Дефиниција губитка енергије

[Meusburger]
Добро је познато да свака течност, а посебно вода има коначан вискозитет, односно да у
сваком водотоку постаји конверзија кинетичке енергије у топлоту, за шта је заслужан рад
вискозних сила. С обзиром да је топлота облик енергије који непосредно по генерисању
сматрамо изгубљеном, у механици флуида се ова појава често назива губитком
(диспиацијом) енергије.

Постоје две врсте губитака енергије и то су успутни губици на праволинијском путу који
настају као последица трења и локални губици који су изазвани неким месним (локалним)
отпором. Локални губитак енергије се углавном генерише у зони раздвајања струјања и
то као последица напона смицања на зидовима елемента који представља локални отпор.
На слици (Слика) приказани су типични поремећаји протока који доводе до локалног
губитка енергије у водотоку. Предуслов за ово јесте да Рејнолдсов број (Re) тока воде буде
толико велики да вискозитет течности утиче на уску зону близу границе око које се одвија
струјање, односно граничног слоја. Феномен раздвајања протока изазива промену
притиска на зиду елемента локалног отпора, што резултује силом отпора (W) као што се
може видети на слици (Слика) . Ова сила супротставља се околини у којој се налази и
делује у јединици времена што као резултат има негативан рад који ова сила врши у
односу на флуидни ток, из чега се може закључити следеће:
 ρ ∙ g ∙ V 0 ∙ A ∙ Δ h=W ∙ v 0
Где је:
ρ- густина течности
g- убрзање земљине теже
V0 – брзина водотока
A- површина попречног пресека у непоремећеној области
Δh- губитак енергије
W- сила отпора профила који се опструјава

Уобичајено је да формулације које дефинишу локалне губитке енергије (Δh) буду у

функцији коефицијента отпора локалnog губитака (ξ) и коефицијента отпора облика (CW)
који се опструјава, при чему поменути кефицијент репрезентује силу отпора профила (W).

2
V0
∆ h=ξ
2g
ρV 20
W =CW A⊥
2
где АꞱ одговара чеоној површини пројектованој на управну раван у односу на смер
струјања. Ако се претходне две једначине уврсте у почетну , произилази да су поменута
два коефивијента у међусобно непромењеном односу.

За слику (Слика) се може применити израз:

A⊥
ξ= C
A W

Гибитак енергије на решетки манифестује се као разлика нивоа воде испред и иза ње.
Положај енергетске линије зависи од више фактора као што је геодезијска висина,
вредност притиска и брзина, што се може претставити следећом једначином:

p V2
H e =z + +
ρg 2 g

Приликом одређивања локалног губитка на самој решетки, морамо обратити пажњу и на

додатне губитке које се јављају између две мерне равни. Губици на трење се између две
мерне равни могу занемарити. Генерално, у пракси се могу разликовати два главна
случаја за одређивање прорачунских губитака и то:
1. Случај- гравитациони ток пре и после грабуља (Слика)
2. Случај -гравитциони ток пре и ток притиска после грабуља(Слика)
Одговарајуће величине су дефинисане на следећи начин:

Износ рачунског губитка:

Δ hR =H eR −H eD −ΔH E

Висина енергетског вода испред грабуља:

pR V 2R
H eR =Z R + +
ρg 2 g

Брзина струјања испред грабуља

Q
V R=
HR BR

Висина енергетског вода након израчунавања:

p D V 2D
H eD =Z D + +
ρg 2 g

Брзина у нивоу жлеба:

Q
V D=
H D BD

Губитак уласка ΔхЕ:

2
V
Δh E =ζ E R
2g

Губици на улазном делу бране (губици на усису) такође утиче на разлику нивоа воде пре и
после решетке. Овај губитак је присутан и када решетка не постоји на водозахвату. Према
Даркосу (Dracos) (1990), коефицијент губитка ζЕ зависи од конфигурације улаза, па се тако
његове вредности могу кретати од 0,1 до 0,5.