Uvod u računarske mreže

 def: Računarska mreža je skup od najmanje dva računara sa perifernim uređajima i komunikacionom
opremom, koji su povezani preko komunikacionog kanala što omogućava prenos informacija među njima.
 Računarska mreža omogućava prenos podataka i deljenje uređaja bez obzira gde se računari nalaze na svetu.
 Prednosti umrežavanja:
(komunikacija)-brza i pouzdana razmena inf. među računarima,
(deljenje resursa)- deljenje podataka iz BP, memorijskog prostora, perifernih uređaja,
(brzina obrade inf.)- moguće je jedan posao podeliti na više računara
(pouzdanost)- ako jedan računar u mreži otkaže, drugi može da preuzme njegov posao
 Podela rač. mreža:
1. LAN (Local Area Network) mreže- skup hardvera, softvera i komunikacionih kanala dva ili više računara na
ograničenom prostoru (npr. u školi, zgradi, jednom stanu)
2. WAN (Wide Area Network) mreže- računari i drugi uređaji koji su na velikim udaljenostima, povezuju se
pomoću telefonske linije, linije kablovske televizije, radio talasa, satelitskih komunikacija u mrežu.
 Osnovne komponente rač. mreže:
1. Mrežne stanice (hosts): najčešće je računar, ali može da bude i neki ulazno-izlazni uređaj koji u sebi ima
hardverske ili softverske komponente za povezivanje.
Prema ulozi u mreži računari mogu biti: 1. Server-sistem koji pruža resurse; 2. Klijent- sistem koji započinje
kontakt sa serverom i koristi njegove resurse.

2. Deljene periferne jedinice: ulazno-izlazni uređaji koji su povezani na neku od mrežnih stanica i razmenjuju
podatke samo preko svoje mrežne stanice. Kada su povezani na mrežnu stanicu ona ih daje na deljenje kako bi
ih koristile druge mrežne stanice

3. Mrežni uređaji- posebni komunikacioni uređaji koji služe da povežu i usmere ,,saobraćaj“ u mreži.
U LAN mreži koriste se Hub i Switch. Hub prosleđuje sve poruke koje su do njega stigle do svih računara koji
su povezani, u jednom trenutku kroz njega može proći samo jedna poruka. Switch prepoznaje adrese uređaja i
mogućnost slanja poruka na tačno određenu adresu. Svaki switch ima tabelu adresa uređaja koji su povezani na
njega i tako usmerava ,,saobraćaj“ u mreži.
Ruter- mrežni uređaj koji omogućava komunikaciju kroz nekoliko povezanih LAN mreža ili na globalnoj mreži.

4. Prenosni medijumi:
Bakarne žice i optički kablovi, ili elektromagnetni talasi koji povezuju sve komponente mreže
Kabl sa upredenim paricama- parovi izolovanih bakarnih žica upredene jedna oko druge, primer su UTP
kablovi, koji se sa rač. i drugim uređajim povezuju preko RJ priključka
Koaksijalni kablovi- bakarna žica u sredini, oko nje izolacija, pa sloj upletenog metala i na kraju spoljašnji
zaštitni omotač (povezivanje kablovske televizije, interneta itd.)
Optički kablovi- sadrže optička vlakna kroz koja se prenos vrši preko svetlosnih impulsa. Omogućavaju veliku
brzinu protoka i pouzdanost na velikim rastojanjima.
Bežično povezivanje- prenos inf. preko elektomagnetnih talasa. Prema razdaljini: 1. kratak domet: Bluetooth,
2. srednji domet- neka lokalna mreža, 3. veliki domet-satelitske veze i mobilna telefonija.

 Prema arhitekturi se mreže dele na:

1. Klijent-server mreže
Na računaru serveru izvršava se serverski softver i sa njim su povezani drug računari koji su klijenti, 4. teza.
2. Mreža ravnopravnih računara (peer-to-peer)
Računari mogu direktno da pristupe jedan drugom, obezbeđuju se osnovni mrežni servisi kao što je deljenje
fajlova i štampača bez ulaganja u opremu. Mana je ta što svaki računar može obavljati serveski posao, ali ne
perfektno jer mora da služi korisniku koji radi na njemu. Ova arhitektura se najviše koristi u kućama ili malim
firmama.
 Povezivanje sa internetom:
Internet je najveća svetska mreža koja povezuje računara i mreže u jednu mrežu u cilju saradnje i prenosa
informacija upotrebom zajedničkih standarda. Internet je klijent-server mreža i ima milione servera i klijentskih
rač.
 Servisi koje nudi Internet:
1. Web ili WWW (World Wide Web)-kolekcija posebno kreiranih stranica koje mogu imati tesk, zvuk,video...
2. Elektornsa pošta- omogućava slanje i primanje poruka
3. Transfer fajlova- premeštanje ili kopiranje fajlova sa jednog na drugi uređaj.
 Internet servis provajder (ISP):
Obezbeđuje vezu sa internetom kada se računari i LAN mreže povežu sa njim. Postoje različiti provajderi koji
internet obezbeđuju putem kablovske televizije, preko telefonskih linija, putem mobilne telefonije.
Internet mreža može biti javna i privatna.
 Protokoli:
Pravila koja moraju da postoje da bi komunikacija između računara u mreži bila moguća. Pošiljalac i primalac
poruke se prepoznaju preko svojih adresa. Switch prepoznaje adrese uređaja koji su povezani na njega i ima
mogućnost slanja paketa na tačno određenu MAC adresu. MAC adresa (Media Access Control) – jedinstvena
fizička adresa dodeljena uređaju prilikom proizvodnje. MAC adresa svakog uređaja identifikuje uređaj, ali ne
prepoznaje gde se u mreži taj uređaj nalazi. Za usmeravanje saobraćaja u složenijim mrežama koristimo logičke
adrese – IP adrese – dodeljuju se uređajima na osnovnu njihovog položaja u mreži
Ruteri i rutiranje: za organizaciju i preusmeravanje saobraćaja koriste IP adrese.
ARP protokol prevodi IP adresu u MAC adresu na osnovu tabele svih tih adresa povezanih računara. Ruteri su
bitni za pronalaženje najoptimalnijeg puta za poruku od pošiljaoca do primaoca.
Rutiranje može biti statičko-putanje su određene prilikom instalacije mreže i ne menjaju se, dinamičko-
kvalitetnije, jer ruter optimizuje putanju podataka.

TCP/IP protokol: Opisana pravila komunikacije među računarima u mreži i sistem adresiranja čine deo
najčešćeg skupa protokola. Deli se na aplikacioni, transportni, mrežni sloj i pristup mreži.
1.Aplikacioni sloj- omogućava pristup servisima mreže: HTTP-web stranice, FTP-prenos fajlova, SMTP-
dolazeća e-pošta, POP3- odlazeća e-pošta, DNS-imena servera, sistem domenskih imena.
2. Transportni sloj- uzima poruke, segmentira ih, pravi virtuelne veze i prenosi ih. TCP protokol za klijent-
server konverzacije uz kontrolu da je prouka stigla, UDP protokol bez te kontrole.
3. Mrežni sloj- zadužen za IP adresiranje i rutiranje. IP -osnovni protokol za slanje poruka, ICMP- ruteri ga
koriste za slanje kontrolnih poruka. ARP I RARP prevodi IP adresu u MAC adresu i obrnuto.
4. Pristup mreži- Fizički sloj zadužen za MAC adrese I prenos električnog signala po prenosnom medijumu.
Ethernet- deli poruke na kratke delove zbog fizičkog prenosa.

Slanje poruka u TCP/IP protokolu: poruka se deli na delove, tj. podatke. Na transportnom sloju dodaju im se
adrese portova pošiljaoca i primaoca, tako nastaje segment. Na internet sloju segmentu se dodaju IP adrese
pošiljaoca i primaoca i tako nastaje paket. Na nivou pristupa mreži paketu se dodaju MAC adrese pošilj. i
primaoca i oznaka kraja poruke, tj. nastaje Ethernet okvir i spreman je za fizičko slanje.

 IP šema adresiranja
Svaki računar ima IP adresu koja koristi IP protokol. Adresa se sastoji od četiri broja razdvojenih tačkom.
Čoveku je prilagođen dekadni format, dok se u računaru ove adrese predstavljaju sa 32 bita, tj. nulama i
jedinicama. Pre prevođenja u dekadni zapis ova 32-bitna adresa deli se na 4 okteta koji se svaki zasebno prevodi
u dekadni broj.
IP adresa se sastoji iz dva dela: 1. definicje mreže koja je ista za sve računare u jednoj mreži, 2. adresa uređaja
koja je posebna za svaku uredjaj. Npr. 192.168.200.19
def. mreže adresa računara
Mrežna maska- binarna maska za prepoznavanja dela adrese koji identifikuje mrežu, ima format IP adrese, a
ima sve nule i jedinice na delu 32-bitne adrese koja predstavlja adresu mreže. Za prethodnu IP adresu mrežna
maska je 255.255.255.0

Konfiguracija mrežnih adresa mora imati: IP adresu mreže i računara, mrežnu masku, podrazumevani izlaz iz
lokalne mreže a to je najčešće adresa rutera koji tu lokalnu mrežu povezuje sa spoljnim svetom.

 Klase IP adresa
1. Klasa A-sve adrese koje u 1. oktetu počinju 0 (00000000-01111111), a prvi oktet klase A je broj od 1 do 127.
Prvi oktet je adresa mreže ostala tri adresa računara. Mrežna maska je 255.0.0.0
2. Klasa B-sve adrese koje u 1. oktetu počinju 10 (10000000-10111111), a prvi oktet klase B je broj od 128 do
191. Prva dva okteta su adresa mreže, poslednja dva adresa računara. Mrežna maska je 255.255.0.0. Ove adrese
koriste univerziteti i velike kompanije
3. Klasa C- sve adrese koje u 1. oktetu počinju 110(11000000-11011111), a prvi oktet je broj od 192 do 223.
Prva tri okteta su adresa mreže, poslednji je adresa računara. Mrežna maska je 255.255.255.0 i ove adrese se
koriste u školama, malim preduzećima
4. Klasa D- sve adrese koje u 1. oktetu počinju 1110 (11100000-11101111) a prvi oktet je broj od 224 do 239.
5. Klasa E- sve adrese koje u 1. oktetu počinju 1111 (11110000-11111111) a prvi oktet je broj od 240 do 255.

Klase D i E su specijalne i imaju posebne namene, npr. eksperimentalne.

Problem: Danas ima više računara nego jedinstvenih IP adresa, jedno rešenje je IPv6 protkol sa 64-bitnom
adresom ili formiranje privatnih IP adresa u lokalnim mrežama čime se povećava bezbednost u istim.

 Web i sistem domenskih imena DNS:

Web u tezi servisi koje nudi Internet
Web browser- aplikacija koja pronalazi i prikazuje Web stranice (npr. Google Chrome)
Web sajtovi- nalaze se na serverima i predstavljaju grupe povezanih web stranica
 URL (Uniform Resource Locator)
Svaka lokacija na Web-u ima jedinstvenu adresu, tzv. URL.
Npr. sajt gimnazije: http://www.sabackagimnazija.edu.rs/
Konkretna stranica: http://www.sabackagimnazija.edu.rs/kolektiv.html

 Domen: sastoji se od jedne ili više reči razdvojenih tačkom i završava se nazivom domena najvišeg nivoa-
grupa koja okuplja sve srodne registrovane domene.
.com-kompanije
.gov-vlada
.edu-obrazovnaje
.rs-Republika Srbija
edu.rs- obrazovne institucije u Srbiji
 DNS-sistem domenskih imena: Internet servis čija je osnovna uloga da prevodi domenska imena u IP
adrese, DNS je protokol u okviru TCP/IP.
 Mašina za pretraživanje: Npr. Google, imaju jako složene algoritme za pretragu kojima se brzo traže uneti
pojmovi.
 Bezbednost: Trojanski konj, DNS provera, brisanje Web stranice, krađa ličnih informacija, neželjena
elektronsak pošta, špijunski softver, virusi i crvi