MATEMATIKA 2

II deo

Ime i prezime, broj indeksa: 28.01.2021.

1. (10) (i) Definicija opšteg i partikularnog rešenja sistema homogenih linearnih diferencijalnih
jednačina sa konstantnim koeficijentima.
(ii) Naći partikularno rešenje sistema

x 0 = −29 x − 48 y
( )
,
y 0 = 16 x + 27 y

pri početnim uslovima x(0) = y(0) = 0.

Odgovor. (i) Homogeni sistem m linearnih diferencijalnih jednačina sa konstantnim koeficjentima
je sistem:

y10 = a11 y1 + . . . + a1m ym ,







y20 = a21 y1 + . . . + a2m ym ,




(∗) ..
.







0


ym = am1 y1 + . . . + amm ym ;

po nepoznatim funkcijama y1 , . . . , ym i gde su aij zadane realne konstante (i, j ∈ {1, 2, . . . , m}), pri
čemu je m ∈ N.
Opšte rešenje sistema diferencijalnih jednačina (∗) jeste niz funkcija

y1 = y1 (x) = ϕ1 (x, C1 , . . . , Cm ) : (α, β) −→ R,






..

()  .



ym = ym (x) = ϕm (x, C1 , . . . , Cm ) : (α, β) −→ R;


za konstante C1 , . . . , Cm ∈ R, takve da važi uslovi:

1. Niz funkcija dat sa () jeste rešenje normalnog sistema diferencijalnih jednačina (∗) za ma koji
izbor konstanti.
2. Normalan sistem diferencijalnih jednačina (∗) je povezan sa opštim rešenjem () u slećem smislu:
(0) (0)
Za svako (x0 , y1 , . . . , ym ) ∈ D sistem jednačina

(0)




ϕ1 (x0 , C1 , . . . , Cm ) = y1 ,

..

()0 .




(0)
ϕm (x0 , C1 , . . . , Cm ) = ym ;


ima jedinstveno rešenje po konstantama
(0) (0)

(0)


 C1 = C1 = ψ1 (x0 , y1 , . . . , ym ),


..

(
) .




 (0) (0) (0)

Cm = Cm = ψm (x0 , y1 , . . . , ym );

za neke funkcije ψ1 , ψ2 , . . . , ψm : D −→ R, gde D ⊆ Rm+1 i za tačku x0 ∈ (α, β), tako da pri izboru
x = x0 funkcije () ispunjavaju ()0 .
Partikularno rešenje rešenje sistema diferencijalnih jednačina (∗) je rešenje koje se dobija iz opšteg
za specijalan izbor konstanti. Sistem jednačina ()0 nazivamo sistem Košijevih uslova, a ono par-
tikularno rešenje koje ga ispunjava nazivamo Košijevo rešenje.

(ii) Matrica sistema je data sa  

−29 −48
A= .
26 27
Karakteristčni polinom matrice sistema je
 

−29 − λ −48 
= λ2 + 2λ − 15

P2 (λ) = |A − λI| =  
26 27 − λ
 
 

sa dva realna i različita korena

λ1 = −5 i λ2 = 3 .
Opšte rešenje posmatranog homogenog sistema linearnih diferencijalnih jednačina je dato obliku

~zH = C1 ~v1 e−5 t + C2 ~v2 e3 t ,

za neke konstante C1,2 ∈ R i t ∈ R. Pri tom je ~v1 ∈ R2×1 karakteristični vektor koji odgovara karakter-
ističnoj vrednosti λ1 = −5 i ~v2 ∈ R2×1 je karakteristični vektor koji odgovara karakterističnoj vrednosti
λ2 = 3. U prethodnom zapisu opšteg rešenja korišćena je vektorska oznaka ~zH = [ x(t) y(t) ]T.

Prvo odredimo karakteristične vektore.

1. λ1 = −5 Odredimo netrivijalna rešenja karakterističnog sistema koji odgovara prvom karakteri-

stičnom korenu:
    
−29 − λ1 −48 α 0
~ 1 = ~0 ⇐⇒ 
(A − λ1 I) w   = 
16 27 − λ1 β 0
| {z }
(=w
~ 1)
    
−24 −48 α 0
⇐⇒    = 
16 32 β 0

⇐⇒ { α + 2 β = 0 } ⇐⇒ { α = (−2)·s ∧ β = 1·s }
 
−2
=⇒ w
~1 =  s ,
1
za s ∈ R\{0}. Specijalno za s = 1 dobijamo jedan izbor za prvi karakteristični vektor
 
−2
~
v1 =  .
1
Svi ostali karakteristični vektori koji odgovaraju prvom karakterističnom korenu su kolinearni sa
ovim vektorom.
2. λ2 = 3 Odredimo netrivijalna rešenja karakterističnog sistema koji odgovara drugom karakteri-
stičnom korenu:
    
−29 − λ2 −48 α 0
~ 2 = ~0 ⇐⇒ 
(A − λ2 I) w   = 
16 27 − λ2 β 0
| {z }
(=w
~ 2)
    
−32 −48 α 0
⇐⇒    = 
16 24 β 0

⇐⇒ { 2 α + 3 β = 0 } ⇐⇒ { α = (−3)·s ∧ β = 2·s }
 
−3
=⇒ w
~2 =  s ,
2
za s ∈ R\{0}. Specijalno za s = 1 dobijamo jedan izbor za drugi karakteristični vektor
 
−3
~
v2 =  .
2
Svi ostali karakteristični vektori koji odgovaraju drugom karakterističnom korenu su kolinearni sa
ovim vektorom.
Ovim je odred-eno opšte rešenje posmatranog homogenog sistema linearnih diferencijalnih jednačina
   
−2 −3
~ v1 e−5 t + C2 ~
zH = C1 ~ v2 e3 t = C1  e−5 t + C2  e3 t ,
1 2
za neke konstante C1,2 ∈ R i t ∈ R. Konkretno, opšte rešenje polaznog sistema je odred-eno funkcijama
x = x(t) = −2 C1 e−5 t − 3 C2 e3 t ,

y = y(t) = C1 e−5 t + 2 C2 e3 t ;
za neke konstante C1,2 ∈ R i t ∈ R. Odredimo još i Košijevo rešenje iz uslova
x(0) = −2 C1 − 3 C2 = 0,
y(0) = C1 + 2 C2 = 0.
Rešavajući ovaj sistem po C1 i C2 nalazimo
C1 = 0 i C2 = 0
tj. traženo Košijevo rešenje je odred-eno funkcijama
x = x(t) = 0,

y = y(t) = 0;
za t ∈ R. 2
2. (14) (i) Definisati pojam vektorskog prostora V nad poljem F. Definisati pojam vektorskog
potprostora W vektorskog prostora V nad poljem F. Navesti osnovno tvrd-enje kojim proveravamo
da li podskup W ⊆ V odred-uje vektorski potprostor.
(ii) Obrazložiti koji od sledećih podskupova odred-uju vektorski potprostor od R4 :
1) W1 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x + 7y + 8z + 9w = 0},
2) W2 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x2 + 7y 2 + 8z 2 + 9w2 = 0},
3) W3 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x + 7y + 8z + 9w ≤ 10},
4) W4 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x + 7y = 0 ∧ 8z + 9w = 0},
5) W5 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x + 7y = 0 ∨ 8z + 9w = 0}.
Odgovor. (i) Označimo sa V neprazan skup vektora i F = (F, +, ·) polje skalara. Algebarska
struktura
V = (V, +, ·)
naziva se vektorski prostor V nad poljem F ako za binarnu operaciju sabiranja vektora + : V 2 −→ V
i spoljnu operaciju množenja skalara i vektora · : F × V −→ V važe aksiome:
(V1 ) (V, +) jeste Abelova grupa,
(V2 ) λ · (x + y) = λ · x + λ · y za svako λ ∈ F i x, y ∈ V ,
(V3 ) (λ +F µ) · x = λ · x + µ · x za svako λ, µ ∈ F i x ∈ V ,
(V4 ) λ · (µ · x) = (λ ·F µ) · x za svako λ, µ ∈ F i x ∈ V ,
(V5 ) 1F · x = x za svaki x ∈ V .
Neka je V = (V, +, ·) vektorski prostor nad poljem skalara F. Tada podskup W ⊆ V odred-uje vektorski
potprostor W vektorskog prostora V ako važi:
1o. W 6= ∅.
2o. Za skup W restrikcije operacija + = + |W : W 2 −→ W i · = · |W : F × W −→ W odred-uju
vektorski prostor W = (W, +, ·).
Teorema. Neprazan podskup W ⊆ V odred-uje vektorski potprostor W vektorskog prostora V nad
poljem skalara F ako i samo ako za svaka dva vektora x, y i za svaka dva skalara λ, µ važi
x, y ∈ W =⇒ λ·x+µ·y ∈ W .
Napomena. Iz prethodnog tvrd-enja sleduje zaključak da u slučaju konačno-dimenzionalnog vekto-
rskog prostora V neprazan podskup W ⊆ V odred-uje vektorski potprostor ako i samo ako postoje
vektori v1 , . . . , vk ∈ V takvi da W = L ({v1 , . . . , vk }).
(ii) Navodimo obrazložene odgovore
1) W1 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x + 7y + 8z + 9w = 0} odred-uje vektorski potprostor jer za ma
koji vektor (x, y, z, w) ∈ W1 važi:
   1   2  7  8
x, y, z, w = x, y, z, (−6x − 7y − 8z) = 1, 0, 0, − z + 0, 1, 0, − y + 0, 0, 1, − z,
9 3 9 9

za x, y, z ∈ R. Ovim je ujedno
 
2  7  8
W1 = L 1, 0, 0, − , 0, 1, 0, − , 0, 0, 1, − z − vektorski potprostor.
3 9 9

2) W2 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x2 + 7y 2 + 8z 2 + 9w2 = 0} odred-uje vektorski potprostor jer:

W2 = {(0, 0, 0, 0)} − odred-uje nula vektorski potprostor.

 3) W3 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6 x + 7 y + 8 z + 9 w ≤ 10} ne odred-uje vektorski potprostor jer
za
~a = (1, 0, 0, 0) ∈ W3 − ispunjeno je 6 x + 7 y + 8 z + 9 w ≤ 10
i
~b = (0, 0, 0, 1) ∈ W3 − ispunjeno je 6 x + 7 y + 8 z + 9 w ≤ 10;

dok
~a + ~b = (1, 0, 0, 1) 6∈ W3 − jer 6 x + 7 y + 8 z + 9 w > 10 .

4) W4 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x + 7y = 0 ∧ 8z + 9w = 0} odred-uje vektorski potprostor jer

W40 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x + 7y = 0} odred-uje vektorski potprostor

i
W400 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 8z + 9w = 0} odred-uje vektorski potprostor
i pri tom
W4 = W40 ∩ W400 − odred-uje vektorski potprostor.

5) W5 = {(x, y, z, w) ∈ R4 | 6x + 7y = 0 ∨ 8z + 9w = 0} ne odred-uje vektorski potprostor jer

za
~c = (7, −6, 1, 1) ∈ W5 − ispunjeno je 6 x + 7 y = 0
i
d~ = (1, 1, 9, −8) ∈ W5 − ispunjeno je 8 z + 9 w = 10;
dok
~c + ~d = (8, −5, 10, −7) 6∈ W5 − jer ni 6 x + 7 y = 0 ni 8 z + 9 w = 0 .
2

3. (18) Neka matrica A ∈ R3×3 ispunjava

           
1 6 1 3 2 3
(∗) A ·  2  =  12  , A ·  −1  =  −3  , A ·  −1  =  −3  .
           

1 6 1 3 0 3

(i) Odrediti matricu A.

(ii) Naći karakteristične vrednosti matrice A.
(iii) Obrazložiti odgovore za sledeća pitanja:
1) Da li se matrica A može dijagonalizovati ?
2) Da li za matricu A postoji inverzna matrica ?
3) Da li je matrica A pozitivno definitna matrica ?
Odgovor. (i) Neka matrica A ima nepoznate elemente po tri vrste
 
x1 y1 z1
 
 x2 y2 z2  .
A= 
 
x3 y3 z3
Tada iz početnih uslova (∗) dobijamo
           
1 6 x1 y1 z1 1 x1 + 2y1 + z1 6
(1) A ·  2  =  12  ⇐⇒  x2 y2 z2  ·  2  =  x2 + 2y2 + z2  =  12 ,
           

1 6 x3 y3 z3 1 x3 + 2y3 + z3 6
           
1 3 x1 y1 z1 1 x1 − y1 + z1 3
(2) A ·  −1  =  −3  ⇐⇒  x2 y2 z2  ·  −1  =  x2 − y2 + z2  =  −3 
          
,
1 3 x3 y3 z3 1 x3 − y3 + z3 3
           
2 3 x1 y1 z1 2 2x1 − y1 3
(3) A ·  −1  =  −3  ⇐⇒  x2 y2 z2  ·  −1  =  2x2 − y2  =  −3 .
           

0 3 x3 y3 z3 0 2x3 − y3 3
Dalje, rešavanjem tri∗) linearna sistema nalazimo elemente matrice:
 
x1 + 2y1 + z1 = 6 

 
(1), (2), (3) =⇒  x1 − y1 + z1 = 3  =⇒ x1 = 2, y1 = 1, z1 = 2 ,

2x1 − y1 =3 
 
x2 + 2y2 + z2 = 12 
 

(1), (2), (3) =⇒  x2 − y2 + z2 = −3  =⇒ x2 = 1, y2 = 5, z2 = 1 ,

2x2 − y2 = −3 
 
 x3 + 2y3 + z3 = 6 
 
(1), (2), (3) =⇒  x3 − y3 + z3 = 3  =⇒ x3 = 2, y3 = 1, z3 = 2 .

2x3 − y3 =3 
Samim tim tražena matrica je
   
x1 y1 z1 2 1 2
A =  x2 y2 z2  =  1 5 1  .
   

x3 y3 z3 2 1 2

(ii) Ovaj deo zadatka se mogao rešiti nalaženjem nula karakterističnog polinoma
 
2−λ 1 2 



|A − λI| = 1 5−λ 1 = −λ3 + 9λ2 + 18λ
 
 
 
2 1 2−λ 

kao brojeva
λ1 = 6, λ2 = 3, λ3 = 0.
Do istih rezultata se moglo doći i direktno na osnovu polaznih uslova (∗), na osnovu:
   
1 6  
A ·  2  =  12  ⇐⇒ A · ~v1 = 6 · ~v1
   

1 6  
1
=⇒ λ1 = 6 je karakteristična vrednost koja odgovara karakterističnom vektoru ~v1 =  2 ,
 

1
   
1 3  
A ·  −1  =  −3  ⇐⇒ A · ~v2 = 3 · ~v2
   

1 3  
1
=⇒ λ2 = 3 je karakteristična vrednost koja odgovara karakterističnom vektoru ~v2 =  −1 .
 

1
∗)
prvi i treći linearni sistem su isti, pa je dovoljno rešavati dva linearna sistema.
Dodatno, na osnovu druge i treće jednakosti u (∗), zaključujemo:
         
1 2 3 3 0
A ·  −1  −  −1  =  −3  −  −3  =  0 
        

1 0 3 3 0
   
−1 0  
=⇒ A ·  0  =  0  ⇐⇒ A · ~v3 = 0 · ~v3
   

1 0  
−1
=⇒ λ3 = 0 je karakteristična vrednost koja odgovara karakterističnom vektoru ~v3 =  0 .
 

(iii) Navodimo obrazložene odgovore na ovaj deo zadatka:

1) Sve karakteteristične vrednosti su različite, pa se matrica A može dijagonalizovati.
2) U spektru matrice A se nalazi nula λ3 = 0, pa matrica A nije invertibilna.
3) Prvo primetimo  
2 1 2
A =  1 5 1  − jeste simetrična matrica.
 

2 1 2
Koristimo tvrd-enje

Simetrčna matrica je pozitivno definitna akko ima pozitivne karakteristične vrednosti.

Budući da med-u karakteristiňim korenima λ1 = 6, λ2 = 3, λ3 = 0 važi

postoji nepozitivni koren λ3 = 0,

odatle sleduje zaključak

polazna matrica nije pozitivno definitna.

2

4. (8) Neka je data matrica

 
1 −1 1 0 1
 
 0
A= 1 −1  ∈ R3×5 .
1 −2 
 
1 0 0 1 1

Odrediti ortonormiranu bazu jezgra linearnog operatora y = Ax : R5 −→ R3 .

Odgovor. Neka je  
x1
   

 x2 
 0
   
x=

 x3 
 i 0 =  0 .
 
   
x4  0
 

 
x5
Odredimo jezgro linearnog operatora

Ker(A) = {x ∈ R5 | Ax = 0}

na osnovu rešavanja Gausovim algoritmom homogenog linearnog sistema

 
x1
    
1 −1 1 0 1 
 x2 
 0
    

 0 1 −1 1 −2 
 = 0 
x3   
    
1 0 0 1 1 x4  0
 

 
x5
 


 x1 − x2 + x3 + x5 = 0 

 
⇐⇒  x2 − x3 + x4 − 2x5 = 0
 

x1 + x 4 + x5 = 0

 


 


 x1 − x2 + x3 + x5 = 0 

 
⇐⇒ x2 − x3 + x4 − 2x5 = 0

 

x2 − x3 + x4 =0 

 

 


 x1 − x2 + x3 + x5 = 0 


 
⇐⇒ x2 − x3 + x4 − 2x5 = 0 ,

 

2x5 = 0 

 

odakle nalazimo rešenje

x2 − x3 (x3 − x4 ) − x3 −x4 −1
           
x1 0
           

 x2 


 x3 − x4 


 x3 − x4 


 x3 − x4 


 1 


 −1 

           
x=

 x3 
=

 x3 
 =

 x3 
 =

 x3 
 = x3 

1  + x4 
 
0 
,
           
x4  x4 x4 x4 0 1 
           
         
           
x5 0 0 0 0 0
za x3 , x4 ∈ R. Samim tim
−1
   
0
   
  −1 
1 
  

   
Ker(A) = L 

1 
 ,  0 .
 
   
0  1 
   
  
   
0 0
Na bazne vektore jezgra
−1
   
0
   

 1 


 −1 

   
~v1 = 
 1 
 i ~
v2 = 
 0 

   
0 1
   
   
   
0 0
primenimo Gram-Šmitov postupak ortogonalizacije. Prvo odred-ujemo
 
0
 

 1 

 
w
~ 1 = ~v1 = 

1 

 
0
 
 
 
0

i potom

−1 −1 −1
         
0 0
         
 −1
  −1
1    −1/2
1 
      
     
(~v2 , w
~ 1)   (−1, −1, 0, 1, 0) ◦ (0, 1, 1, 0, 0)     1   
~ 2 = ~v2 −
w w  0
~1 = −
 
= 0
1  
+ 
 
 =  1/2
1  
.

(0, 1, 1, 0, 0) ◦ (0, 1, 1, 0, 0) 

(w~ 1, w
~ 1)      2   
 1 0 1 0 1
         
        
         
0 0 0 0 0

Vektori w
~ 1, w
~ 2 su ortogonalni bazni vektori jezgra i normiranjem vektora w
~ 1, w
~ 2 dobijamo orto-
normiranu bazu jezgra:    q 
0 −1/ 5/2
 √    q   
 1/ 2   −1/ 2 5/2 
   
   
 √    q   
B =  1/ 2  ,  1/ 2 5/2 .
   
   
   q 

 0 


 1/ 5/2


   
0 0
2
Napomena. Precizirajmo zašto dobijamo ortonrmiranu bazu jezgra u prethodnom postupku. Naime, pola-
zeći od baznih vektora jezgra
~v1 , ~v2 ∈ Ker(A),
Gram-Šmitovim postupkom prvo dobijamo ortogonalne vektore koji jesu bazni za jezgro

w ~ 2 =~v2 +λ ~v1 ∈ Ker(A),

~ 1 =~v1 , w
~v2 ◦ ~v1
za λ = − ∈ R. Potom, normiranjem, dobijamo ortonormirane bazne vektore jezgra:
~v1 ◦ ~v1
w
~1 w
~2
~e1 = , ~e2 = ∈ Ker(A) .
kw
~ 1k kw
~ 2k