7.

Физика атомског језгра

7.1. Увод
 За описивање нуклеона у језгру, слично електронима у омотачу, уводе се четири квантна броја
 Под нуклеоном се сматрају протон и неутрон ,,заједно“
 Јединице у физизи атомског језгра: користе се величине и њихове јединице из ЅI система, и неке
додатне јединице
 Атомска јединица масе представља једну дванаестину масе атома угљениковог изотопа 6С12 , назива
се још унифицираним бројем и обележава се са u
 Вредност атомске јединице масе износи у килограмима u = 1,66 ◦ 10-27 kg
 Јединица времена у нуклеарној физици реда је величине 10-23 s, а то је време за које једна
честица пређе растојање једнако пречнику језгра брзином приближној брзини светлости у
вакууму
 Јединица енергије у нуклеарној физизи је електронволт, 1 eV = 1,6 ◦ 10-19 J

7.2. Основне карактеристике језгра

 Атомско језгро је средишњи део атома у коме је сконцентрисана целокупна маса атома и
позитивно наелектрисање тог атома
 Основне карактеристике језгра: маса, кол. наелектрисања, атомски (редни) број, спин
 Атомско језгро има позитивно наелектрисање q = Z ◦ e , где је Z редни број атома, а е је количина
наелектрисања протона која је по апс. вредности једнака кол. наелектрисања електрона
Број неутрона у језгру означава се са N, број протона једнак је броју електрона, а збир протона и
неутрона јесте масени број А: Z = np , np = ne , A = Z + N
 Атомска језгра која имају исти редни, различит масени број зову се изотопи. Најпознатији су
изотопи водоника: протијум, трицијум, деутеријум (Z = 1, А = 1, 2, 3)
 Атомска језгра која имају исти масени, различит редни број зову се изобари
 Атомска језгра са истим бројем неутрона називају се изотони

7.3. Димензије језгра, спин језгра

 Димензије атома су реда величине 10-10 m , а димензије језгра су реда величине 10-15 m
 Радијус језгра атома може се одредити формулом r = ro ◦ , где је ro радијус водониковог језгра

 Густина језгра не зависи од броја нуклеона у језгру, тако да сви елементи имају приближно исту
вредност густине језгра, која је реда величине 10-17 kg/m3

 У састав језгра улазе протони и неутрони са вредностима спина ½ (у јединицама h ), пошто се

спинови нуклеона слажу по празовима, спин језгра састоји који се састоји од парног броја нуклеона
има укупну вредност сипна 0 (1. целобројна вредност), а спин језгра које се састоји од непарног
броја нуклеона има 2. полуцеле вредности сипна.
 Тако да дефинишемо фермионе (1) и бозоне (2)
 Чињеница да сипнови језгра имају мале вредности говори нам да се спинови нуклеона компензују
 Језгро има и магнетни момент
7.4. Нуклеарне интеракције
 Разликујемо четири врсте интеракције (силе): гравитациона, електромагнетна, слаба и јака
нуклеарна сила (интеракција)
 Слаба нуклеарна интеракција: сила кратког домета, мањег од 10-15 m. Одговорна за неке процесе
у језгру, попут бета распада, преласка неутрона у протоне и обрнуто...
 Јака нуклеарна интеракција: Ако би у језгру између позитивних протона деловала само одбојна
електрична сила, језгро би се распало, а тиме и атом. Дакле, између нуклеона у језгру, поред
одбојне електричне силе делује и нуклеарна сила (јака интеракција)

 Основна својства нуклеарне силе јаке интеракција:

1. Великог интензитета
2. Кратког домета: радијус деловања је реда величине 10-15 m. На растојањима реда величине 10-14 m
ова сила не постоји, али када се та растојања још смање јавља се одбојна нуклеарна сила која
спречава стапање нуклеона
3. Не зависи од наелектрисања: делује између 2 протона, 2 неутрона, протона и неутрона и
наелектрисање ових честица не утиче на њу
4. Засићена је: то значи да сваки нуклеон интерагује само са нуклеоном у његовој непосредној
близини. Повећањем бр. нукелона сила се не мења, због тога су густине свих језгара приближно
исте
5. Није централна: не делује дуж праве која спаја центре нуклеона
6. Јединствена је и разликује се од свих других сила

7.5. Дефект масе и енергија везе језгра

 Доказано је да је маса мировања језгра као целине мања од збира маса мировања његових протона и
неутрона, кад су они у слободном стањеу
 Дакле: Разлика збира масе мировања слободних нуклеона и масе мировања језгра које они
сачињавају назива се дефект масе језгра и описан је формулом:

 До дефекта масе језгра долази зато што нуклеони улазећи у састав језгра подлежу привлачним
силама и губе део енергије, а према квантној механици гибитак енергије повлачи са собом губитак
масе
 Енергија везе језгра је енергија коју треба саопштити језгру да би сви његови нуклеони
прешли у слобоно, невезано стање остајући при том у стању мировања (Е к = 0), тј. приликом
спајања слободних нуклеона у језгро, укупна маса нуклеона се смањује за ∆М и ослобађа се
енергија везе ∆Е = ∆М ◦ с2

 Пошто енергија везе зависи од нуклеона, често се посматра енергија везе по једном нуклеону, а на
графику је приказана зависност енергије везе по нуклеону од броја нуклеона у језгру.

7.6. Природна радиоактивност, радиоактивно зрачање

 Прва сазнања о атомском језгру формирана су крајем 19. века. За то су заслужни Бекерел (открио да
уран и његова једињења спонтано испуштају радиоактивно зрачење) и супружници Марија и Пјер
Кири (открили природу радиоактивног зрачења и изоловали хемијске елементе радијум и
полонијум)
 Природна радиоактивност запажа се код тежих хем. елемената (нестабилнија језгра) али и код
неких релативно лакших хем. елемената (нпр. 6С14 )
 Појава спонтаног (без спољашњих утицаја) претварања нестабилних језгара једнох х.е. у језгра
других х.е, уз емисију алфа, бета честица и гама зрачења назива се природна радиоактивност.
 Анализа састава рад. зрачења извршена је на основу отклона тог зрачења у ел. и маг. пољу
 У суду се налази радијум, а на основу скретања алфа, бета и гама зрака у магнетном пољу је
утрврђено да су: алфа честице позитивно, бета честице негативно наелектрисане а гама зраци
електронеутрални. Данас знам да су алфа честице језгра хелијума, бета честице електрони, а гама
зраци су електромагнетни зраци великих фреквенција, тј. носе огромне енергије.

7.7. Алфа распад

 Спонтана трансформација атомског језгра при којој се емитује алфа честица, назива се алфа
распад. Алфа распад је својство тежих х.е. са масеним бројем А>200 и редним бројем Z>82.
 Алфа честица састоји се из два протона и два неутрона и веома је стабилан нуклеарни систем
 Радиоактивни ел. испуштају по неколико моноенергијских група алфа честица, где честице исте
групе имају приближно једнаке енергије. Алфа честице имају дискретан/линијски спектар што
потврђује тезу да енергија језгра може имати само квантоване вредности.
 У општем случају алфа распад се може записати:

 Брзине алфа честица могу бити велике (до 107 m/s) а кинетичка енергија је реда величине МеV
 Што је супстанција кроз коју алфа честица пролази гушћа, то је мањи домет алфа честице, практично
се алфа честица може зауставити листом папира

7.8. Бета распад

 Постоје три врсте бета распада: електронски бета (бета мунус), позитронски бета (бета плус)
распад и електронски (к-) захват.
 Електронски бета распад: Одвија се путем емисије електрона, тај процес може се симболички
забележити: . Неутрон се трансформише у протон, електрон и антинеутрино.
Неутрино је честица која је електронеутрална, а антинеутрино је њена античестица која је
такође електронеутрална. Њихови спинову су ½ и они готово да не интерагују са средином.
Новонастало језгро је стабилније у односу на претходно језгро. У општем случају електронски
бета распад може се записати овако:
 Електронски бета распад дешава се у језгрима која имају вишак неутрона, и ова трансформација
се са становишта ЗОЕ може дешавати и ван језгра
 Позитронски бета распад: Бета распад који се одвија путем емисије позитрона (е+), дешава се у
језгрима који имају вишак протона, протон се претвара у неутрон, позитрон и неутрино. Тај
процес симболички се може забележити овако: . Код позитронског бета распада
новонастало језгро је стабилније у односу на претходно. У општем случају позитронски бета
распад може се забележити овако:
 Очекивало би се да бета честице имају линијски спектар, међутим укупна енергија коју језгро
губи приликом бета распада се распоређује између електрона(позитрона) и
антинеутрина(неутрина)
 Енергија се распоређује на електрон и антинеутрино односно позитрон и неутрино једнака је
максималној енергији електрона(позитрона)
 Са становишта ЗОЕ: при позитронском распаду протон узима одређену енергију од других честица
у језгру, која одговара разлици масе мировања неутрона и протона, додајући енергију на позитрон и
неутрино. Зато се позитронски бета распад може одвијати само унутар језгра, где се додатна
енергија узима од других честица језгра.
 Електронски захват: један од протона из језгра ,,захвата“ електрон из најближе орбите и претвара
га неутрон.
 Бета честице се практично заустављају плочом од алуминијума дебљине 1мм
7.9. Гама распад
 Гама зрачење није самосталан облик рад. зрачења, обично прати процесе алфа и бета распада.
Атомска језгра која емитују алфа и бета честице трансформишу се у нова језгра, која се после
дезинтеграције налазе у побуђеним стањима. Преласком у нижа енергијска стања емитују се гама
фотони. Пошто су разлике енергија између нивоа у језгру веће од разлика енергија нивоа омотача и
гама зраци носе веће количине енергије. Имају велику продорну моћ и не могу се потпуно
зауставити ни оловом дебљине неколико десетина центиметара.
 Спектар гама зрачења је линијски, а изучавањем гама зрака откривена је структура ен. стања у
језгру. Брзина гама зрака једнака је брзини светлости, гама зраци не скрећу у магнетном пољу.
 Емисијом гама фотона језгро не мења ни масени ни атомски број, већ прелази из ввишег у
ниже енергијско стање.

7.1.0. Закон радиоактивног распада, активност радиоактивног извора

 Без обзира на врсту распада, језгра се трансформишу независно од спољашњих утицаја, тј.
радиоактивни распад језгара је случајан процес.
 У случају рад. распада говори се о вероватноћи да се једно језгро распадне у јединици времена.
За свако језгро та вероватноћа је различита и назива се константа радиоактивног распада.
 Формула радиоактивног распада:
Где је No почетни број језгара у почетном тренутку, N број нераспаднутих језгара након вренена t
 Број нераспаднутих језгара експоненцијално се смањује у току времена.
 Време у току којег се распадне половина почетног броја језгара назива се период полураспада Т, а
веза између периода полураспада и константе рад. распада је:
 Средње време живота 1/ је посебна величина која описује језгро
 На основу ЗРР може се одредити време старости узорка у археологији, врши се на основу анализе
радиоактивних елемената који се налазе у узорку (нпр. угљениковог изотопа 6С14)
 Величина која говори о брзини распада, тј. броју језгара која се распадну у јединици времена је
активност радиоактивног извора. Сразмерна је производу константе радиоактивног распада и
броју нераспаднутих језгара те супстанце. Мерна јединица је Бекерел (Вq)