercine, trećeg soneta, prvi put se Euridici obraća imenom. Naziva je slikom svog crnog
grada, odnosno uzrokom njegove tuge i usudom njegove budućnosti. On se miri sa činjenicom da nje više
nema, osim u njegovoj pesmi. Fizička ljubav je sada umrla, ali, ni ona metafizička, ne može da pobedi
materijalnu propadljivost. Na samom kraju, na horizontu se ukazuju kao poslednja nada/oblaci puni ptica i
budućeg bilja, stih koji ipak ukazuje na tračak nade, na činjenicu da će se život odvijati uprkos tragedijama.