1

ЉУБИША ЛУ БОЖА КИЋИ

ВЛАШКО-СРПСКИ
РЕЧНИК

У нади да ће записане речи послужити да се

поврате себи, ова књига је посвећена
Власима који се стиде свог језика и порекла

ВОРБАРЈ
У ВЛАРУМЙЊЕСК
СРБЈЕСК

Овај речник не представља дефинитивни

одговор на питање језика и обим фонда речи
вларумунског говора, већ има за циљ да
буде подстрек онима који поседују усмену
заоставштину својих предака, да допишу
још понеку реч у фонду вларумунског
народног стваралаштва.
 ______________________________________________
(Прва верзија вларумунског речника штампана на штапачу
27. 06. 2000.)
2

Ворба Вларумйњилор је ка Троја а лу Шљиман, сě

афлě йн стратура а ђе ноуо лу рамасатурљи ђе
цйвиљизацйј ҹе са петрекут. Трěбě афла, куношћа,
аљеӂа шй кићи парҹељиљи а лу ěла мозаик ђе
ворбј, карје дупа ҹе сй во огођи, о сй фије марје
газдарије.

Говор Вларумуна је као Шлиманова Троја, налази се у

деветом слоју остатака надошлих цивилизација. Треба
наћи, препознати, раздвојити и сложити делове тог
мозаика речи, које ће, након што се подесе, бити велико
богаство.

Култура Вларумйњилор нује ауру ал ҹе љикурě.

Ја је дајманту ла карје трěбě лукра, кум ар пућа
страљикура.

Култура Вларумуна није злато које сија. То је дијамант

на коме треба радити, да би могао просијати.

Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.

Ла уому карје ворба мумйњилор ласě,

стрину с’ауђе йн касě.

Шй ěла је коӂја уом, карје пазěшће аја ҹе арjе.

 Мошйја йн карје ну крјеск фрацй,
рамйње ла алцй.
3

ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА – ВЛАОЉИЦА

– Љ. Б. КИЋИ
ВЛАОЉИЦА ИМА 33 СЛОВА, ШТО ЈЕ ДОВОЉНО РАДИ
ЗАПИСИВАЊА 32 ГЛАСА КОЈИ ПОСТОЈЕ У КРАЈИНСКОМ
ГОВОРУ, ОДНОСНО 33 ГЛАСА У ПОРЈЕЧКО
ХОМОЉСКОМ ГОВОРУ.
МУКЛИ САМОГЛАСНИЦИ ěĚ, йЙ ИСТОВЕТНИ СУ ЗА ОБЕ
ВЕРЗИЈЕ ГОВОРА А ОСТАЛА ТРИ СЛОВА ИМАЈУ ДИЈАЛЕКТАЛНИ
ИЗГОВОР:

У КРАЈИНСКОМ: ʤ = З, Ӂ = Џ, Ҹ = Ч; ИЛИ ДА СЕ КОРИСТЕ:

З, Џ, Ч
У ПОРЈЕЧКО-ХОМОЉСКОМ: ʤ = ДЗ, Ӂ = Жj, Ҹ = Шј

аА бБ вВ дД ʤД ђЂ еЕ ě ӂӁ жЖ
з Ě Жј,Џ
дз, з
зЗ йЙ иИ кК лЛ М нН оО

рР ћЋ уУ цЦ ҹҸ
Шј
Ч,

ВЛАОЉИЦА
трěбě сй шћије – уому карје врја сй скрије.

Неко је кроз шалу рјекао: “За текст написан

 влахољицом Власима је потрјебно пет минута да
науче да га прочитају. Једна минута да погледају
текст, још једна минута да га прочитају, и додатних
три минута да се чудом начуде како су брзо и
успешно савладали читање на влашком језику.”

Тоатě пасěрја, кйнтě йн љимба ји.

4

ЙМПОРТУ

Шалом Израел! Бунвењиту йн Израјел!

Шалом је ворба ку карје Израиљењи йш мулцамјеск каља ла
йнтйлњит шй ла пљекарје, шалом је ворба ку карје мулцамјеск
лукру шй фаҹерја бунě. Шалом је ворба а уна ҹе а мйј рамас ђин
ворба Јеврејилор шй ђин ја а пройнвијат тоаће ворбиљи лу љимба
Јеврејаскě -- Хебрејешће.
Кйнд са парасйт цара Јеврејилор шй тоц Јевреји а фост спрйнжйц
пи тото помйнту, јеји а лувато сй ворбјаскě пи љимбиљи лу
вилајтурљи йнтрě а куј царě а трајит, шй аша ђи врјемја лу вро о
мије шй ноуо суће ђи ањ ји ша зујтат ворба шй љимба а лор. Да
кйнд дупа рату алђидој са профакут цара а лор, Израиљу, шй
Јевреји са астрйнс йн ја ђин тоаће пěрцйљи, са йнтймплат ђе ји
нашћиут сй ворбјаскě тоц йнтро љимбě, нума а ворбит пи љимбиљи
лу мулће вилајће. Маре тајнě а фост ђе јеји, пи а лу а куј љимбě сй
порњаскě тоц сй ворбјаскě шй сй скрије кěрцйљи йнтро љимбě.
Йн врун ораш йн тоатě сара ла врун лок са адунат уоамињи ла
корзо. Да аколо йнтођиуна а фост шй врун мош карје наврут ку
њима сй тěјнује дакě ла йнтйлњалě ну ја мулцамит ку: шалом; да јар
аша шй ла пљекарје. Са мират ји ђи мошула шй ља фост ҹудě пи јел,
ама ђила о врјеме а лувато сйј факě пи воје шй карје год са
йнтйлњит ку јел а ворбит: шалом, да а порњит шй јеји уњи кйтрě
алцй сй ʤйкě: шалом. Шй аша йнтрě Јевреј са афлат уоамињ карје
а врут сй шћије ҹе сě спуње ку ворба: шалом, шй пинтру аја а катат
йн кěрц батрйње ђивродатě, карје а фост скрисě кйнд Израиљењи а
авут цара а лор, шйн јеље а афлат кě је аја ворба ђи сйнатаҹит. Шй
аша ји а гасйт кě йн кěрцйљи лор а љи батрйње сйнт скрисě тоаће
ворбиљи лу љимба а лор, шй аша ку воја лу Думњеʤěу, ђаколо ља
пройнвацат шй аша а пройнвијат љимба Јеврејаскě.
Ворба шй љимба Вларумйњаскě нује скрисě йн кěрц батрйње, кě ну
јастě ђе а љи аша кěрц батрйње скрисě пи аста љимбě; ама йн тот
сату ал Вларумйњеск, сй ну ʤйҹем йн тоатě каса, јастě унђе мајастě
кйће ун мош ор мујерје батрйнě, ла карје а мйјрамас кйћо ворбě
њезујтатě да пи карје ћињери ну о шћиу. Пи а љи аша ворбе трěбě сй
ље афлěм шй сй ље йнсамнěм.
Ђикйт ђила лумја а батрйнě, унђе ам мйј пућа сй афлěм њезујтатě
ворбě Вларумйњаскě? -- Пућем со афлěм йн повјешћ, йн карје тоатě
ворба аре локу ал ји шй спусу ал ји. Да јар аша шйн кйнћиҹе. Кě
макěр сйнт ворбиљи огођиће йн кйнћиҹе ђи кйнтат, јеље ау спусу ал
лор.
Унђе јар ам мйј пућа афла ворба Вларумйњаскě? – О пућем афла йн
пољикриљи уоамињилор, кě тоатě пољикра спуње ҹова. Унђе јар
пућем сй афлěм кураће ворбе Вларумйњешћ? – Ље пућем афла ла
нумиљи лу жоавињ шй бујеʤ; кě Вларумйњи пи јеље ну ља йнвацат
ујтйнду сě ла тěљевизор, нума ђила паринцй ај лор мјергйнд пи
досурј шй кймпурј.
Унђе пућем афла ворба Вларумйњаскě? – Пућем со афлěм ла
нумиљи лу васурј шй лукрěрурј пин кěшйљи саћењилор.
5

Унђе јар пућем сй афлěм њестрйкаће ворбе Вларумйњешћ? –

Пућем сй ље афлěм ла нумиљи лу: ҹоҹ, боруӂ, појењ, огашě,
кймпурј… Кě аља нумје нусйнт йнвацаће ђин географије, нума а
рамас ђила ај батрйњ.
Дакě во фи воја лу Думњеʤěу, шй дакě ње йндурěм, пућем
сй астрйнӂем шй сй адунěм лаунлок ворбиљи лу љимба
вларумйњаскě, шй ку ја скрија кěрц ђи йнвацат ла копији
ај ноштри.

Љубиша лу Божа Кићи

УВОД

Шалом Израел! Добродошли у Израел!

Шалом је реч са којом се Израелци поздрављају при сусретању и
при растајању, шалом је реч са којом наздрављају послу и сваком
добром делу. Шалом је једина реч што је још остала из говора
Јевреја и из ње су поново оживеле речи јеврејског језика –
Хебрејски.
Кад је пропала јеврејска држава и када су сви Јевреји били расејани
по целом свету, они су почели да говоре на језицима народа у чијим
су земљама живели, тако да су они у периоду од око хиљаду и
деветстотине година заборавили своје речи и свој језик. А када је
после другог светског рата обновљена њихова држава Израел и када
су се у њој окупљали Јевреји са свих страна, десило се да они нису
знали сви да говоре једним истим језиком, већ су говорили на
језицима многих народа. Велика расправа је била међу њима на
чијем језику да почну сви да говоре и да пишу књиге истим језиком.
У неком граду сваке вечери на неком месту окупљали су се људи на
корзо, а тмао је стално био и неки старац који није хтео са никим да
разговара ако му се при сусретању није отпоздрављано са: шалом; а
исто тако и при одласку. Чудили су се они старцу и љутили су се на
њега, али временом су почели да му угађају и ко год би се срео с
њим говорио је: шалом, а почели су и једни другима да кажу:
шалом. И тако се међу Јеврејима нашло људи који су хтели да
сазнају шта значи реч: шалом, и због тога су потражили у старим
верским књигама из давнина, које су биле написанě у времену кад
су Израелци имали своју државу, и у њима су нашли да је то реч за
поздрављање. И тако су нашли да су у њиховим старим књигама
записане све речи њиховог језика, и тако вољом Божијом, отуда су
их поново научили и тако је поново оживео јеврејски језик.
Говор и језик Вларумуна није записан у старим књигама, јер таквих
старих књига нема писаних на овом језику; али у сваком
вларумунском селу, да не кажемо у свакој кући, има где још има по
неки старац или стара жена, код којих је остала још нека реч
незаборављена а коју млади незнају. Те речи треба да нађемо и да
их забележимо.
6

Осим од старих људи где би још могли да нађемо незаборављену

реч вларумунску? – Можемо да је нађемо у причама, у којима свака
реч има своје место и своје казивање. А исто тако и у песмама. Јер
иако су речи у песмама удешене за певање, оне имају своје
казивање.
Где би опет могли наћи реч вларумунску? – Можемо је наћи у
надимцима људи, јер сваки надимак казује нешто.
Где можемо опет да нађемо чисте речи вларумунске? – Можемо их
наћи код имена животиња и биљака; јер Вларумуни њих нису
научили гледајући телевизор, него од својих родитеља идући по
шумама и пољима.
Где можемо наћи реч вларумунску? – Можемо да је нађемо код
имена посуда и послова по кућама сељана.
Где опет можемо да нађемо непокварене речи вларумунске? --
Можемо да их нађемо код имена: брда, дубодолина, пропланака,
потока, пољана… јер та имена нису научена из географије, него су
остала од старих.
Ако буде воља Божија и ако се потрудимо, можемо да
саберемо и да сакупимо на једно место речи вларумунског
језика, и са њима писати књиге за учење нашој деци.

ВЛАШКА ЋИРИЛИЦА –ВЛАХОЉИЦА

Основне поставке влахољице концепирине су октобра, новембра

месеца 1996. године а облик новоприхаћених слова еволуирао је и
дотериван поступно. Влахољица представља ћирилицу којој су
придодата слова за гласове којих нема у српском а има их у
влашком језику (то су: ě, й, ʤ, ӂ, ҹ). Употреба влахољице – влашке
ћирилице, уз коришћење Вуковог непревазиђеног правописа, за
Влахе је најбоље решење јер они користе и ћирилицу и сјајни Вуков
правопис, те немају потребу да уче туђи правопис и азбуку. Мукли
 самогласници (ě, й) адекватни су руском тврдо е, тврдо и,
односно немачким муклим самогласницима (ë, ü). Мукло (ě)
изабрано је из APHI конвенције, а мукло (й) аналогно је
латиничном (î)
ʤ Dz постоји у цинцарској ABCED–i. Као такво може бити
истоветно за ћириличну и латиничну верзију
џ = ӂ = жј крајински изговор џ (dž, дж) = ӂ = (žj) жј поречко
хомољског говора
ч = ҹ = шј (крајинско) ч = ҹ; ҹ = шј (поречко-хомољско)
Супротно тврдњи да Власи без прихватања рoмâнског
алфабета не могу у писменој форми изражавати свој
говор, влахољица ће показати да Власи не морају постати
Рoмâни, како би тек онда научили читати и писати на
свом матерњем језику.
7

Језик је хранитељ народа. Докле год живи језик,

докле га љубимо и почитујемо, њим говоримо и
пишемо, прочишћавамо га, умножавамо и
украшавамо, дотле живи и народ: може се међу
собом разумијевати и умно саједињавати; не
прелива се у други, не пропада.

Вук Караџић

ПОРЕКЛО РЕЧИ
Већина европских говорних језика има своје порекло у заједничкој
основи индо-европске групе језика, а уз то, како је дошло и до
међусобног утицаја савремених језика на појединим подручјима, не
треба да изненађује чињеница да се у многим језицима јављају речи
са истим значењем. Лингвистима је познато да има речи које се
појављују у више говорних језика и то са истим или сродним
значењем, тако да је тешко дефинисати из ког језика потичу.
Међутим, дубљом анализом и разматрањем ширег спектра
народних говора, ипак је могуће доћи до изворног порекла већине
речи. На основу тога може се сматрати да речи циркулишу међу
народима, трпе извесне говорне промене, а у неким случајевима се
као измењене поново враћају матичном народу. Мешање речи
најинтензивније је било на просторима где су се народи мешали
услед ратних освајања, колонизација или трговине. На европским
просторима најизраженије се прожимао утицај: грчког, латинског,
арапског, турског, немачког, италијанског, француског, енглеског
па и шпанског језика. На Балканском полуострву на језик
домицилних народа, поред грчког и латинског, највећи утицај је
имао турски језик, преко кога су допрле речи из персијског и
арапског језика. Ослобођењем од турске власти и орјентацијом на
Запаноевропске земље ојачан је продор речи из немачког,
италијанског, француског, енглеског и преко интернационализама,
из латинског и грчког језика. То се посебно уочава у областима
науке и технике, саобраћају и комуникацијама, банкарству и
трговини. Међу балканским народима има пуно речи које су
заједничке за те народе, а раније их је било и много више него
данас, тако да су оне олакшавале комуникацију међу разним
етничким групама за време владавине турског, византијског или
римског царства. Међутим, са ослобађањем и развојем националних
лингвистика, тенденциозно и плански су се занемаривале
заједничке речи а инсистирало на коришћењу речи са ужих
националних подручија, како би се оформио и истакао национални
карактер неког језика. С обзиром да влашки језик није био записан
у писменој - књижевној форми, њиме се није могло манипулисати
па зато је у њему остало доста речи из претходних периода у виду
архаизама.
Међу језицима балканских народа, народа који су били сведоци и
присилни учесници многобројних најезди и миграција
становништва, задржао се огроман фонд речи из других језика а
има примера да заосталих речи има чак из келтског језика. На
8

таквом простору где су се вековима таложили људски и језички

амалгами, у дугом историјском раздобљу од преко хиљаду година
суживота словенског и романског становништва, развили су се
српски и влашки језик, који су се формирали на истом географском
простору паралелно један поред другог, уз прожимање и међусобни
утицај, што је имало за последицу појаву великог броја речи истог
облика и значења које се употребљавају у оба језика, а исто тако и
речи које су исте форме али различитог значења. Такав
равноправан развој ова два језика постојао је све до краја XIX века,
односно до онда докле је међу људима углавном постојала усмена
комуникација. Међутим, у XX веку, са продором писане речи преко
новина и књига, а крајем века преко радија и телевизије
емитовањем говора и песама само на српском језику, влашки језик
оставши и даље само у усменој форми, а уз то и административним
мерама злонамерно потискиван из употребе, губи равноправни
статус, потпада у подређени положај у односу на српски језик и
бива потиснут из употребе код Влаха. С друге стране, непостојање и
непримењивање азбуке – алфабета са којом би се записивало
усмено народно стваралаштво и речи народног говора, услед
незаписивања, довело је до губљења и нестанка речи за појмове
делатности и предмета који су се некада употребљавали, а који су
током времена изашли из употребе, па због престанка њиховог
коришћења падају у заборав, тако да младе генерације више нису
свесне њиховог постојања, што је условило осиромашење језичког
фонда влашког говора. Поред тога, оргиналност и фонд речи
влашког језика посебно је угрожен у XX веку под утицајем школства
и црквеног и чиновничког апарата, а нарочито жесток удар на
влашки језик у задњих тридесетак година XX века учинили су
електронски медији који су допрли до сваке забити и продрли у
сваку кућу загађујући влашке обичаје и језик.
Присуство туђица, које не ретко представљају и архаизме, веома је
уoчљиво у влашком језику који се због непостојања одговарајућег
писма, до данашњег дана сачувао у усменом, говорном језику.
Међутим, мада са мањим фондом речи и са туђицама, влашки је
ипак очувао своју оргиналност за коју се може рећи да је на вишем
нивоу од оргиналности румунског или српског књижевног језика.
Потврду о оргиналности, самобитности и архаичности у влашком
језику делимично поткрепљује занимљивост да су се до караја XIX
века међу Власима могла још увек наћи архаична имена чије
постојање сеже у далеку прошлост у времену од преко две хиљаде
година. Мушко име Киркë идентично је женском имену чаробнице
Кирке записаном у Хомеровом епу о Одисеју. Такође за име Панкë
може се претпоставити да води порекло од имена грчког бога Пана.
У садашњем времену, времену наглог технолошког развоја и
свестраних комуникација преко медија у којима је велика употреба
интернационализама, за оне речи којих нема у влашком језику а
савремени начин комуницирања условљава њихово коришћење,
потребно је да се термини првенствено преузму из изворних језика
одакле потичу, да би потом, ако има потребе, били прилагођени
влашком изговору. При томе треба се орјентисати на речи које
формом и изговором највише одговарају влашком говору.
9

ВЛАШКИ ЈЕЗИК

На влашком језику не постоји израз за реч Влах, јер та реч

углавном са пежоративним значењем користи се у језицима народа
који контактирају са Власима. Назив Влах никада се не користи на
влашком језику, већ Влах за себе увек ће рећи да је Румйн, што
означава да је то човек који говори румйнским језиком а никако да
је то држављанин Ромâније. Власима је то сасвим јасно али другима
није, па зато различити пропагандисти, у времену када се већина
ствари настоји исполитизовати, настоје да реч Румйн формулишу
као ознаку за припадника ромâнске нације, а не да се ради о
Власима, односно, нашим Румйнима (Румйњи ај ноштри) са
подручја Североисточне Србије.
Влашки језик представља подгрупу ромâнског језика који се развио
под утицајем турског и српског језика и чије се рзлике са
ромâнским огледају не толико у самом речнику колико у својствима
палатализације гласова. Примера ради такве сличне
палатализације постоје у српском језику и могу послужити за
компарцију: реч деда код Црногораца се изговара као –ђед, а код
Херцеговаца –дјед; девојка, –ђевојка, –дјевојка.
Као што се у српском језику преко школског система, штампе,
електронских медија, књижевних дела и других средстава настоји
да се искорене локални говори и унифицира језик на целој
државној територији, мада се величају језик старога Врања и Ниша
у хвалоспевним приликама; слично и ромâнска званична
лингвистика не признаје постојање специфичности влашког језика
и са неверицом негодује што народ не прихвата коришћење
ромâнског језика и алфабета у приликама када му се нуде.
Не могу да појме да оно што је њима прирасло за срце, код Влаха не
изазива никакве ефекте.
Влашки језик подједнако је угрожен и од стране српског и од
стране ромâнског језика. Најбоља одбрана од српског језика јесте
употреба и неговање влашког говора; а од ромâнизације чврста
одбрана и гаранција биће употреба ћирилице – валахољице. Тада ће
влашки језик остварити свој циљ – избориће себи опстанак.

ПРЕДГОВОР ЗА ВЛАШКИ РЕЧНИК

У српско-влашком речнику уврштене су и савремене речи са

назнаком њиховог порекла, како би се показало да су то опште
прихваћене речи које потичу из језика других народа; речи које су
коришћењем у многим језицима постале добробит целог
човечанства, па је стога оправдано да се равноправно користе и у
влашком језику.
Такође, у овом речнику не треба се чудити што у оба језика има
група речи исте форме и са истоветним или различитим значењем,
јер оне могу потицати или од заједничког корена индоевропских
језика, што се потврђује постојањем истоветних речи у многим
европским језицима; или су настале као последица прожимања
10

језика влашке и српске популације, с обзиром да ова два народа

углавном нису имала опречне историјске интересе, па су зато
коперативно живела на овим пространствима што се
манифестовало међусобним утицајем језика, мелоса, митологије… У
језику то је видљиво постојањем архаизама (боље рећи влаизама) у
српском и србизма у влашком језику; или су то наслеђени
турцизми.
Србизми у влашком језику посебно су продрли преко школског
система и чиновничког апарата, а у задње време преко радија и
посебно телевизије, што је имало за последицу најпогубнији удар на
влашки језик. С друге стране у српском језику има доста речи из
језика Влаха Цинцара, који су по чаршијама били трговачки слој, из
чијег речника је прихваћено много речи, такозваних архаизама.
Такође из њихове средине су изникли и познати српски великани:
Стерија, Нушић, Текелија и други, који су својим књижевним
делима утицали на српски језик. Влаизми, такође, потичу од Влаха
који су напустили планине и своја села и преселили се у градове, где
су са собом повели своје речи и децу, децу која су радо заборавила
своје порекло и порекло речи са којима су се и даље служили за
појмове које нису знали на туђем језику (српском, бугарском,
грчком). А понели су и своја презимена. Презимена која су остала
док им траје потомство, да указују на корене који су их изнедрили а
којима се нису одужили. Корени који опомињу да су олако и
неоправдано заборављени, и да на пространству речи лебде попут
брода уклетог Холанђанина.
Ако међу Србима има оних који се стиде да исписују своје
влашко порекло, то не значи да Власи због тога треба да се
стиде што од њиховог корена има најбољих Срба.
 ВЛАШКО ПИСМО

Већ одавно међу Власима и онима који контактирају са њима

постоји расправа са тематиком да Власи немају сопствено писмо и
да се влашки језик не може изражавати у писменој форми, па ето
зато и није дато право Власима да се образују на свом матерњем
језику и да влашки језик користе у свакодневној употреби. Да ли је
то плод незнања, или лицемерство? Вероватно и једно и друго.
У послератном периоду штампане су и постојале су новине на
влашком језику. Такође, Јанко Симеоновић издао је у Зајечару 1946.
године збирку влашких песама писану ћирилицом. Исто тако
ћирилицом су штампане и влашке песме у књизи: Народна музика
Црноречја од аутора др. Драгослава Девића 1990. године. Значи,
очигледно је да се влашки језик може и писао се ћирилицом.
Међутим, Резолуција Информбироа била је добар повод да се
влашки језик протера из јавне употребе, при чему је то правдано
наводним жалопојкама да Власи немају довољно речи за свој језик,
уз тврдње неких неувиђавних истраживача да влашки језик
поседује само око тристотине речи. Бесмислене тврдње које не могу
да објасне како то Власи разговарају, ако већ нису глувонеми? У
данашње време пропагира се друга бесмислица, прихвата се да
11

влашки језик може да се изражава у писменој форми али да то мора

бити искључиво писано ромâнском латиницом. Ромâнско званично
писмо –(латиница која је у званичној употреби у држави Ромâнији)
се идеализује као мерило европских вредности, ствара се
идолопоклонство према њему а не увиђа да таква латиница постаје
средство за елиминацију влашког језика. Прихватањем ромâнске
латинице биће нормално да се прихвата и ромâнски правопис,
граматика, синтакса и тако редом. С обзиром да у досадашњем
пероиду има мало остварења написаних на влашком језику, то
значи да за употребу влашког језика у школском систему треба
увозити уџбенике и литературу из Букурешта, односно прихватити
нов правописни начин писања, лексичке творбе, нову функцију
појединих слова; све то различито у односу на оно знање које су
Власи стекли образовањем у школском систему Србије. То
истовремено захтева и одрицање од идеалног Вуковог правописа,
врхунског достигнућа у фонетском правопису, достигнућа које је
примењено и у есперанто језику. Уз све то, за осавремењавање
влашког језика користио би се ромâнски лингвистички речник који
је пун туђица у облику германизама и франкофонских израза. С
обзиром да не постоји систем за образовање Влаха на влашком
језику, а уз то је и немогуће организовати за одрасле особе
описмењавање на влашком, матерњем језику, то би значило да се
таквим приступом (прихватањем ромâнске латинице) одбацује
целокупна влашка популација која још увек зна и говори
аутентичним влашким језиком, односно, та популација била би
онемогућена у коришћењу језика у писменој форми тј. текст
написан таквом латиницом не би умели да прочитају. Када се то
деси, намерно или ненамерно, онда може бити умесно питање: шта
је то влашки језик? Лако ће онда бити да се да одговор – нема га,
постоји само ромâнски језик. Ако се то оствари, резултати су
неизвесни – у сваком погледу.
Влашки језик налази се данас, почетком 21. века на истом ступњу
развоја и у сличној ситуацији као што је то био српски језик у
Вуково време пре две стотине година и апсолутно важи Вукова
мисао у којој уместо српског треба уметнути реч за влашки језик.
Та мисао гласи: “Који човјек жели доказати да Србљи
(ВЛАСИ) немају другога језика осим славенскога
(РОМÂНСКОГА), не само што по њима свака српска
(ВЛАШКА) граматика мора учити наопако, него, да како
може, он би и Србље (ВЛАХЕ) све у једну врећу стрпао па
завезао, или у тикву саћерао па затиснуо, да не чује свјет
како они говоре, него да се њему све мора вјеровати.”
Неки људи који ромâнски језик познају боље него влашки,
присвојили су себи право да тврде да је непримерено да се влашки
језик пише ћирилицом, себе су прогласили меродавним по том
питању иако нису мериторни за ту област. Себе су прогласили за
жреце и посреднике између народа и писмености. За чуђење је, зато
и треба јавно поставити питање, зашто о овој тематици
конструктивно не проговоре и културно-научне установе као што су
САНУ, филолошки факултети у Београду и Новом Саду, јер је
немогуће да у њима нема признатих лингвистичких стручњака чије
12

би се знање и сазнања примењивало за истраживање влашког

језика. Мада се равнодушно, можда и злурадо прати изумирање
влашког језика, треба подсетити да то није само губитак Влаха, то је
општецивилизацијски губитак и пропадање једног језичког
дијалекта или наречја. То је посебно губитак за ромâнистику, јер
преовладавањем тежње за унификацијом влашких дијалеката који
постоје на Балкану, како би се они преобразили у јединствени
ромâнски језик, чини се ненадокнадива штета првенствено самој
ромâнистици. Осиромашује се њен језички фонд речи, занемарује
се језичко богаство које још увек постоји сачувано у планинским
забитима где је савремена цивилизација најспорије продрла.
Губитак и непроучавање архаичних говора на Балкану истовремено
је и губитак за савремене језике јер се тиме умањује њихово
познавање и међусобни утицај народних култура.
У Америци, ради очувања цивилизацијске прошлости, ангажовали
су старе људе по индијанским племенима да младе нараштаје
подучавају племенским језицима и митовима. Зар међу Власима
нема довољно старих (или мудрих) да слично чине?
Влашки језик може се писати ћирилицом уз коришћење
ненадмашног Вуковог правописа. Таква ћирилица, из које
су изостављена слова за гласове којих нема у влашком
језику а додата слова за допунске гласове којих има у
влашком (пет за поречку варијанту или само два за
царанску варијанту), афирмативно је названа ‘влахољица’
ради популаризације влашког језика.

УПОТРЕБА ЋИРИЛИЦЕ

Распрострањено је мишљење да је ћирилица словенско писмо а

неки га према месту настанка називају и балканско писмо.
Међутим, ако се свеобухватно посматрају околности настанка
ћириллице, може се рећи да је ћирилица хришћанско писмо,
односно да је то писмо стварано ради ширења хришћанства и да је
на њему ширено православље међу Словенима, Ромâнима и другим
народима; о чему најпоузданије податке могу дати хришћански
теолози. Као што је познато, хришћански мисионари браћа Ћирило
и Методије, Ромеји из области Солуна и Тесалије, која је у то време
називана и Велика Влахија *Трајан Стојановић, Балканска цивилизација, Београд 1995. ст.103,
створили су посебно писмо које би било подесно за ширење
хришћанства међу Словенима. Од тог писма настала је глагољица и
ћирилица. Ћирилицу је оформио Климент Охридски, давши јој то
име у част свом учитељу – Ћирилу. Нити је Ћирило био
антизападњачки настројен, нити га је Запад изопштавао због тога
што је ширио хришћанство међу Словенима. Напротив, он је у Риму
и свецем проглашен.
Као што је латиница европско писмо (настало на тлу Европе), исто
тако је и ћирилица европско писмо али настало у каснијој фази. По
форми и облику оба писма се међусобно мало разликују, а чак
већина слова има исти облик са истим или различитим гласовним
значењима. Ни ћирилица ни латиница нису јединствене
13

(униформне) на подручјима где се примењују, већ зависно од

специфичности језика код појединих народа постоје специфична
слова за поједине гласове. Ако знамо да су Ромâни преко ћирилице
примили хришћанство, да је некада у Ромâнији –Влашкој ћирилица
била званично писмо, није онда схватљиво зашто у данашње време
има оних који оспоравају Власима право да пишу ћирилицом.
Поставља се питање: зашто? Одговор може бити и то да је ово
лукава замка. Наводним инсистирањем на европским вредностима
латинице Власима се ускраћује могућност да користе оно што имају,
оно што познају –ћирилицу. Лукава замка. Слично као што су после
Резоолуције Информбироа тврдили да Власи немају речи за свој
језик, данас тврде да је недостојно влашки језик писати ћирилицом.
Надају се да ће у таквом надмудривању протећи наредних 40 – 50
година, за које ће време тотално одумрети влашки језик, па самим
тим биће излишне и расправе о влашкомјезику и Власима.
Власима за коришћење ћирилице у поречкој језичкој варијанти
потребно је да уврсте и користе додатних 5(пет) слова а у царанској
само 2(два). Зар је то много? Зар Власи не поседују ни толико
интелекта да и без додатног школовања могу научити и прихватити
та поменута слова?
Својевремено у Америци око 1820. године, у Арканзасу неписмени
Чероки Индијанац по имену Секвоја, измислио је слоговно писмо
за писање на језику Черокија.
“Секвојино слоговно писмо наилази на опште дивљење
професионалних лингвиста јер добро одговара гласовима из чероки
језика, а и лако се учи. У веома кратком раздобљу, Чероки
Индијанци остварили су готово стопостотну писменост у слоговном
писму, купили су штампарску пресу. Секвојине знаке излили су у
штампарска слова и почели су да штампају књиге и новине.” **Ђаред
Дајмонд: Микроби, пушке и челик, “Досије”, Бгд. 2004. стр. 205.

Ако је неписмени Индијанац – Секвоја измислио слоговно

писмо а Чероки Индијанци су га прихватили, зар је
Власима тешко да користе ћирилицу коју већ познају?

ПИСАЊЕ ЋИРИЛИЦОМ

Сваком оном који не жели да буде слеп код очију, јасно му је да

између ћирилице и латинице у основи нема битних разлика, изузев
што се из пропагандних разлога вештачки поставља питање
коришћења једног или другог писма. Међутим, права и суштинска
разлика састоји се у примени правописа јер је Вуков правопис
својом једноставношћу врло ефикасан, па тако онима који не
поседују тако нешто и нису у прилици да користе такав правопис
смета да виде његово коришћење и употребу код других. Како за
отворено атаковање на правопис немају веродостојних аргумената,
они заобилазним маневрима ударају на ћирилицу, проглашавајући
је застарелом и недостојном западњачке цивилизације савременог
глобализма, како би се њеним потискивањем потиснуо и Вуков
правопис. Тако нешто није за чуђење јер је то позната метода
људског лицемерства – да се негира и ружи оно чега се нема, по
14

принципу лисице: „да је грожђе кисело“. Са друге стране,

завојевачи су кроз историју настојали да потчињеним народима
униште или преобликују духовне и културне вредности, тако да уз
читав низ мера за асимилацију користе и подмуклу методу поруге и
потсмеха, како би се понижени етнос сам одрекао своје
самобитности. Тако данашњим глобалистима у недостатку других
аргумената једино остаје да се подсмевају ћирилици, али при томе и
сами увиђају да Вуков правопис има неоспорних вредности које би
и њима биле добродошле у виду Вукових принципа правописа.
Међутим, за тако нешто немају одлучности и јединства, мада је
таква иницијатива већ одавно покренута у процесу формирања и
пропагирања есперанто језика, што је уједно и највећи доказ
исправности Вуковог правописа.
Кинезима није важно да ли је мачка црна или бела ако
хвата мишеве, зар је битно Власима да ли ће писати
латиницом или ћирилицом ако при томе записују свој
говор?
Оправдани разлози за писање ћирилицом показују :  да учестано
и догматско позивање на APHI конвенцију из 1928. године губи
на значењу ако се има у виду да су Цинцари на свом конгресу
 1998. г. извршили измене у својој азбуци како би олакшали
њену примену;
 да би влашка књига на лак начин била прихваћена у народ,
потребно је да буде лако читљива на ћириличном писму а да
новопридодата слова асоцирају изгледом на слова која имају
сличну звучну вредност, како би склопом речи у реченици
било олакшано читање;
 задржавањем ћирилице коју Власи већ знају, онемогућио би
се франкофонски утицај романског језика на говор Влаха,
чиме би се очувала аутентичност влашког језика и културе, јер
значај Влаха није у њиховој бројности него у
аутентичности језика и традиције.

КРАТАК КУРС ГРАМАТИКЕ ВЛАШКОГ ЈЕЗИКА

У говору Влаха уочавају се три језичке варијанте: поречка у сливу
Поречке реке, горњег Пека и Црног Тимока; крајинска на
подручју Неготинске крајине, Кладова и Кључа; хомољска
(Хомоље, Ресава, Звижд, Стиг, и околина Голупца). Посебна
специфичност постоји у буфанској верзији којом се говори у
Мајданпеку.
Разматрајући и анализирајући међусобни утицај српског и влашког
језика уочава се да је конструкција реченица код оба језика слична,
а тумачење појединих појмова је адекватно, сем код неких описних
појмова где постоје различити приступи описног казивања (склони
се – дěће йнлěтурј, рукује се – дě мйна).
Гласовна фонетика у влашком језику адекватна је српском језику са
извесним одступањима. Самогласници су као и у српском: (а, е, и,
о, у) са још два допунска мукла самогласника: (ě, й) који су по
изговору адекватни руском: (тврдо е, тврдо и); односно муклим
15

самогласницима (ë, ü) немачког језика. Сугласници су истоветни и у

српском и у влашком језику с тим да у поречко-унгурјанској верзији
не постоје сугласници: (х, ч, џ) али се зато користе (ʤ, ӂ, ҹ) који не
постоје у српском језику а ни у ромâнском језику који је у службеној
употреби у држави Ромâнији; наравно они постоје у дијалектима
ромâнског језика.Сугласник (ʤ) постоји у македонском језику, што
је вероватно последица утицаја језика Влаха Цинцара, такође има га
и у неким другим језицима. Сугласник (слово х) који не постоји у
изворном влашком језику, прихваћен је и уврштен у влахољицу због
писања савремених израза који потичу од грчког или латинског
корена, односно од речи из српског, романских или германских
језика. Томе се не треба чудити, јер и у српском језику до појаве
Вуковог правописа у народном говору ниje коришћен глас (х) нити
у азбуци слово (ј) али касније писање је постало незамисливо без
њих. Међутим, не треба инсистирати на прихватању гласа (х) и
треба га избегавати, јер у изворном влашком изговору он се
изоставља или замењује гласом (словом) ј, к .
Сугласник (н) испред (б, п) прелази (мења се) у (м): йнб → ймб;
йнп → ймп.
Сугласници (л, н) испред меких самогласника (е, и) без изузетака
прелазе у (љ, њ); уколико исти треба да остану непромењени иза
њих се пише мукло (ě, й). Исто важи за ( д, т ): испред (е, и)
прелазе: д →ђ; т →ћ; а не мњају се испред (ě, й).
При глаголским променама или променама имеаница из једнине у
множину врше се палатализације испред меких самогласника (е, и)
г →ӂ : боруга → боруӂиљи, ругу → руӂи, фагу → фаӂи; д →ђ : ард
→ арђе, кад → кађе, принд → принђе, дуда → дуђиљи; к →ҹ : вака
→ ваҹиљи, порку → порҹи, фак → фаҹе, аку → аҹиљи; т → ћ : бурта
→ бурћиљи, турта → турћиљи.
или када су испред муклих самогласника ( ě, й ):
д →ʤ : дуда → дуʤйљи;
т → ц : бурта → бурцйљи, турта → турцйљи;
ћ → ц : ђинћиљи → ђинцй, паринћиљи → паринцй.
Иза слова:(ʤ, ж, з, с, ц, ш) не пишу се меки самогласници(е, и)
већ (ě, й); а иза; ђ, ӂ, љ, њ, ћ, ҹ не пишу се мукли: ě, й већ (е, и).
Уколико има одступања од поменутих правила, то је у речима
туђицама које нису претрпеле гласовне промене сходно влашкој
фонетици.
У царанској варијанти слично као и у ромâнском књижевном
језику не употребљавају се сугласници (ʤ, ӂ, ҹ) већ се уместо њих
користе (з, џ, ч); такође на неким подручјима (л, н) испред меких
самогласника (е, и) не палатализују, нити (д) прелези у (ђ).
У унгурјанској варијанти чешћа је употреба муклих самогласника
(ě, й) тако да нема преласка (д) у (ђ) а уместо речце пила користи
се пйрла.
Главне врсте речи у влашком језику су: именице, заменице,
придеви, глаголи и бројеви.
16

ИМЕНИЦЕ (НУМИЋА, НУМЈАЋИЉИ)

У влашком језику постоје именице женског и мушког рода.

Именице средњег рода не постоје. Исто правило важи и за
заменице.
Именице женског рода завршавају се наставком (а): апа, мйна,
пйња, пруна, ҹара
Именице мушког рода углавном се завршавају наставком (у): ардоу,
боу, љемну, мошу; наставком (иљи): ђинћиљи, кйњиљи, лапћиљи;
изузев ређих случајева где је завршетак (а): тата, тајка, најка, бурћа.
Pluralia ŧanŧum: кријри - мозак
Деминутив се добија:
За именице женског рода када се на корен речи додају
наставци: -ěлуша → пурҹ-аоа → пурҹ-елуша, сйнҹ-аоа →
сйнҹ-елуша; -йца →уш-а → уш-йца;
-рика → припито-арја → припито-рика,
-риҹика → фло-арја → фло-риҹика, сфо-ара → сфо-риҹика;
-ица → пујк-а → пујк-ица, дунг-а → дунг-ица, мум-а → мум-ица;
-уца → вак-а → ваку-ца, варг-а → варг-уца, мйндр-а →
мйндр-уца; -шоара → вак-а → вак-шоара, клак-а → клак-шоара.
За мушки род додавањем наставка на корен речи:
-ашу → копил-у → копил-ашу;
-ěлу → кокош-у → кокош-ěлу, огаш-у → огаш-ěлу;
-йшору → мйц-у → мйц-йшору, стурʤ-у →
стурʤ-йшору; -ицу → пуј-у → пуј-ицу;
-ишору → пуј-у → пуј-ишору, лапћи-љи → лапћ-ишору.
-јелу →топор-у →топор-јелу, мирј-а →мир-јелу
Или додавањем наставка на целу именицу:
-љецу →мошу→ мошуљецу, ступу→ ступуљецу, нашу→
нашуљецу -цу → нашу → нашуцу, огашу → огашуцу, капу →
капуцу; -шору → боу → боушору.
Аугментатив се добија:
За именице женског рода када се на корен речи додају
наставци: -оћина → карња → карноћина, вака → вакоћина
-ушйна → пјеља → пјелушйна.
За именице мушког рода додавањем наставка на корен
речи: - ану → копил-у → копил-ану,
-оману → уоц-у → оц-оману,
-оћиу → луп-у → луп-оћиу.

ЗАМЕНИЦЕ (ЂЕНУМИЋА) ПРОНУМЈА

Личне:
Једнина Множина
јеу, јо -- ја ној – ми
ту – ти вој – ви
јел –он, ја –она јеј(и), ји –они, јеље –оне
17

Повратна заменица у влашком језику користи се за сва лица

Једнина: ма Множина: ње
ћи ва
сě – се сě – се Показне:
Једнина
ěста – овај; аста – ова
ěла –тај, онај; аја –та, она
атйта–толико, толики; толика
Множина
ěшћа – ови; ашћа – ове
ěја –ти, они; аља –те, оне
атйца – толики; атйћа – толике

Присвојне:
Једнина
ал мјеу –мој; а мја –моја
ај ми –моји; а љи мјеље – моје
ал тјеу –твој; а тја –твоја;
ај ти –твоји; а љи тјеље –твоје
ал луј –његов; а луј –његова; ал ји –њен; а ји –њена ај луј
–његови; а љи луј –његове; ај ји –њени; а љи ји –њене
Множина
ал ностру – наш; а ноастрě – наша;
ај ноштри – наши, а ноаштрје – наше
ал востру –ваш; а воастрě –ваша;
ај воштри –ваши, а љи воштре –аше
ал лор – њихов, а лор – њихова;
ај лор – њихови, а љи лор –њихове

Односно-упитне:
карје – ко, који
кйт – колико
ҹе – шта
ал куј – чији, а куј – чија
ај куј – чији, а љи куј – чије

Неодређене:
ҹињива – неко, неки
вруну -неко, вруна -нека
вруњи -неки, вруњиљи -неке
ҹова – нешто
а кујва – нечији
а лу ҹињива – нечији

Одричне:
њима – нико
њимика–ништа
Опште:
тотнат – свако
тотнатě – свака
18

ПОРЕЂЕЊЕ ПРИДЕВА

Позитив
бун – добар
фрумос –леп
мик – мали

Компаратив
мйјбун – бољи
мйјфрумос –лепши
мйјмик –мањи

Суперлатив
алмйјбун – најбољи
алмйјфрумос –најлепши
алмйјмик –најмањи
ПОМОЋНИ ГЛАГОЛИ
Јесам:
сйнт – јесам ам – сам
јешћ – јеси ај – си
је – јесте а – је

сйнћем – јесмо ам – смо

сйнћец – јесте ац – сте
сйнт – јесу а – су

Нисам:
нусйнт –нисам (нам –нисам)
нујешћ – ниси (нај –ниси)
нује – није на –није

нусйнћем –нисмо нам – нисмо

нусйнћец –нисте (нац – нисте)
нусйнт – нису на –нису

БРОЈЕВИ (НУМАРАЛА)
Основни
уну –један, уна –једна
дој –два, доуо –две
триј – три
патру – четири
ҹинҹ – пет
шасě – шест
шапће – седам
опт – осам
ноуо – девет
ʤěҹе – десет
унспрјеҹе – једанаeст
дојспрјеҹе – дванаeст, до'оспрјеҹе – дванаeст
тријспрјеҹе – тринаeст
19

патруспрјеҹе – четрнаeст
ҹинспрјеҹе – петнаeст
шајспрјеҹе – шеснаeст
шапћеспрјеҹе – седамнаeст
оптспрјеҹе – осамнаeст
ноуоспрјеҹе – деветнаeст
доуоʤěҹ – двадесет
доуоʤěҹ шй уну –двадесет један
тријʤěҹ – тридесет
патруʤěҹ – четридесет
ҹинʤěҹ – педесет
шајʤěҹ – шесдесет
шапћеʤěҹ – седамдесет
обʤěҹ – осамдесет
ноуоʤěҹ – деведесет
сута – сто, стотина
мија – хиљада

Редни
алђинтйј –први, ађинтйј –прва
алђидој –други, ађидоуо –друга
алђитриј – трећи
алђипатру – четврти
алђиҹинҹ – пети
алђишасě – шести
алђишапће – седми
алђиопт – осми
алђиноуо – девети
алђиʤěҹе – десети
алђиунспрјеҹе – једанаести
алђидојспрјеҹе – дванаести
алђитријспрјеҹе – тринаести
алђипатруспрјеҹе – четрнаести
алђиҹинспрјеҹе – петнаести
алђишајспрјеҹе – шеснаести
алђишапћеспрјеҹе – седамнаести
алђиоптспрјеҹе – осамнаести
алђиноуоспрјеҹе – деветнаести
алђидоуоʤěҹ – двадесети
алђидоуоʤěҹ шй уну – двадесетпрви
алђитријʤěҹ – тридесети
алђипатруʤěҹ – четридесети
алђиҹинʤěҹ – педесети
алђишајʤěҹ – шесдесети
алђишапћеʤěҹ – седамдесети
алђиобʤěҹ – осамдесети
алђиноуоʤěҹ – деведесети
алђисута – стоти
алђимија – хиљадити
20

Тотнат карје мйјшћије,

ласě кйћо ворбě сй мйј скрије.

А
а -члан уз присвојне заменице и уз глаголски облик перфекта
а'пěј, а пěј -е па
абаће -скреће, усмерава
абаће ворба –наговештава
сě абаће -скреће
абја -једва
абурија -испарења
абурјаʤě -испарава
абуру -пара, испарење
абурě вйнту –ветар пири
абуровйнту -поветарац
абушйља -пузећи
аверја -имовина, власништво
аверњик -имучан
ага -ага
агањи -аге
агěрě -удесио, натемпирао
адаварат –потврђен; сагласан
адаварě -потврђује; приклања се
адавěрјала –потврђивање; сагласност
адавěрјала ла ворбě – сачекивање у разговору, одобравање
саговорнику
адавěру -потврда
адаоара -по други пут
адапатоарја –поило
адапату -појење
адапě -поји, напоји
адйнк -дубоко
са адйнкат -продубило се
адйнкимја -дубина
адйнкјаʤě -продубљује
адйнс -посебно, баш зато, изричито, конкретно, намерно адо
-дај; донеси
адунарја -скупштина; окупљање, сакупљање, прибирање
адунě -сакупља
адурмит -заспао, у сну
адурмиторј –успављујући
адуҹе -доноси
адуҹе йн парћаја –сличи, наликује
аʤěм -бесквасни; пресан
ађету -навика, обичај
21

ађиноарја -мало пре, малочас

ађинтйј -прва, претходна
ажунату –гладовање за Бадњи дан
ажунӂе -стиже; долази
ажунсě -стигао, стигло; досегнуо, додирнуо, дотакао
ажунсу -стизање; сустизање
Ажуну -Бадњи дан
ажутату -помагање, помоћ
ажутамйнту –помагање, помоћ
ажутě -помаже
сй ажуће -да помогне (наздарављање уз пиће)
ажуторју -помагач, pомоћник
ажутаторју -помагач, помоћник
азвйрљит -разбацано; хитнуто
азвйрљитура – хитац; оно што је хитнуто
аиҹа -овде
аја -та
ајдац -хајдемо
ајде -хајде
ајлалц –остали, други
ајна -огртач, хаљина, тога
аколо -тамо, онамо, онде
акоњерју –велика игла са дршком (за шивење врећа,
сламарица) акрјешће –кисели
акрит -(за)кисељен
акришор –киселкаст, накисео
акрјала -киселост; салата, туршија
акру -кисео
аку -игла
акума -сада
акупат -ухваћен, обрлаћен
акупаторју -окупатор
акуша -ускоро, сад ће
ал -члан уз присвојне заменице
ала -ала, звер
алавиҹос –насртљив, досадан; халапљив
алалалт -онај други
алалт -други (не овај)
алалтěјерј -прекјуче
алалтěсарě –прексиноћ
алам -алал
алам сйј фије –да му је алал
алан -претпрошле године
алаузу -галама; кркљанац
алб -бео
албањацě –са својством белине; белог тена
албастра –врста биљке, различак
албěцу љемнулуј -бељика
албина -пчела
албина урсаскě –солитарна пчела
албиҹос –беличаст
22

албитурљи –рубље, веш

албја -корито за веш; појило
албјаца -белина
албјаца окјулуј –беоњача
албјешће –бели;постати бео
албуриу -беличаст; избледео
албушу -беланац
алдатě (алтě датě) –други пут, другом приликом
алђинтйј –први, претходни
алђилаурмě –задњи, последњи
алмйјмаре -највећи
алмйјмик -најмањи
алмитриља -другојачије
алмитрја -другчије
алос -виловит
алрěу -зли; нечастиви
алта -друга
алту -други
алтуја -туђе,туђи
алтфјељ -друкчије
алтҹе -друго нешто
алтҹева (алтě ҹева) –друго нешто
алтҹињива -други неко
алће -друге
алћиљи -друге, ине
алувату (ђи пйње) –квасац припремљен са брашном за
тесто алувацěлу -квасац
алуна -лешник
алуну -леска
ал уну -једини
алуњекос -клизав; клизаво
алуњекушу –клизавица; клизалиште
алуњету -лесковик
алуњикě –проклизава
алцй -други неки
аља -те, оне
аљаргě -трчи, јури
аљеӂе -бира
сй аљагě - да бира
аљеӂерја –бирање, избор, изабирање
аљеӂири –изабирарачи, жири
аљергату -трчање
аљергатура –јурњава
аљес -биран; разговетан
ворбјешће аљес -говори разговетано
са аљес -издвоји(л)о се
аљесу -одабир; избор
аљесатура -оно што је одабрано, резултат бирања
аљесура -одабирање, избор, селекција
аљиђинтйј -прве, претходне
аљин -алев
23

пипарка аљинě -алаева паприка

аљинат -умирен, смирен
сě аљинě -смирује се, умирује се
ам -имам; ја сам
ама -али
амарала -горчина
амарě -горко
амарос -горак
амараҹуња -горчина, горкост
амарйт -горак, загорчан
амарутě -прети; угрожава
амарутě ку пумну-прети песницом
амбарју -амбар
американ -америчко
пйнʤа американ -америчко платно
амйнат -касно, доцкан
амйнатат -одоцнео; закаснео
амйндој -оба, обојица
амйндоуо -обе
амин -амин
аминат -аминовано; суђено
амињаʤě -аминује
амјецала -вртоглавица;несвестица
амјецěшће -губи свест
амјецйторј -опојан; вртоглав
амјецйтура -пијанац;
амнарју -кресало, огњило, оцило
амњаʤа нопцй -поноћна утвара
која пролази у облику навиљка
сена или тамне силуете
недефинисане животиње
амњаʤу -подне; ужина; југ
йн парћа амњаʤулуј -према југу, у правцу југа
амњаʤу нопцй -поноћ
амњеʤěшће -ужинава
амњеʤйту -ужинање
аму -ам (прибор за вучу коња)
амункě -тешко, мучно
йј амункě -мука му је; устручава се
амурцала -утрнулост
амурцйт -утрнут
амурцěшће -трне
ан -прошле године
ан цěрц -претпрошле године
андěрě -заподева
ану -година
ану ал ноу -нова година
ањи -године; годови
ањинě -закачиње, качи
ањину -ива, јова, јововина
апа -вода
24

апа минаралě -минерална вода

апа морцаскě -ледени зној
ла трекут апа -ознојио се
ападуку -водовод, аквадукт
апарала -брањење, заштита
мам апарат -бранио сам се, одбранио сам се
апарија -водурина
апатос -водуњав
апěрě -брани, штити
сě апěрě -брани се
апипијату -пипање
апипије -пипа
апљакě -сагиња
апљакě мњији -подој јагњади
апљекат -сагнут; подојен
апринђе -пали (користи се и у смислу уључује: сијалицу, шпорет)
апринс -упаљен
апроапје -близу
апропијаʤě -приближава
апропијату -приближавање
апса -апса
апукату –започињање
апукě -започиње
апукě йн лумје –иде (одлази) у свет
арама -бакар
арамашу -опклада
арањешће -храни
арањит -нахрањен
арањиторј -хранљив
арањиту -храњење; товљење
аратě -показује
аратарњик -за показивање; за пример, за углед
аратат -показан
арататорју -показатељ, који показује, показивач
ӂејту арататорј -кажипрст
аратату -показивање
арату -орање
аратура -ораница; орање
арě -оре
арěцу -кобац, ветрушка
аргацйја -најам, печалба
аргаторју -најамник, печалбар
ардоу -аков
Арђалу -топоним на путу између Горњане и Танде
арђе -гори; спаљује
арђаторј, арʤаторј –горљив, са својством горења
арђерја -горење, горљивост
арђију -паприка (љута)
арӂинтарју –кујунџија; мењач новца
арӂинтат -посребрен
арӂинту -сребро
25

арӂинту ал виу -жива

арйнгу -црквено звоно
арймасарју -пастув
арија -гумно
ариҹу -јеж
арје -(он) има
арјећиљи -приплодни ован
арку -гудало; лук
арку ла фјарě -лук на кљусама
арма -оружје
армамйнту -наоружање
арматорј -наоружавајући, који наоружава
арматорју -оружар
армацйја -војска, армија
армуњика -хармоника
армуњикашй -хармоникаши
армуњикуца -усна хармоника
армашу -армијац, војник; оружар, оружник
Арнаглаоа -Рудна Глава
арњик -марљив, реван; имућан
арпја -крило
арс -изгорен; спаљен; загорео; прегорео
арсура -огоретина; опекотина
арту -блиска околина, видокруг
ја дат ун арт -обишао је около један круг
фи йн арту луј -буди у близини њега ( у његовом видокругу)
арћија -хартија, папир
арцагос -набусит, ђангризив, осоран, дрчан,
свадљив, помаман; арогантан
арцагурљи -дрчност, осорност
арцоага -кљусина; старкеља
арцу -месопусни дан
аршйца -присој
аршоу -лопата
асарě -синоћ
аскултамйнту -служење; услуга
аскултаторју -(по)служитељ
аскултě -слуша; служи
сě аскултě -помаже се,служи се
аскуће -оштри
аскуцйт -оштар; наоштрен
аскуцйтоарја -оштрилица
аспрјала -храпавост; строгост
аспру -храпав; строг
асприт -похрапавео; строго
аста -ова
аставарě -летос
астајарнě -зимус
асталу -сто
астаљору -сточић
астаноапће -ноћас
26

астарě -вечерас
астатоамнě -јесенас
астěʤ -данас
астрйнӂе -сакупља; сажима
астрйнсура -збир, скупина
аструкě -покрива
аструкамйнту -покривач, покривка
аструкамйнту кěшй -кров, покривка на кући
аступě -зачепљује
аступушу -запушач, затварач
атйрнě -(за)качи, закаћиње
атйрнат -окачен
атйта -толико
тот атйта -исто толико
атунҹа -тада, онда
ау -јао; имају
ау лěлě -јао леле, авај
ји ау -они имају
ауђе -чује; дознаје
ауʤйту -чујење
аурарју -златар
ауратура -позлата
ауру -злато
ђи аур -од злата, златно
афарě -напоље
афиону -опијум
афлě -налази, проналази
афумат -димљен; накресан
афуматоарја -пушница
са афумат -загорео, има мирис дима
`са афумат`-накресао се, напио се
афумě -дими; пуши се; пуши (дувани)
афумјаʤě -дими; пуши
афурисйт -анатемисан, ђаволисан;
ђаволаст, лукав, незгоде нарави
ац -сте
аца -конац
аца киптори -конац који се обмотава око дугмета
аца ла фириз -линија по којој сече тестера
ацйцйје -потпаљује; распирује; раздражује
ацйцату -раздраживање; распиривање
аш -би, бих
аша -да; тако, такво
шй аша йнаинће -и тако даље
ашаʤат -притиснут; слегнут
ашаʤě -притскује; сагиње
ашаје -тако је
ашћа -ове
(а лу) ашћија -дотичне (поменуте) дотичних
(поменутих) ашћаптě -чека; нада се
ашћептарја -чекање; ишчекивање, надање
27
ашћептату -чекање, очекивање
ашћерње -простире; положи
ашћернуту -простирка
…ђе кулкат -постељина
…ђе опинкě -уложак за опанку
аҹерě -вреба
аҹија -ту, туна
аҹиљи -игле

Ě
ěј -узвик при терању запреге
ěја -они , ти
ěјс -узвик за скретање дешњака улево при терању запреге
ěла -тај
ěлдује (йл дě алуја) -ђаволише
ěста -овај
ěс (сйнт) -су (јесу)
ěће -ето
ěшћа -ови

Б
ба -ма
ба ауʤ ту -ма чујеш ти
ба јо ну -ма ја не
ба уну, ба алту -ма један, ма други; те један, те други
баба -старица
баба оарбě -игра ћораве баке
бабјешће -бабски
Бабиљи -баба марта
бабошћоајка -бабетина
багаторју -пуњач, пунилац, угуривач
багě -меће, тура, уноси
багě минћа -води рачуна
багě сама -води рачуна, пази
баглама -баглама, шарка
бадěју -бучкало за маслац, стап
бажокура -лакрдија, шега, исмејавање, ругање, спрдња
бажокурос -лакрдијаш, шерет
бајатоњу -момчина
бајату -момак, младић
бајацěлу -момчић
бајацěндру -момченце
28

бајацйја -момаштво
бајбараку -јелек, прслук
бајбоку -збијена гомила
мјерг бајбок -збијено крдо у трку
бајра -упртњача, рукохват (на корпи, кофи, цегеру, ташни)
бакшйшу -бакшиш
балан, бěлан -белац
балабан -балабан, огроман човек
баластру -розе
балауру -смук
балбањит –оклембешен, поколебан
сě балбањеск -опхрвају се
балбатаја -пламен; буктиња
балбатаја фокулуј -пламен ватре
балмјежос -житак
балмушу -упржен млад прокисо сир са пројиним брашном
балону -балон
балос -балав
балта -бара
балтаку -дубока бара; језеро
балтоака -баруштина, баретина
балуц -розе, белкаст
балћина -мочвара
балћинос -мочваран
баљига -балега
баљигарју -балегар; ђубре
баљиљи -бале, слине
банда -труба
бандашу -трубач; бандаж
банка -банка; десет динара
банкарија -банкарство
банкарју -банкар
бану -новчић; банкнота
бања -бања
бањи -новац, паре
бањиулуј -новчано, у новцу
барабар - упоредо; подједнако
барака -барака
барба -брада
барба капри -бусика, типсина
барбарит -поравнат, уједначен
барбарјешће -поравнава
барбату -муж, супруг
барбија -подбрадак
барбијерју -берберин
барбос -брадат
барда -брадва
бардаку -бардак
барʤа -рода
барјем -барем, макар толико
барка -барка, чамац
29

баркарју, баркаӂиу -чамџија

барна -распикућство,
расипавање; лумперај
басама -ваљда
басамаку -степеник
басамаҹиљи -степениште
баскија -пречага у огради
батаја -туча; батине; борба
батајашу -борац
йн батаје -у правцу, на удару
батајос -борбен; склон тучи
батајосу -убојица, кавгађија
бататарњик -борбен; упоран;
насртљив
бататарњиҹија -упорност
бататорј -насртљив; борбен
бататура -утабано место;
поприште
бататурит -утабан, утрт
батěћеҹерју -убио те бог
батрйн -стар
батрйна -старица;
стара влајна (влашко коло)
батрйњаца -старост
батрйњешће -старачки
батрйњи -стари; преци
баћала -потка
баће -бије; удара; набија
баће вйнту -дува ветар
баће ђин палме -аплаудира
баће ђин коадě -маше репом
баће кěрцйљи -игра карте
баће коаса -клепа косу
баће ку краҹи -рита се
баће пјатра -пада град
баће ҹоариҹи -ваљави сукно
сě бат вйнцй -мешају се ветрови
йш баће жок -руга се, спрда се
бауторј -пилац, онај који пије
бауту -пијење
баутура –пиће
бауца -белутак; кварцни песак
баш -баш
башћаоа -башта, врт
башћеларју -баштован
башћелуку –баштованство, повртарство
баҹ -батлија (чобанин чије
стадо има највише млека)
баҹија -станиште за испашу оваца
бěл -бео, белкаст
бěлан, балан -белац
30

бěшка -засебно, одвојено

бежйнарју -пролетер; избеглица
беј -светлосмеђ, драп
бејка -куна златица
бекерју -нежења, бећар
белҹугу -алка, беочуг
бељаоа -невоља, белај
рě-бељаоа -страшна невоља, велики белај, катастрофа
бељит - огуљен од коре
о бељешће - награбусио је, надрљао је
бељитура -огуљено место
бербјеку -ован
берегјата -душник; жила у месу
берекјету -летина, род; изобиље
бескекера -кревељко,
бескекерат -искревељен
бестрйга -у неповрат, недођија
бећаг -нездрав; фаличан
бећежйт -фаличан; хендикепиран
бећежйтура -фаличност; ожиљак
бећешаг -болешљив
бецйја -пијанка
бецйјос -склон пићу
бецйјосу -пијанац
бецйу -пијаница
бешйка -бешика
бешйкуцйљи –пурци, шљиве џанарике
бешйкуца -плих
бешйна -прдеж
бешйносу -прдоња
бйза -зујалица; инсект који зуји;
у Црноречју означава пчелу
бйзаиту -зујање
бйзајка -зунзара
бйзěје -зуји, зунзари
бйзга -размаженко, плачљивко
бйзгаит -размажен
сě бйзгěје -пекмези се
сě бйзгоање -пекмези се
бйзна -помрчина; тамница
његура бйзнě -мркли мрак
бйксала -гужва, стешњеност
бйксйт -стешњен у гужви
бйлбěје -трепери, пламса
бйлбěје фоку -трепери ватра
бйлҹу -вашар
бйр-ица -узвик дозивања оваца
бйрдауш -максимална ватра, пуном паром
бйркаиту -преметање
бйркěје -премеће, претура
бйрлогу -смеће; брлог
31

бйрна -греда, брвно

бйрнарјаца -брвнара
бйрнашу -гајтан
бйрца -кика, перчин, плетеница
бйршйтура, вйршйтура -терен одакле почиње формирање
потока, удолине испод врха брда
бйту -штап
бйту ђи коастě -ребро
бйту ђи машйнě -палидрвце
бйћикос -дрвенаст
бйшњешће -шикља, куља; избија
бибану -гргеч
бибěје -угиба се
бигерју -вруља
бику -бик
биковит -особина непотпуно уштројеног бика
бикоњу -каменица
била -кугла; камара
била ђе фок -буктиња
биљету -билет
биње -добро,
бињиљи -благостање, добробит
бињишор -полако, лагано
биолу -биво
биољица -биволица
бироу -биров, телал
бицу -прамен; чуперак
бицос -праменаст,
бишћала -луталица; битанга; џукац; беспосличар
биҹу -бич
бја -пије
бја тутун -пуши дуван
бјеку -бренер
бјерја -пиће
бјецовану -пијандура
блажйн -благ; кротак
блана -даска
блањиу -пљоснато
блањиулуј -пљоснато, положено
бластамат -проклет
бластěмě -куне, проклиње
бластěму -проклетство, клетва
блйнд -питом
блйнда, блйнʤйљи -копривњача, плих од алергије
блйнђаца -питомост, благост, добродушност, доброчудност
бљау -неоштар, туп
бљау на ʤйс -није лануо
бљеује кйнљи -повремено лаје пас
бљиду -чанак, здела
бљож -туштма и тма, хрпа
боала -болест
32

боала рě -епилепсија, падавица

боалкě -устајало, бљутаво
боабиљи -зрневље, зрна
дě ку боабиљи -гата у зрна
боамба -бомба
боаска -џибра
боата -маљ, чук, мочуга
“боата” -“шипак”
боарфиљи -изнутрице
бобат -крупнозрн
бобйту -округао водени вир
бобику -клатно
бобику ла клопěт -клатно звона
бобицйљи -бобице
бобој -као зрно, зрнаст
бобокоју -велико зрно, зрнчина
бобоку -детелина
бобоку ал алб -бела детелина
бобоку ал рошу-црвена детелина
боболоашйљи -шљиве џанарике
боболој -округао, округласт
боболош -округао, акругласт
боболошат -округао, заокругљен
боболошу -кугла
бобоћит -лоптасто набрекнут
са бобоћит поарка -крмача тражи вепра
бобу -зрно
бобу ђе бобит -вешплав
бобу ђе турб -врста биљке
бобоҹелу -бела детелина
богдапрост -Бог да прости
бодоноасйљи -дрангулије
бођикěје -чачка, џара
божу -бурјан
бознакйт ђе марје - огроман, веома велики
(служи за поређење живих бића: биљака,
животиња) бојерјлуку -богаство; раскош
бојерју -богаташ; великаш
бокат -широких бокова
бокалу -бокал
бокофјеља -бућкуриш
боку -бочни отвор на бурету
боксај -смождено(воће, поврће)
болбојат -избечен, разрогачених очију
болбојату -избечени
болбора -врста траве
болборосěшће -блебеће
болбоћињиљи -зелениш; поврће
болду -шиљак; чиода
болђешће -подбада; подгуркује
болђију -пудлица
33

болнавит –болестан
болнавитура -болешљивко
болнавиҹос -болешљив
болобрјећиљи -водени инсект
боловану -велики камен (облутак)
бољешњица -болест, епидемија
бољешће -болује
бомбěрдује -бомбардује
бомбикату -бокс; ударање песницом
бомбоана -бомбона
бомбонарју -бомбонџија
бомбоњешће -гунђа, мумла
боргоцěлу -кукурек
борђију -земуница
борйндěу -ајмокац од свињетине
борйшкаиту -праћакање, преметање са ритањем
боркант -бабураст
пипарка борканатě -бабура
боросу -маљ, мацола, чук
боруга -дубодолина, вододерина
борцоју -велики камен, каменчуга
борҹу -сирће од прокуване комине (течни део џибре), у
време гладних година јело се са качамаком боскајит
-умазан од воћа
боскорођеше -богороди; блебеће
бостану -бостан
ботошат -заобљен; затупљен, тупо
боту -њушка, губица
боту кйршйји -почетак крша
ботуру -дебљи крај дрвета
Боћаʤа -Богојављање
Боћеʤату -крштавање
Боћеʤу -крштење
боћит -затупљен
са боћит уојљи -стадо оваца
сабијено у гомили због врућине
боцоака -лопта; чешљуга
боцоку -лопта, кугла
боу -во
боу баби -стрижибуба
бошћина -восковина
браду -бор; чамовина
бразда -бразда
брама -брава
брањишћа -шума високих стабала
браца -прса
(ла) йн брацě -загрљај, у загрљај
са луват йн брацě -загрлили се
са луват ла брацě -ухватили се у коштац, рвају се
брацарја -наруквица; колут
брацарја ла коасě -косило
34

брацарја плугулуј -део плуга

брацу -нарамак, дењак
брацу ђи туљењ -дењак шаше
брашовиљи -гегови, скечеви
браҹинарју -учкур; појас
браҹира -трака; тканица
браҹира ђи йнҹинс -тканица
брěцује фрунʤа -удењује лисник
бребењелу -врста цвећа
брйгла -брдило за ткање, набрдило
брйгларју -мотка на коју виси брдило
брйгљеће -чврсто и много увезан
брйндуша –мразовац, каћун
брйндуша галбинě -златни шафран
брйнʤа -сир
брйња -колено (родбински), покољење, генерација
брйу -појас; струк
брибјећиљи -врабац
бриҹагу -бритва, ножић
бриҹу -бријач
броанка -конрабас
броаска -жаба
„броаска“ -сточна болест
„броаска“ -део испод воденичног вретена
броаска ђи пи супарјеће -крастава жаба
броаска рйпоасě -врста жабе
броаска ку ҹован -корњача
бробда -кромпир (локализам из Горњана)
бронтавит -тврда отеклина
бронцу -бронза
броскану -жабац (копнени)
броскоју -велики жабац, жабетина
бротаку -жабац (водени)
брука -шило; шиљак
брума -слана
брумарју ал мик -октобар
брумарју ал маре -новембар
брумјаʤě -пада слана
брусу -конус, купа, купасти облик
бруҹешће -чачка; џара
буба -рана, бубуљица, краста
бубиљи -богиње
бубиљи а љи миҹ -мале богиње
бубиљи аљи марј -велике богиње
бубоју -чир
бугарјаска -коло за игру
будингу -пудинг
будуроју -воденична буква
буʤа -усна
буʤат -великих усана
буӂјаку -коров
35

бужору -божур
бујеђа -биљка
бујеђа ђи ҹерњалě -вранилова трава
бујеӂет -коровштина
буката -плод
букаћиљи -летина, усеви, плодови
букатура -комад; комад меса
букурија -радост, радовање
букљуку -згњечена хрпа воћа
букурос -радостан, срећан
булʤěшће -шикља
булʤěшће сйнӂиљи пи нас -шикља крв из носа
булмаку -ајмокац од зечетине
бумбаку -памук
бумбу -дугме
бумбури -тачкаста испупчења
бумбури ђи гјацě -иње на води
бумњица -буљина
бун -добар, добро; уреду
бун-ажунсу -добро сустизање
бун-вењиту -добродошлица
бун-фаҹерја –доброчинство, добро дело
бунарју -бунар
бунатаћа -доброта
бунаћик -прилично добар
бунě -добра
бунě-каља -добро сусретање
(сйц фије)каља-бунě –срећан пут
бунě-сара -добро вече
(рамйњ ку) сара-бунě -лакуноћ
бундуку -ступ, стуб у огради
бурајала ђи плоаје -роница, ситна киша
бурěје -сипи, ромиња
бургиу -бургија
бургина -греда у огради
бурдукаљиљи –неуредно одбачено старо покућство и
ствари бурдушу -ларва инсекта
бурику -пупак
бурику ӂејтулуј -јагодица прста
бурику помйнтулуј -центар света
бурјећиљи -гљива на дрвету
бурјећиљи ђи пе фаг -буковача
бурјећиљи ђи ступј -гљива која расте на храсту
бурјецй пјастрěʤ -врста буковаче
бурка -капут
буркјеш -капутлија
бурма -навртка
бурта -стомак
буртанос -великог стомака
бурћиљи -изнутрице
бурујана -биљка
36

бурфěје -претура по нечему

бусујоку -босиљак
бутавит -надувен од отеклине
бутавјала -надутост од отеклине
бутоарка -дупља у дрвету
бутоју, бутоњу -буре
буторкос -са дупљом, шупаљ
буфану -дошљак, дођош
Буфану -Мајданпечанин
буфњешће -фркће; сукља, куља
бушћану -пањ
бушћану ђи вије -чокот
бушћурог -страћара
буҹаоа -биксна, чаура;
писак на инструменту буҹин
буҹину -рикало, пастирски
музички инструмент у облику цеви, налик фанфарама; израђује
се од стабла биљке буҹин или од увијене липове коре
буҹину -биљка цевастог стабла
буҹуми курулуј -дебело месо
на задњици
буҹуму -високи пањ

В
вага -вага
вагарју -вагар
вагауна -дубодолина
вагону -вагон
вагоњету -вагонет
вадра -ведро
ваду -газ на реци
ваʤуту -виђење
вај -авај
вај-ђе-јел -авај њему, јао њему
ваја -река; долина поред реке
вајала -ваљавица
вајтату -кукање, јадиковање, вапај
вајуга -дугачка долина поред реке
вака -крава
вакарјаца -говедарник
вакарју -кравар, говедар
ваку -време трајања, временска ера
валушу -свитак, ролна; набој
ваља -река; долина поред реке
ваља фундатě -река понорница
ваљењи -равничари, житељи равница
вам ( ва ам) -сам вам
37

вама -ујам, ушур ; такса

вамна -царинарница
вапаја -пара; врелина
вапаја ђе абур -талас испарења
вапаја ђе фок -јара, врелина
вапору -брод, пароброд
вапорјелу -бродић, мали пароброд
вара -лето
вара, варујка -сестра од тетке (стрица)
варга -пругаста шара
варʤа -купус
варʤарија -купусиште
варњикица -кречаница
варњица -кречана
варсату -повраћање; просипање
варсатура -бљувотина
варсатура ђи пјатре -сипар, обрушени камен
варсату зори -свануће
варсě -излива, просипа; повраћа
вару -креч
варуиту -кречење
варујала -резултат кречења
варујка -другарица, посестрима
васарија -судови, посуђе
васйљи -судови, посуђе
васу -суд, здела, посуда
ватра -огњиште; обухват
ђе о ватрě -површина (обухват) величине огњишта
ватра фокулуј -огњиште ватре
ватрају -лопатица за жар
вěдув -удов
вěдува -удовица
вěдувоњу -удовац
вěлу -копрена, вео; завој
вěмује -узима ушур (таксу)
вěру -брат од стрица(тетке)
вјерј ђин фрац -друго колено
вјерја дојља -треће колено
вјерја тријља -чеетврто колено
вěрује -кречи
веверица -веверица
веверицоју -веверац
веђења -призор
веђерја -светло, светлост
веђерја окјулуј -зеница; очњи вид
веђерјаʤě -светли, осветљава
веђерату -осветљавање
век -довека, занавек
векит -стар,остарео; похабан, изношен, избледелих боја
(односи се углавном на одећу и ствари)
векј -стар; похабан
38

венћилу -вентил
вењирја -долазак;
пи вењире -кад се може, када се има слободног времена, у
доколици
вењинос -отрован; сукрвичав
вењину -сукрвица; јед; животињски отров
вењиту -долажење, приспеће
вересйја -вересија
вероћику -нераст, вепар
весаљија -весеље
веспја -оса
веспарју -осињак
вешћежйт -избледелих боја (односи се на платно или одећу)
вешћељит -изношен, похабан
веҹина -комшика
веҹину -комшија, сусед
веҹија -вечност
веҹињаца -старина; комшилук
вйжаиту -шевање;
вйжěје -шева, иде цик цак
вйжоање -истиче млазом
вйжоју -млаз
вйлва -вила
вйлвос -виловит
вйна -вена
вйнаторј -успешан у лову
вйнаторија -лов; ловина
вйнaторјеск -ловачки
вйнаторју -ловац
вйнату -ловина
вйнацаоа -модрица
вйнацěљиљи -врста цвета
вйнацйка -мала модрица
вйнěт -плав
вйнěт йнкис -тамноплаво, тегет
вйнтěлатору -вентилатор
вйнту -ветар; ваздух
вйнту ал рěу -северац
вйнтураторја –тријер, вејалица
вйнтурату -вејање житарица
вйнтуришу -јак ветар; ветрометина
вйнтурě -веје жито или пасуљ
вйрě -угурава, утрпава
сě вйрě -утрпава се, гура се
вйрдарја вјерђе -жуна
вйрдарја пистрицě -детлић
вйрʤоб -уплетено, сплет
вйрʤоабиљи -петљавине
вйрʤоабиљи ђи мјерс пи западě -обруч од шибе премрежен
концима, са којим се хода по снегу
39

вйрʤоабиљи ла фјарě - део

премрежен испод кљуса где
треба да нагази животиња
вйркану -котлина, широка увала
вйрколаку -демон који “једе”
месец (сунце) при помрачењу
вйру, вйрфу -врх
вигу -ролна
вигу ђи апě -талас
мјерӂе виг -иде ваљајући се
фаҹе виг -намотава у ролну
видра -видра
вижуљијља -олуја, јак ветар
вија -виноград
вијала албě -бела вијала
вијала њагрě -црна вијала
вијаца -живот
вијаца ђи веҹије -вечни живот
ла вијацě -наздравље
вијорњица -вихор, ковитлац;
олуја, бура
вијорос -буран; олујан
вилајту -народ
вина -кривица
винарица -винска мушица
винарија -пивница
вингла -вингла
винʤарја -продаја
факут ђи винʤаре -оглашен за продају
винʤаторју -продавац
винђе -продаје
винђекат -залечен
винђекату -залечење, излечење
винђекатура -залечено место
визаку -нишан
вину -вино
винујала -кривица, оптужба
виње -долази
вињерја -петак
Вињерја маре -Петковица
Вињерја њагрě -Црни петак
Вињерја уоулор -Велики петак
виорјаоа -љубичица
висаʤě -сања, снива
висату -снивање
висос -видовит
вистěрија -ризница; сезам, пећина са благом, магична врата у
стени кроз коју када се прође време стаје а човек не стари, док
унутра скривено злато изгледа као живи огањ
вису -сан
вита, вићиљи -стока, марва
40

витрěг -
мума витрěгě -маћеха
татě витрěг -очух
виу -жив
вица -лоза
вицаоа -теле (женско)
вицěлу -теле (мушко)
вицйка -прамен
вишњала -псећа свадба
вишњика -вишња
вишњику -вишња (стабло)
виҹуљит -затурен угуривањем испод нечега
вјасěл -весео, радостан, ведар
вјаста -најава, вест
дě вјаста -најављује
вјастйљи -вести
фйрђе вјастě -изненада,без најаве
вјеђе -види
сě провјеђе -провиди се
вјеʤуру -јазавац
вјеʤурина -јазбина
вјердаћик -зеленкаст
вјерʤајка -жуна
вјерђаца -зеленило
вјерђе -зелено; сирово, незрело
вјерђик -зеленкаст
вјерманос -црвљив
вјермиљи -црв
вјермушу -црв (велики), црв из стајњака, поткорњак
вјерсу -мелодија
вјеру -нераст, вепар
а воастрě -ваша
а воаштрě -ваше
вој -ви
воја -воља; жеља; намисао
војвода -војвода
војешће -воли, жели
војиту -вољење
војитуље -љубљени
војњику -мушкарац; јунак
војњиҹеск -мушко
војњиҹешће -мушки, храбро
војњиҹија -јунаштво; снага
војњиҹији -врста јагорчевине
војос -љубазан; гостољубив
вор -хоће
ворба -реч; говор
стě ла ворбě -од речи је, држи се договора
факу ворба -поставио питање, покренуо разговор
ворба куминће -савет
ворбиту -разговор
41

ворбиторј -говорљив, речит

ворбјешће -говори
ворбјешће ђе рěље -оговара
ворбјешће йн вйрфу љимби -врска у разговору
ворбјешће ку гура фрйнтě –говори безвољно
ал востру -ваш
воуо -вама
ај воштри -ваши
вражěшће -гата, врача
вражйтоарја -врачара
вражйторју -врач, врачар
вражйту -врачање
вракна -засвођени пролаз
вракњица -засвођена врата
врау -период, извесно време
врацу -пролаз
врацу ардоулуј -отвор на акову
вредњик -достојан
вредује -вреди
врењик -вредан, радан
врењиҹија -вредноћа, марљивост
врја -хоће
врјаду -начин, поступак
врјежу -лозица,
врјемја -време
врјемја рě -непогода, лоше време
врјемује -мења се време
вродатě -некада; понекад
врйсњику -врсник, генерација
врйста -врста; узраст
ђе о врйстě -истог узраста
врйстйљи -разнобојни конци, палета боја
вртака -вртача
вртопу -вир
вртос -густ
врћажа -вртача
врћежу -вртлог ; завртањ
врћељњица -вито, вртешка
врунђива -негде; некуда
вруна -нека
вруну -неко
вруњи -неки
вруњиљи -неке
врфу -врх
вршйја -вршкара за риболов
вува -мали бубањ
вувајиту -хучање
вувајка -вуждало (дечија играчка)
вувěје -хучи, бруји
вувěту -хука
вулпја -лисица
42

вулпоју, вулпоњу -лисац

вултуру -орао
вупит -бачен и затурен
вурајала -прогон, гоњење
вурěје -прогања, гони

г
гавану -овална рупа, кратер
гавану ла љингурě -овални део кашике
газěшће -гази
газда -газда, домаћин
газдарија -богаство
газдарица -домаћица
газдě -богат
газдоћина -богаташ
гајина -кокошка
гајинату -кокошији измет
гајинуша -врста шумског цвећа
гајба -гајба
гајка -спона, притегача
галбин -жут
галбинарја -жутица
галбинаћик -жућкаст
галбину -дукат
галбинушу -жуманац
галбињаца -жутило
галопу -галоп
гаљата -кабао за мужу; цилиндар
гаљата мори -ципон воденични
гаљата ђе лапће -кабао за мужу
гаљата ҹерапилор -део на чарапама
гаљија -брод, галија
гаоага, гаоаза -чмар
гаозйна -блудница
гаргарица -жичњак
гаргаунарју -легло стршљена
гаргауњиљи -стршљен
гарду -ограда, плот
гарђину -цилинндрични плетар
гарђину ла пућинě -цилиндрични део каце
гасěљњица -восковни мољац
гасěшће -налази, проналази
гата -готово
гаћешће -готови; припрема
гаћиторју -кувар
гаћитура -јело које се спрема
гаћиту -спремање, готовљење; завршетак
са гаћит -завршило се, готово је
43

гаура -рупа; бушотина

гауриҹа -рупица
гаурос -рупичаст, шупљикав
гěздује -газдује
гйдалату -голицање
гйдěлě -голица
гйлгěје -гргољи
гйлгěје фоку -букти ватра
гйлка -гука
гйлтаку -вир (дубок и широк)
гйлтйна -вир (миран и широк)
гйлтопу -вир; језеро
гйлҹаоа -свађа, кавга
гйлҹевјелњик -свадљив
гйнгау -муцав, тепав
гйнгěје -муца, замуцкује
гйнгањи -“бубе; луткице”
гйндаку -гундељ
ја вењит гйндаҹи -дошле му бубице
гйнду -ум; мисао, помисао
ам ђе гйнд -намеравам
ма гинђеск -мислим, размишљам
гйрěје -гракће
гйрга -плећа
гйсаку -гусан
гйска -гуска
гйту -грло
гйту киљи -грлић флаше
гйћ-гйћ -узвик вабљења свиња
гйфаиту -задиханост, дахтање
гйфајала –задиханост, дахтање
гйфěје -тешко дише
гйфља -јужни ветар
гибура -остатак вуне након влачања
гигиљиҹ -малецко и округласто
гижа -шушка
гинда -храстов жир
гинђешће -мисли
гинђиту -размишљање, мишљење
гиоака -љуска ; љуштура
гиоҹелу -висибаба
гиҹешће -одгонетава, погађа
гиҹитоарја -загонетка
гјанца -зихернадла
гјара -канџа
гјаца -лед; поледица
гјаул -немирко, несташко
гјему -клубе
гјемоток -склупчано
гјемује -намотава
гјергина -георгина
44

гјеруца -канџица; врста лозице

гјеурě -љушти (од љуске)
гјецарија -ледара; поледица
гјецоју -леденик
гјорцоње -крекеће; крчи
гласу -глас
йнтрун глас -у један глас, једногласно
глěсује -гласа
глоаба -глоба
глоата -чедо
глоаћиљи -чељад
глобјешће –глоби, наплаћује казну
глогина -плод глога
глогину -глог
глуга -стог шаше
глума -шала
сě глумјешће -шали се
глумјец -шаљив, шаљивђија
уом глумјец -шаљивђија
гљија -груда ;бусен
гљијос -бусенаст
гљонцу -кугла; тане
гоага -лобања; главуџа
гоана -парење говеда
дěј гоанě -најури га, гони га
сě гоњешће -пари се (говеда)
гоанга -буба
гоанга путуроасě -смрдибуба
гогњужу -врста траве
гогољија -лобања, теме
гогоману -главешина
гогоњец -обао, заобљен сферно
гогоњиу -овалан, у облику свода
гође -год
кйт гође поц -колико год можеш
кум гође шћиј -како год знаш
гозба -пировање, гозба
гозбења -гозба, прослава
гол -празан; го
голаја -голи терен
голану -гоља; протува
голаш -голуждрав
голашйт, голошйт - огољен; голуждрав
голймбаћик -голубије боје
голймбица -голубица
голймбу -голуб
голймбу домњеск -питоми голуб
гологану -бекрија; који узима или троши задњу пару
голомоазйљи -отпаци налик онима у сифону
судопере голомозу -галама; кркљанац, измешаност
голокрак -разгаћен
45

голопěру -калопер
голопěру ал његру -жалфија
голопрешњица -ровац
гоља -гоља, сиротиња
гољешће -празни
гољит -испражњен
гонгањи -бубе, бубетине
ја вењит 'гонгањи' -дошле му 'бубице' у глави
гоњала -парење говеда
горњаку -западни ветар
горовјала -мутљавина
горуну -храст
горуњица -млад витки храст
горуњишу -храстова шума
госту -гост
гостйја -гозба, гошћење
гостěшће -гости
грабирја -журба, хитња
грабјешће -жури
грабовица -брзакуша, брзећа
грабу -журба, хитња
йн граб -у журби
ку грабу -журбом, хитњом, на брзину
грађина -башта; врт; градина
грађина ку флорј -цвећњак
грађинарју -баштован, вртлар
грађинуца -баштица; вртић
грају -глас, звук
грамада -гомила
грамађешће -пласти, гомилава
грангуру -жуја, златка
грањица -граница
грањиҹерју -граничар
грапа -дрљача
грапату -дрљање
грапě -дрља
грапиш -вучен по тлу
грас -угојен; дебео; масан
грасймја -масноћа, сало; угојеност, утовљеност
грасуна -товљеница
грасуну -товљењик
грасуц -дебељкаст, пуначак
грауру -чворак
греоање -гравидна, трудна
греотаћа -тежина, терет; потешкоћа
грецос -мучан;
грешала -грешка, погрешка
грешěшће -греши
грешйт -погрешан, неисправан
грешйтура -грешка; погрешка
гржаб -грбав
46

грйнарју -житница, амбар

грйњиљи -житарице, жито
грйњишћа -стрњика
грйу -пшеница
грижа -брига, забринутост
ај грижě -води рачуна
грижěлњик -брижљив, пажљив
грижйт -брижан, забринут
гријрју -зрикавац, цврчак
гркалоду -гркљан, адамова јабучица
грлуга -дивља гуска
грљиу -обор за свиње
гримна -гривна, наруквица
гринда -греда
гринђију ла плуг -грдељ плуга
гринђина -врх косине
грњица -храст китњак
грифу -део на потковици
грјаца -мучнина
грјебла -грабуља
Грјеку -Грк
грјеу -тешко; тегобно; напорно
гроаза -гад; протува
грозау -гадан, одвратан
„грозау“ -досадан, наметљив
гроапа -ископана рупа, јама; рака;
грозавија -гадост; грозота
грозавјељњик -гадљив
грооћешће -грокће
грооћиту -гроктање
гропану -рупчага; дневни коп у рударству
гропишћа, гробишћа -гробље
грос -дебео, широког пресека
грос ла пјеље -дебелокожац
гросймја -дебљина; обим
гросу -дебло
гросу ђе љемње -дрвљаник
грунђину -комад; коцка
грунђину ђе мњереҹикě -коцка шећера
гуга -незналица, будала
гуӂуга -будала, будалетина
гуӂуган -будаласт
гужба -уплетени обруч (венац) од лијане или жице
гуљеру -оковратник, крагна
гуљерат -са шаром око врата
гунојарју -сакупљач смећа, ђубретар; ђубровник
гуноју -смеће; сметилиште
гунојос -запрљан са смећем
гура -уста
гура вěј -уток реке, ушће
гургоју -врх (кљун) опанке
47

гурјеш -галамђија; гласан; речит

гурајала -жамор, удаљени говор
густату -опробавање устима, узимање залогаја
густě -опробава устима
густě одатě -узми залогај
густос -укусан
густу -укус
густарју (луна а густулуј кйнд сě густě ђин берекјету ал
ноу, порњинд ђила Сймпјтру) -јули
фйрђе густ -неукусно, без укуса
гутйја -дуња
гутйју -дуња (стабло)
гуша -гуша; гука
гуша ђин апě -водена хидра кончастог облика, по веровању ако се
попије од ње настаје гушавост
гушавит -направљен са гукама
гушаит -задављиван, покушано је задављивање
йл гушěје, йл гушајешће -дави га, стеже му врат
гушат -са гушом (гукама)

Д
да -а (као свеза)
давасěлу -врста цвећа
дада -сека
дај (да ај) -а јеси, јеси ли
дајка -сека; драгана
дакě -ако
дакум -јакако, него шта; даклем
дакума (да акума) -а сада
далаку -демон; антракс, злић,
црни пришт, бедреница, пострел
далаҹица -врста осе
далта -длето
дам (да ам) -а јесам
данаку -нежења, момак за женидбу
данга -линија, црта
даљиу -делија
даоага -дуга на бурету (каци)
даогарју -бачвар, качар
даорат -надомештен; поновљен
мума даоратě -маћеха
тата даорат -очух
дар -зар
дара -дара
дараку -оквир
дараку ђе дараҹит -чешаљ за вуну
дараку ђе ферјастě -футер на прозору
48

дараку ла ушě -футер на врата

дарапу -отсечак, део површине
дараҹешће -влача вуну
дарја -давање
дарњик -дарежљив
дару -дар, поклон
даруиту -даровање
даскаљија -учитељовање
даскаљица -учитељица
даскěлу -учитељ
дат -дато; ударено
са ђидат -привикао се
даторија -дуг
даторњик -дужан
даторњику -дужник
дату -давање
дауњиљи -обад
даћина -правило, поредак; природа
дацйја -порез, дажбина
дě -даје; удра
дě бунě ʤěоа -назива добар дан
дě ворба -шаље поруку, упућује позив
дě ку краку -удара ногом, рита се
дě мйна -рукује се
дěм -дај ми; дајемо; ударамо
дěмил -дај ми га
дěјнěје -љуља
дěрује -дарује
дйлму -испупчење; узвишица
дймйзлуку -приплод
дймпу -успон
дйнамјенту -динамит
дйнфу -запух, талас ваздуха са смрадом
дйрěје -вуче се по тлу
дйрěјитура -траг након стругања
дйрěшће -дира
дйрдајала -вибрирање
дйрдěје, дйрдоање -вибрира
дйржаоа -држава
дйрзйљи -одећа
дйрйту -дирање
дйржњик -смео, храбар, одважан
дйрка -дрипац, фукара
дйркуцйљи -прње
дйрматори -кресачи лисника
дйрмату -кресање
дйрматура -окресана грана, лисковина
дйрмокса -врста шибља
дйрпěје, дйрпоање -стружи
ја ла дйрп -узима отимањем
сě дйрпěје -чеша сě
49

дйрпјела -протува
дйрпјељит -похабан; иструган; отрцан, одрпан
дйрпјељњик -изјелица, склон отимачини
дје -де
дје мě -де море
дје ласěл -де остави га
дједа -деда
доамна -госпођа, дама
доамњик -госпоствен, достојанствен ; частан
Доамње ферјешће -сачувај Боже
доарје -боли
доармје -спава
довљећиљи -бундева
добйнда -добит
добйнђешће -задобија
добоарě, кобоарě -силази, спушта се
додола -додола
додорка -врста влашког кола
дој -два; двојица; двоје
а дојља -по други пут
дојспрјеҹе -дванаест
долапу -орман; долап
домну -господин
долма -кућа од сазиданих цигала између дрвених стубова
домњирја -господа; господство
домњишоара -госпођица
допу -запушач
доранга, дорйнгу -мотка за замандаљивање положена
попреко иза врата
дорит -жељан; чежњив
дорјешће -чезне, жели
дорке -зар; ваљда; осим
дору -сета, туга; чежња, жеља
дорҹа -незасит, незајажљив (неиспуњених жеља)
досйшћа -залеђе; несунчана страна, осој; полеђина
досњик -забачен; из залеђа; повуччен (затворен) човек
доспит -осушен на сунцу или промаји
сě доспјешће пйња -хлеб печен на недовољној температури, није
испечен него се просушио
пруње доспиће -осушене шљиве испод стабла након дужег
стајања на сунцу и ветру
досу -шума (унутрашњост шуме)
досу пěлми -надланица
доуо -две
до’оʤěҹ -двадесет
до’оспрјеҹе -дванаест
драга -вољена
драгалаш -умиљат; мио
драгостос -драг; вољен; омиљен
драгу -радост; вољење
драгуста -љубав, вољење
50

драку -ђаво, враг

драковина -скаламерија
дрěкује -ђаволише
дрйгавију -зеље
дрйглобу, дрйгљећиљи -чешаљ за гребенање кучине
дрйнду ђе тајат кољаша - на дрвеном луку затегнут конац
са којим се сече качамак
љегат дрйнд –чврсто везан, фест
са факут дрйнд –напио се, пијан до бесвести
дрјава -лајсна
дрјава ла мйнě -лакатна кост
дрјешу -вршалица
друга -полуга; клип
друга ђе кукуруʤ -клип кукуруза
друган - дугајлија, дугоња, клипан, суклата; дугуљаст; корпулентан
пруње другоање -врста шљива
друмајала -путовање
друмашу -путник
друмěје -путује
друму -пут, друм
друму ал маре -јавни пут
баће друму -преваљује пут, заморно и тешко преваљивање пута
дугаја -продавница
дугајашу -продавац
дугоарја -воњ, смрад
дугурја(ла) -јара, врелина
дугурје -трепери јара
дуда, дуʤйљи -цев; свираљка
дуда, дуђиљи -дудињка
дудěје -изгони
дудěу -коров, травуљина
дуду -дуд
дудуљејка -цев; свиралица од
дршке бундевиног листа, дипла
дулу -таласасто испупчење
пěру йндуларит -ондулирана коса
дулҹаца -слаткост; сласт; слаткиш, посластица
дулҹе -сладак
дулҹерја -слаткоћа
дулҹин -сладкаст
думбраоа -шумарак, дубрава
думикат -удробљено
думикату -удробљени хлеб у јело
думикě -ситни, удробљује
Думњеʤěу -Бог
думињика -недеља
думња -его; личност; госпоство
думња тја(воастрě) –твоја (ваша) личност, ваше
господство дунарјанцу -ветар са Дунава, дунавац
Дунěрја -Дунав
51

дунěрје -налик дунаву, обилно, непрегледно (описни придев који

се обично користи за опис рода пшенице или кукуруза на њиви)
дунга -ивица; брид
пус йн дунгě -на кант
дупа -иза
дунда -буцмасто, незграпно
дупа аја -иза тога, након
дупа ҹе -пошто, након
дупло -двоструко
дурајала -грмљавина; тандркање
дурěје -грми; тандрче
дурбину -двоглед
дурјерја -бол
дурмиторју -спавач
дурмиту -спавање
душманос -зао; злопамтило
душману -душманин, непријатељ
душмањешће -душмански; мрзи
душмањија -мржња, непријатељство
дуҹе -носи; води;
сě дуҹе -одлази
стě дус - у трансу, у коми

ʤ
ʤала -верига, беочуг
ʤаланца -чипка
ʤаларју -ланчаник;
мотка на којој су окачене вериге
ʤаларју плугулуј -део плуга
ʤама -чорба
ʤама ђе варʤě -расо
ʤамос -чорбаст, разређен
ʤаљиљи -вериге; ланац
ʤаљиљи ђе ҹас -ланче за сат
ʤаљиљи ђе ла гйт -ланче око врата
ʤаљиљи ђи ла камин -вериге
ʤара -млечика из масла
ʤаҹе -болује
ʤěоа -дан
ʤěоа марје -благдан, светковина
ʤěру -сурутка некувана
ʤěу -бог, божанство
ʤěу мě -богами, тако ми бога
ʤěҹе -десет
ʤйнʤěје ђи фриг -скакуће од зиме
ʤйҹе -каже
ʤйҹе йн флујер -свира на свирали
52
 Ђ
ђа (ђе а) -за
ђабја (ђе абја) -једва
ђадаоара -поново, по други пут
ђадоуо -попреко, укосо
ђадојља -по други пут; удвостручен, удвојено
ђажунс -довољно, потаман
ђазврљит -пустимице
ђаиҹа (ђе аиҹа) -одавде
ђај (ђе ај) -за
ђај ти -за твоје, о твојима
ђаколо -отуда, оданде
ђакоастě -косо, укосо
ђакума -за сада, од сада
ђал (ђе ал) -о, од
ђал аша -о таквом
ђалдатě -други пут
ђалу -побрђе, гора
ђаљењи -брђани, горани
ђапорйнка -удвојено ношење терета на мотки
ђапроапје -изблиза
ђаранга -полеђушке, положено
ђарйнду -свуда
ђасарě -од синоћ
ђасњацě -јутрос
ђаставарě -летошњи
ђастаноапће -од ноћас, ноћашњи
ђастатоамнě -од јесенас
ђатунҹа -од тада
ђафарě -споља
ђафјећа -узалуд, доцкан
ђашћамата -врлудаво
мјерӂе ђашћамата -вуцарање;
иде у непредвиђеном правцу, неконтролисано померање;
раскол
ђаҹија -одатле
ђе (ђи) -од, за; да; не
ђе ар фи -да би било
ђе мě -не бре, не море
ђеаја -зато
ђевинě -крив
ђевиу -уживо; на живо
ђеӂјаба -узалуд; бадава, џабе
ђежгинат -очењен; расцепљен
ђежгјецат -одлеђен
ђежгјеорат -ољуштен од љуске
ђежугат -распрегнут
53

ђезармат -разоружан
ђезбајрат -одвезаних упртњача
ђезбатут -разлокан
ђезбракат -разодевен, раскомоћен
ђезбракě -свлачи
ђезбурдат -непокоран; разметљив, раскалашан
ђезвěлуит -одвијен, одмотан
ђезвйнтат -просушен
ђезвйрʤěшће -отпељава
ђезвйрјат -окопнео, без снега
ђезвйршйт -начет
ђезљегат -одвезан
ђезгољит -разоткривен, разгртан
са ђезгољит - разгрнуло се , сам од себе се откопао
ђездаторат -раздужен
ђездорит -минула га жеља
ђезљегат -одвезан
ђезљинат -распреден; опуштен
ђезљипит -одлепљен
ђезмјаћик -раздвојено нерегуларно, поремећено
мјрӂе ђезмјаћика -иде раздвојено
ђезробирја -избављење од ропства
ђеизноу -поново
факут ђеизноу -обнововљен
ђеистйна -заиста, истинито, уистина, стварно, доиста
ђекйнд -откада
ђекурйнд -скоро, недавно
ђемижлок -средњи, осредњи
ђемперу -џемпер
ђемпреуна -заједно
ђенадйнс-намерно, с том намером
ђеокјат -урекнут
ђепартарја -удаљавање
ђепартат -удаљен
ђепартаћа -удаљеност
ђепарће -далеко
ђес -збијен; често
ђесарат -расољен, умањене сланоће
ђесйш -збијено
ђесйшу -честар, шикара
ђескаљекě -сјахује
ђескаркарја -истовар; растерећење
ђескаркат -истоварен
ђескрецйт -изгубљених набора
ђескујат -откључан; раскован
ђескумпарат -откупљен
ђескусут -отшивен, рашивен
ђеспадурит -огољен, без шуме
ђеспикат -отпаднут, трошан
ђеспринс -откован; отшивен
ђестйрнат -откачен
54

ђестрамат -опаран
ђестрйнс -олабављен, опуштен
ђестрйнӂерја -попуштање
ђестул -доста, довољно
ђесфěшурала -одмотавање
ђесфěшурě -одмотава
ђесфундат -одглављен, отпушен
ђетоаће -свачега; свачему
ђетот -сасвим, потпуно
ђеуна -једноструко
ђеунђе -одакле
ђешалат -разглављен
ђешкејат -раздвојен, разглављен
ђеҹија -одатле
ђи (ђе) -за
ђиврјеме –благовремено, на време
ђивродатě -од некада
ђиврунђива –од некуда
ђидат -предат, задат; привикнут
са ђидат -навико се, приклонио се
ђидоуо -двоструко
ђидос (ђиндос) -полеђина
ђижос -испод
ђизвěлује -одмотава
ђизвěцу -одвика
ђизвигује -одмотава ролну (тубу) тканине
ђизбокат -распаднут одвајањем комада у виду љуспи
ђизгарђинат-разграђен
ђизграђит -неограђен
ђизмјердат -размажен
сě ђизмјардě -извољева
ђизнодат -одвезаног чвора
ђизнодамйнту -расплет, исход
ђизњинě -откачиње
ђизунфлат -спласнуо
ђизфакут -разграђен
ђикě -уколико, ако
ђикě вреј –уколико желиш, ако хоћеш
ђикйт -изузев, једино; него
ђила -од
ђилаваље -од низводно
ђилађал -од узводно
ђилок -одмах, сместа
ђиљеће -без сметње
дěће йн ђиљеће –склони се у страну (на безбедно место)
вино ку ђиљеће –дођи сабајле; дођи благовремено
лукру пи ђиљеће –рад када се има слободног времена
(неометано)
ђимикě -ситни, дроби
ђимикат -удробљено
ђимињаца -јутро
55

ђимињацě -у јутру, јутре

ђимпреуна -уједно, заједно
ђимулт -одавно
ђин -из; с
ђинаинће -испред, спреда
ђинапој -отпозади, позади
ђинапроапје -изблиза
ђинафарě -споља, изван
ђинваље -одоздоле
ђингě (ђе йнгě) -од поред
ђинграб -журно, ужурбано
ђиндарěт -отпозади, позади
ђиндатě -од скоро
ђиндос -залеђе, полеђина
ђинђал -одозго
ђинђипарће -издалека
ђинжос -одоздо, одоздоле
ђинкйта -умало
ђинколо -отуда, с оне стране
ђинкотро -одакле, откуда
ђинкотрова -однекуда
ђиноапће -рано (пре сванућа)
ђинсус -одозго, одозгоре
ђинтйј -претходно, раније
ђинтрě -између
ђинтроворбě -од једне речи
ђинтродатě -одједанпут
ђинтрофугě -на брзину, хитр
ђинћиљи -зуб
ђинћиљи кйњеск -очњак
ђинунтру -изнутра
ђинурмě -позади
ђинфацě -с лица, сунчана страна
ђинфуга -на брзину, у трку
ђиокјату -урокљивост
ђиору -твор
ђипěје -иде скакутајући
ђипифуга -веома брзо, хитро
ђирјапта -десна
ђирјеӂе -поправља
ђирјесу -поправка
а ђирјес уоала -направио запршку
ђирјепт -право
ђирјептаћа –правда, правичност
ђискалцат -изувен, бос
ђискйлҹит -отпетљан, размршен
ђискйнтě -баје
ђискйнћику -бајалица
ђискйнћиҹиљи -бајања
ђискићешће -демонтира, распакује, разлаже
ђискулц -бос, босоног
56

ђирјесу -поправка
ђискрецйт -опуштених (поравнатих) набора
ђискуркат –распетљан, размршен; извукао се из неприлика
ђиспанат -отклињен
ђиспарцйт -раздвојен; растављен
ђиспарцйту -раздвајање; развод
ђиспикат -отпаднут, распаднут
ђиспљећит -расплетен
ђиспре -према, пред
ђиспринс -отковано, одвојено
ђисприпоњит-одвезан са испаше
ђиструкат -откривено,отклопљено
ђистул -доста
ђиступат -отчепљен, отклопљен
ђиступě -отчепљује, отклопљује
ђисупра -изнад, горе
ђисфакут -начет; разграђен; опаран
ђисфаҹе -одваја; разграђује
сě ђисфаҹе -отвара се сам од себе
ђитоаће - свашта (свих врста)
ђиунђе -одакле, откуда
ђишкиђерја -отварање
ђишкингат -отпасаног колана
ђишкис -отворен
ђишкјептурат -откопчан
ђишћептат -расањен; разборит, проницљив
ђишћептат ла кап – оштроуман, интелигентан,
разборит, проницљив
сě ђишћаптě –разбуђује се, долази себи
ђишћептаћа –оштроумност, интелигенција
ђишћинӂе -отпасује
ђишћинӂе кураоа-oтпасује каиш
ђешћинс -отпасан
ђиҹ (ђаиҹа) -одавде
ђодатě -одједном, нагло, наједанпут
ђопарће -по страни, са стране
ђопотривě -подједнако, равно
ђосамě -вршњаци, истог годишта или старости ђи
сама мја -мог годишта
ђувеку -четвороугани плех за печење
ђутура -погодба отсеком, ђутуре
Е
еј -хеј
еј лумјо -хеј људи
57

Ӂ
ӂавла -дангуба; празнослов
ӂаму -прозорско окно; оквир
ӂамйна -рачва; рога
факуц ђе ӂамйнě -близанци
ӂана -трепавица
ӂана уокјулуј -очна јабучица
ӂевлěје -олајава; лаје испрекидано
ӂеӂерат -промрзао
ӂеӂература -промрзлина, озеблина
ӂеӂејтарју -напрстак
ӂеӂецěљиљи -прстићи
ӂејту -прст
ӂејту ал марје -палац
ӂејту ал мик -мали прст
ӂејту арататорј -кажипрст
ӂеманарат -рачваст
ӂемěнарос -рашљаст, рачваст
ӂемињиљи -рачве
ӂемје -стење, јеца; потмуло грми
ӂемуту-јецање;потмула грмљавина
ӂенункиљи -колено
ӂерарју -новембар
ӂерос -мразан
ӂеру -мраз
ӂиндарјешће -узима прекомерно, узима на дрзак начин;
узима жандаром у карташкој игри
ӂиндарју -жандар
ӂинӂијљи -десни (код зуба)
ӂињерју -зет
ӂјаба -џабе; узалуд
ӂубану -посуда за прихват испечене ракије
ӂугастру -маклен (врста дрвета)

Ж
жалба -жалба; тужба
сě жěлбује -жали се, вајка се
жалоста -врста цвећа
жај -хрпа
жаљешће -жали, у црнини је
жапина -удолина, улегнуће
жěгју -огањ, жеравица
жěљњик -у жалости
жěљу -жалост, покора
58

жěпěјала -бат, одјек од ударца

жěпěје -одјекује бат
жгибина -раселина
жгјабу -жљеб; олук;
жгјабу ђе урујале -валов за јарму
жђеру -куна
жйвěцу -здравица тла
жйвěцу љемнулуј -језгро дрвета
жйгла -део на јарму
жйгоарја -џукац, џукела
жйгу -жиг
жйгуиту -жигосање, маркирање
жйгујала пе гйт -горушица
Жйдану -Жидов
жйжаку -танак млаз кроз рупицу
жйжěје -истицање млазом
жйжгау -кржљав (плод, семенка)
жйла -жила у месу
жйлау -жилав
жйпану -младо витко дрво
жйпла -парче жилавог меса
жйру -буков жир
жйца -жица
жйцарју -жицар, радник на
линијама далековода или телефона
жњапу -мотка за ударање
жоавина -животиња; створење
жоака -игра
жоакě -плеше, игра (коло, фудбал)
жоарě -заклиње
жоарда -прут, шиба
жоја -четвртак
Жоја вјерђе -зелени четвртак
Жојмарљи -Велики четвртак
жокарија -играрија
жоку -игра; плес; играње
жос -доле
жосњик -низак, приземан; подао, подмукао, гнусан
жугу -јарам
жуђекарја -суђење
жуђикě -кара, куди; суди
жуђекаторју -судија
жукарија -играчка; играрија
жукаторј -воли игру; живахан
жукаторју -играч
жуљешће -жуља
жуљитура -ожуљено место
жумарјећиљи -чварак
жуматаћа -половина
жуматаће, жумаће -пола
жуматацйт -преполовљен
59

жумуље -чупа; черупа

жумуљит -исчупан, почупан
жумуљиту -отрцани, усукани
жумуљитура -усуканко, чупавко
жунгејат -болно прободен
жунгју -срси, трнац, жмарац , болно пробадање
жункану -јунац
жунку -јуне
жуњинка -јуница
жупоаје -дере; гули
жупуит -одран, огуљен
жупуиту -драње; гуљење
журамйнту -заклетва, заклињање

З
забавит -окаснео; задржаван
забаоа -одуговлачење, кашњење
забуну -капут без рукава
завйрње -залази
завйрњиту –залазак; запад
завјећина -заветина, светковина
завоју -шумарак поред реке, луг
задорит -ужелео се, жељан
зађина -сметња, узнемиравање
зађинě -задржава; замајава; омета
зајћину -зејтин
Зајҹерју -Зајечар
заклопу -замка за птице у бундеви
заљећит -загубљен; залутао
са заљећит –случајно се затекао, задесио или загубио
(залутао) негде
заману -судње време, судњи дан
зангија -узенгија
заносйт, стě заносйт -у трансу
запада -снег
уому ђе западе -снешко
запишћит -закржљао
са запишћит апа -сига на води
запрйстоку -минијатурно јаје са којим се прекида
ношење заприт -са затвореним цревима
запарјала -опстипација,
запу -присила, форсирање
ја дат зап –форсирао, навалио
запуку -врућина, жега
запушала -оморина, врућина
затка -мотка за отпуштање ткачког вратила на разбоју
затону -устава; устављена вода
60

затоњит -устављен, зајажен

затрјешће -уништава, затире
заујтат -заборављен
заујтě -заборавља
зафлату -докучивање, закључак
зафлě -докучи, проникне, дозна из сплета околности
(анализирајући)
збатуту -цимање, копрцање
сě збаће -цима се; батрга се
сě збаће окју -игра око
збаће вицěлу -теле цима при сисању
збйрнајиту -зунзарење, ландарање
збйрнěје-зунзари; ландара; лапрда
збйрҹит -наборан, са борама
збйрҹитура -набор; бора
збиҹиту -цимање, истресање
са збиҹит -истресао се; отео се; цимнуо се
збиҹулě -просушује
збјарě -виче
збјерěту -вика, викање
збоарě -лети
збур-збур -лет-лет
збураторј -полетарац
збурату -летење, лет
збуҹумату -ломатање; смућеност
звйкаиту -севање од бола
звйнтат -просушен
звйпаиту -цимање, размахивање
звйпоњату-цимање, размахивање
згајба -незалечива рана
згајца -маза, кревељко
згарда -огрљак, оковратник за узицу
згйитура -оно што је искежено
згйјит -искежен, накежен; размажен
згймбит -полунакежен
згймбиту ђен гуре –накеженост, кезање
згймбиту ђе рйс -суздржан осмех
згйндěраторју -тресач; жарач
згйндěрě -тресе, потреса
згйрěје -гребе
згйрěјатура -огреботина
згйцаиту -дрмање; цимање; потресање
зглоту -зглоб
зглоаћиљи -зглобови
згоада -згода; повољност
згоадњик -повољан
згођешће -погађа
згођит -погођен, удешен; повољан
(з)горна -труба
(з)горњак –горњак (ветар)
згорњала -изгон; хајка
61

згорњит -изгнан, протеран разјурен, натеран у бекство

кафа згорњајка –кафа сиктерица
згргорит -коврџав, са увојцима
згргуру -коврџа, увојак
згребенарју -чешаљ за кучину
згребењи -остатак кучине након влачања
згрҹелу -ластиш
згрҹит -сковрђан; циција
згрҹитура –циција, тврдица
згрҹу -укочење мишића
згугуљит -погурен, увучених рамена
згура -згура, шљака
згурау -сипљив
здйрнěје -звецка, клопара
здокшйт -упропашћен; зарушен, урушен
здравěн -здрав; једар
здравица -пиће са којим се
позивају гости на славу или свадбу
здрěнкěње -звецка, клопара
здрěнкěње ђинцй йн гурě -цвокоћу зуби у устима
здрјанца -дроњак, фронцла, ћипа
здрјенцурос -одрпан, у дроњцима
са здренцуит -подеран у фронцле
здробит -здробљен, смрвљен
здробу -одломак
здрумикě -дроби, уситњава
здрумикату -мрвљење
здруҹит -здрузган
здумпајала -лупа, тресак
зйдарија -зидарство; грађевина
зйдарју -зидар
зйдовина -зидина
зйду -зид
зйђешће -зида; изграђује
зйђиту -зидање, грађење
зйђитура -грађевина
зймбри -зазубице
зйна -вила
зйнаћик -виловит; луцкаст
зйну -вилењак
зйрзаљија -кајсија
зйрзаљиу -кајсија (стабло)
зйпостйту -почетак поста
зйпостйту ал мик -месне покладе
зйпостйту ал маре -беле покладе
зйрцйљи -наочаре
змěу -змај; звезда падалица
змйкěје -цима
змйкњешће -цима
змйку -распоњац на разбоју
сй фаҹем (ла) ун змйк -да урадимо на орук
62

змйнтйна -кајмак
зминта -сметња; погрешка
зминћала -сметња
зминћешће -прави погрешке
зминћит -са грешком, погрешан
зминћитура -грешка у послу
змјаоара -малина
змјаорату -мјаукање
змјаорě -мјауче
змоаћику -исчупани бусен биљке
змулӂе -чупа; истрза
змулсу -тргање, чупање; истргање
зобу -зоб
зобјешће -зоби; уситњва
са зобит -смрвило се
зобњица -зобница
зорзоањиљи -украси, ђинђуве
зорзонат -накинђурен
зорљи -зора, праскозорје
варсату зори -свануће
йн зорј -у свануће
зорљиу -јогунаст, неукротив
зорту -хитња, журба
зујтамйнту -заборав
зујтěљњик -забораван

Й
йј -му (њему)
йл -га (њега)
йм -ми (мени)
ймбајерат -увезан узицом ради ношења
ймбалбањит -оклембешен; поколебан
ймбатат -напит, пијан
ймбататорј -опојан, опијајући
ймбатрйњит -остарео, застарео
ймбешйкат -са плиховима
са ймбешйкат -добио плихове
ймбйзгојат -распекмежен
ймбйзнат -утамничен
ймбијбат -добро нахрањен, накљукан, добро напуњеног
стомака; може се користити у смилу: импрегниран,
запуњен ймбјецйт -напит, пијан
ймбјецйторј -опојан, опијајући
ймбјецйтура -пијаница
ймбланат -пљоснат
ймблйндат -са плиховима од
алергије
63

ймблйнʤйт -припитомљен, укроћен

ймблйнʤйторју -укротитељ
ймболнавит -оболео, болестан
ймбомборат -зловољан
ймботошат -отупљен, затупљен
ймбраздат -забраздан
ймбраздатура -започето орање
ймбракě -облачи, одева; навлачи
ймбракамйнту -одело; оплата
ймбрацйша -загрљено; обухваћено
ймбрацйшат -загрљен; обухваћен
ймбрацйшарја -загрљај, грљење
ймбраґинат -опасан појасом
ймбраҹират -оопасан; ушниран
ймбрукат -прободен, набоден
ймбукě -прождире; обухвата и прекрива, преклапа
ймбунат -обећан
ймбунатацйрја -побољша(ва)ње
ймбунатацйт -побољшан ймбуњаʤě -обећава
ймбурицат -изокренут, наврнут
ймбуфнат -надурен
ймпадукјат -вашљив
ймпадурит -пошумљен, зарастао шумом
ймпакарја -помирење, измирење
ймпакату -мирење; утеха
ймпакаҹуња -помирење; утеха
ймпакě -мири; умирује; теши
ймпанат -учвршћен клиновима
ймпарату -цар, император
ймпараћаса -царица
ймпарацйја -царство, империја
(ми сě) ймпаре -чини ми се
ймпарјекјешће -саставља пар, спарује
ймпарће -дели
ймпарће фиризу -подешава зупце на тестери
ймпарцарја -дељење; подела
ймпарцěња -деоба, делење
ймпарцйт -подељен, раздељен
ймпарцйторју -делитељ,делилац
ймпатрат -учетворостручен
ймпашěшће -премошћује, преспаја
ймпашоњаʤě -премошћује, преспаја
ймпашйт -премошћен, преспојен
ймпěтурат -пресавијен; спакован
ймпěтурě -пакује пресавијањем
ймпелмат -разблажено
ймпелум -разблажујући
ймпецěња -заруке, веридба
ймпецйт -заручен
ймпецйтори -сватови на веридби
64

ймпйшкавит -тачкасто иструљен

ймпинӂе -гура
ймпинсоарја -гурање
ймпијит -задебљане коже
ймпискат -заглављен и прикљештен
ймпистрит -исшаран, пегаст
ймпистрйґуња -шара
ймпјеђекат -закочен; спутан
ймпјеђекушу -заплетка, спотицање; прибор за
кочење ймпјелмјаʤě -разблажује; врши утицај, утиче
ймпјетрит -скамењен, окамењен
ймпљећешће -плете
ймпљећит -исплетен, плетен
ймпљећитура -плетиво
ймпљињешће -испуњава; допуњава, надопуњава;
навршава ймпљињит -испуњен, достигнут
ймпоартě -уводи
ймподобит -удешен, дотеран
ймпопљећит -испреплетен
ймпорту -увод
ймпотковит -поткован
ймпотковјешће -поткива
ймпотривě –на исти ниво; подједнако, равномерно
ймпрашйнат –запрашен, прашњав
ймпреуна -заједно, скупа
ймпреунату -састајање; спајање; уједињење
ймпреунě -спаја, саставља
ймпрећењит -спријатељен
ймпрјажма –супростављеност, сучељавање
ймпрјажмат –супростављен, сучељен; противан
ймпрјажмě –наспрам, насупрот,
ймпрјемеʤйт -преграђен
ймпропођит -забрађен марамом
ймпроцапит -укипљен, укрућен; укљештен и попречен
ймпрумут -на зајам
ймпрумуту -зајам, позајмица
ймпрумутату -зајмљење
ймпујаʤě -бокори се биљака; украшава тканину са украсима
ймпујату, ймпујиту – бокорење биљака; украшавање на тканини
ймпујит -украшен орнаментима, вез; биљка са пуштеним
младарима
ймпунӂе -убада, боде
ймпунӂе боу -боде во
ймпунс -прободен, избушен
ймпунсура -убод
ймпупиту -пупљење
ймпупјешће -пупи
ймпућерњиҹија -пуномоћје, опуномоћење, овлашћење
ймпуцйнат -смањен, омалио
ймпуцйт -усмрђен
ймпушкат -устрељен, упуцан
65

ймпушкатура -рана од хица

йн -у; на
йнабушйља -пузећи,четвороношке
йнадйнс -намерно, хотимице
йнаинташу –претходник, претеча
йнаинћа -пред, испред; пре
йнаинће -раније; напред, испред
шй аша йнинће -и тако даље
йнакрит -укисељен
йналбит -бељен; напудерисан
йналбјељиљи -белила, шминка
йналбјешће -бели
йналт -висок
йналтат -повишен, уздизан
йналфјеље -другојачије
йналцймја -висина
йналцйт -повишен, узвишен
йнапој -уназад, натраг; контра, обратно
йнапојњица –напојница, бакшиш
йнармарја -наоружавање
йнармат -наоружан
йнваље -на доле, низбрдо
йнваљиту -бокорење; ваљава
а йнваљит фоку –запртао жар
а йнваљит ҹоариҹи -ваљавио сукно
са йнваљит варʤа -оформила се главица купуса
йнваргат -са пругастим шарама
йнвацамйнторју -наставник; инструктор
йнвацамйнту -настава, обука
йнвацат -научен
йнвацатарју -ученик
йнвацату -учење
йнвацатура -оно што је научено; навика; наобразба; наука;
поука йнвацě -учи; обучава
сě йнвацě -привикава се, учи се
йнвацйја -поука, савет
йнвěлујала -увијање, намотавање
йнвěлује -увија, омотава; обавија
йнвěцу -навика; савет; наук
йнвекит -остарео, похабан
йнвењинат -затрован
йнвесаљит -развесељен
йнвйнацйт -помодрео, поплавео
йнвйрʤйт -упетљан, запетљан
йнвйрʤйтура -петљавина
йнвйртошат -згуснут
йнвйрћешће -обрће, врти; заокреће
йнвйрћирја -обртање, окретање
йнвигујит -омотан у ролну
йнвијаʤě -оживљава
йнвијат -оживљен
66

йнвијерја -оживљавање
йнвјерʤйт -позеленео, озеленео
йнврјеме -рано
йнгаздарит -обогаћен
йнгалбињит -пожутео
йнгаурит -пробушен
йнгě -покрај, поред, уз
йнгěдујала -сачекивање
йнгěдује -сачекује
йнгěурě -буши
йнгйнату -опонашање говора
йнгйнě -имитира,потсмешљиво опонаша говор
йнгиће -гута
йнгјецат -смрзнут, слеђен, залеђен
йнгјецатура -смрзотина; залеђење
йнгљимпě -боцка
йнграђит -ограђен, заграђен
йнграшат -утовљен, угојен
йнгреоњат -отежао
йнгреунат -отежан, оптерећен
йнгрижат -забринут
йнгрозавит -згађен
йнгропат -затрпан, закопан, покопан; сахрањен
йнгрошат -задебљао
йнгуст -узан
йнгустат -стешњен, сужен; узан
йндалаҹит -закомпликован
йндамйнат -припремљен
йндамйнě -при руци, на дохат
йндамйњала -припрема; услуга
йндараћиш -контра; уназад
йндараћишйља -унатрашке
йндарěт -назад, уназад, натраг
йндатě -ускоро
йндаторат -задужен
йндйржйт -ободрен, охрабрен; разјарен, раздражен
йндојит -удвојен, удвостручен; разблажен пола: пола
ку гйнду йндојит -премишљати, колебати се
йндоуо -на пола, преполовљено
йндопат -сит до гуше
са йндопат -накркао се
йндразњала -смелост, одважност
йндразњељњик -смео, одважан
йндразњешће -сме, усуђује се
йндуларит -ондулиран
йндулат -валовит, таласат
йндулҹирја -заслађивање; сласт
йндулҹит -заслађен
йј са йндулҹит -засладило му се
йндупљекат -удвојен,удвостручен
йндурарја -залагање, настојање, старање, труд
67

сě йндурě -залаже се, настоји; стара се, труди се

йнʤалат -закачен алком, везан ланцем
йнђал -нагоре
йнђамнě-наговара,захтева;подстиче
йнђамнě ку сйла -приморава,принуђава, присиљава
йнђасě -набија, угурава
йнђељеће -натанане, полако
йнђепартарја -удаљавање
йнђепартат -удаљен
йнђесйт -збијен, набијен; утиснут
сě йнђасě -напиње се
йнђесйшу -збијеност
йнђирјаптě -исправља, равна
йнђирјаптě йнсус -усправља увис
йнђисарě -поподне, предвече
йнӂеманарат -рачваст
йнӂенункјат -на коленима, клечи
йнӂеру -анђео
йнжйлавит -ожилавио
йнжос -надоле, у дубину
йнжугат -подјармљен, упрегнут
йнжуматацйт -преполовљен
йнжурату -псовање
йнжурě -псује
йнзапушйт -постало је вруће
йнздравењирја -оздрављење
йнздравењит -оздравео
йнзорзонат -накинђурен
йнзорзоњаʤě -кинђури
йнјербату-лечење кукуреком који
се ставља испод коже у увету стоке
йнкајерату -сукоб, туча
йнкајерат -испреплетен; сукобљен
йнкалʤěшће -греје
йнкалʤйт -загрејан, угрејан
йнкалʤйту -грејање, загрејавање
йнкалʤйтоарја -грејалица
йнкалцат -обувен
йнкалцамйнту -обућа
йнкаљекат -зајахан; опкорачен
йнканунат -озакоњен
са йнканунат ку мујерја -озаконио брак, венчао се
йнкаркамйту -товар, терет
йнкаркат -натоварен; укрцан
йнкаркатě -натоварена; ако се говори о жени значи да је трудна
йнкаркатура -товар; утовар
йнкарунцйт -оседео, сед
йнкатушат -окован, закован
йнкацалат -иритиран
са йнкацалат буба -рана која се иритирала (збрчкала
и набубрила)
68

йнкě -још
йнкејат -закључан, забрављен; склопљен, уклопљен
а йнкејат мйна -савио лакт руке
а йнкејат палма -стегнуо је шаку
са йнкејат ун ан -навршила се једна година
йнкејатура -зглоб; састав
йнкејатурљи уоасйлор -зглобови костију
йнкептурат -закопчан
йнкербељит -упетљан, спетљан
йнкйлҹит -замршен, умршен
йнкйрдуит -спетљан, удружен
йнкйржйјат -увијен
йнкйрљигат -искривљен, испреплетен
йнкйрҹијат –изувијен, заковрђан
йнкйт -уколико
йнкиʤаторју -затварач
йнкиђе -затвара; закључава
йнкиђерја -затварање, затвор
йнкинату -поклоњење, клечање, метанисање
йнкингат -опасан коланом
йнкис -затворен
са йнкис досу -у потпуности олистала (озеленела) шума
йнкисоарја -оно чиме се затвара; затварање, затвор
йнкјапě -стаје, може стати
йнкјегат -усирен, желатинисан
йнкјептурě -закопчава
йнкљештат -укочених зглобова
йнкљинат -уклињен, уметнут
йнкоа -амо
йнкоаҹа -овамо
йнковијала -савијање
йнковијат -савијен
йнкодатě -још једном, поново
йнколаҹит -увијен у котур
йнколо -тамо, онамо, на тамо
йнколцйт -проклијао; угризнут
йнколцйтура –отисак зуба на угризу
йнконђијат -ишаран, исцртан
йнконтра -напротив
йнкорбељит -извитоперен; изопачен
йнкорбојат -извитоперен
йнкордатě -набреклог вимена
йнкотро -камо, куда
йнкремењит -скамењен,окамењен
йнкренгарат -разгранат, рачваст
йнкрестат -изрецкан, усечен
йнкрецйт -наборан
йнкрецйтура -набор, бора
йнкрошйнат -бременит
йнкруҹит -укрштен
йнкруҹиш -унакрст
69

сě ујтě йнкруҹиш -разрок

шěђе йнкруҹиш -седи као Турчин прекрштених ногу
йнкруҹишаʤě -укрштава
йнкујетоарја -брава
йнкујала -забрављивање; оно чиме се закључава
йнкујат -закључан; закован
йнкујбат -угнежђен
йнкуминцйт -опамећен
са йнкуминцйт -опаметио се
йнкуришкапиће -наглавачке
йнкуркарја -збрка, пометња
йнкуркат -испреплетен, запетљан
йнкускрарја -женидбена веза
йнкускрат -опријатељен
йнлěтурј -на страну, изван
йнлок -уместо
йнљемњит –занемео, запањен, запрепашћен;
скамењен йнљеношат -
са йнљеношат -олењио се
йнљивјеʤйт -заливађен
йнљимпјеʤйт -избистрен
йнљикурат -обасјан
йнљикурě -обасјава
йнљинат -умирен, смирен
йнмарецйт -украшен, нагиздан
йнмормйнтарја –сахрана, погреб
йнмормйнтат -сахрањен
йнмулцймја -умножавање; намножавање; множење
йнмулцйт -умножен; множен
йнмулцйторју -множитељ
йнодат -везан у чвор
йнојит -поновљен, обновљен
йноптат –замрко, зашао у ноћ
йнопћаʤě –смркава, пада мрак; залази у ноћ, одоцњава ноћу
йнрадаҹинат -укорењен
йнрушйнат -постиђен
йнсамнат -обележен, означен
йнсамнату -бележење, означавање
йнсамнатура -белега; белешка
йнсањинат -разведрено (ноћу)
йнсарат -касно увече
йнсараҹит -осиромашео
йнсарјаʤě -смркава, пада мрак
йнсарҹинат -са бременом на леђа
йнсатошат -ожеднео
йнсйлě -тшко, отежано
йнсйнатошала -оздрављење
йнсйнатошйт -оздравео
йнсйнгурат -осамљен
йнсйнӂерат -окрвављен
йнскимбат -преобучен; замењен
70

йнскорбељит -улубљен
йнскријат -написан, уписан
йнскрис -написмено
йнскрисоарја -попис
йнсоцйшат -удружен; спариван
йнспинат -убоден трном
йнстрймбат -искривљен
йнстрймтат -стешњен
йнстринат -отуђен,
йнсурамйнту -женидба
йнсурат -ожењен
сě йнсоарě -жени се
йнсуцйт -устостручен
йнтарйтат -раздражен
йнтарит -стврднут, очврснуо
йнтарјешће -стврдњује; утврђује
йнтйј -пре
йнтйлњала -сусретање, састанак
йнтйлњешће -сусреће
йнтймпларја -догађај, случај
са йнтймплат -догодило се, десило се
йнтйплаторј –случајан; који је могућ, који се дешава
йнтйрʤйјат -окаснео, одоцнео, позан (односи се на летину,
прираст)
йнтоарҹе -враћа; заокреће
йнтоатěʤěоа -свакодневно
йнтођиуна -увек, свагда
йнторс -враћен; окренут
йнторсу -враћање; повратак
йнторсура -бајање против урока
йнтортојат -избечен, кочоперан
йнтотану -сваке године
йнтотлоку -свуда, свагде
йнтотфјељу -свакакво, разнолико, различито
йнтраколо -на ону страну, тамо
йнтратйца -међу толико
йнтрě -међу, између
йнтрěвěј -међуречје (локалитет на Малинику)
йнтрěуна -уједно, исцела
йнтрěуш -предсобље, предворје
йнтрěушě -двориште, у дворишту
пинтрěушě -кроз двориште
йнтребаҹуња -питање
йнтрекуту -сустизање; надметање
йнтристат -растужен, снужден
йнтрјабě -пита, запиткује
йнтрјег -цео, исцела, читав
йнтрјеҹе -претиче, престиже; превазилази, надмашује
йнтрјеҹерја -претицање; такмичење, надметање
йнтропарће -на једну страну
йнтуњекат -затамњен, мрачан, смркнуто, тамно; загасито
71

йнтуњекала -затамњење, замрачење, помрачење

йнћинӂе -испружа, развлачи, растеже, распростире сě
йнћинӂе -испружа се,
сй'нћинӂе -протеже се
йнћинӂе ку пйња -намаче хлебом у тањир
йнћинӂерја -протезање; разапињање, растезање
йнћињерјешће -подмлађује се
йнуварат -наоблачено
йнунтру -унутра
йнурмě -натраг
йнфацйшала -суочење
йнфацйшат -предочен, суочен, сучељен; упоређен
йнфěшурат -увијен, обавијен
йнфипт -забоден
йнфјербинцйтě -врела (течност)
йнфјерјекат -окован гвожђем
йнфламйнʤйт -огладнео
йнфлурит -процветао
йнфлуриту –цветање, процват
йнфојат -раширеног перја; разбарушен
йнфокат -раздражен, разјарен
йнфрикошат -заплашен, застрашен
йнфрумошат -пролепшан, улепшан
йнфрунʤйт -олистао, пролистао
йнфрунтамйнту -прекор, замерка
йнфрунтарја -прекоревање
йнфрунтат -покуђен, прекорен
йнфрунтаҹуња -укор, прекор
йнфундарит -основан; постављеног дна
йнфундат -набрекнут, запушен
йнфурисйт -
йнфуришат -
йнцаљеӂе -разуме, разазнаје
йнцаљеӂерја –разумевање, схатање, интелигенција, разум
йнцаљеӂос -мудар, разуман, интелигентан; разборит
йнцаљеӂуња -мудрост, разумност
йнцаљес -јасно, разговетно
ворбјешће йнцаљес -говори јасно (разговетно)
йнцаљесу -разумевање, схватање
йнцапењит -ојачан; укрућен
йнцаркату -прекид дојења; безмлечност
йнцастйт -стврднуто земљиште које се орањем раздваја у
блокове йнцěљинат -запрложен, неоран
йнцйклат -заглављен
йнцйпат -забоден, заривен
йнцйпаторј -бодљикав, шиљаст; са својстовом пробадања
йнцйпатура -убод; рана од убода
йнцйпораʤě -пробада бодљама
йнцйфнат -надурен
йншйрат -нанизан
йнҹелуит -преварен; опаучен
72

йнҹелујала -превара, обмана, подвала

йнҹелује -упетљава; заокупља; обрлаћује (може да се односи и на
неки посао у смислу да је урађен на једвите јаде или скарабуџен)
йнҹелујос -варљив, преваран
йнҹепе -почиње, започиње
йнҹепу -мустра; почетак
йнҹепут -започет
йнҹепуту -почетак, зачетак
йнҹеркарја - покушај; провера, проба
йнҹет -споро, полако; опрезно
йнҹетуњел -полагано; тихо
йнҹецошат -замагљен
йнҹингатоарја –појас, учкур
йнҹинӂе -опасује
йнҹинс -опасан каишем
йнҹинтат –јако угрејан, врео
ла йнҹинтат –јако га угрејао;
опаучио га (прутом,каишем,дланом)
йнҹинтаторју -грејач
йнҹишторат -опасан појасом
йњакě -потапа; гуши, дави
йњакě ла сйлě -гута на силу
са йњекат -удавио се
сě йњакě кйњи -даве се пси
йњекала -гушење; дављење; утапање
йњекатос -загушљив
йрбјељишће -крнтија
йрб -неоштар, туп
йрбјељишћа -крнтија
йрбу -крнтија
йркоњала -хрчање; кркљање
йркоње -хрчи; кркља
йркоту -испљувак шлајма
йркоцй -испљувци шлајма
йрку -мала ручна тестера
йрћиљи -хрчак, миш
йц (цйје) -ти (теби)
йҹ -иш, узвик терања живине

И
ибомњика -љубавница
ибомњиҹија -прељуба
ивиту -јављање; појављивање
са ивит -појавио се; јавио се
ивјенку -евенак
игљиҹији -јагорчевина
избинђит -остварен, реализован
73

избитура -одломак који је отскочио

избјешће -запљускује; отскакује
(са) избит -отскочио, одбацио се
избоћит -изџикљао
извйнтě -преврће, премеће (ради изалгања промаји да се
просуши)
изводу -мустра; образац
извору -извор, врело
изворјаʤě -извире
изгорит -самозапаљен
са изгорит -самозапалио се
издацоајка -кантарион
издату -измјењиљи -гаће
икљан -лукав, препреден, промућуран
икљењија-лукавство,препреденост
икњала -покрет у грлу при испуштању душе
икњешће -губи дах
икоана -икона
икра -икра, кавијар
иљиљаку -јоргован; слепи миш
иљињишу -мир, тишина
имала -прљавштина, блато
имат -прљав, запрљан
имос -прљав, прљаво
инату -инат, пркос
инацěљњик -инађија, пркосан
инацйја -инаћење
ину -лан
иншй -особе, личности
дој триј инш -две три особе
ињеларју -прстенђија; прстењак, домали прст
ињелат -завојит, спиралан; прстенаст; локнаст
ињелу -прстен
ињија -паприкаш
ињима -срце
ђила ињимě -срдачно, од срца
ку ињима рě -тужан, депресиван
фйрě ињимě -бездушан, безосечајан, без срца
ирибица -јаребица
иријану -рен
Иристосу -Христос
ируга -канал за воду, иригациони канал
ируӂит -избраздан каналима
исйка -јасика
искаљитура -потпис
са искаљит -потписао се
испапу -еспап, роба
испасйту -избављење
Испасу -Спасовдан
испасу -избавитељ
испита -испит; искушење
74

испитаку -посуда за испирање злата

испићешће -испитује; искушава
исправит -завршен; на свом месту, савршен
до исправит -завршен коначно
испраоа -тестамент
истйна -истина
исто -исто
ицйку -врста птице
ицйљи -нити за ткање
(и)шкоала -школа
(и)школаит -шклован
(и)школари -ученици, школарци
(и)школарија -школоањедемон; црни пришт
излазу -утрина, јавни пашњак
излугу -положена даска на зид трема

Ј
ја -она; узима; узми
ја (йј а) -му (му је)
јаду -хад
јазу -брана на реци, јаз; вештачко језеро
јакě -ето
јакě-аша -ето тако
јакěтěц -ето ти
јапа -кобила
јапарју -кобилар, коњушар
јапос -кобиласт
јар -опет, поново; такође
јарба -трава
јарба ђи шап -врста траве
јарба кйњаскě -врста траве
јарба њагрě -милерам
јарба фјарлор -мандрагора, расковник, чаробна трава која
отвара све катанце и налази блага
јарбошйт -затрављен
јарна -зима
јасě -излази, излазе
јасěља -јасле
јаска -труд
јастě -има
јатагану -јатаган
јау -узимам; узимају
је -је, јесте
јегја -турпија
једу -јаре
јеђерја -бршљан
јеји, ји -они
75

јепћењија -јефтиноћа
јепћин -јефтино
јепурашу -ловац
јепуроајка -зечица
јепуру -зец
јепуру домњеск -кунић
јербарија -травуљина
јерј -јуче
јерја -бејаше
јернаћику -зимница; сточна храна за зимску исхрану
јерњаʤě -зимује
јеће -ево, ето, гле
јећец -ево ти
јеу, јо -ја
јефтјика -туберкулоза
јешйрја -излаз; излазак; испадање
јешйту -излажење
јешкја -ивер, треска, шушка
јешћ -јеси, си
јубирја -љубав(телесна), обљуба
јубиту -љубав(телесна), секс
јубјешће -води љубав, обљубљује
јут -брзо
јуту -брзина, хитрина
јуће -љуто, папррено
јуфа -врућ шамар
јуцала -љутина, заљућеност
јуцěшће -убрзава; заљућује
јуцймја -брзина
јуцйт -заљућен; убрзан; ужегнут

К
ка -као
када -бачва; када за купање
кадйлма -калдрма
кадйлмјешће -калдрмише
кадйр -кадар
каʤйтура -пад
каʤуту -пад, падање
казанӂиу -казанђија
казану -казан
казањија -пецара
кајешће -жали, окајава
кајинћа -покајање, жаљење
кајру -канура, освојак, повесмо
какаљаора -говнарија
калаподу-део плећера испод ҹапсе
76

каларјецу -јахач, коњаник

калариту -јахање
каларјешће -јаше
калаузу -кључ за све браве
калěрј -јашући
калбјаʤа -метиљ
калд -топло
калдарарју -бакрачар
калдарит -бљутав
калдарја -котао, бакрач
калдарјешће -бљутави
калдура -топлота
калдурос -топао
калкану -калкан
калкě -гази
калкйју -пета
калкйју мори -део на воденици на коме лежи врх
воденичког вретена
калу -коњ
каји ла дрјеш -део на вршалици који избацује
сламу калцуњи -чарапе шивене од сукна
каља -пут, путања, саобраћајница; сусретање
каља бунě -срећан пут
бунě каља -добро сусретање
дě каља ку јел -сусреће се са њим, среће се на путу са њим
йј јасě йн каље –излази му на пут, пресреће га на путу
каљаторју -путник
каљешће -кали
каљитура -каљење
кам -донекле; отприлике; већ
кам аша -отприлике тако
кам (кй ам) фост -да сам био
камаша, кимјаша -кошуља
камаша ҹуми -обредна кошуља за бајање, за једну ноћ израђују
је девет жена почев од влачања вуне, предења, ткања и шивења
камину -камин, оџак; оџаклија
кантарју -кантар
кантарјешће -мери
канцаларија -канцеларија
кануну -закон, канун
кањала -кану, црнило за косу
кањешће пěру -боји косу
капаку -поклопац
капара -аванс, капара
капарисěшће -капарише
капатату -добијање
капатйју -јастук; завршетак, крај
капатйју помйнтулуј -крај света
капацйна –главуџа; главица
капацйна ђи варʤě-главица купуса
капацйна ђи ҹапě (устурој) –главица лука
77

капацйна роцй -главчина точка

капацйњоара -главичица
капěстру -улар
капěтě -добија
капијаʤě -губи разум
капијат -умоболан, изгубљеног разума
капитану -капетан
капјећиљи -посуда за ушур,кутао
каплама -бетонски испуст испод стрехе
капра -коза; ногаре
капра шутě (кашута) -кошута
капрарјаца -козарник
капрарју -козар
капријоара –срна
капријору -срндач
каптарју -покривало на трнки
капу -глава
моцěје ђин кап -клима главом
фаҹе ђин кап -прети климајући главом
фаҹе ку капу -даје знак главом
капу вакулуј -судњи дан
капу ла поманě -део на даћи
капу пјептулуј -плексус
капшору -поглавље
капућиљи, капуцйљи -зокнице
капутарјешће -плете врх чарапа
капуцйшће -плете врх чарапа
капуша -крпељ (велики)
капуљећиљи -капуљача
караба -дипла, свирало
карабашу -гајдаш
карабоју -зелена галица
карабиту -карабит
каракошњица -искривљених и климавих ногу
карарја -раздељак
караћења -грдња, карање
стě ђи караћење –узнемирава, стално грди, изазива
свађу карату -вожња, вожење
караушу -рингшпил; љуљашка
карě -вози
карěбиљи -гајде
карбуњи -жар; ћумур
карбуњиљи -парче жара
карбунарју -ћумурџија
карвану -камара, хрпа
карје -који, ко
карју -сипац
карнос -меснат
карња -месо
карос -изгрижен од сипаца
карпину -бели граб
78

картаӂиу -картарош
карћа -књига; писмо; карта
карћиторју -књижевник
кару -кола
каруца -кочија
каруцу -колица
карунт -сед
каса -кућа
каса нароадě -лудница
касарју -домаћин; пазикућа
касйторија -брак, склапање брака
касйторј -кућеван, штедљив
касйторит -ступио у брак
каскату -зевање; раздвајање нечега што је било залепљено
каскě ђин гурě -зева
са каскат -раздвоило се
касуца -кућица; касица
катарама -копча
катарја -нега; прођа; тражња
катě -тражи; гледа
катě ђила јел -тражи од њега
катě ла јел - тражи код њега; гледа га
катрану -катран
катрањица -посуда за катран
катуша -оков
катуша процапулуј -оков на вучној руди
кауку -круна, свештенича капа
кацаоа -кучка
кацěлу -штене
кацěлу ђе ступ -пчелиње легло
кацелу ђе устурој -чешањ белог лука
кацйји ла брамě -уложци у механизму браве
кафа -кафа
кафа згорњајка -кафа сиктерица
кафана -кафана
кафењаоа -кафана
кафењиу -кафенасте боје, браон
кафјен -браон
кашу -усирено млеко, груш
каҹула -шубара
кě -јер
кěн (кě йн) -јер у
кěрцйљи -карте; књиге
кěшњик -кућеван, домаћин
кйј -осакаћене руке
кйлћишу -конђа
кйлцану -кошуља (од кучине)
кйлцй -влати кучине; остаци кучине након влачања
кймва -тек
кймпија -пољско пространство
кймпјењи -равничари, становници поља и равница
79
кймпу -поље
кйнд -када
кйнљи -пас
кйнтарја -свирање
кйнтату -певање; запевање
кйнтаторју –певач; свирач
кйнтě -пева; свира
кйнтě ђин гурě -пева
кйнтě ђин лаутě (флујер) -свира на виолини
(свирали) сě кйнтě -запева, лелече
кйнћикатоарја -песмарица
кйнћику -песма
кйњипа -конопља; кучина
кйњипишћа -конопиште
кйрамида -ћерамида
кйрамидарју -црепар
кйрěје, кйроање -крчи; неправилно изговара слово р
кйрěје гајинљи -упозоравајуће (или умилно) оглашавање
кокоши
кйрду -крдо, стадо; чопор
кйржйја-штап са увијеном дршком
кйрк сй ну ʤйҹ -да не писнеш
кйркěје -комешају се
кйркота -гужва, кркљанац; игранка тј.масовно окупљање
кйркоћешће -крчка
кйркуша -кркуша
кйрљачка -искривљене ногаре
кйрљигу -кука
кйрљигу ђе фок -жарач
кйрљигу ђе паје -кука за чупање сламе или сена из
пласта кйрљоамба -рага
кйрма -крма, кормило
кйрмарју -кормилар, крмарош
кйрмањешће -крмани; управља
кйрнату -кобасица
кйрнарју -месар, кобасичар
кйрњешће -залама изданке
кйрњит -заломљеног врха
кйрпа -марама
кйрпа ђе нас -марамица за нос
кйрпитура -закрпа
кйрпјешће -крпи
кйртогу -легло у трави, лога
кйрћица -кртица
кйрћицоју -кртичњак
кйрцајит -изрецкан, исецкан на краће комадиће, гризање мољца и
сл.
кйршйја -крш
кйрҹагу -тестија
кйрҹагу ђе ракиу -бардак
кйрҹоаба -крпељ (мали)
80

кйрҹу, крҹурј -изувијени прамен косе или вуне, коврџа, локна,

увојак
кйт -колико
кйта -мало, малчице, не много
кйтě -колика
кйтěва -мало нешто
кйтгод, кйтгође -коликогод
кйтрě -према, ка
кйћа -мало њих (за женски род)
кйће -колико (за женски род)
кйћева -мало њих, неколико
кйћевродатě -понекипут
кйћекйта -помало
кйћодатě -понекад, понекипут
кйц -колико (за мушки род)
кйца -мало њих (за мушки род)
кйцěва -неколико, мало њих
киђа -китина, слана на гранама
кика -витица, прамен, чуперак
кика ђе кукуруʤ -кукурузна свила
кикирјаʤа -брабоњак
кикоту -кикот
кикоћала -кикотање
сě кикоћешће -кикоће се
кикоћиту -кикотање
кила -кило; флаша
килавица -крамп
килому -шпицаста секира
кимěта -обавеза, дужност,
кинга -пречага
кинга калулуј –колан, попруг
кинђија -половина поподнева
кину -мука, мучење
кинуиту -мучење
кинује -мучи, злоставља
кињежйја -кнезовање, кнештво
кињезу -кнез, сеоски првак
киоање -кликће, подврискује
кион копији -кликћу деца
кион копоји -кевтају керови
киптоарја -закачка коју чини
дугме око кога се обавија конац
кипторљи гури -крајеви уста
кириӂиу -кириџија
кирија -кирија, станарина
кироањату -врискање, вриска
кирцěје -цичи
кисаљица -компот од шљива
кисěрју -кесер
кита -букет
кићала -украс; ређање