jovu sledesih podataka: , VW odkpemenig® TRADICIONALNI PRISTUP. ka, str. 9 Vv 1. Preduzeée ABC proizvosi masinu za pranje vesa u tri proizvodna pogona i to: Masinski pogon, Pogon sklapanja i Pogon zavrine obrade. Preduzete ima organizacione jedinice usluznog keraktera | to: Rukovanje ‘matenijalom i Kontrolu proizvodnje. 2. Stvarni tro8kov' proizvodinje za proizvodnju od 2.000 komada po organizacionim delovima iznose: Troskovi materijala Zarade Opa troskovi 3. Usluzne organizacione jedinice pruzaju usluge pogonima i usluznim jedinicama Maginski pogon Pogon sklapanja Pogon zavréne obrade Rukovanje materijalom Kontrola proizvodnje |spuniti sledece zahteve: Maginski pogon Pogon sklapanja Pogon zavréne obrade Rukovanje materijala Ma8inski pogon Pogon sklapanja Pogon zavréne obrade 3.000 éasova po 3.6 Rukovanje materjala Kontrola proizvodnje Maginski pogon Pogon sklapanja Pogon zavréne obrade Rukovanje materijala Kontrola proizvodnje Maginski pogon Pogon sklapanja Pogon zavréne obrade Rukovanje materijalom 10,000 éasova po 3.7 60% 20% 10% 40% ~ 30% 20% 10% 240.000 160,000 40.000 4.000 0) 7 deci srazmerama: 37.200 5.000 éasova po 2.88 = 14,400 }0.800 8,000. a) _lzvrSiti primamu i sekundarnu alokaciju opstin troskova (Pripremiti lzvestal 0 alokaolji opatih troSkova po ‘deljenjima /pogonimal i )_ Izraéunal tro8kove po jednoj masini za ves (utvriti cenu kostanja ve8 magine) RESENJE *protpostavija se de su troskovi materijala | zarada proizvodnih odeljenja direkinl troskov' | zbog toga se ne ukljucuiju u raspodelu opstih troskova a) _Alokacija | raspodela opstih troskova FB I5b00% Yo a) Treskovi Ukupno MP PS 7 ZO KON RM Indirektni mat, 4000 4.000 Indirektne zarade 419200 | 11200 8.000] Ostali troskovi 73.200 4192012960 | 7920 2400 8.000] Uke prim, A eas — ae eee. Kontrola proizv. = C5440” 4030 2720 (13600) 4.34 Rukovanie mater. - “ai6 oa 2362 (21.300 Ukupno sk. e400 (60176 2344812776 \ : zl b) Troskovi po jedinic = Mestatroikeva MP PS PZO Ukupn9] Trotkovi Direktni mater, 240.000 160.000 40.000 440.000] / Direktne zarade 37.200 14.400 10.800 2400] | Opstitroskovi proiz. 60.176 23.448 12.776 se4oo] | / Ukupni troskovi proz. 337.376 197.848 63.576 398.800 Broj proizvedenih jedinica 2000) Troskovi po jedinici 299,40 weB) Polazedi od toga da ovo preduzeée proizvodi 3 tipa masina za pranje ve&a, da se apsorpciona stopa za Masinski pogon obratunave na bazi masinskih Gasova i pri tome svaku masinu opsluzuju éetir radnika, kao i da se apsorpciona stopa za Pogon sklapanja utvrdjuje na bazi Casova direktnog rada, a Pogona zavréne obrade na bazi troskova direktnih zarada Ispuniti sledeée zahtove: a) Utvrditi apsorpcione kvote Pogona b) _Utvrditi apsorbovani iznos op&tih troskova za jedan tip maine koja zahteva potronju jednog masinskog asa, 2 asa rada sklapanja i jedan éas zavréne obrade RESENJE B Maginski pogon na bazi masinskih éasova - jednu masinu opsluzuju 4 radnika Pogon sklapanja na bazi Gasova rada Pogon zavréne obrade - procentualno uérsée direktnih zarada Utvrdjivanje apsorpcionih stopa 4. MP = Opsti trogkovi ventra troskova / Masinski asovi = 60.176/10,000¥4 = 24,07 2. PS = Opati troskovi centra troskova / Casovi direktnog rada = 23.448 / 5.000 = 4,69 din 3._PZO = Opsti tro&kovi contra troBkoval Troskovi direktnog rada = 12.776 x100/ 10.800= 118,3 % [Apsorbovani opsti troSkovi MP 4 Gas * 24,07 = 24,07 din PS 2 €asa “4,69 9,38 din, PzO 1 €as * 3,60 * 118,3% 4,25 din [Troskovi poiednom tipu magine =_37,70din n fa osnovu sledecih podateka 1, Preduzeée X ima 4 odeljenja | to : A.B, Ci D Ona koriste zajedni¢ku funkciju nabavke, él je godk&ni iznos troskova 10.000.000 din. Svako od odeljenia je izdalo sledeti broj naloga za nabavku i to: Odelienje ‘4.200.000; Odeljenje B 50.000; Odeljenje C 40.000 i Odeljerje D 10.000. layrsite alokaciju troskova nabavke na odeljenja Ky / J ABC sostnd cesad, po “——? O kb Vy K RESENJE ODELJENJA Broj Naloga za nabavku Alocirani troskovi Pi noid Sb Dadcrves la 200.000, 6.686.667 (Loo Yeo/ 200-000 ¥ 10.000 oa B 50.000 1.666.667 c 40.000 1.333.333, D 40.000 333.333 Ukupno 300.000 0.000.000 10.000.000 :300.000 = 93,335 \ \ NX N y S Wyo, aude ye aA PHONES weSici. bediS * abpiRNO KX Koo cri Sim SU BARVCRLIO BC COSTING (obracun po aktivnostima) nj. str. 17 accom a V 1. Kompanija Y proizvodi pored ostalin i jedan standardizovah proizvod i identifikovala je sledeée aktivnost injihove ingirektne troskove: Kontrola kvaiiteta 90.000 Pokretanje procesa 135.000 Nabavka 105.000 Obrada porudzbina od kupaca 120.000 Troskovi zakupa iznose 160.000 dinara 2. Kao pokretaéi (uzroénici) tro8kova ovih aktivnosti identifkovani su: za kontrolu kvaliteta broj inspekcija u obimu od 450; za pokretanje procesa broj pokretanja u obimu od 450; za nabavku broj naloga u obimu od 1000 i za Obradu porudabina od kupaca u obimu od 2000. Pokretaé (uzroénik) troskova zakupa su maginski Gasovi u obimu od 75,000. 3. Obim proizvodnje standardnog proizvoda je 1.000.000 jedinica proizvedenih u 60 seria. Troskovi direktnog materijala po jedinici standardnog proizvoda iznose 0.5, a troskovi drektnog rada 0.4 dinara. 4. Preduzsée je za proizvodnju standardnog proizvoda ispostavilo 50 naloga za nabavku materjala i Obradilo 10 porudzbina kupaca, Rad madine po jedinici ovog proizvoda iznosi 3 minuta, Inspekcija proizvoda se vrsi na kraju svake proizvodne serie Ispuniti slede¢e zahteve: a) Izraéunati stope uzroénosti aktivnosti (stope zaduzenja) b) Raspodelit troskove aktivnosti na standardni proizvod i utvrditi iznos po jedinic i ©) Utvrditi cenu kostanja standardnog proizvoda RESENJE a) Izraéunavanje stopa zaduzenia uzrocnos! ‘Aktivnosti Troskovi Uzrocnici troskova___ Stope zaduzenja Kontrola kvaliteta 90.000 450 inspekcija 200 din po inpekeiji Pokretanje procesa 135,000 450 pokretanja 300 din po pokret. Nabavka 105.000 1000 narudzbi 105 din po narudal Obrada porudzbina 120.000 2000 kupaca 60 din po kupcu ‘Troskovi zakupa 150.000 75.000 ma8. asova___2din pomé b) Raspodela troskova aktivnosti na proizvod Aktivnosti ‘Stopazaduzenja _[Uzrocnici trog. Akt, Iznos rasp. Tro8, Kontrola kaviiteta |200 50 10.000 Pokretanje procesa |300 50 15.000 Nabavka 105 50 5.250 Porudzbine kupaca |60 410 600 Troskovizakupa_|2 50.000 100.000 (Ukupno. as 130.850 1.000.000 * 3 = 3.000.000 : 60 = 50,000 Casova (Opsti troskovi po jedinici = 130.850 : 1.000.000 = 0,13 din ¢) Cena koétanja standardnog proizvoda TOM 0,50 din, TOR 0,40 din Opsti troskovi proizvodnje 0.13 din 1.03 din * #roves zen rau eT. a OL 4 Ostiovu sledecih podataka: 4, |. Preduzeée XY proizvodi dva proizvoda A i 8, Budzetirana prodaja iznosi 5.000 jedinica proizvoda A i ye 1.000 jedinica proizvoda B. Planirana prodajna cena za proizvod A iznosi 65 din., a za proizvod B 100 din, 2, Obim zaliha gotovih proizvoda proizvoda A na potetku perioda iznosi 100 jedinica, planirana koligina na kralu perioda iznosi 1.100 jedinica, Zalihe proizvoda B iste su i na poéetku ina kraju perioda i lznose 60 jedinica. Kolgina materijala m na poéetku perioda iznosi 5.000 kg, a planirana koliéina na kraju jo 6.000 kg. Koligina materijala n na potetku iznosi 5.00 kg, a na kraju treba da budu svedene na 1.000 kg. 3. Za prolzvodnju proizvoda A treba utrositi 12 kg materijala m, dja je nabavna cena 0.72 din po kg, kao i 6 kg materijala n, éija je nabavna cena 1.56 po kg, dok za proizvodnju proizvoda B treba utrositl 12 kg material m, kao i 8 kg materijala n. 4. Za jedinicu proizvoda A treba utrositi 8 Casova direkinog rada, a za proizvod B 12 éasove rada, Cena asa rada iznosi 2.20 din. 5. Planirani op8tevarijabilni troskovi po éasu iznose 1.54 din, a opstefiksni tro8kovi po asu iznose 0.54 din., odnosno ukupni opati troSkovi proizvednie 2,08 din, ispuniti slede¢e zahteve: ‘Sastaviti budzet prihoda od proggjen Sastaviti budzet proizvodnje, w e.. Sastait buat troSkova prowvodnjaWy pet gar: | Cuil. budle. reud-su- , ucla. opsch pre? (@) Sastavt budBet oskova prodathproizvoda @).Sastavi planiren blans uspeha (postovm budSat) RESENJE a) Budet prodaje Elementi Ukupno A 8 dim prodaje 6.000 5,000 4.000 Prodajne cone 8s 400 Budzetiani prihodi 425.000 325.000 100.000 b) Budiet proizvodnie Elementi A 8 Budzet prodaje 5.000 4.000 Zaline na kraju 4.100 50 Ukupne potrabe proizvodnje 6.100 1.050 Zalihe na potetkt ~100 = 50 Budzet proizvodnie 6.000 00 ) Budzet troskova proizvodnie 1) Budiet sirovina i materiale Material x. Material Y Elementi prozvodi BudZet proiz Utr. poled. Ukupno Utros. Po jed. Ukupno| wr Proizvod A 6.000 12g 72000 6kg 36.000 Proizvod B 1,000 t2ke 42.000___8kg 8.000 [Ukupan utrofak srovina 34.000 24.000 [Zale materjala na kraju 6.000 1.000 {Ukupne potrebe za materjaiom 90.000 46.000 Zaline materijaia na pocetku =6.000 5.000 L Budzet kore, nabavke materiala 85.000 40.000 Budéetirana vrednost nabavko 85,000 kg 0.72 = 61,200 40,000kg "1,56 = 62.400, Ukupna vrednost nabavke 123.600 din €2) Budiet radne snage - TDR d Elementi Budzel peje Cas, Po jed, Ukupno Gasova Y Proizvod A 60008 48.000 Proizvod 8 1100012 12.000 Ukupno 60,000_+ 220 = 192.000 €3) Budiet opstih troskova proizvodnjo vA Elementi Ukupan broj €asova Kole po tasu TroSkovi Opstevarjabini 60.000 184 92.400 Opstefiksni troskovi 80.000 054, 32.400 UKUPNO| 124.8004) Budzet tro’ yrodatih proizve Pocetne/krajnje zalihe sirovina Element Wrest hain zalha mater. Vrednost psetnih zana mater. © Materijal X 6.000kg*0.72=4.320 5.000 kg *0,72= 3.800, Materjal ¥ 1.000 kg *1,56= 1.560 5.000 kg * 1,56 = 7.8 pocetne/krajnje zalihe gotovih proizvoda SRO A B Material Materijal X 12 kg *0,72 8.64 12kg 0,72 Material Y 6 kg “1.56 9.36 kg” 1,56 18.00 TOR 8 Easova “2,20 17,60 | 12 fasova* 2,20 Ul Op8t troBkovi Béasova‘2,08 | 16.64/12 Gasova’Z,08 Proizvodna cena koStanja 52.24 IV Zalihe gotovin protzvoda | | Krajnje zalhe u jedinicama 7.100 | [Vrednost zalina 4.100" 62.24 | 57.464 30" 7248 pocetne zalihe u jedinicama 100 Vrednost zalina 100 62,24 5244 50" 72,48 __Budiet troskova procatih proizvoda Gotovih proizvoda —_(5.244* 3.624) 8.968 [TPoéetne zalihe L a | Materijala (sirovine) | / 20. (61.200 + 62.400) [123.600 | 132.000 |__Opiti troskovi proizvodnje 424.800 LUKUPNO| I _ 400.648 Umanjeno za: Krajnje zalihe Materijala 5.880 | Gotov! proizvodi (57.464 + 3.624) 61.088 | _ _VITroskovi prodatih proizvoda @ Poslovni budzet Element — — A) Prihodi od prodaje 425.000 B) Tro8kovi prodatih proizvoda . Poéetne zali 20,248 Nabavka materijala 123,600 Troskovi ‘TOR 132,000 Opsti troSkovi proizvednje 124,800 . Ukupni troskovi perioda (1+2+3) 400.648 Krajnje zalihe 66.968, C) Bruto dobitak (poslovna marza (A-B) D) TroSkovi marketinga i administracije E) Poslovni dobitak (C-D) Direktni troskovi se prvo budzetiraju po jedirici pa onda u masi; ~ Ltroskovi se prvo budzetiraju u masi pa tek onda niWe osmneo4 estes aren) |/ OH) say + fa OSFIOVu slede) 23000, = 10-600 XH Ukupna : 10.600 “1,1 - 10.600 = 1.060 (P) VA Le Cenovna : 2040 *8,5 - (2,040 * stvarna cena) = "11.220 - 10.600 = 620 (P) get = 11.200 = 440 (P) ©) Odstupanja kod opate varijabilnih troSkova proizvodnje Ukupna : 10.600 * 0,6 - 6.800 = 500 ( youe Odstupanje kod stopa : 2.040 * 2,5 - (B249)* stvarna stopa) = 5.100 - 5.800 = 700 (N) Oastupanje uw efksnosti ((10,800 * 0,20" 2.6) ~ (2.040 * 2,5) = 5.300 ~ 5.100 = 200 (P)\/ Efikasnosti: ( (10.600 * 0,20) °5,6) - 2040 "5,6 = 2.120 *5, 4d) Odstupanja kod opste fiksnih troskova Ukupna : 10.600 "1 - 11.000 = 400 (N) 410.000 *1 - 11.000 = 1.000 (N) () Odstupania u potrosnj (kn). odstupania izdataka) : BudZetirani fiksni tro8kovi - Stam fksni tro8kovi = Odstupanja u zaposlenosti (kapacitetu): Budzetirani fiksni tro&kovi -Preraéunati fiksni tro8kovi na stvarni broj proizvoda = 10,000" - 10.600 *1 = 600 ay v0 trece je po knj. obrnuto: zove se odstupanje obima = Stvarni autput * standardni trosak - BudZetirani fiksni tro8kovi =10.600 “1 - 10.0001 = 600 (P) / €) Odstupanja kod prodaje sg6oor10.600=9 24 GOOXG af? Odstupanje od prodalnih cena: (10.800 * 9,29) ~ (10.600 * stvatha cena) =98.500 3.100 (P) Odstupaie ot time preae (10.600 *24)~ 10.000) = 25440 2.00 = 0 U/ 9-6.J Be sg dit 5 ond p ¥ ORAVER BLO "ANJA: ODSTUPANJE U PLANIRANJU | ODSTUPANJE U POSLOVANJU kj. str. 187-171 Na osnovu sledetih podataka : f 4, Preduzeée proizvodi jedan proizvoda u koji ugradjuje jednu vrstu materijala XYZ, f 2. Utroéak ovog materijala po jedinici proizvode iznosi 2 kg, a nabevna cena iznosi 10 din po kg, ‘¥ 3, Ostvarena nedeljna proizvodnja bila je umesto 300 kom 250 komada proizvoda 4. Tokom analizirane nedelje kupljeno je i utroseno 450 kg materijala XYZ , a njegova stvama vrednost iznosi 5.100 din, (preduze¢e ne drzi zaline) 5,_ Na kraju nedelje je utvrdjeno da prilkom planiranja nije uzeto u obzir povecanje cena dobaviiaca od 10% Ispunitsledeée zahteve ‘zvisit tradicioneinu analizu odstupanja, izvrsiti analizu odstupanja pristupom odstupanja u planiranju i poslovanju fC) razdvojiti odstupanja u poslovanju na cenovna i kolidinska ‘d)_utvrditi odstupanja u planiranju i poslovanju pod pretpostavkom da se zbog izmene proizvodnog postupka utrosilo umestu predvidjenih 2 kg 1.9 kg po jedinici proizvoda RESENJE , a) _Tradicionalna analiza if 1, Cenovna odstupanja (460° 10) - 6.100 600 (N) V 2, Kolidinska odstupanja: ((250*2)~ 450)" 10 = 500(P) \,“ 3. Ukupna odstupanja (250*2)*40-5.100 = 100(N) |” b) Analiza odstupanja u planiranju i poslovanju L_Korak Razdvajanie tr tinije 1. Prvobitnifleksibiini budzet - ex ante 2, Revidirani fleksibilni budzet - ex post 3. Stvarni rezultati 4__Korak Utvidiivanje ukupnog odstupanja i njegovo razdvajanje na odstupanje u planiranju i posloyanju 1. Odtsupanje u planiranju = (1)- (2) 2, Odstupanie u poslovanju ) (3) 3, Odstupanje ukupnog troska = (1) - (3) W_Korak Razdvajanje odstupanja u poslovanju na odstupanjeu cent utroéku Izraéunavanie LKorak Z 1.Prvobitni fleksibilni budZet - ex ante (250 kom 2 kg} * 10 din Vv if 5.000 2.Revidirani fleksibilni budget - ex post Odstupanje u planiranju (250m 269)" 11.) AQ AQ). =A 5.500 3Stvamitroskovl horn =A ov Odstupanie u postovanju ‘450 kg za 5.400 Ui Korak Odstupanje u planiranju 5,000 - 5.500 = 500 (N) Odstupanje u poslovanju 5.500 - 5.100 = 400 (P) Ukupna odstupanja 5,000 - 5.100 = 100 (N)M Korak ¢) Razdvajanje odstupanja u poslovanju na cenovno iu utrosku (S 1. Cenovno odstupanje u postovanju = 150 (N) 5 (stvamo kupljena koliéina * stvama cena = 450 " stvama cena = 5.100 at “y (stvamo kupljena koligina * revidirana standardna cena = 450 kg* 11 = 4.950 il Xe 2. Odstupanie u utrosku = 550 (P) ~S Stvamo utrogena koliéina * revidirana standardna cena = 450 kg * 11 din J 4.950 Revidirana standardna kolidina * revidirana stand. Cena = 250 kom *2 "11 5.500 no odstupanie u poslovanju = 551 50 (N) = 400 “Ukupno cenevno odstupanje je 600 (N) od toga 450 (N) nije moguee kontrolisati postedica je loseg prognoziranja Odstupanje u utrosku je povolino zbog efekta ostvarenja dedatne vr. uz ustedu u koliini Odstuparje u planiranju je nemoguee kontrolisat 4) Odstupanja u planiranim cenama i utrosku materijala I Korak 41. Prvobitnifleksibilni budzet - ex ante (250 kom* 2 kg) * 10 din 5.000 | 2, Revidirani fleksibilni budzet - ex post (250 kom * 1,8 kg) * 11 din 8.208\_ 3. Stvami troskovi 450 kg 2a 5.100 1 Korak Cdstupanje u planiranju 5.000 - 5.225 = 225 (N) Cdstupanje u postovanju 5.225 - 5.100 = 125 (P) i Ukupna odstupania 5.000-5.100= 100 (Ny) 4 W.Korak { *Odstupanja u poslovanju | ‘Cenovno odstupanje u poslovanju { stvamo kupljena koligina * stvarna cena = 450 * stvamna cana ('stvarno kupljena koligina * revidirana standardna cena = 450 kg * 11 ZL, Odstupanje u utrosku Stvamo utro8ena koliéina * revidirana standardna cena Revidirana standardna kolitina * revidirana stand, Cena 2u8, 150 kg * 11 i 250 kom “1,9 "14 vpn nie u poslovanju = 275 (P} - 150 (N) = 125 (P) “Odstupanje u planiranju Cenovno odstupanje a (revidirana standardna kolidine* revidirana standardna cena) = 250 * 1,9 *41 (revidirana standardna koligina* prvabitna standardna cena (Odstupanje u utrosku Revidirana standidna kolitina * prvobitna standrdana cena = 250 "1,9 * 10 Prvobitna standardna kolidina * prvobitna stand. Cena 502" 10 Ukupno odstupanje u planiranju = 475 (N) - 250 (P)_= 225 (Ny0 K Bree. Odstupanje u planiranju — odstupanje u obimu trista Odstupanje u posloyanju — odstupanja u udelu na tréistu fs NALIZA corel (OD PRODAVE U PLANIRANJU| POSLOVANLU An]. str. 171 * Y cog Ce Px" OB HUR Ko Na osnovu sledetih podataka 1, Budetirana godisnja prodaja preduzeéa iznosi 400.000 kom i zasniva se na tréignom udelu od 20% ukupnog trei8ta, ‘; 2. Standardni dobitak po komadu je 3 din, 3. Stvami obim prodaje za analiziranu godinu iznosi 450,000 kom, 4. Ukupan obim tréista ze ove proizvod je 2.200.000 kom. 4 ¥ Ispuniti sledete zahteve: a) Utvrditi tradicionaina odstupanja u obimu prodaje, b) Utvrditi odstupanja u planiranju i poslovanju prodaje RESENJE a) Tradicionaino odstupanje u obimu prodaje (stvami obim prodaje - budZetirani obim prodaje) * Standardni dobitak po jedinici) = (450.000 - 400,000)" 3 50.000 (P) Ky +b) Odstupanje u planiranju i postovanju kod prodaje 1. Prvobitni budzet rezultata ex ante - Us ( budzetirani obim prodaje * dobitak po henge 400.000 *3 200.000 2.Revidirani budzet rezultata ex post ( preduzeée ocekuje da proda 20% od ukupno 2.200.000 kom, tj. 440.000) (evidirani obim prodaje * an ak jedinic’) = 440,000 * 3 = 1.320.000 3. Stvarni rezutat i" (‘stvami obim prodaje * standardni dobitak po kom) = 450.00 = 1.350.000 Oadstupanje u planiranju ( obimu tr2i8ta) = 1.320.000 - 1.200.000 120.000 (P) Odstupanje u postovanju ( udela na trzistu) = 1.350.000 - 1.320.000 30.000 (P) Ukupno odstupanje u obimu prodaje = 180.000 (P) Stvarni udeo na tr2istu 450,000) 2.200.000 = 20.5 %/ ye a IZVESTAJI ZASNOVANI NA ODSTUPANJIMA ie POSLOVANJU #08 L pueyelo# MER/IX onaverno#oucin OVAJ PRIMER! ey. se. 173 ove sledetih podataka v 1. Preduzece primenjuje standardni obraéun troskova i rezullati standardizacije su slededi: TDM’ jed 80,00 din (4 kg * 20 din); TDR /jed = 42 din (6 Casova *7 gin) 2. Prodajna cena proizvoda je 200 din + ? 3. Budzet proizvodnie i prodaje za 3, kvartal iznosi 2.500 kom,a stvamo je proizvedeno | prodato 2.850din 4. Tokom procesa proizvodnje morao se koristiti supétitut materijala, sto je nuzno dovelo do povecane iy potrosnje od 0,5kg po komadu proizvoda,pri cemu standardna nabavna cena supétituta iznosi 16,5 dinky 5. Stvami utroéak supstituta za ukupnu proizvodniju iznos| 12.450 kg, @ stvarna nabavna cena 18 din! kg s 8. Poboljganje vremenskih uslova u Ill kvartalu dovelo je do eliminisanja ustaljenog bonusa za nepovoljne uslove 00 0,6 din/éas, rad sa supstitutom je bio otezan pa je menadzment prediozio da se radnicima isplati samo za ovaj kvartal 8 din/éas umesto 7 din/ éas. Stvamo je placeno 18,800 éasova Ispuniti sledeée zahtove: ),Rripremit izvestajo usaglesavanju budzetirenog i stvamog kontribucionog rezultatapreko fonvencionalnih odstupanja kod materijaa i rada (©) Pripremiti slican izvesta} o usaglasavanju koriscenjem odstupanja u planiranju i poslovanju - ¢)Objasniti znacenje odstupanja u planiranju i poslavanju Assen P60 = Ola) | a) Usaglasavanje budzetirane | stvarne kontribucije preko Konvencionalnih dstupania 7) Budzetirani kontibucionirezultat = 200 - (80 + 42) = 78 |LUkupan by u | 1. Odstupania Povolina Klepovoljna 1.4. Odstupanje u obimu prodaje 27.300 1.2, Odstupanja kod materijala cons 2400,/ \ re atc00 ‘s10n Mp oon, rt pretpostavka: Nema odstupanja u ceni lzracunavanje nvencionaina odstupanja terial [cena (stvarno kupljena kolitina * standardna cena) -( stvaro kupljena kolidina * stvama cena ) = (12.450 *20) ~ (12.450 18) = 249,000 ~ 224,900 = 24.900 (P) uutrosak (standardna koligina * stand. cena) ~{ Stvarno utrogena koligina * standardna cena) = (2.850 “4 *20) ~(12.450 *20) = 228. ~ 249,000 = 21.000 (N) Le 8 m Be Y= (svar br. cas. rada* standardna cena) (evar br. cas, rada svama cene ) ® 18.800 *7) — (18,800 *8) = 131.600 ~ 150.400'= 18.800 (N) v efikasnost (standardni br. cas. rada (za stvamu proizvodnju)” stand, cena) ~{ stvarn br, cas. rada* A standarcina cena) = (2.850 °6°7)- (18.800 °7) = 119.700 131,600 = 11,900 N) S ‘J 3. Obim prodaje (Budzetirana prodaja * standardna kontribucija po jedinici) ~( stvarna prodaja * standardna kontribucija po jedinici = (2.500 “78) — (2.850 *78) = 195,000 ~ 222.300 = 27.300 (P) 8Y0 - dso) y R= Moo Pb) lzve8taj o usaglasavanju kori8cenjem odstupanja u planiranju i poslovanju | BudZetirani kontribucioni rezultat za stvarnu prodeju._(2850*78) = 222.300 4, Odstupanja Povolina —_Nepovolina 4,4, Odstupanja kod materijala Cenovna 48,887 50 Kollinska aap 253-500 1.2. TR ‘Cenovna - vrem. ustovi 8.550 Cenovna - material 25.650 Ukupna odstupanja $3,473.50 54,150 nesom ~% ni Kontribuciont 300-712,50) 1. Odstupania Povolina —_Nepovolina 1. Odstupanja kod materijala Conovna 18.675 Koliginska 6.187,50 1.2. 70R Cenovna - vrem. ustovi ° Efikasnost 13,600 Ukupna odstupanja 6.187,60 _32.275,00 26.087.50.N) V Stvarni koniribucioni rezulatat (221.587,50 - 26.087,50) 196.500 Kontribucioni rezultat po jedi jici 195.500 : 2850 = 68,596 din leracunavanje DWosoo -Odstupania u planiraniu eter — MOLE = 1. material (standardni trosak materijaal ) — ( Trosak materijala po sevidiranom standardu) cena = (2,850 * (4+ 0,5) *20) — (2.850 *(4+0,5) *16,5 = 256,00 - 211.612; 887,50 (P) { utrosak = (2.850 “4 *20) (2.850 *4,5 *20) = 228.000 — 256.000 = 28.500 (N) TOR ST erase 2a rematans uso (2.850 "6 *7) - (2.850 *6 °6,5) = 119.700 — 111.150 = 8.550(P) ae poteskoce sa alternativnim materijalom = (2.850 *6 *6,6) ~ (2,850 *6 “8) = 111.150 -136.800= 25.650(N) Lf Korigovani kontribucioni rezultat po jedinici ostyarene prodaje prodajna cena 200,00 diretni materijal 4,5 “16,5 74,25 direktni rad 6 *8 48,00 122.25 kontribucija 77.75 ain sloval terial ona = (12,450 “16,5) — (12.450 "18) = 205.425 ~ 224.100 = 18,675 (N) utrosak = (2.850 *4,6 16,5) (12.450 “16,6) = 211,612,5 ~ 205,425 = 6.187,5 (P) 2. TOR ena =0 \ fritasrost = (2.850 “6 *8) — (18.800 “8) = 136.800 - 150.400 = 13.600 (N) kontroina tacka kod ovog zadatka: izracunati_stvari Kontribucioni rezultat preko odstupanje u planiranju | poslovanju (198.500), mora da bude jedniak stvatnom kontribucionom rezultatu (195,500) izrecunatom preko tradicionaine metode, Ako nije tako, onda nije uradjeno dobro, Ovakav zadatak nos! 20 25 posna, ©) Analiza razdvaja odstupanja omogucava razdvajanjo odstupanja koje se ne mogu kontrolisati (odstupanja u planiranju) i odstupanja koja mogu kontrolisati pojedini menadzeri ( odstupanja u posiovanju) U ovom slucaju promena materia je bla neizbezna. Slicno tome nije se mogla pretpostavit 1i promena vremenskih uslova. Menadzment treba da obrati pazriu na odstupanja u poslovanju ~ Zasto je materjal placen 18 din, a ne 16,50 din; odstupanje u utrosku materijala su povolja mozda zbog pazlivjeg rada, ai to vodi manjoj efkasnosti - nepovolina su odstupanja u efikasnosti.c vans MENADZMENT Me Ow / kj. str. 50 ‘weenie otk 4 \V/ 1. Kompanija se bavi prodajom robe na veliko i zavrpSava poslovnu godinu sa 30junom. Podaci o gstvarenom prinodu za drugih Sest meseci prechodine i prvih Sestmeseci tekude godine su: Sest meseci predhodne Prihod ae Vil 360,000 vil - 420.000 Oe es ——— 600.000 x 540.000 xi 4 xil 40 cs ) ‘Sest meseci tekude godine ' 350.000 u 550.000 r it 00.000 | Vv 400.000 Q) v 500.000. , vi ~7800,000 UKUPNO 6.000.000 2.Potrazivanja ma dan 30.VI__ tekuce godine iznose 380.000 din. Iskustvo ou pogledu dinamike naplate potrazivanja pokazule sledece: Naplata u istom meseeu 60% v y eel eeeariemc |, oe Kaunplawa pobroavauyes Naplata u drugom sledecem ).-78%6 v kniizije9% umesto 10 pa prepraviti ponesto 3.Nabavna vrednost robe iznosi 60% prodajne vrednosti, Vrednost zalihna na dan 30.VI tekuce godine iznosi 840.000 din., od kojih_ se na zastarele zalihe odnosi °30.000 dinara. Obaveze prema dobavijacima na dan 30.VI iznose 370,000 din. rare a) polovina vrednosti zastarelih zaliha proda tokom jula meseca planske godine i to po ceni od 50% od prodajne vrednosti, a placanje se vrsi po isporuci b) vrednost zaliha svakog prvog u mesecu bude na nivou tromesecne prodaje i 2 Sea eS Tee ete cumate resciong 4.lzdavanja novca po osnovu fiksnih i opStevariabiinih troskova._za_sprva_ tri meseca planske godine planirani su u sledesim iznosima: vil 160.620 vi 1188000 i 158.400 5, Planirana je isplata dividend u septembru i martu mesecu planske godine u iznosu od po 40,000 din 6__Planirani su dodatna izdavanja novea na ime reklame i to u avgustu i septembru mesecu i to: 10,000 i 15.000 respektivno. Ova izdavania nisu ukijucena kod opstih trogkova. 7. Svakog meseca je planirana zamena opreme u iznosu od 3,000 din, Oprema se amortizuje tokom sest godina, 8, Preduzeée planira placenje poreza na dobitka u septembru mesecu i to u iznosu od 60.000 din, 9, Preduzeée je uzelo zajam od banke, aiji saldo na dan 30.VI iznosi 280.000 din., dospeva za placanje 30. septembra plasnke godine zajedno sa kamatom koja se obraéunava od poéetkajula po stopi od 12%. godisnje. 10. Saldo gotovine na dan 30.VI iznosi 100,000 din Ispuniti sledese zanteve: @) Pripremiti zve8taj 0 tokovima gotovine za prva tri meseca planske finansijske godine ) Izragunati saldo kupaca, dobavljaca i zaliha robe na dan 30.IX planske finansijske godine RESENJE a) lzvestaj 0 tokovima gotovine za prva tri meseca planske finansijske godine \ LPrimania gotovine od prodaje proizvoda Meseci Prodaja Primanja gotovine J - Avgust [Septembar \ ial "15 600.000 000 ] Jan 00.000 240.0001, faee372.000| so ui ; 360.000 |(a07 216.000 108.000 Siena ‘Avgust “¥'420.000 (07 5 252.000 [6/5 126.00 \) Septembar 600.000 (Wife 360.900 UKUPNO- ‘516.000 876,900 | 440.000 432900 | 522.000 518400 |WOstala primania 1. Nabavna vrednost zastarelih zaliha 2,Normaina prodajna cena 100-60 “30.000 3, Prodajna vrednost 50% 50.000 ULPlaéanja dobaviacima AY10. jula- prenet saldo B)10. avgusta - prodaje u julu 360,000 ._ g Nabavna vrednost predate robe (troskovi prodate robe) (60%) 216.000 © manje: Pocatne zallhe ~ (840,000, ® manje: Zastarele zallhe 5 — 30,000 7 - ~UW | (810.000)/ Peal dodati: Krajnje zalihe 60% (420.01 ol dy ccoey 36.000. ar Placanja po osnovu nabavke predhodnih meseci 2 F 6.0 Vill oot > Ukupna placenja u toku avgusta ? 342. Pieloese Ars ©)10. septembra - prodaje u avgustu : manje: Pooetne zalihe Kosaaeeh dodati: Krajnje zaline 60%'t600/000+540.000+480.000) Pla¢anja po osnovu nabavke predhodnih meseci ? Ukupna placanja u toku avgusta 7 : a 00 fy =Xyoo euatetotovie _ 989 Coo¥MY- =B4GOO|ly = 809 Woes oahucd =k ueD ro Nabavna vrednost predate eso prodate robe) (60%) ¢ Sul Avgust —Seviember] oye Primanja: oF a _ [Fiteara af aaa si6000 ge WES seo} Primanja od prodaje zastarelih zaliha 25.006 t % Usuona primania | sxs00 [Sioa Been SIUC szedao Placanja Ze sl Placanja dobavijacima (470.000 | 342.000 1 288,000 s Placeni troskovi - (460.620 118.800 | 158.400 |-~ \ || Platene dividends 7 = 49.000 | Placene naknadne reklame -| 10.000 716.000 J) Rapitatnt iedacr 73.000 <= 3.000 3.000 Placen porez na dobitak = = 60.000 ajar od Banke : ~ [WRF GOO re 5 ts” Ukupna placania | sages 473,800 852.600 piso SYLGLO Neto gotovinski tok (prilivi Jodliviy 1 1.380 41.800)" N (334.400) Saldo predhodnog perioda {J 400.000 101.380, 59.580. Suficit / deficit A] 101,380 59.580 WN (a74.820) XN Yuet do kupaca et ss Qg- (x pred avg od 420.000 ((0-G0-50 IN brodaje u septembru od 600.000 (70 ~(0) +=240.000 ? / * Saldo kupace 282.000 | Saldo dobavijaca ‘ {\._ Za 10bu kupllenu u septembru placanje ce bit izvrseno u oktobru, i predstavljace saldo dobavijaca. U septembru je kupliena roba za prodaju u decembru u vr. od 60% * 400.000 = 240,000 s Saldo zaliha Krainjezalne na datum 30.sept, predstaviiace prodalu za oktabar, novembari december, po nabavn) vrednost. 60% od (540.000+480.000+400,000) = 852.000 LC/ : ~ Y 4Hina 41, Dugoroéni bankarski kredit u iznosu od 5.000. we we y 1 Preduzete aK. Cn We kapitala: KR Vv x din, ikariatnom stopom ad 9% godine, 2. Duzniéke hartije od vrednosti u iznosu od 6.000.000 din. i kamatom od 12% godignie i 3. Obiéne akcije u iznosu od 39.000.000 din. i cenom od 15% godisnje Na osnovu ovih podataka utvrditi proseénu cenu kapitala, RESENJE Dugoroéni izvorifinansi_tznos __Kooficijent uéeSéa_Cenau% Ponder. cenau % Bankarski kredit 5.000 0,10 9 0,90) {s000te0150.0005 (0109 Duzniéke HVO- 6.000 012 12 1,44) ‘Obiéne akeije ss 00 (ay wT 5 11,70 U~ Uiypijo 50.000 14,04 % 4, REZIME BILANSA STAI RACIO BROJE OMG sledatin podataka a Oe 4 “a * 1, REZIME BILANSA STANJA (U 000 DIN.) 20x 20x0 Osnovna stedstva (nkv, sv) 130.000 Obrina sredstva 74.000 rat. hartje od vrednosti 42.000 Potrazivanja 29.000 Gotovina 3.000 SK. Kratkorotne obaveze 46.000 Obaveze iz poslovanja 36.000, Obaveze za porez 10.000 gs Neto obrina sredstva 28.000 ‘Ukupna sredstva umanjena za kratk obav. 158.000 Q _Dugoroéni osigurani zajam uz 5% kam. 40,000 a Sradstva umanjena za ukupne obaveze 148,000 Kepital 118.000 Obiéne akcija (0,5 po akc.) 36.000 Prioritetne akcije( 8% 1 po akc.)— —— 25.00% Premija na akaje (em.prem) 17.000 Revalorizacione rezerve ~ 10.000 Nerasporedjeni dobitak 31.000 |UMARNI BILANS USPEHA 20X1 ‘A) Prihodi od prodaje 209.000 B) Nabavna vrednost prod, robe 157.000 Zalihe robe na poe. 37.000 29.000 Nabavke u toku godine 162.000 159.000 Zaline robe na kraju ~(42,000) 487.000) ©)Bruto dobitak 52.000 D) Rashodi poslovanja 25.000 Kamata * 2.000 2.000 Amortizaciia 9.000 9.000 Ostall rashod! 14.000 11.000 E) Neto dobitak 27.000 F) Porez na dobitak 40.000 ) Neto dobitak poste oporezivanja —. 17.000 H) Raspodela neto dobitka ° 8.000 Dividende na obicne akoje 6.000 8.000 Dividende na prioriteine akelle@ 2.000 2.000 1) Nerasporedjeni dobitak ‘3.000 Ostali podaci 20X1, ‘Tréiéna vrednost obicnih akcija “padoy Trdisna vrednost priortetnih akcija 0,80 Osigurani zajam sa 5% kamate (nomin. vred.100) AB . 139,000 65.000 37.000 23.000 5.000 85.000 55.000 10,000 go 139,000 40,000 98.000 99.000 35.000 ~25.000 17.000 —22.000 196.000 154,000 45.000 22.000 23,000 10,900 13.000 7,000 6.000 20x0 1,95 4,02 ueAspuniti sledete zahtove: }, lzracunati racio ukupne dugoroéne zaduzenosti prema knjigovodstvenim i t-iénim vrednostima, a lzraéunatl racio opterecenosti otplatom duga (kamatna zaduzenost), 4.) Utvrit racio pokriéa kamate | prinos od kamate po tréi8noj ceni akcija, > 70000 9044 i 3) Utvrditi dividende po akcji, Z ) Ovrati pokrivenost dvicerei, “2700. 0/0 C75 Uivall nos ra ahicence xy #4000 ~ 25000 + 2/000 .) Utvrditi prinos na obiéne akcije, 118 000 —25000 4 SOOO - os - 000- 34000 ©) Utvrditi zaradu po aki i one — 19000 POI FE 2 (0. Utvrditi racio cena/zarada SENJE aduzenosti viasnickog kapitala (Sopstveni kapital ~ prioritetne akcijd) QU, > RZSK= (prioitene akcje + dugorocni dugovi)/(obiéne akcieT ‘i Y /a)knjigovodstvena vrednost 20X1 ) (25.009. 40.00 ya =o 9,90 % [ ‘ealigovedstvena vrednost 20X0 = (25,000 40.0085 99.000 - 25 007 87.80 % irzisna vrednost 20X1=((0,8°25.000}+1,08°40.000)/(2,04*70.000))*100=(20.000+43.200y- raigna vrednost 20X0 =((1,02 * 26.000) + (1, 16" 40.000} / (1,95 70.000)) “100= 52,7 % ikupna zaduzenost (zaduzenost kapitala) ”(sopstveni capital + dugorocn’ dugow) = (priortetne ekoije + dugorosni dugoviy’ Ukupan dugoFeéni capital jigovadstvena vrednost 20X1=((25.000 + 40,000)/(118.000+40.000))"100=65.000/158,000= 41,10%- — govodstvena vradnost 20X0=((25,000 + 40,000)(98,000+40.000))*100=65,000/139,000= 46.89% (0.8 * 25.000 + 1,08 * 40.000), 2,04 * 70,000 +(0,8 *25.000 + 1,08 * 40.000) = 0,000 + 43.200) / (142.800 + 63.200) = 30,70% i Se {rdibna vrednost. 20X0= ((1,02*25.000)+(1,16"40.0 (1, 5°70.000)+(1,02"25.000)+(1,16*40.000))"100 = (71,9001 (136.500+ 74.900)) “100 = 34.6% a racio optereéenosti otplatom duga (kamatna zaduzenost) {OKD = kamata na dug / poslovni dobitak pre odbitka kamate i poreza = Xt = (2.009 + 2.0009 (27.000 + 2.000) “100 13,8 2: \ Pass aoaan 9 990)! O72 209) uv 20X0 = (2.000 + 2.000) (23.000 * 2.000) *100= 8% * 25.0002 - Q) 8.0%; L~ * papomena: kao sto se ponte ako .800=44, y NV le Wetreju kao dug kod racia zaduzenosti Kapital, njhova dvidenda se tetra kao kemata na dug ge \ayrscio pokriéa kamate K 20X1= posiovni dobitak pre odbitka kamate i poreza / placena kamata = (27.000 + 2.000) /2.000 = 14,5 puta = ovde sene utiucue dividends o ‘OK 20X1= procenat kamate primenjen na trzi8qu cenu duga = 5/1,08 = 4,6% oars i : 20 O71 po akeii % neto dobitak posle oporezivanja ‘ 'U. 20x1 = (17.000 2,000) 6.000 = 2,5 puta |20XC 13,000 - 2.000) 5.000 = 2.2 puta ~~ Yv rinos od dividendi = Dividenda re ail tekuéa cena akeije “100 ,086 2,04 100=4,2% 3.8% ° 20X0 = 0,074 1,95 “10 rinos na viasnicki kapital jonih akelja) “100 ‘0X1 ie (dobitak posle oporezivania i prioritetnih dividendi / sredstva viasnika cP (sopstven capt (17.000 - 2.600) (118.000 - 26.000) 100 = 16, 10% Ce 4 \20x0 = (( 13.009 - 2.000) 1 (99.000 - 25,000)) 100 = 14.9% Zarada po akeiji = dobitak posle oporezivanja| priontetnih divided brojobicnih akelia 20X¢ 13.000 - 2.009) / 70,000 157 po akeiji \ 10.Racio cena / zarada = tekuca cena akcije/ zarada po akelji 20X1 = 2,04 / 0,21. .5 puta 20X0 = 1,95/ 0,157 = 12,4 puta capital obiGnin koja)St WA yl amy * 1, Prinodi od prodaje 10,000,000; Fiksni troskovi 2.000.000 i Varjabil troskovi 4,000,000, 2. Emitovano je 9.000.000 duznickih hartija od vrednosti po nominalnoj vrednosti uz 10% kamate na godisnjem nivou, 2 lida ie a nef none 3. Porez na dobitak preduzesa placa se po stopi od 40% i ee 4, Povecanje prihoda od prodaje od 10% os ee ase Ce Ispuniti sledeée zehteve: lage een Bice a) lzredunatl efeket paslovnog leverage-e, tee pot hy Of poble okt ot kit VARY ) Izracunati efekat finansijskog leverage-a, Tenercl® } ©) Izragunati kombinovani efekat leverage-ai FAYE I sor fu ) Analitiék’ interpretirati dobijene rezultate. benute RESENJE Prvobitno Posie promene Razlika Prihodi od prodaje 10,000.00 11,000.00 1,000,000 Troskovi Fiksni (2.000.000) (2.000.000) - Varijabilni (4,000,000) (4.400.000) (400.000) Dobitak pre odbitka kamate i poreza 4.000.000 4.600.000 600.000 7 Kemata (900.000) (900.000). Dobitak pre poreza 3.100.009, 3.700.000 600.000 Porez na dobitak 40% X$4\ 00-099 (1.240.000) + 1.480.000) (240.000) Neto dobitak 1.860.000" 2.220.000 * 360.000 )_efekat poslovnog leverage-a = procentuaina promena dobitka pre kamate i poreza / procentuaina romena prihoga = (600.000/ 4.000.000) / (1.000.000 / 1.000.000) = 0,15 / 0,10 = 1,51 180% b)_efekat finansijskog leverage-a = procentualna promena neto dobitka (nerasporedjenog dobitka )/ procentvalina promena dobitka pre kamate i poreza = (360.000 / 1.860.000) / (800.000 / 4.000.000) = 0,19/0,15 = 1,27 ili 127% ) Sefekat kombinovanog leverage- procentualna promena prihoda = (360.009 / 1.860. Ne 1.000.000 / 10.000.000) = 0, 19/0, 10 = 1,911 190% ( 1,5* 1,27 9 ili 190%) CULM oo we \ DOBRO otc BICE NA Man cBe8 aa knj, str, 400 ija, Kojom upravia vlasnik oe Nase imu muziBke Uredjaje i prodaje ih preko. \ f / | We procentualna promena neto dobitka(nerasporedjenog dobitka ) / specijaizovanih prodaynica, uveéala je u 2007. godini nagio prodaju. Viasnik je zadovoljan performansama kompanije, dok su pomoénici sumniiéavi da je kompanija posiovala preko finansijskih moguénosti jer se pribizia maksimaino mogucem dozvoljenom moguéem prekoraéenju raéuna u banci kgj iznosi 60,000 evra, Aalizrejuti inansijske izve8taje ove kompanile za 2006. | 2007. godinu pomoénici proveravaju sve aspekte upravijanja obrinim serdstvima Na osnovu sledetih podataka 2 X-OBRYEAIS ste 1 Bilans uspeha {u 000) 2006 2007 Prihodi od prodaje 2.400 3.200 Cena kostanja prodatih proizvoda 850, 4.200 Bruti dobitak 7.560 2.009: Drugi troskovi psoslovanja 640 813 Postovni dobitak 910 7187 Rashodi na ime kamate - 3 Dobitak pre oporezivania ‘910 1184 Porez na dobitak 200 234 Dobitak posle oporezivania 710, ‘950 Dividende 210 250 Nerasporedjeni dobitak 600 «7002 Bilans stanja ( u 000) 2006 2007 Osnovna sredatva (neto) 1.800 2.400 Obrina sredstva: 11050 11235 Zeline gotovih profzvoda 300 475 Zalihe komponenti 100, 150 Kupei 350' 00h 4c Gotovina snp 400) 6/2 Aktiva 2.850 3.635 Kratkoroéne obaveze 400) 485) Prekoradenje 7 46 Dobaviaéi 300 400 Ostale obaveze 100 40 Neto sredstva 2.450 Akcionarsk kapital 2.450 3.150 Obiéne akorfe 1.000 1.000 Akumulrani dobitak 1.450 1.450 Pasiva 2.850 3.635 3. Za poboljéanje efikasnosti naplate pottazivenja kompanije kompanija ce povremeno kori faktoring sa procenjenim efektima: a. Smanjenje tro8kova administracija za 15.000 evra; b.Pretpostavijeno smanjenje broja dana naplate na 40 dana i c.Troskovi usluga naplativanja pice 1,4% od naplacenih potrazivanja 4. Kori8¢enja pozajmice od banke je moguée po kamatinoj stopi od 12% godisnje |spuniti sledese zahteve: ‘.Analizirati stanjeobrtnih_—sredstava_ i utvrdite © dali je ova_—_‘kompanija posiovala iznad_— mogucnosti_ kroz —kjuene—racle-—performans|. = |_—_—‘likvidnosti sistgmatizujuci performanse na: Performanse na kojima se zasniva zadovolistvo generinog direktora Performansc koje su pogorgane i c.Performanse koje pokazuju povetanje profitabilnosti na &tetu likvidnosti 2,Predloziti moguée poboljSanje upravijanja obrtnim sredstvima RESENJE 1. eee na kojima se zasniva zadovolstvo genéralnog direktora Ostvareni posiovni dobitak 1.187.000 eur 2 Vig. Povetarje pivea od prosjo za 28% 3200 /IUOO LAOO = \33B%_ BBA “a Povetanje bruto dobitka za 29% Jeo tes, X 190 = {09 08% nt#/5 p iS: Povecanje poslovnog dobitka za 30 % 512 Y490 OO b-Pagortane performance an bB0 [100 HOE So/s100% f JY Bruto marza se smanila sa 64,6 % na 62.5% fruto dobitakiprnod) ov Ve ooxioo “Mee /3200 9 Neto maréa se smanjila sa 37,9 % na 37,10 % (neto dobitak /prihodi) WO) jitabinost poveéana na stetulikvicnost Sain nie za 250000 er! predic ec ita prokrtara 290.009 - MOCO Poslovni ciklus se povedao sa 96 dana na 136 dana ‘\-\ |, rz Berd dari oglu eivaca ge povetao sa 120 nai gana 4O/SOX A6=1¥9. Udiflene 36-My Period naplate petrdetvanja se povetao sa 53.na 68 danay/20~/%400 XX» GeUPSLOOY BOI Perod dr2anja Komponenti sa poveéao sa 43 na 46 dana yioolgiorser 1 ASO/ Yoox 36° U zalihama i potrazivanjima je vezano 475.000 evra aise ods na rethodn, go Racio tekude likvidnosti sa pogoréa0 sa 2,6 na 2.5 MOD/4OO 1 — 12%5/ Gad Racio ubrzane likvidnosti je smanjen sa 1,6 na 1.3 X/ <(v/4yOo 4 6/0/4eS Zajedno sa opadajucim marzama, ovo su tipicni simptomi Kompenija koja posluje préko finansijskih moguenost Poslovanje preko finansijskih moguenosti je tommin koji se koristi za kompanije koje izuzeino brzo Povecavaju svoj obrt pri cemu nemaju dovolino kapltala kao pokrice, Ovakve kompanije cesto nisu u ‘mogucnestiil_nisu voline da pribave dugorocni Kapital i sioga imaju tendenciju da se vise oslanjaju na kratkorocne izvore kao sto su dobavijaci i prekoracenja u banel Megjutim, ova kompanija ne pokazuje sve znake posiovanja preko finansijskih mogucnost ime koje posluju preko f.m. obicno povecavaju period izmirenja obaveza, ali u ovo} kompaniji je taj period nesto skracen sa 129 na 122 dana. Le ‘ Oct vou) \ 8% act pr J lupei toeWith firme .... dbicno imaju porast zaduzenosti, a u ovoj kompaniji| dalje nema dugorocnih finansiranja putem zaduzivania ~ =». obicno imaju izrazit porast racia obrta sredstava, a kod ovoe kompanije postoji blagi porast sa 0,98 na 1,02 zbog toga sto je povecanje prodaje praceno povecanjem osnovnih sredstava_ sto ukazuje da se povecanje autputa vrsi planski Ukratko receno, u ovo} kompaniji postoje indikatori ko] ukazuju da se posiuje preko finansijskih Hmogucnosti ali negativni efekti nisu drastioni. Giavne oblasti o kojima treba povesti racuan su potrazivanja i upravijanje zalihama. IZRACUNAVANJA BRUTO MARZA 4.85012.400 84.6% 2,000/8.200 62.5% y Nero iaReA Stosay = Srges’ | Haraaey SPS Oakr Sreasravn Baooeato O68 Samatso 02 RAC TERUEE LRVDNOSTI ‘oenaoo- Ss tars 2s acto Ubzane UicONOST soso ip Siowes-— 43 BERIODNAPLATEFOTRAZWANIA ——Sn200.385 by Sosa fa PERIOD PLAcAWABOBN/LACKA ——Sonaapraes (“aly fgorano see 2a PERIOD ORAWAZALA(Goonp) apnmsoraes (20M Suragorare Tesh PERIOD OREAWAZALINA fomperene) —tonesocses 5 tearaoosee ie postovnr onaus : ‘ = | 44 ees 36 79 “buduci da na nisu poznati iznosi nabavke, cena kostanja prodatih proizvoda je koriscena za izracunavenje periode drzanje komponenti perioda placania debavjacima, Preduzete prema pogorsanim performansama profitabilnost i perfortnansama o pogorSsanoj lkvidnosti ‘oprvadan je zakljucek da kompanija poslyje iznad finansiiskih mogucnosti 277? 2, Prediozi za poboljanjo upravijanja obrtnim sredstvima .Peveéati limit na bankovniom raéunu jer je iznos od 0.000 evra mali za ovaj obim postovanja ~~ ilu finansiratiz Kapitala viasnika i duaoy ih razlo 4. preduzete nema dugoroénih dugova 2._ posto se radio proizvodnaj frmi verovatno je da su osnovna Sredsiva (2.400.000) zemiiste, Objekt: | masine, st moz biti garancija za dugorocno zadusivanie il.” 3._transferisati prekoraéenje na banéinom raéunu u kredit zoog smanienja kamate i poboliganja \, likvidnosti .Smanjiizalihe gotovih proizvoda jer ima reainog osnova, 4, za specijalizovane i visokokvalitetne proizvode nema razloga da budu na zalihama u vrednosti koja pokriva 3 meseca prodale i za takve proizvode obiéno kupci najéesée Salju porudzbine 2. Preduzece nama zaliha nedovréene proizvodnje Sto govori o tome da je period proiavodnje minimalan, moguce je uvesti JIT (tacno na vreme) sistem za gotove proizvode i proizvoditi za poznatog kupca 3.__cak I smanjenjem vremena dr2anja gotovin proizvoda na 30 dana bi se oslobodilo gotovine za problizno 375.000 evra (475,000 * 114/144) .Proverti poliiku drZanja zaliha komponenti jer: 1. dranje velike koligine zaliha je posiedica slabe ponude i treba ih kupovati kada su dostupne jer bi nestadica na tr2istu dovela do toga da ih preduzete ima za 46 dana 2. negativna posledica drZanja veéih zaiiha vodi vecem riziku od gubitka, o8tedenja i sl. 3._| pored mogucih negativnin posledica, koristi su vece te kompanija treba povetati zalihe komponenti e.Smaniiti period kreditirania kupaca iz sledetih raz! 1. Period naplate je povetan sa 53 na 68 dana 2. Ne preterai sa ublaZavanjem kreditnih uslova i upoznati kupce sa njima 3._ Intenzivirai politku naplate recimo prodajom i u nespecijalizovanim prodavnicama jer je kvalitet repoznattjv 4. treba koristitfaktoring u cillu pobojéanja naplate jer se ne moze posti¢i uspeh sa zaposijavanjem struénjaka za kontrolu kreditne sposobnosti, Neto efekta troskova faktotinga bio bi 343 evra godisnje. 5. Poveéanje broja zaposlenih zbog poveéanog obima posla Efekti od uvodjenia faktoringa? NAUGITI FAKTORING ~ BICE NA ISPITUIII! Smanjenje perioda naplate za 28 dana (68-40 dana) | 7) — Smanjenje potrazivanja za 245,479 evra ( 28/369)" 3,200:000) \_/ } Ustede na kamatama 29.457-(.12%"245.479)~ U8tede u administrativnim troskevima 15.000-evea | Troskovi usluga faktoringa 44.800 evra (1,4% * 3.299.000) Neto tro8kovi 29.457 + 15.000 - 44.800 = 343 evra | Pretpostavijeno smanjenje perioda naplate od 28 dana je vito vazno za faktoring aranzaman, Dogovor se zasniva na koristima | troskovimea, PahensRO x pteti0.# weht-yy7 gow Mabe ara ulaganje u proizvochu elektronskog alarma sa ofskivanim tedgrim vekom od § godiina. Vi se pojavijujete u ulozi novog direktora. Pro vas su zakludil da projekat ne treba realizovat jer Je procenjene raéunovodstvene stopa prinosa samo 12,3 %. Na osnovu sledegih podataka ‘A)Predlozeni projekat Godina o 1 2 3 4 5 4. Investicija u osnovna sredstva 4.500 / 2 lnvesticje uobrina sredstva = _ 300400600 600700700 3. Prihodi V3.500_ 4.900 5.320" 5.740 5.320! 4, Tro8kovi direktnog materijala 835760" 900 «1.050 900 5, Troskovi direktnog rada 1.070 1.500 1.800 2100 1.800 6, Ops tro8kovi proizvodnje 50 100100100» 100 7. Kamata 576576578576 8. Amoriizacija 900900900 ___900 9, Ukupni rashodi 3131-3826 4.276 4.276 10. Oporezivi dobitak 369.. 1074 4044 1.014 11, Porez na dobitak 129376365355 12. Dobitak posle poreza 240698679859 Ukupna pocetna investicija je 4.800.000, Prosecni godisnji dobitak posle oporezivanaj je 591.000», 8) Sladeta su oéokivanja rast prodajnin cena, obrtnih sredstva i opstih troSkova proizvodnje po stopi od 5% rast TDM i TOR po stopi od 10% Poteske olaksice po osnovu kapitalnih investiija od 25% na neto veednost osnovnih sredstava stopa oporezivanja dobitka je 35%, | placa se u prvo) narednoj godtni — nema ostatka Vrednosti osnovnih sredstava na kraju pet godina realne cena kapitala posle poreza iznosi 8% godisnje, @ cena kapitala posle oporezivanja uz Uvazavanje efekata infiacije je 15% godisnje. 7. primanja i izdavanja se realizuju na kraju godine osim onih u nultoj godini Ispuniti sledese zahteve: 4. proceniti neto sadaénju vrednost projekta uz navodjenje svih pretpostavki 2. izragunajte intemu stopu prinosa 3. wobraéune ukljudit efekteinflacije , At EI RESENJE ag i 304 ‘A) Postupak obraéuna 19 3A a. Odrediti obaveze na ime poreza / b. Odrediti druge elemente gotovinskog toka 14 bY 6, Diskontovati tokove po stopi uve¢ano) Za inflaciju 494 Ur 2 ¢ a) Utvrdjivanje poreskih obaveza 5 oo as Elementi 1 2 3 4 / sy Phoatnease sondine . Sari aut, aod agit V/ arp MOT 144 TDR 10% godisnje ATI“ ~ 1818 / 2308 3.075 2.899 Ostali troSkovi proiz. 5% 5 110 Way 1220 128, Neoporezivi deo kap. Inv. 1425) Bae" 633 a7 .823 Oporezivi dobitak A she 1.726 1.816 U/ 1.768 B01 1 Porez na rezultat 35% - 251 604, 636 80> Sia iu Y Uy ee sin yo WA~ | rare ostoye {40s NN Oo Ps = IE cee e ss ag ERM Boke yedou VE TOM 10% godisnje Say wn 1198/1537 f| Utvrdjivanje poreskih sows) Godina Nabavna vrednost 0. s Poreska olaksica 1 4.500 (x25%) 1.125 2 3.375 844 3 2531 633 4 1.898 475 5 1.423 ~ 1.423 (neoporezivi saldo usaglas Pretpostavija se da se olaksice po osnovu neoporezivog dela kapitalne investicije prvi put korist u prvoj {godini I dae olaksica p_neoporezivog salda usaglasavanja iskoriscena u godini 5, ‘Amortizacia je zamenjena olaksicama po osnovu kapitalnih investicja — Kamata se ne oduzima jer je ukiudena prilkom utvrdjvanja diskontne stope uveéane za efekte inflacje b) Diskontovanje novéanog toka 0 1 2 3 4 5 Prilvi . Prihodi od prodaje > 3.675 5.402 ~ 6.159~ 6977 ~ 6.790 ~ Odivi TOM : See 807 1.198 1.837 1.449. TOR + ANTS 18156 2396 3.075 2.899 Ostali tro8kovi proiz.** - Osnovna sredsiva 4,500 Be MOL tes Me aL / Obrina sresdtva"** 300 120% 1381.4 144% sent Gr Vv Porez 256 604636 ey. 312, / e Neto tok gotowir /(4.800) 1.738 2.18: 41,704 1.461 = leto tok gotovine (8800) U8, ar at Diskontni faktor 15% 0,870 756 ),658 0,572 0,497 0,432 Sadaénja vrednost (4800) 1.512 /1.650 L1.119.L 830 61 296 1 (135 Neto sadaénja vrednost 6.376 - 4.935(4.800H135) © 1.441, fako da bi na bazi ovih izracunavania pritwatit projekat, SOF +NES # Mr Io 4AM ga04 (26 LL p= ~ kamata se ni ovaj put ne ukljucuje. neophodno je inkrementalno ulaganje u obrini capital svake godine. *°*° nakon korigovanja za efekte inflacije ono je: ok. Godinad 300 ¥% J Godina 1 (400x1,05}-300\/" lo = S00 Godina 2 (500x1,05"} (400x1,05) ~ [to - Boo Godina 3 (600x1,05°)- (500x1,05") (eit 4 —/)lo— Ge (700x1,05%}- (600x1,05%) 58 | ~"4y 484-040 (700x1,05")- (700x:1,05") Pretpostavijeno refundiranje obrtnog kapitala (700x1,05”) Godina neto = (851) 4) Izraéunati interne stope rentabilnosti Goa, Gotovinski —_Diskontni sadainja—_Diskontni sadasnja Se 108 tok __fak.20% _vrednost__‘fak. 27% —_vrednost , 0 (4800) (800) (#800) 1 AVS | oesa | aaa 0707 % 2 2183 0,694 15151 062 1353.~/ s 1701 0,579 0,488 wv ‘ 4 1481 0,482 0,384 887 5 2546 0,402 0,303 m/ 6 (312) 0,336 0,238 aN ff SA Neto sadaénja vrednost 5 . Diskontna stopa bi morala da se promeni sa 15% na priblizno 27% da bi neto sadasnja vrednost iznosila hula Ovo je proema od 80% SeS0~ O05 (Kadowtes)- Kie-/ MVE XK ote V/ a 4 1. Komapanija razmatra moguénost nabavke jedne magine sa kojom se mode zadovoliti buduéi plan Prolzvodnje i vrSi izbor izmedju magine standard i magine de lux. Nabavna vrednost modela standard 'znosi 50.000 din., a modela de lux 88.000 din, pri tome se zahteva promptno pla¢anje. 2. Obe masine zahtevaju input obrinog kapitale od 10,000 din. u toku radnog veka i nemaju ostatka vrednosti 3. Ekonomski veka trajanja magine standard je 4 godine, a maéine de lux 6 godina. 4, Prognozirani neto tokovi gotovine su za masinu standard ; 20.500 za | godinu, 22.860 za Il, 24.210 za lll 123.410 za IV godinu. x Prognozirani neto tokovi gotovine su za maéinu de lux : 32.030 za I, 26.110 za ll, 25.380 za Ill, 26.940 2a IV, 38.560 za Vi 35.100 za VI godinu. 6. Diskontna stopa za maginu standard je 12%, a za maéinu de lux 14%. 7. Finansiranjo nabavke jedne od ovih masina izvrSiGe se puter zajra po fiksno] kamatnoj stopi od 11% godisnje, 8. Gotovinski tokovi se oporezuju po stopi od 35%, a obaveze po osnovu poreza plataju u prvoj narednoj godin 8, Na investiju se primenjuju poreske olakéice me bazi opadajuteg godisnjeg salda Ispuniti sledete zehteve: lzraéunati poreske obaveze za svaku ma8inu uz uravnotezerje salda tevrSiti projekciju gotovinskih tokova za svaku maginu, ako se obrini kapital odmah oslobadja Obragunati period povrataja za obe masine, Obragunati neto sadagnju vrednost za obe magine, Argumentujte odluku © kupovini jedne od ovih magina imajuei u vidu da magine imaju nejednek ekonomski vek trajanja i rizik, pretpostavljeno neogranieno ulaganje, kao i sadaénja vrednost anuiteta za masinu stnadard 3,037 din., a za masinu de lux 3,889 din, | f) Ako preduzece ima moguénost da masinu standard pribavi na izing uz godi&nju ratu od 15,000 din, bez troskova odréavanja procenite dali je racionaino doneti ovakvu odluku imajuci u vidu da i finansiranje kupovine magine treba izvrsiti iz pozaimljenih izvora, uz uslov da se placanje lizinga vrsi na potelku godine, RESENJE a) Obraéun poreskih obaveza: Godine 1 u i Voy vi ) Masina standard Gotovinski tokovi 0.500 2.860 (44.210 ) 63. 410 iy Neoporezovani deo 12.5 3757 1.094" Oporezivi deo investicje 8.000 713.485 97.1797 2.318 \J_ Poreske obaveze 35% 2.800/4.720 6.013 “811 ‘ 12500 =80.000%025% : 50000-24008 £21004 wae s ao3h Godine | 1 ‘il Vv v vi Sina de tux 4 Gotovinski tokovi 32.090 26.110 25.380 25.940 38.560 95.100 ‘ 2,000 16.500 12.375 9.281 6.961 _ 20.883" Oporezivi deo investicje (G87 9.610 13.005 16.659 31.599 14.217 Poreske obaveze 35% 4 3.363 4.552 6.831 11.060 4.976 188.000 x 0,25 % = 22,000 88.000 - 67.117 = 20.863 * ukjjucujuct poresku olaksicu pri uravnotezavanja salda b) Projekcija (prognoza) novéanih tokova God 0 I Wom wy 7 Masina standard Investicja ~/(60.090) Obrina sredstva (10.000) 40.000" V Gotovinski tokovi 20.500 22.860 24.210 23.410 \/ Poreske 1% 2.200) (4.720) 46.013)(611}-” Neto tokovi (60.000) 20.500 20.060. 19.490. 27.307 (811). Diskontni faktor 12% 0,893 “0,797 *0,712 0,636 ~0,66 Sadasrja vrednost (60.000) 18,307. 15.988 13.877 17.424 (460) Period povracaja je priblizno 3 godine (18.307 + 15.988 + 131877 = 48.172) | Neto sadaSnja vrednost §.136= 65.596 ~ (60.000 + 460)God. ° 1 u mow oy vl Maina de lux / Investicia (88.000) z Rite / Obrina sredstva (10.000) 10,000" Gotovinski tokovi 32.030 26.110 25.380 25.940 38.560 35,100 Poreske obaveze 35% (3.511) (3.363) (4.552) (5.831) (14,080) (4.976) Neto tokovi (98.000) 32.030 22.599 22.017 21.388 32.729 34,040 (4976) Diskontni faktor 14% 0877 0,769 0675 0,592 0519 0,456 0,400 Sadasnja vrednost (98.000) 28.090 17.379 14.861 12.622 16.986 15.522 (1990) Period povracaaje pribizno 4 godine (28.090+17.379+14 861+12.622= 72.952) | / Neto sadasnja vrednost 5.510 = 105.600 - 99,990 V *pretpostavija se da se obrini kapital odmah oslobadia, 2 Neto sadasnja vrednostso = Neto sadagnia vre Sadasnia viednost anuitela (beskonaéna) Diskontna stopa za PAGO WECM | Standard:Neto sadaénja vrednost oo = §,136/3.037/0,12 = 14.093 din, os) De lux: Neto sadatnja vrodnostoc= 5.510/3.8800,14 = 10.120 59.877 ; 12.475 masinskih Casova = 4,80 dir ~ rae ee ee ae c~ !) opsti troSkove po jedinici na tradicionaln naéir [A 4,8 * 125, 00 600: 500 nes 8418+ 1250 = 6.000%, 6.000: 5.000= 12 Af C4,8° 600 2.880 ue 2.880: WF 4.8 * 40.500 = $0.400.// 50-400: 7.00 Va summa 59.88 . e) stope pokretaéa troskova trosak po pokretanju procesa 4.355: 17 (146#2+8) ) a trosak po narucivanju 4.920 :40 (144+ 24) ee trosak po rukovanju mat. 7.580 : 27 (2+10+G+12) = 281 aw trosak po rezervnom delu 8.600 : 12 (2+5+1+4) = 717 4 of aktivnosti pokretanje narudzbe rukovanje —rezervni_ —masinsko —ukupno bro] trosak out pee cone Sot aa ge, KE ie ale A 1°256 + 1192 + 2281 + 2TiT+ 125*3_ 2.819 :500 = 5,64 | 5 deh/leormyce, CISFGILS UY = 4 94 B: er256+ = 4192+ = toeT+ «= S717 + ~—1250°3 12.449 :5,000 24 c: 22564 = 1192+ ae1+ 717+ ©6003 4.064 600. = 6,771 D: B256+ — at9z+ «TP 281 + a7I7* © 10.500°3 = 40.556 :7.000= 5,79 h)poredjenje Cbracunom po aktvnostina prise se vise toskova poizvosia A.B G, a manjeprizvodb neds Ste to stca tracconaino| mata facinovodeva psi Wonkola’ Obra eokre ea aktivnostima se preciznije izrazava trosak, buduci da povezule troskove sa resursima upotrebljenim za proizvodnju svakog proizvoda. Stoga je ovaj obracun troskava mnogo korisnij za donosenje odluka neg obracun wosrora pe radconsing metod howd)} w ¥ el en Ke OOM Kl is Wk xduzece AVALA pored uobiéajenih transakeija ima moguénosti uvodjenia i sledetih transakcija u toku planske godine 1. Kupovinu opreme od 120.000 din, radi uStede koje i iznosila 36.000 din. godisnje u periodu od Sest godina. (oprema kupljena na posetku godine) 2. Prodalu dela opreme koja je kupljena pre tri godine za 200.000 din. Vek trajanja ove opreme je 4 godine i ne postoji ostatak vrednosti. Ostvareni doprinos rezultatu pre amortizacije ove opreme je 30.000 din.( prodaja na poéetku godine) 3. Ugovortti prekoraéenje bankovnog raéuna u iznosu od 20.000 din. u toku godine kako bi se iskoristio pponudjeni kasa skonto (popusta) od dobavijaéa u istom iznosu. Ovo bi smanijilo troskove za 4,000 din. 4, Radi poboljSanja likvidnosti zalie se mogu smanjii u proseku za 25.000 din., Sto dovodi do pada prodaje koje rezultira padom Kontribucionog dobitka za 6.000 din.» Na osnovu datih podataka ispuniti sledeée zai Pie prinos na investicije pod siedecim pretpostevkama: je obavjena nijedana od transakciia 1- 4 = avjena je samo transakola pod 1. { Kuppvine finansirana iz dodatnin izvora bez uticaja na postojesu = gotovinu) VA bavijena je samo transakeija pod 2, (Priiv’od prodaje nije ukijuden u obracun) w= bavjena je samo transakcija pod 3. ( smanjenje kreditnih obaveze prema dobavijaéu pokriveno je oa rekoratenjem bankovnog racuna) bavijena je samo transakcija pod 4. 4S obitak u obrascu prinosa se koriguje na odgovarajuti natin Amortizacija je inearna Neto obrina sredstva su u prosetnoj vrednosti Osnovna sredstva se uzimaju po nabavnoj vrednosti umanjenoj za akumuliranu amortizaciju na karaju godine ‘Ako su planirane sledete vrednosti bez navedenih transakeija: Dobitak 225.000 Osnovna sredstva (n.v.) 4.000.000 ‘Akumulirana amortizacija 475,000 Neto obrina (tekuéa) sredstva (prosok za god) 250.000, RESENJE pin = —H0bitak pre kamate iporeza ’ 4, uposen Kapital 1 Dobitak 225.000 MO 2.Uposteni kapital . : Osnovna sredstva (n.v.) 1.090.000 / Neto obrina sredstva Ikupno upesleni kapital 7259-01 PIN =( 225.000/ 1.250.000) * 100 = 18% Poo amit Povecanje | (u8teda - amortizacija kupliene opreme) , (35,009 — 120.9006) 45.000 Ukupno dobitak 240,00 J 2.Uposieni kapital Qsnovna sredstva (n. v.) ~ 4,000.00 Kupljena oprema (n.v.) 120.001 Ukupno osnovna sredstva 7120.00( Neto obrtna sredstva 250.00 Uxupno uposieni Kapital 7.379.001 PIN = (240.000/1.370.000) *100) Ry 41. Dobitak’ . 25. wy! manje Izgubljena koritribuoija 7/2. 200\/, neobracunata Amortizacija 20,000 Ukupan dobitak 215.000 2. Uposieni kapital Osnovna sredstva (n.v.) manje Prodaja opreme (n.v.) 4,900 900.00 ¥/ Ukupna osnovna sredstva Foray Neto obrina sredstva 250,000 oY Ukupno uposteni Kapital 1 ea 009, PIN = (216.000/1.050.0000) *100 = 20, mur iv) 4. Dobitak aa owe? Ustede u troskovima Ukupan dobitak 5006 / 2. Uposteni kapital Uv Osnovna stedstva (n.v.) 4,000,000 Neto obrina sredstva 250,000-/ Ukupno uposieni kapital 1.250.000_7, PIN = ( 220.000/1.250,000) * 100 = 398K a “Smanjenje koriscenja krecita dobavijaca nadoknadjeno je preko bankovno racuna i zbog toga nem promene u neto brn sredstvima » o/ 4. Dobitak 225.000 manje tzgubljena kontribucja 6.0007 Ukupan dobitak 219,000 / 2, Uposieni kapital . ‘Osnovna sredstva (n.v. ) 1.000.000 Neto obrina sredstva (250.000-25.000) 225,000 / Ukupno uposieni kapital 1.225.000" PIN = (219,000/ 1.225.000 )* 100 = 17.9% S \SF Ogpcxr6 WL :detih podataka: Ay YX WO e 15 ke}. str. 419 ., Preduzeée SOKO proizvodi proizvode koje ujednateno prodaje na demaéem i ino treistu i to u odnosu 70:30, 80% prolzvada na daomaéem triétu prodaje se na kredit od 30 dana, a faktcki period naplate je 67 dana. Sumnjiva i spora potrazivanja na domaéem tei tu iznose 0.75% prodaje na kredit. Svi ino kupci Platalu avans od 15% prihoda. Prodaja ino kupcima se vrsi na kredit od 80 dana, a faklithi period napiate Je 7Sdana, Sumnjiva i sporna potrazivanja od ino kupoaca iznose 1,25% (u neto iznosu tj umanjeom 7a depozit). 2. Planirana godignja prodaja iznosi 16.000.000 din. Blanira se placenje kamate od 15% godignje. 4. Menadzment preduzeéa razmaira efekte sledetih odluka: a. Poveravanje upravijanja_prodajom na kredit komp: Provizija na usluge faktoringa predvidja se u visini sredstava (prodaje na kredit) kompanija za faktoruing za faktoring bez prava na nadoknadu. 1.5% prodaje na kredit, pri emu bi 60%. th Biba uz barkarsku kametu uveceny 293.5% Koriscenje usluga faktora izazvalo bi ustede od 85,000 din. u administraciji, pri cemu se predvidl deo od 15,000 din, bude plaéen odmah, b, Nudjenje gotovinskog popusta od 1,5% za placanj Otekivanja su da bi 40% kupaca na domaéem tr vezi popusta iznosili bi 25.000 din. na godisnjem nivo ja u roku od 7 dana kupaca na doma¢em tréistu. tu koristilo ovaj popust. Administrativni troskovi u u, @ sumnjiva i sporna potrazivanja bi se smanjila nna 0.5% prodaje na kredit kupcima na domaéem trdistu, = . Uvodjenje dodatnih tro8kova reklame radi stimulisanja inostrane prodaje. Predvidja se da bi se reklamnom kampanjom od 300.000 din. povetala ino prodaja za 30%. Verovatnoca povecanja ino prodaje za 20% Jo 0.2, za 25% je 0.5 | za 30% je 0,3. Direktni troskovi_ proizvodinje iznosili b 65% prihoda, Povacanje ino prodaje za 20% dovelo bi do povetanja administrativnih tro8kova za 30.000 din, Povetanje 2a 25% dovodi do pavecanja administraivril h tro8kova od 40.000 din. i poveéanje za 30% do Povecanja od 50.000 din. Poveéanje ino prodaje izazvace produzonje perioda naplate za 5 dana | Poveéanje sumnjivih | spomin potrazivanja na 1,5% svi unit sledeéa zahteve ( prikadite sve obraéune; godina lzraéunajte oportunitetne tro8kove i iznos sumnjivi Bostojeéem nivau prodaje ih ino prodaja na kredit. se raéuna 365 dana): v Urvrdite neto efekte odluke 0 taktoringu i obraziodite pritvativost odluke nl Uvrdite neto efekte odluke © gotovinskom popustu i obrazlozite pritvatlivost odluke f ji i spornih potrazivanja kod ino prodaje na So,Uturlte neto efekte odluke o dodatnom reklamiranju na ino tristu koja moe dovesti do povesanja 20%, 25% i 30%, kao i obraziodite prihvatlivost odluke ulaganja u dodatna reklamiranja na ino trZist RESENJE Planirani prihod = domae trdiéte: 70% od 16m 11,200.00 V 80% prodaja na kredit 20%zagotovo —=_2,240.000 = ino triste 30% od 16m 18% avansno 85% na kredit 4.080.000 a) efekti faktoringa 1. Neto efekti faktoringa troskovi faktoringa LZ, -provizije faktora 1,$% * 8.960.000 -predvidjena dadatna naknade \ 8.960.000 wy NU 4.800. 004, 20.0004) UL -troskov' pribavijanjasredstava faktora - a“ (6996"8.960.900°18.5-(19%+2,5)" 57/365 _/ = 173, sos? L -oportinutetn trosak preo8talih'(20%) potr yl ise divanja (20%"8,96 "15%" 57/968) = torr. Kkupni troskovi faktoringa = 2. Koristi o¢ faktoringa -Smanjenje sumnjivih i spornih potrazivanja “TroBkovi adminstracije = 86, md (0,75%8.960,000 ) =67.200\0/ pY (Faktor je bez prava na naknadu) -Oportunitetnitrosak potrazivanja f (8.960.000 * 169%*57/365) 209.885) y y Ukupne korist = 362,085 Y 3. Neto efekat faitoringa (364,882 ~ 362.086 2.797. AAoof | b) fekti gotovinskog popusta 5 1, Tro8kovi vezani za gotovinski popust KZ ~ Adminstracije * = 26.000 ee ¢ Troskovi popusta (8.960.000°1,5%"40/100) = 52.760. \, Ukupni troskovi popusta 78.760 ~2, Koristi i - Smanjenje sumajvih i spornih potrazivanja wo Basse 000) * = 22.400 “« 0 ‘SeFeRSti za recultat rani placanya ko) ay ce war kup selon pornesoe x (postjetsldor 8860000 "S706 1 300.290): as (ald post peut i (8.960.000 * 40%*7/365) + See Ee eo ay (1.399.233 - 908.274 = 490,959) korist = 96.0. 3. Noto efekti gotovinskoa popusta (96,044 ~78.760) = 17.284 oe ©) _Prodaja na krodit na ino treiste v= 4.080. oo K/ 1. Tro8kovi naplate potrazivanja postojeée prodaje ~ Oprtunitetni troskovi potrazivanja = Smanjenje oportunitetnih troskova zhog a a anjenja salda potrazivarja, eet” oe? (490.959 15%) S/S = 73.644 ee ae (4.080.000 * 75/365 * 15%) = 126.753) ~ Sumniva | spoma potrazivanja ~ (4.080.000 * 1,25%) = 51,000 i tro8kovi 2. Neto ofekti moguéih povecanja prihoda Element poyében| 6 ULE 7 ie DW 2% 30%” >) a) Prihodi od prodaje { 4.896.000" 5.100.000 5.304 00 5 A,99G orgy = ) Troskovi neplate potrativanja DeLKo oprtunitetni trogak potrazivanja” . “40,964 167.671 174.378 sumnjiva i sporna potrazivanja “* V 13.44 76.500 9! Ukupni troskovi naplate potraz. 234.404 284.177 253.938 Troskovi naplte bez uveéanja 17 476753 __1767: Kyi) Neto dodatn troskovi naplate 57.851 67.418 77.185 \ yS4GO00%.G0] 6X20 7- Dodatni troskovi administracjo 30.000 40.000 50.00% Troskovl dodaine reklame 309,000 300.000 __300,090./ (ooXey i Ukupni dodatni troskovi 387.651 407.418 427.185 / {09.900 160/46 pro}. ©) Dodatn’ kontribucioni dobitak | ycxN moos 336.000, | te} 1.200.000 *'0,35 420.000 1.440.000°0.35 - 504, @) Neto efekti ( gubitak ) (1051) 1268276015 £00. 00m 20% = : ‘ Joo. COO~ “ponnozte 05 1% 95m 2% pol / Reo. cco % U.= x 5,100m za 25% prodaje / x5,304m 2a 30% prodaye / \L00-000 + pomnoditeprhde od prodaje sa 5% ' Yao 000¥ 40% ‘** korist po osnov u ovegodisnjinizdataka mogu biti prenesene i povecali kontribuaiu u sledeco| godin \4WO-CooJ x Y XK abbeo priéily/ Preduze¢e— ima dva odelenja usluga ~ rukovanjé materijalom i odréavanje koja konkurisu za doblianje sredstava iz godinjeg budzeta koja iznose 925,000 din, U skladu sa principima budetirania nultog nivoa svako odelenje se tretia kao paket odlutivanja i prediaze tri nivoa usluzivanja jedan osnovni | dva dodatna kojima se znatno poboljSava kvalitet usiuge. L)Odelenie ja materijalom prioremilo je slede¢i Kaivania 4. Grupa od 30 radnika radi 40°Casova nedeljno i 48 nedelja'u godin, Svaki racnik se plata po 4 din Casu, 8 placa se 35 Easova nedeljno. Kroz prekovremene Easove rada ostvaruje se premija koja iznosi "# na cenu casa rade. Predvidja se pla¢anje benefice od 20% bruto zarada zaposienima, Direkin! opste arijabiin’ toskovi oveg odelenja iznose 0,12 din. po radnom éasu. Koligina premestenog materlla, u sskladiste iznosiée 600.000 kg nedeljno. \ ‘Nivo 2. pored posievanja na nivou 1. predlaze se uzimanje 10 villuskara na lizing od po 2.000 din. godisnje {adi prenosa istog obima matenijala 400 metara blize glavnom ulazu, sto olakSava preuzimane od strane kupca. To podrazumeva angazovanje vozaéa za svaki vijuskar i to 48 nedelja u toku godine, Kol bi primal fksnu nedelinu zaradu od 185 dinara. Direktni opSte varijabilni troSkovi ovog edelenja izrosil bi 150 €in, po kamiony nedeljno, Nivo-3- Preduzeée bi na lizing uzelo kompjuter za potrebe planiranja rada smene kako bi so umarjio Uukupan broj racnih ¢asova za 10% od cega bi se polovina odnosila na ustdu broja éasova prekowremenog ‘ada. Tro8kow/ lizinga bi iznosili 20,000 din, za prvi kvartal uz smanjenje od 10% u narednim kvartalima, u le odrZavania pripremilo je slede¢i paket za odlutivani Nivo 1. Dva inzenjera bi imala zaradu od 18.000 godiénje i radili bi na ugovaranju popravk! koje obavijaju ‘eksterni izvodjaGi uz godisnje tro8kove od 250.000 din. 2. Kompanija bi zaposila 10 majstora koji bi vrili poprcivke kvarova i rutinsko odrZavanje, a zarada bi \ im bila Po 11.000 godignje. Troskovi materjala za odrZavanje iznosili bi 48.000 godignje | bio bi ravnomerng irosen tokom godine. Nabavka avog materijala se moze vrsii u parijama oq 4.000, 8,000, 12.000 i 16.000 din. Tro8kovi naruéivanja iznose 100 din. po narudgbi bez obzira na obim, a troskov! ganja zalha iznose 18% godiénje, Cil je minimiziranje tro8kova. Direktni op8ti troSkovl odrZavanja tznose 50,000 godignje. Plaéanje ekstemih izvadjaéa bi iznosii 160.000 din, \\__ Nivo.3. Kompanja bi magia da poveéa broj majstora na 16 u cil obima usluga koje bi obuhvatale i veée Popravke magina. Zarade novih majstora bile bi iste kao u nivou 2. Troskovi materijala za odrZavanje na vom nivou bi iznosili 96.000 din, godignje, Koji bi mogli da se nabavijaju u partjama od 000, 12,000 1 16.000 din. pr éemu dobavaljai nude 2% popusta za narudbine od ¥6.000 din. Troskovl naruéivanja ist su kao i na nivou 2., @ troskov! dréanja zalina bi iznosil 13,33%. Minimizacija troskovi ostaje kao cl Direktni to8kovi odréavarja bi se povecali za 20.000 din u odnosu na nivo 2. Usluge ekstemi izvogjata bi se svela na 90.000 din. Na osnovu datih podataka ispuniti sledeée zahteve 2) Odredit!inkrementalne tro8kove za svaku nivo i svako odelenje ako je faktor po2elinosti za rukovanje ‘materijaiom 1:0,60:0,50 po nivoima, odnosno 1:0,80:0,20 po nivoima za odréavanie. ») lzvr8iti rangiranje projekata uz uslova da se ne prekoraéi budet od 925,000 din. RESENJE A a) a, RUKOVANJE METERWALOM Nivo 1. yo 41, Troskovi Toto zoreda J a g (30 rad.*g0 casova4s nedalja® 4 din) - 230.400) V & (30 ino "48 nedalja * 2 din) US VY “aa.a0 J g x Utupni roSkovi'zarada 2aa.c00S | WW SQ 1.2. Boniikacie zaposienih 20%6* 244, soo. 1 4a.960.%_/ wy 1.3, Direkini opéte varijabilni trokovi (bro} éasova * stopa po éasu) t 30x 40hx 48 ned, * 0,12= 67,600°0,12 ae e912 2. Inkrementaini troskovi 300,672 4. Tro8kovi / 4.1. Lizing 10 kamiona * 2000 sf / 20.0001 1.2, Zarade vozata: 10 vozaéa* 48 nedelia M186\) 74.400 1.3. Direkini op8tevarijabilni troskovi i 10 vozaéa "48 nedeliat 150 J \ 000 2, Ukupni inkrementalni troskovi. a \ NIVo 2, x8 9.99? oda 02 7, NIVO 3, 4, Troskovi toh Woh Aoy, 4.1. Lizing: (20.800+18,000+16.200+14.580) 22. Korist 2.4, UStede Vv “ro8kovi zarada (Soraénika‘ 409 “48 ned“10%25:760h) (5.760 Gasova*4) ——— ss (2.880* 2) sooo tttovasrede hho 2.2. Benifikacja zaposlenih (20% * 28.800) 2.3. Direktni opste varijabilni troskovi (5.760 °0.12) Ukupne ustede 3. Inkrementalni troSak (1-2) JE ODRZAVA! Nivo1 41. Troskovi YY 4. 1. Plate inzenjera (2*18.000) . 36.000" 1.2, Usluge eksternih izvodjata 250. 000-4, Ukupni inkrementalni troskovi \ /?86. 000" Nivo2. 41, Tro8kovi 1:1. Plate inzenjera 2°18.000 t ne? 1.6. Direktni opste v. tro8kovi f 50.001 1.7. Usluge eksternih izvodjata fe Ukupni troskovi ce AOS 200 2. Tro8kovi Novoa 1. (smanjenje) (296.0601. ~ 3. Inkrementalni trogak (1-2) 119.2004 — Obim BR. Prose’ Tro8k, Tro. Uk. ** Obcatun ngrudz. ae wed. zal_narus. dr. zal. 108, [X40 =] ei 20 1.2097 300 ‘1.500% or Lhe, “8.000 4.000% 600-” 600—1.200 Wiz000 = 4% 8.000% = 00900 1.3000 e000 af — sooo , soo 1200 1.8000 NIvo 3. 1, Troskovi hes 41.4, Plate ingenjera_2218.000 36.00 112, Plato mejstora Docowni 000 Mlowseysbors Teac 1.3. Materijal 96.0003“ ) 14. Troskovi narugivanja ** 600 o 1.5, Troskovi dréanja zaliha **** ” 1,045.2 1.6. Popusti Koper Lit 920)2, 1.7, Direkn op8tev. tro8ko 70,000. focee7 20060 1.8. Usluge ekstemih izvodjata mney Ukupni troskavi . . hevtor 2. Tro8kovi Novoa 2, (smanjenje) ~~ (405.200) Ve 3. Inkrementalni troSak (1-2) é OD 9 op2525\ Obim Br. Proseé Tro8k. — Troé. dr: Uk. ** Obraéun: narud?.. _narudz, _vred. zal narué. zal, Tro8. 4 ‘ Mo, e000: 12 4.000 1.200 76302 1.79020 = ferooy 5 woo. sY game ato Loneaaas640 CLICHY 16000. 3x4 8.000. 300» 1.200 1.500 Popust : 2%*96,000 =1.920 godisnje, Buduci da su neto troskovi najnizi za arudzbe od 16.000 narudzbe ce sp ywek vst u ovom iznosu. ¥ ONO 666 40 = «253,60 Buduci da se vrednost zal umanjyje za 2%, troskovi drzanja zaliha se fakodjo umanjuju za 2%: Troskovi drZanja zaliha : 1.666,40 - 2%b) Rangiranje projekat prema pozeljnosti Nivol J A Piskovenjo matetiaiom A patina Nivo 4 aovsre1 7 300.872 286.0001 . 286.000 Novo 2. \166.400'0,60 Y 9s.e40 \/ ——119.200°0,80.)85.360-~ Nos’ \Saseoenso.” teres dasoenaoy< tans. / Raspored sredstava iz budzeta 1, Rukovanje materijalom —Nivo 3. a (300.672 + 166.400 + 33,529) 500.601 2. Odréavanje Nivo 2. (286.000 + 119.200) 405.200 3. Ukupno resporedjena sredstva (1+2) 905.801 SO + dice najverovatnije 7-8 zadataka; - nema Klasicnin teorijskih pitanja, vise objasnjenja onoga sto je izracunato. Ovo nosi dosta poena; - teorija mozda bude jedino: razlika izmedju upravjanja u privatnom i javnom sektoru; - bice zadatak kako resiti prakticne dileme: npr. Izbor izmedju kupovine dve masine; faktoring ili ne.. + zadaci na ispitu ce biti iste forme kao | ovi u skripti: = Menadzment kontrola: obratiti paznju na budzet yield odstupania - Slatisticke metode, regresiona analiza — nece bit na ispitu ~ Obratiti pazniu na budzetiranje nultog nivoall!! nje,fiksni i fleksibini budzet; odstupanja; nece bit! miksx PRIMER IZ KNJIGE-sr377 x sf Sumirani Bitans stanja OK Dati su sumirani racuni za kompaniju 8.4.0.0 cija se racunovodstvena godina zavrsava 30.septembra: wh See Osnovna sredstva- po nabavnoj vrednosti umanjenoj za amortizaciju 4.995 12.700 | [Obrtna sredstva 92.407 99.615 : Zale 20.445 50455 z Potrazivanja 40.210 43370 ‘ Gotovina u banci 12.092 5.790 Obaveze-koje dospevaju u roku od godinu dana: 36,862 42.475, : ‘Obavere iz posiovanja 32.606 37.230 - Oporezivanje 2.473 3.260 | - Predlozena dividend 1.785 1.985 | ‘Neto obrtna sredstva [Osnovna sredstva — kr.Obaveze) 35.585 57.140 Ukupna sredstva umanjena za Kr.Obavexe 60.580 62.840 Obaveze koje dospevaju posle godinu dana: | : 10% duanicke hartje od wrednost 1840 7380 dospevaju 20¥2/2015, _ w7a0 30.000 Kapital reserve - Uplaceniakejski capital od 0,25€ po ake 5520 3520 acun dobitka | gubitka 30.820 0.080 [Sredstvaakcionara 20.740 50,000 Sumirani Bans uspeha 20x 20K2 Pied f poslovanja 486.300 383.900 Poslovni dobitak —_ 17.238 20.670 Troskov! kamata 1.984 71.984 Dobitak it poslovanja pre oporeaivanja —is.256 7a.686 |Porer na dobitek 5.734 7.026 Dabitak za period 79520 1.650 Dividend 2.240) 2.400 Nerasporedjeni dobitak 7.280 9.260 Nerasporedjeni dobitak iz prethodnog perioda 33540 30.820 Dabitak 30.820 40.080 (0d vas se zahteva: a}da izracunate,za svaku godinu,dva racia za svaku od sledecih grupa korisnika, | to one od posebnog znacaja za nih 1) za akcionare Ii) za dobavijace. b)da ukratko prokomentarisete promene vrednostiracia koje ste za uporedne godine izracunali pod (a). 34Resenje: a) 1) Racia od posebnog,znacaja za akcionare = §fbu" Zarada po akc = Dobital posis opbrezivania- Dividende na priritetne ak ~fo th (Belov ce aeersaTaO 18646 ~F 301580 39.680, 7 (9.920: 0,25€/akeiji = 39.680 Broj akeija) VW Pokrice dividend = Neto dobitak posle oprezivania — Dividende na pripritetne a Dividende na obicne akcije pce tint Samana ass 2400 (yy LK i) Racia od posebnog znacaja za dobavijace YW Racio Tekuce Likvidnosti= Obrina sredstva => 20X1. =_92.447_= 2,5 KrObaveze 36.862.X f a, = 20x2 = 99.618/=2,34 sas oy Ke Obavere aercERv, => 20N2 = 99615 50455 = ni e275 35