Зато нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, саветује хрисцане апостол

Павле, и указује на покорност Богоцовека Бозијим судовима, на беспоговорну

покорност која иде до примања на себе оне казне којој су подвргнути једино
разбојници из редова варварских народа, дакле казне на коју нису могли бити
осуђени они злоцинци који су били римски грађани. Одбацимо свако бреме и Гријех
који нас лако заводи, и са стрпљењем хитајмо у подвиг који нам предстоји, Гледајуци
на Исуса, Нацелника и Саврситеља вјере, који умјесто предстојеце му радости
претрпи крст, не мареци за срамоту. Помислите, дакле, на Њега, који је од грјесника
поднио такво противљење да не малаксете и не клону дусе васе. Зато и Исус, да би
осветио народ крвљу својом, пострада изван града. Дакле, изађимо к Њему изван
станиста, поругу Његову носеци. Излазењем изван станиста и одбацивањем сваког
бремена названо је одустајање од љубави према свету. Апостол подсеца на Бозију
утеху, изговорену оним Његовим изабраницима које је Он усинио, и које, да би
доказао усиновљење, посецује невољама: Сине мој, не занемаруј карање Господње,
нити клони када те покара. Јер кога љуби Господ онога и кара; и бије свакога сина
којега прима.

Христос пострада за вас – говори свети апостол Петар – остављајуци вам примјер да
идете његовим стопама. Ако добро цините, па подносите страдања, то је угодно пред
Богом, јер сте на то и позвани. Такви су судови Бозији! Такво је одређење Бозије!
Такав је позив истинских хрисцана за све време њиховог земаљског странствовања!
Хрисцани, које и Бог и небо љуби! Не цудите се – као да вам се догађа несто
необицно, несвојствено, несто изван уобицајеног реда – огњу који вам је послат ради
васег кусања. Радујте се наиласку кусања! Као сто овде, на земљи, постајете
прицасници Христових страдања, тако цете у будуцем зивоту постати заједницари
Његове славе и весеља. Дом Бозији је дузан да се покорава суду Бозијем, треба му тај
суд. Домом Бозијим назива се и сва Црква Христова и сваки хрисцанин. Тај дом
стално погане и озлеђују, и зато је потребно да га Бог посети и оцисти. И када
невоље, смирујуци цовеков дух, толико склон преузносењу, донесу велику помоц,
теско је, веома теско наци спасење. Праведник се једва спасава! Ако је тако, какав ли
це тек бити крај онима сто се противе јеванђељу Бозијем? Пригрлите смиреноумље
јер се Бог гордима противи а смиренима даје благодат. Осетицете долазак благодати
по цудесном миру и утехи који це се излити у васа срца када исповедате да је суд
Бозији о вама праведан, а да сте ви достојни казне, и да вам је казна потребна. При
наиласку искусења немојте се предавати тузи, безнађу, унинију, ропоту, тим
пројавама гордости и безверја, вец, супротно томе, озивљени и окриљени вером
понизите се под моцну руку Бозију, да вас узвиси кад дође вријеме. Све своје бриге
полозите на Њега, јер се Он стара за вас. Страдалници! Знајте да страдате по Бозијој
вољи; будите убеђени да вас без Бозије воље, без допустења Бозијег не би дотакла
никаква невоља. Господ је милостиво погледао на вас, заволео је вас, увидео је да су
васе срце и вас зивот по Његовој вољи, и зато је вама прузио руку помоци у судовима
својим! Он вам је послао или допустио невоље да буду васе оцисцење, васа
заститница, средство за достизање саврсенства. Зато сви који страдају по вољи
Бозијој нека при наиласку невоља предају целог себе Бозијој вољи и милости, нека
свесрдно испуњавају Бозије заповести. Време невоља је оно блазено време у коме Бог
зида дусу свог љубљеног изабраника међу људима.

Бог је одредио уски и невољама испуњени пут из земаљског зивота према небу:
заповедио је да тим путем ходимо под крстом; тим путем под бременом свог крста
просао је Вођа хрисцанског племена, оцовецени Бог. Крст је трпљење у Господу свих
патњи и невоља које це промисао Бозији допустити. Такав је суд Бозији. На цему је он
заснован? На томе да цовек на земљи јесте преступник у изгнанству. Том
преступнику дат је кратак земаљски зивот једино зато да би увидео своје стање пада
и одбацености, да би схватио неопходност спасења, да би насао спасење посредством
Искупитеља људи, Господа насег Исуса Христа. Преступник који исповеда да јесте
преступник и трази помиловање мора самим зивотом да исповеди своје грехе.
Исповест није искрена ако није посведоцена одговарајуцим понасањем. Преступник
је дузан да доказе да се истински обраца Богу тако сто це испуњавати Бозију вољу и
бити покоран тој вољи: он је обавезан да пред праведног и милостивог Бога принесе
трпљење Бозијих казни – допустења, да принесе понизно трпљење, као тамјан
миомирисни, као благоугодну зртву, као веродостојно сведоцанство вере.

Сви свети, сви без изузетка, исли су путем пуним невоља. Сви су они просли поље
земаљског зивота посуто трњем, хранили се бесквасним хлебовима разноврсног
лисавања, кропили се горким исопом, пили из цасе разних искусења. То је било
неопходно за њихово спасење и саврсенство: невоље су им уједно слузиле и као
средство за духовно развијање, и за лецење и за казњавање. Озлеђена природа ни у
једном цовеку није остала без доносења њој својственог плода, вецег или мањег; наса
озлеђена природа стално трази невоље као противотров; оне гасе у њој саосецање
према огреховљеном отрову страсти, нароцито према гордости, најотровнијој и
најпогубнијој страсти; оне изводе Бозијег слузитеља из надменог, неправилног
мисљења о себи у смиреноумље и духовно знање. Надуто мисљење о себи нузно
одузима правилност и достојанство споља гледано задовољавајуцем зивоту. Познах,
Господе – исповеда се Богу Његов свети пророк – да су судови Твоји правда, и
ваистину си ме смирио. Судови Твоји су добри, иако споља строго изгледају. Њихове
последице су благотворне, зивоносан је и сладак њихов плод. Добро ми је сто си ме
унизио, да бих науцио законе Твоје. Пут истине изабрах, судове Твоје не заборавих,
од судова Твојих не уклоних се зато сто без покорности њима благоугађање Теби
није могуце. У теским искусењима и невољама, не налазеци ниоткуд помоци,
опоменух се судова Твојих од века, Господе, и утесих се. На судове Твоје се поуздах.
Судови Твоји помоци це ми. Седам пута на дан – то јест непрестано – хвалих Те за
судове правде Твоје: цовеково дејство које одговара дејству Бога у Његовим
недокуцивим судовима јесте непрестано или по могуцности веома цесто
славословљење Бога. Славословљење Бога прогони помисли неверовања,
малодусности, ропота, хуле, оцаја – и уводи свете, бозанске помисли. Апостол говори:
А кад нам суди Господ, кара нас, да не будемо осуђени са свијетом.

Св.Игнјатије Брјанчанинов