5/19/2013

ODREĐIvANJE REOLOŠKIH
OSOBINA TEČNOSTI

dr Mara Aleksić, vanr. prof.

usPEŠNO OdREĐIvANJE I ObJAŠNJENJE

REOLOŠKIH OsObINA dAtOg sIstEMA
zavisi od izbora odgovarajućeg
instrumenta

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje

njutnovskih sistema nenjutnovskih sistema

1
 5/19/2013

Viskozimetri za ispitivanje
njutnovskih sistema

Brzina smicanja kod njutnovskih sistema direktno je

proporcionalna naponu smicanja.

Za ispitivanje koriste se instrumenti koji rade pri konstantnoj

brzini smicanja.

Ovi instrumenti (engl. „single-point instruments“) koriste se za

merenja u jednoj tački, a ekstrapolacijom dobijene vrednosti do
koordinatnog početka (nulte brzine smicanja) dobija se
pravolinijska zavisnost - reogram koji tačno opisuje samo
njutnovske sisteme.

Nedostatak - pre početka ispitivanja mora se pouzdano znati da je

ispitivani sistem njutnovski, što i nije čest slučaj.

Viskozimetri za ispitivanje
nenjutnovskih sistema

ROTACIONI
VISKOZIMETRI

Za opisivanje osobina nenjutnovskih sistema podaci

dobijeni merenjem u jednoj tački su beskorisni.

Neophodno je da se merenja vrše pri različitim

brzinama smicanja da bi se dobio kompletam reogram
ovakvih sistema.

Koriste se rotacioni viskozimetri koji mogu meriti

napon smicanja ili viskoznost pri različitim brzinama
smicanja (engl. „multy-point instruments“).

2
 5/19/2013

Viskozimetri za ispitivanje Viskozimetri za ispitivanje

njutnovskih sistema nenjutnovskih sistema

1. KAPILARNI 1. VISKOZIMETAR SA
VISKOZIMETAR KOAKSIJALNIM
CILINDRIMA
2. VISKOZIMETAR
ZASNOVAN NA 2. VISKOZIMETAR SA
PADANJU KUGLE KUPOM I PLOČOM

1.KAPILARNI VISKOZIMETAR

Wilhelm Ostwald (desno) 1853-1932

Viskoznost njutnovsih sistema određuje

se merenjem vremena koje je ispitivanoj
tečnosti potrebno da protekne kroz kapilaru,
između dve oznake, pod dejstvom
gravitacione sile.

Ova merenja vrše se se u Ostvaldovom

(Ostwald) viskozimetru

3
 5/19/2013

Da se
METODA LAMINARNOG podsetimo!

ISTICANJA TEČNOSTI IZ KAPILARE

Jean Louis Poiseuille
(1799 - 1869)

 Poiseuill-ov zakon

 Merenje brzine isticanja tečnosti kroz

kapilaru pod dejstvom Zemljine teže

r 4 Pt

8Vl
Ostwald-ov viskozimetar

Da se
METODA LAMINARNOG ISTICANJA podsetimo!
TEČNOSTI IZ KAPILARE
.

r 4 1 gh
   Pt  K1  K2  t
8l V S
F  gh
P 
S S
gh
  K1  K 2   t  K    t
S
x  K   x  t x  xt x
 x  H O 
H O  K   H O  t H O
2 2 2
2
 H Ot H O
2 2

4
 5/19/2013

2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN
NA PADANJU KUGLE

Staklena ili čelična kugla kreće se kroz

skoro vertikalno postavljenu staklenu cev
koja je ispunjena ispitivanom tečnošću, na
konstantnoj temperaturi.

Kugla je poznate gustine i poluprečnika,

a brzina kojom ona pada obrnuto je
proporcionalna viskoznosti uzorka.

Komercijalni instrument čiji se rad

zasniva na ovom principu je Heplerov
(Hoeppler) viskozimetar.

5
 5/19/2013

Da se
METODA PADANJA KUGLE podsetimo!

• Zasniva se na Stoksovom
zakonu
l
F  6r
t
• Kugla pada pod dejstvom
Zemljine teže

4 3
F1  mg  Vg  r   (   t )  g
3

4 3 Heplerov viskozimetar
r g
F  F1  3  (   t )  t   K  (   t )  t
6rl

2. VISKOZIMETAR ZASNOVAN
NA PADANJU KUGLE

Kuglice koje se koriste mogu biti

različitih gustina i poluprečnika.

Široka primena za odreĎivanja

apsolutnog koeficijenta viskoznosti
različitih tečnosti u rasponu od 0,05 do
20 Pa s.

Najbolji rezultati se postižu kada se

koristi kuglica koja naznačeno rastojanje
preĎe za vreme ne kraće od 30s.

6
 5/19/2013

VISKOZIMETAR SA
KOAKSIJALNIM CILINDRIMA

Uzorak se nalazi u prostoru između dva

koaksijalna cilindra od kojih jedan rotira a
drugi je nepokretan.

Način na koji protiču paralelni

slojevi tečnosti između
koaksijalnih cilindara zavisi od
brzine obrtanja pokretnog cilindra
i od tipa nenjutnovskog ponašanja
ispitivanog uzorka.

VISKOZIMETAR SA KOAKSIJALNIM
CILINDRIMA
Brzina smicanja najveća je na površini pokretnog (R1), a najmanja je uz
površinu nepokretnog cilindra (R2).

Kod njutnovskih tečnosti opadanje brzine smicanja sa povećanjem

a) rastojanja od pokretnog cilindra može se aproksimirati pravom linijom.
Pseudoplasične tečnosti pokazuju veće brzine smicanja u slojevima koji
b) su bliži cilindru koji rotira, ali manje u blizini nepokretnog cilindra.
Plastična tela često, uopšte ne protiču pri malim brzinama smicanja, pa
c) jedan sloj plastične mase ostaje priljubljen za nepokretni cilindar.

d) Dilatantna tela pokazuju veće brzine smicanja u svim slojevima u odnosu

na njutnovske tečnosti .

7
 5/19/2013

VISKOZIMETRI KOD KOJIH UNUTRAŠNJI CILINDAR ROTIRA,

A SPOLJAŠNJI CILINDAR JE NEPOKRETAN

„Cup and bob“ viskozimetar

 Rotira unutrašnji cilindar i sa

njim slojevi uzorka neposredno uz
cilindar.

 U zavisnosti od viskoznosti uzorka

i ostali slojevi počinju da rotiraju.

 Primenjena torzija srazmerna je

naponu smicanja, a ovaj viskoznosti
uzorka.

 Viskozni tok u uzorku prenosi se

na spoljašnji cilindar koji se okreće za
određeni ugao.

„Cup and bob“ viskozimetar


T - nastala torzija
T  C  C - torziona konstanta


  D   
D

 C  1 1 
  2  2 
 4h  R1 R2 

- ugaonu brzinu obrtanja (rads-1)

h - dubina do koje je cilindar uronjen u uzorak
R1 - poluprečnik unutrašnjeg cilindra
R2 - poluprečnik spoljašnjeg cilindra

8
 5/19/2013

Tipovi „Cup and bob“ viskozimetara

VISKOZIMETRI KOD KOJIH SPOLJAŠNJI CILINDAR ROTIRA,

A UNUTRAŠNJI CILINDAR JE NEPOKRETAN.

Couette-ov viskozimetar

Dva koaksijalna cilindra, od kojih

spoljašnji rotira, a unutrašnji je obešen o žicu,
uronjena su u sud sa uzorkom.
Obrtno kretanje spoljašnjeg cilindra se
prenosi usled trenja na unutrašnji, koji rotira za
izvestan ugao θ.
Što su veći viskoznost i ugaona brzina
obrtanja spolašnjeg cilindra, veći je ugao
torzije unutrašnjeg cilindra.
Viskoznost je srazmerna uglu torzije, a
obrnuto stazmerna ugaonoj brzini ω pri kojoj
instrument pokazuje ugao θ.
Na isnovu izmerenog ugla θ izračunava se
viskoznost.
 C  1 1 
  2  2 
 4h  R1 R2 

9
 5/19/2013

Couette-ov viskozimetar

Sistem precizno meri ugao θ za koji rotira unutrašnji cilindar obešen o žicu

Rotacioni viskozimetar sa pokretnim spoljašnjim cilindrom

Standardni višebrzinski rotacioni viskozimetar (FANN)

Brzine rotacije od 3 do 600 min-1,

Brzine smicanja od 5,1 do 1022 s-1
Merni opseg viskoznosti od 0,01 do 300 Pas.

10
 5/19/2013

Viskozimetri sa koaksijalnim cilindrima imaju jedan

značajan NEDOSTATAK

Napon smicanja nije konstantan

Javlja se pojava „začepljenja ili zaustavljanja protoka“

Da bi se “zaustavljanje protoka” izbeglo potrebno je da unutrašnji

cilindar bude što je moguće većeg prečnika, kako bi sloj
ispitivanog uzorka bio što tanji.

VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOČOM

Problem „začepljenja ili zaustavljanja protoka“ je prevaziđen.

Sastoji se od ravne kružne ploče iznad koje se nalazi kupa sa velikim uglom
izmeĎu ose i izvodnica (mali ugao  i malo d) koja dodiruje ploču u centru.

11
 5/19/2013

VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOČOM

C – konstanta instrumenta
T
 C T – izmerena torzija
  – brzina rotacije kupe

T  Tf
 pl  C Tf vrednost torzije dobijene
 ekstrapolacijom linearnog dela krive

VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOČOM
Uzorak se smešta na centar ploče koja se
podiže u položaj u kome dodiruje vrh kupe

Kupu pokreće motor brzinom koja se može menjati,

a uzorak je smešten u uskom procepu izmeĎu stacionarne
ploče i rotirajuće kupe. Izabrana brzina rotiranja kupe (brzina
smicanja) pokreće i ispitivani uzorak i rezultujuća torzija (T)
očitava se sa skale ili displeja na instumentu.

12
 5/19/2013

Tipovi viskozimetara sa kupom i pločom

VISKOZIMETAR SA
KUPOM I PLOČOM

13
 5/19/2013

VISKOZIMETAR SA VISKOZIMETAR
KOAKSIJALNIM SA KUPOM I
CILINDRIMA PLOČOM

Viskozimetri sa kupom i pločom pokazuju nekoliko

prednosti nad viskozimetrima sa koaksijalnim
cilindrima.
Brzina smicanja konstantna u celom uzorku, a kao
rezultat ovoga izbegnuto je svako začepljenje ili
zaustavljanje protoka tečnosti.
Ušteda u vremenu koja se postiže propisanim
održavanjem (čišćenje i punjenje), kao i postizanjem
konstantne temperature u toku merenja.
Ušteda u potrošnji uzorka: za merenje u viskozimetru
sa koaksijalnim cilindrima potrebno 20 do 50 ml uzorka,
viskozimetar sa kupom i pločom zahteva samo 0,1 do
0,2 ml ispitivanog uzorka.

PRIMENA REOLOŠKIH MERENJA

U FARMACIJI

14
 5/19/2013

Fluidi
a) Mešanje.
b) Usitnjavanje čestica u disperznim sredinama.
c) Protok tečnosti kroz različite otvore: isticanje i punjenje razne
ambalaže (tube, boce...) protok kroz hipodermalne igle.
d) Prenos fluida koji podrazumeva pumpanje i protok kroz cevi.
e) Fizička stabilnost disperznih sistema.
Polučvrste supstance
a) Širenje i skupljanje kože.
b) Istiskivanje iz tuba i pražnjenje tegli ili slične ambalaže.
c) Kapacitet čvrstih supstanci da se mešaju sa odreĎenim tečnostima.
d) OslobaĎanje lekovite supstance iz medijuma.
Čvrste supstance
a) Isticanje praškastih supatanci iz levkstih proširenja ili u šupljine u
toku procesa tabletiranja ili enkapsuliranja.
b) Mogućnost pakovanja praškastih i granularnih materijala.

Reološke osobine farmaceutskih i

kozmetičkih preparata

Reološka merenja predstavljaju važan izvor informacija za:

1. Razumevanje prirode i fizičko-hemijskih

osobina sistema.
2. Kontrolu pojedinih faza proizvodnog procesa
kao što su mešanje, pumpanje, pakovanje ili
punjenje.
3. Kontrolu kvaliteta sirovina i krajnjih
proizvoda.
4. Ispitivanje uticaja vremena i temperature
skladištenja na kvalitet krajnjeg proizvoda.

15
 5/19/2013

MERENJE PRINOSNOG NAPONA U

SIRUPU PROTIV KAŠLJA

Prinosni napon se definiše kao najmanji

napon smicanja neophodan da sistem počne
da teče, tj. da se ponaša kao tečnost, što je
naročito važno kod aplikacije krema u
tubama i raznih sirupa.

Pri malim vrednostima primenjene

sile viskoznost sirupa isprva raste i
opire se proticanju.
Kada sila prinosnog napona
postane veća od 5 Pa viskoznost
sirupa opada i on počinje da ističe.

MERENJE PRINOSNOG NAPONA U

SIRUPU PROTIV KAŠLJA

 Kada se ispitivani sirup izloži pritisku manjem od prinosnog

napona doći će do privremene deformacije usled koje se sirup
veoma sporo i teško pokreće („puže“), da bi nakon toga pri
većim pritiscima tekao lako kao fluid.
 Sve polučvrste supstance će poteći posle dovoljno dugog
vremena.
 Što je vrednost prinosnog napona veća čestice sredine će
duže ostati u suspenziji uz minimalnu sedimentaciju.

Na osnovu toga vrednost prinosnog napona može se

iskoristiti kao kriterijum za kontrolu sedimentacije tokom
skadištenja i kao kriterijum za lakoću isticanja iz pakovanja
pri aplikaciji sirupa kod krajnjeg korisnika.

16
 5/19/2013

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

Tiksotropno ponašanje kreme podrazumeva razrušavanje

strukture sistema za vreme dejstva neke sile što je praćeno
smanjenjem viskoznosti, i njeno postepeno vraćanje u
prvobitno stanje po prestanku delovanja te sile.

Primenjene sile su:

sila istiskivanja kreme iz tube

sila koju pacijent primenuje dok

kremu nanosi na kožu

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

Rezultati merenja viskoznosti na uzorku

komercijalne medicinske kreme u vremenu
delovanja sile, kao i po njenom prestanku.

 Pod dejstvom spoljašnje sile

čestice menjaju svoju strukturu i
orijentišu se u pravcu delovanja sile.
 Viskoznost kreme opada
 Krema protiče i lako se istiskuje
iz tube i utrljava u kožu.
 Po prestanku dejstva sile
prvobitna struktura se ponovo
uspostavlja, ali ne trenutno već sa
„zakašnjenjem“.
 Kao posledica ovoga, javlja se
histerezisna petlja koja govori o
istoriji deformacije materijala.

17
 5/19/2013

TIKSOTROPNA SVOJSTVA MEDICINSKE KREME

 Na osnovu površine petlje zaključuje

se o brzini oporavka sistema i vraćanja u
prvobitno stanje.
 Veličina površine histerezisne petlje
zavisi od prirode uzorka, kinetike
njegove agregacije i vremena koje je
proteklo od prestanka primene sile.
 Što je sistem sposobniji da pretrpi
veću promenu strukture i da se postepeno
oporavlja, površina petlje biće veća, a
reološke osobine kreme bolje.

Rezultati koji se dobijaju iz ovakvih merenja primenjuju se za postizanje:

1.odgovarajuće fluidnosti kreme tokom pripreme i aplikacije, ali i
2.odgovarajuće konzistencije koja je neophodna kako bi čestice bile
uniformno dispergovane u preparatu, tj. kako bi se formirao homogen film
na koži nakon aplikacije.

DINAMIČKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Izvršiti kompletnu reološku karakterizaciju sistema

Ispitati mikroskopske strukture viskoelestičnih materijala
- veliki praktični značaj

 Eksperimentalna tehnika podrazumeva da se uzorkak

podvrgne dejstvu sinusoidalnog napona smicanja, pri
čemu se meri promena amplitude i fazni ugao posle
izvršenog dejstva.

18
 5/19/2013

DINAMIČKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

 Materijal na ovakav tip deformacije reaguje ili

akumulacijom elastične energije ili rasipanjem
viskozne energije.

 Kvantitativno, odgovor sistema predstavlja se kao

moduo akumulacije (G’) i predstavlja akumuliranu
energiju po jedinici zapremine.

 Moduo akumulacije ima veću vrednost što sistem

pokazuje više elastičnih osobina (umrežavanje,
agregacija), a manju kod sistema sa dominantno
viskoznim osobinama (nalik na tečnosti).

DINAMIČKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije A i B)

Vrednost modula akumulacije je konstantna

pri dejstvu malih sinusoidalnih napona.

Sa porastom primenjenog napona moduo

akumulacije obe emulzije opada.

Maksimalna vrednost G’ naziva se kritični

napon (engl. critical strain) i predstavlja
minimalnu energiju potrebnu da se naruši
struktura sistema, a zavisi od kvliteta disperzije.

19
 5/19/2013

DINAMIČKI OSCILATORNI EKSPERIMENTI

Dve komercijalne medicinske emulzuje (emulzije A i B)

Emulzije A i B pokazuju različite vrednosti

kritičnog napona, što znači da su u njima čestice u
različitom stepenu dispergovane.

Emulzija A pokazuje veću vrednost kritičnog

napona, čestice u njoj su bolje dispergovane i ona
pokazuje izraženije elastične osobine.

Ekstapolacijom linearnih delova krive određuju se

tačke razdvajanja (a i b)

Vrednosti primenjenog napona u ovim tačkama

predstavlju kriterijum za odreĎivanje kvaliteta
filma koji se formirao na površini kože pacijenta
primenom ispitivanih emulzija.

Laboratorijska OdreĎivanje prosečne molekulske mase

vežba polimera merenjem viskoznosti

Dekstran (Dextran),
H(C6H10O5)xOH

1. Odrediti specifičnu viskoznost rastvora različitih koncentracija polimera.

2. Za rastvore različitih koncentracija dekstrana odrediti redukovane viskoznosti.

3. Nacrtati grafik zavisnost  red = f(c) i grafičkom ekstrapolacijom odrediti

vrednost unutrašnje viskoznosti.
4. Odrediti relativnu molekulsku masu polimera dekstana.

20
 5/19/2013

Laboratorijska OdreĎivanje prosečne molekulske mase

vežba polimera merenjem viskoznosti

1. Specifična viskoznost rastvora:

  0  t
 sp    1  1
0 0 t0
2. Redukovane viskoznost:
 sp
red 
c
red
3. Grafik zavisnosti  red = f(c).

sp
   lim
c 0 c
Vrednost unutrašnje viskoznosti,
odreĎuje se grafičkom ekstrapolacijom :
c

Laboratorijska OdreĎivanje prosečne molekulske mase

vežba polimera merenjem viskoznosti

 Khun-Mark-Houwink-ova jednačina

[ ]  K  M a

 Za polimere M > 30 000 gmol-1

 K - konstanta koja zavisi od prirode
supstance i temperature
 a – konstanta koja zavisi od geometrije
makromolekula

21