БАШ СУ МИ МУДРИ И МАМА И ТАТА 22

Садржај Сад ћу вам рећи 22

НИЈЕ ЛАКО БИТИ ДЕТЕ 6 Баш су ми мудри и мама и тата 23

Моје детињство 7 Ствар без краја 24

Препознатљива песма 7 Татина песма 25

Ошишана песма 8 Бели багрем на Звездари 25

Мало виша песма 8 Бабе су нам сјајне 26

Клопање у хору 9 Рецепт за деду 26

Нема ништа од колача (плус батине) 10 Анка 27

Флеминг 10 Свршена песма 27

Најбржа песма 11 Деда-мраз 28

Наводно сањива песма 11 Песма за уживање 28

Нећу више 12 Деда на последњем путу 29

Дволична песма 13 Успаванка за моју баку 29

Није лако бити дете 14 ЗАЗВОНИЛО ОПЕТ ЗВОНО 30

ТА КИВНА СТВОРЕЊА 15 Балада о Ђури 30

Та кивна створења 15 Моја учитељица 31

Цига 16 Зазвонило опет звоно 32

Скраћена прасећа песма 17 Нова ученица 32

Тигар ми се заљубио 17 Веома љубоморна песма 33

Балада о моржу и фоки 18 Како смо се волели 33

Боб 19 Да је школа 34

Стонога 19 Сасвим извесна песма 34

Жућа 20 Саучесничка песма 35

(ИН)Дискретна песма 20 Ура школа 35

Песма са пост скриптумом 21 КАД СЕ ВОЛИ А НИКАД СЕ НИЈЕ 36

 А у Беогладу 36 Исповест мене лично 52
О првој љубави 37 Београдски бувљак 53
Нисам јео неопране шљиве 37 Београде Београде 53
Ја бих за Тању 38 Тајанствена песма 54
Лагана песма 39 Весела балада о плачу 54
Има једна необична 40 СЕЋА ЛИ СЕ ИКО 55
Има једна Марија 40 Једном давно ко зна када 55
Веома љубавна песма 41 Песма некад и сад 56
Дуга тужна песма 41 Чарлс Дарвин 56
Отворена песма једној с петог спрата 42 Њутн 57
Непредвидљива песма 42 Браћа Грим 57
Кад се воли а никад се није 43 Чика Јова Змај 58
У ЖИВОТУ НА СНАЗИ ЈЕ ОВО 44 Тесла 59
Шта чему служи 44 Чаплин 59
Ко шта уме 45 Какав Шекспир какав Гете 60
Немогућа песма 46 БИЋУ БИЋУ 60
Вештице су само трик 47 Ја и моја машта 61
Рођенданска песма 47 Кад ја порастем 62
Пријатеља колко хоћеш 48 На путу за славу 62
Ћошкаста песма 48 Шта је ко рекао 63
Поруке из прве руке 49 Каубој 63
Кад у спорту немаш прође 49 Каламити Џејн 64
Таван грам по грам 50 Бити пекар то је сјајно 64
У подруму 51 Глумац 65
Презадовољна песма 51 Песма без журбе 66
У животу на снази је ово 52 Целовита песма 66
 његовом животу, пре него што почнете да читате његове песме које
сам одабрала за вас — и то је другарство!
Најпре ћу вам испричати како смо се нас двоје упознали...
Пре много година, када сам и сама почела да пишем за децу,
објављена је у Политици за децу моја прича, а крај ње Мамина
песма Драгомира Ђорђевића. До тада нисам уопште ни чула за
њега! „Какав сјајан песник!", ускликнула сам, и од тог тренутка
читала све што је објављивао по листовима и часописима за децу...
Али, то ми није било довољно! Желела сам, по сваку цену, да га и
упознам! Помогао ми је мој сналажљиви тата и набавио ми његов
број телефона. Окренула сам број и, сва смушена, промуцала:
„Овде Лидија Николић... Ви мене не познајете... али... желим
само да вам кажем... да сте ви мој омиљени писац за децу!"
„Варате се! Ја вас познајем одлично! Јер и ви сте — моја
омиљена писица за децу!"
Схватила сам, на своје велико чуђење, да је Драгомир исто
тако волео моје приче, као и ја његове песме... Договорили смо се да
се што пре упознамо и лично, а не само преко песама и прича... Први
пут смо се срели једног кишовитог априлског дана и тако је започело
велико другарство које је грајало петнаест година...
Али, пошто сам Драгомира упознала кад је већ имао више од
тридесет година, занимало ме је шта је све радио у животу до тада...
Растао је на Звездари, али никада није успео да одрасте.
Студирао психологију и филозофију, али никада није успео да
заврши студије.
Радио неуморно за листове, часописе, радио, телевизију (и
понекад на београдском „бувљаку"), али никада није успео да се
запосли.
Суво злато, сама душа Обожавао је животиње, али је био одбијен на конкурсу за
чувара Зоолошког врта!
Ако је веровати Астрид Линдгрен и њеној књизи Браћа Лавље
Често је засмејавао и децу и одрасле, али се ретко сам
Срце, наш песник Драгомир Ђорђевић преселио се пре десет
смејао.
година у Нангијалу, чудесну земљу у којој се, проласком кроз врата
Богат маштом и идејама, живео је најчешће празних џепова.
смрти, улази у други живот...
Писао о спорту, а спортом се никада није бавио.
Док је још био овде, са нама, више од свега веровао је у
Певао о здрављу и најчешће боловао.
другарство и љубав. То што ћу вам ја, уместо Драгомира, причати о
Водио нас на дуга путовања, из своје собе не излазећи.
 Волео је у својим песмама многе (Тање, Ане, Весне, Марије),
али у животу — волео је стварно само једну Неду.
Дао је толико љубави деци кроз песме и приче, а своју децу
није имао...
Често ми је причао о свом животу, а највише о раном
детињству... То су биле најлепше године његовог живота...
Родио се у Земуну, али је одмах по рођењу отишао (тј. мама
га је однела) у дедину кућу на Звездари, у Београду. Ту је живео са
мамом, татом, баком, дедом, тетком и братом од тетке, све до
поласка у школу... Кућа на Звездари имала је све оно што је
потребно за уживање, то јест за срећно детињство: двориште,
башту, стари орах, трешњу, пса Цигу, два тавана (плус комшијски),
подрум са старим дединим сандуком и, наравно, мачком са тек
рођеним мачићима... Драгомир је често, док деда поподне дремуцка,
кришом узимао кључ и отварао стари сандук препун тајанствених
ствари... Ту су били златници, сребрњаци, дедина сабља из I
светског рата, старе фотографије, дедин ратни дневник, први број
Попитике, исечци из старих новина, стрипови... Све се то касније
преселило у песме: и подрум, и таван, и мачка, и пас Цига...
Драгомир је написао много песама о животињама, јер их је
просто обожавао! Зато је често правио Зоо врт у својој кући. Током
живота имао је укупно 30 мачака! И свакој је памтио име! Имао је,
више пута, после Циге и разне псе, али је до краја живо- та уз њега
остао само Малиша — његово морско прасе!
Током једног заједничког књижевног сусрета са децом, нека
девојчица је упитала Драгомира:
„Чиме се још у животу бавите осим писањем песама за децу?"
„Бацам ђубре и храним морско прасе...", одвратио је
Драгомир.
Сви су се насмејали, али у овој шали је било и много истине,
јер Драгомир се мало чиме бавио осим писањем песама за вас и
бригом око свог Малише...
Чудно је то што као мали, Драгомир није волео да му се читају
песме! Ни случајно! Затим, као ђаку, све му је ишло од руке — осим
учења песама напамет! Ни једну једину није могао да запамти! И
најзад, касније, у гимназији — имао је два пута на крају године,
јединицу из српског!!! А ипак је после написао око две хиљаде
песама и на стотине их знао напамет!
Прва Драгомирова песма настала је кад је био у другом
разреду гимназије... Повод је био, зна се, то што се жестоко заљубио
у једну Катарину. Касније је дошла нова љубав, Марица, због које је
написао чак читав роман Битка за Марицу. То није била она
историјска битка о којој сте учили, али је ипак била тешка битка коју
је Драгомир, нажалост, изгубио... После тога је једно време писао
песме за одрасле, али се, на крају, са 22 године одлучио да напише и
прву песму посвећену вама. Од тада је писао само за децу, што је и
лепше и теже... Ако пожелите да прочитате неку од 17 књига поезије
Драгомира Ђорђевића, потражите у библиотеци збирке песама
Нема ништа од колача (плус батине), Нешто се догађа, Сећа ли се
ико, Признај да се волимо, Ја такође, Мала школа љубави, Поруке
из прве руке, Шта нос тражи код мог прста...
Драгомир Миша Ђорђевић је онај песник чије сте песме
вероватно знали и пре него што сте научили да читате. Певали сте
их можда заједно са „Колибрима", Јовом, Николом Булатовићем,
Леонтином, слушали на радију, музичким фестивалима за децу или
у „Музичком тобогану"... Тања, Сад ћу вам рећи, Моја машта и многе
друге Мишине песме које су компоноване, биле су некад прави
хитови! Онда сте, када сте пошли у школу, проналазили у својим
читанкама Драгомирове песме, учили их напамет, рецитовали... Или
сте их читали у Политици за децу, Змају, Невену, Витезу, Ђачком
добу... Многе од песама које је Драгомир 1јорђевић написао
слушамо већ годинама на касетама и цедеовима, читамо их у
букварима и антологијама, рецитујемо, певушимо, преписујемо у
дневнике, лексиконе и споменаре, шапућемо на уво, говоримо у
сну...
Такав песник је, наравно, добио и неколико вредних
књижевних награда: Невен, Политикин забавник и Змајев штап, и
награду на фестивалу поезије Булка и више пута у Црвенки и на
музичким фестивалима... Али је увек говорио да су његова највећа
награда ваши аплаузи, ваши осмеси или сузе док читате његове
песме...
 Често сам се питала: зашто се вама његове песме толико Захваљујући вама који слушате, читате и сећате се са мном, остајем
допадају? То сам схватила кад је једном, на питање неког детета да живим у уверењу да је ова сумња мог најдражег песника — била
колико му је година, Драгомир одговорио: „Обично једанаест, а кад неоправдана! Зар не?
сам у форми — онда седам!" Дакле, Драгомир никада није успео да
одрасте, остао је у души ваш вршњак и зато вам је тако близак. Лидија Николић
Његове песме нису покушај одраслог да се с муком сети детињства,
већ исповест дечака Мише који је безуспешно покушавао да одрасте
и — одустао када је схватио да му то не полази за руком. То му је
помогло да тако успешно пише о свему ономе што чини ваш стварни
живот: о школи, породици, другарству, спорту, животињама, а
највише о љубави...
Иако је као дете волео бајке, он вам није у својим песмама
причао бајке о детињству. Његов главни јунак је дете са свим оним
проблемима са којима се и сами сусрећете. Драгомир је зато
веровао да није лако бити дете, препуштено на милост и немилост
не баш увек мудрим и праведним мамама и татама, васпитачима и
учитељима... „Ни најлепше детињство није лако детињство", тврдио
је Драгомир и о таквом детињству писао и певао. Свакако,
детињство би требало да буде доба безбрижности, уколико то не
одлуче другачије прави власници детињства — одрасли. А они то
обавезно чине, што сте се и сами много пута уверили.
Кроз досадни свет одраслих, изгубљени дечак Драгомир је
корачао верујући да је љубав оно што свему даје смисао. Она је
НИЈЕ ЛАКО БИТИ ДЕТЕ
узрок и последица свега, разлог због кога дишемо, растемо,
спавамо, једемо, шишамо се, идемо на море... То је циљ који све
објашњава, нешто што свему што чинимо даје свој печат и боју.
Љубав, као и живот, са хиљаду лица, носи осмех на уснама и бол у
грудима. Она чини једну раскошну, судбини сличну — „веселу
баладу о плачу". 'Гу бесмртну баладу о животу, љубави и детињству,
смешну и тужну истовремено, исписао је Драгомир Ђорђевић на
страницама својих књига...
Ја написах сто песама
Суво злато сама душа
Ал веруј ми међу нама
Нико неће да их слуша
 Права је драма
Увек сам тата
А Сања мама

Син нам је један

Јоца из краја
А кћери Весна
Гоца и Маја

Када му дође
Пргави Јоца
Измлати сестре
Мајку и оца

Препознатљива песма

Кад им за разговор Волите ли море

Понестану теме Коју псовку знате
Питају вас свашта Расту ли вам зуби
Да им прође време За ког навијате

Свакоме је важно Шта је реко гавран

Свако 6и да зна А шта тета лија
Волите ли више И како се зове
Мачку или pса Ваша симпатија

Како маце преду Волите ли неког

Како куце лају Да л' вас неко воли
Моје детињство Како се зовете Колико петица
(Као да не знају!) Имате у школи
Моје детињство
Имате ли сестру Колико сте тешки И пруже ми зеку Не ради се о шишању
Имате ли брата Желите ли жваку Знам страдаће моје шишке Шишати се мора
Каква вам је мама Jе л' вук одистински Зато надам дреку Криво ми је што не
Какав вам је тата Прогутао баку знају
Тата не сме то да гледа У чему је фора
Шта бисте желели Ја их гледам бело Има слабе живце
Секу или бату И свима се плазим Зато оде код суседа Не бојим се ја маказа
Волите ли више А једино живнем На кафу и пивце Оне ме не брину
Маму или тату Ако жваку спазим Ал како ћу ко наказа
Дрека ми је слаба вајда Сутра пред Марину
Црно ми се пише
Кад ме зграби тетка Мајда
Шишки нема више

Мало виша песма

Тоши сам до ува Живот нам је суров
Марку сам до врата Превртљив и кратак
Кад ћу бити висок Нећу да ме зову
Бар колико тата Метар и остатак

Раст ме завитлава Јешћу све што треба

И у месту цупка Невоља ме тера
Сваком кошаркашу Порасти до неба
Једва сам до пупка То ми је намера

Неко мрзи кишу Попићу и отров

Неко псује ветар Пристаћу на бању
А мени је важан Зар да љубим Весну
Сваки сантиметар Стојећи на пању

Поштарину плаћам Поштарину плаћам

Зато где год да сте Зато где год да сте
Ошишана песма Пишите ми молим Пишите ми молим
Чим ме узму испод мишке Како се то расте Како се то расте
 Сви из мога хора
Чак и деда
Без талента Кад заврши
У музици пион Ја и Дача
У почетку Трчимо код Чеде
Само гледа Ко то каже
Онда пева и он Да је тропа
Ко неће да једе
Када схвати
Стање ствари
И да тако мора
И тата им
Придружује
Његовог тенора
Клопање у хору
Ко не клопа Ја огладним
Биће тропа Па прихватим
Каже мудрост стара Прво што се нуди
А ја мислим Око мене
Мудрост стара Певуши се
Да се грдно вара И уопште труди

Кад не једем Потом једним

Мени баба Знаком руке
Певуши на уво Отпустим певаче
А тата се Па одјурим
Унезвери Да се играм
И брије на суво Код мог друга Даче
Мама зивка Око Даче
Комшинице Док мрљави
Да одлуче шта ће Дачин деда Бора
А мени је А остали
Већ све јасно Мање више
И оне певаће
 Нема ништа од колача (плус батине)
Иако је мед у души Досадно ми шта да
Тамара је алапача радим Телефоном мама
Због тога јој чупам уши трача
Нема ништа од колача Ја из зида кабл вадим
(Плус батине) Нема ништа од колача
(Плус батине)
Деда хрче ја да свиснем
Од стрепње ми жеља јача Ињекција много боли
Ноздрве му јако стиснем Често дође и до плача
Нема ништа од колача Опет један кец у школи
(Плус батине) Нема ништа од колача
(Плус батине)
 Флеминга су Џаба ђеврек
Међу нама А и жвака
Као дете Џаба срце
Облогама У јунака
Лечили Кад штипа

Давали му До последње
И пићенце Сузе јецам
Само да 6и На крају се
Инфлуенце Како-тако
Спречили Предам

Тек ко матор Чим помислим

Пеницилин Ја се штрецам
Сетио се Част Флемингу
Да открије Ал тур лако
Браво Не дам

Флеминг Најбржа песма

Ињекције Треперим ко
Брже сам се Тетка ми се
Нису лаке Коњиц вилин
Него тане Смешка с надом
Шта те стрефи Због чега ми
Домогао Стрина витла
После сваке Баш и није
Оне гране Чоколадом
Шок Право
Ујак мрмља А ја им се
Да л у свету Не помажу
Ујна брине Само плазим
Иког има Лепе речи
Мама моли И додајем
Што с радошћу Ни сазнање
СИЂИ СИНЕ НЕСИЛАЗИМ
Тај лек прима Да те лечи
Јок Од грипа
Тата прети НЕЋУ НИКО
Баба не да ДА МЕ ВАРА
Комшилук се БРИШИТЕ СЕ Баба воли да ме тронта Сви помисле да сам
Ћутке згледа ЗА ЗУБАРА Тата да ми нокте сече сањив Па на томе сложно
Са четкицом калодонта раде
Деда маше Мама почне свако вече Ја прилегнем као за њих
Стриц се дере А у ствари од досаде
Брат предлаже Деда прича исте приче
Крајње мере Стриц чим стигне сместа
цмаче Ујак пуши ујна виче
А ја зевам шта иначе

Нећу више

Нећу више да узгајам Нећу више да проклињем

Ону нарав лошу Ту проклету каду
Нећу више поред ноше Нећу више да за косу
Него ћу у ношу Чупам ону Наду

Нећу више да се мрштим Нећу више на врх трешње

На кељ и салате Доста ми је драма
Нећу да се играм с грашком Нећу више да се губим
Јешћу све што дате По робним кућама

Нећу више да се буним Нећу више да се бијем

Мада је тек девет Само деда кажи
Нећу да се узјогуним Нећу више да се кријем
Што морам у кревет Кад ме баба тражи

Нећу више да вас гњавим Нећу више да вас будим

Наводно сањива песма Да причате приче Ни дању ни ноћу
Нећу више да се правим Нећу више
Луд док тата виче Нећу више
А можда и хоћу

Дволична песма
Баш је глупо бити стар
Детињство је права ствар А мој деда некадашња зверка
Гледа Те-Ве а у ствари дрема
Слушам маму А мој деда кришом кревет мерка
Пијем млеко И не пере зубе јер их нема
Да бих и ја
Био неко Да л је глупо бити стар
Клима ми се А детињство права ствар
Предњи зуб
А зубар је Перем руке
Груб Учим Спавам
Због Тијане
А мој деда на софи се гоји Очајавам
Мало чита мало броји седе Писамца јој
А мој деда ко да не постоји Пишем притом
Сем кад чује да ће да се једе И бијем се
С Митом
Баш је глупо бити стар
Детињство је права ствар А мој деда одмара се вазда
А мој деда не мисли на слабе
Увек играм А мој деда сам је себи газда
Индијанца И сви га слушају (осим бабе)
Буразер ми
Нарав гланца Баш је лепо бити стар
Кад се тата Детињство је глупа ствар
С посла врати
Обојицу
Млати
 Није лако бити дете
Често једеш, гврдо спаваш,
Много јурцаш, правиш штете...
Кад те грде, одобраваш —
Није лако бити дете.

ЛЕПО ЖВАЋИ! ПЕРИ РУКЕ!

БЕЖИ ДАЛ>Е ОД ТОГ СРЕТЕ!
С ТОБОМ СТАЛНО НЕКЕ МУКЕ! —
Није лако бити дете.

Батинама кад се надаш,

У одбрану зовеш тете,
Пред прутом се испрепадаш —
Није лако бити дете.

Па рицинус, па вакцине...
Забрањене цигарете...
ЈОШ СИ МАЛИ ЗА ТО, СИНЕ —
Није лако бити дете.

На дрвеће сво се пењеш.

Тајно волиш, Оље, Цвете...
Под теретом торбе стењеш —
Није лако бити дете.

Чим спазе да ниси мали,

Зрелошћу ти неком прете,
ЖИВОТ ЈЕСТЕ ЗГОДАН, АЛИ...—
Није лако бити дете.
ТА КИВНА СТВОРЕЊА

Та кивна створења
У тренутку кризе И питоми патак
Пас обично гризе Спреман је на атак

Мачка без потребе А људи се диве

Хоће да огребе Како звери живе

Пиле тек што штуцне Ђавола су дивне

Хтело би да кљуцне Кад су агресивне
 Цига
ДОСТА ЈЕ ТЕ ИГРЕ ЧИСТОЋА ТИ СМЕТА Скраћена прасећа песма
ТИ НЕМАШ ПЕДИГРЕ СТАЛНО ПРАВИШ
ТИ СИ МОЈЕ ЛУЧЕ ШТЕТУ
ЏУКЕЛА ОД ЈУЧЕ НЕМА ГЛУПЉЕГ
ПСЕТА На обали рек
А Цига трчкара НА ЧИТАВОМ СВЕТУ Ја проводим век
Мисли сад ће јело Никад нисам сит
Репом ваздух пара А Цига трчкара Крив је апетит
И гледа ме бело Мисли сад ће јело Гутам све што стиг
Репом ваздух пара Јер ме није бриг
НА ИЗЛОЖБУ ПАСА И гледа ме бело Кад угледам жир
СВИХ МОГУЋИХ РАСА Ја изгубим мир
ПРИСТУП ДАЛИ НЕ БИ ПЛАШЉИВ СИ И А кад спазим трав
НИ МЕНИ НИ ТЕБИ СМОТАН Изгубим и глав
И ДУШУ МИ ВАДИШ Не дајем ни грош
А Цига трчкара НИСИ НИ ЛЕПОТАН Што је клопа лош
Мисли сад ће јело АЛ ШТА ДА МУ РАДИШ Главно је за тов
Репом ваздух пара Да је има дов
И гледа ме бело А Цига трчкара Кад утолим глад
Мисли сад ће јело (Што се ретко деш)
НА УЗИЦИ ЦИМАШ Репом ваздух пара Побегнем у хлад
ДА ТЕ БОГ САЧУВА И гледа ме бело (Јер је тамо фреш)
ШТА У ГЛАВИ ИМАШ Ваљам се по блат
СЕМ ШТРОКЕ И БУВА МОРА ДА САМ МАЛО (Блат ми дође брат)
ОНАКО ЗА СЕБЕ Тако сати пар
А Цига трчкара АЛ МЕНИ ЈЕ СТАЛО (Док ми стомак вар)
Мисли сад ће јело ЈЕДИНО ДО ТЕБЕ На крају балад
Репом ваздух пара О глави ми рад
И гледа ме бело А Цига трчкара Ставе ме на тас
Мисли сад ће јело (Јер сам једно
Репом ваздух пара прас)
И гледа ме бело
 Тигар ми се заљубио
Обесио А Азија
Оне пруге Ко зна где је
Видим — љубав
Нема друге Продао бих
Задњу бенку
Стално шетка Само да му
Горе-доле Нађем женку
И тигрови
Значи воле Скинуо бих
Чак и сако
Нити спава Све бих дао
Нити луња Али како
Само пати Балада о моржу и фоки
То јест куња А он ћутке
Шапу глође
Нити једе Ех ваљда ће Ствари су ишле лоше по моржа —
Нит се смеје Да га прође Његова тромост, његова ко(р)жа...

Ловци су страшне стезали нити —

Шта му се спрема? Шта ли ће бити?

Тад једна фока одлучно бане

У моржов живот (с које ли стране)?

Чежња у души, суза у оку —

Морж истог трена заволи фоку.

Живот је некад слађи од наде —

Фока му исти одговор даде.

И поче љубав на санти леда —

Ал' љубав гори, љубав се не да!
И све је било као у басни —
Заклетве дуге, пољупци страсни...

Ал' није лако у једном скоку

Дебелом моржу да стигне фоку.

Његова тромост, његова ко(р)жа...

Фока све чешће напушта моржа.

Чак и на леду пут је излокан —

У фокин живот улете фокан.

Шта ће ми онај трапавко прави

Поче да кола по њеној глави.

Нова се срца спојише вешто...

Ал' и у моржу остаде нешто.

Поче да копни, поче да пати —

Зар љубав неће да ми се врати!
Прођоше зиме, одоше лета —
По санти леда морж тужан шета.
Прснуше санте, кренуше воде —
Фока је сама, фокан јој оде.
Сета је гуши, туга је коси —
У срцу моржа још увек носи.
Нек пукну густе животне мреже,
Нек их будућност поново веже...
Боб
Јеси био коњ ал стасит Баш смо били луди
Одан пргав и напрасит млади
Поднео си све сеобе Самостални ко номади
Срљали смо у сукобе
Јадни Бобе
Јадни Бобе
Заједно смо јели сено
Ја од муке ти ватрено У пустињи кад смо оно
Делили смо све тегобе Гладовали монотоно
Оглодах ти плећке обе
Јадни Бобе
Јадни Бобе
 Стонога Жућа
Ми нисмо имали кућу Наш стан и ходник и
Шта ради стонога Јадан ли је живот
Није нам требао пас зграда
Од марта до марта За стоногу тату
Ми нисмо хтели Жућу Све од лавежа пршти
Шта може да ради Само на ципеле
Ал он је хтео нас Ал ћути тетка Рада
По ливади шпарта Да читаву плату
Само се деда мршти
Замислите ту мору
Младунче стоноге Јасно да стоноге Ви са четвртог спрата Понекад немамо млека
Мрзи прање ногу Брину бригу многу Пас пун бува у зору Једемо суви тост
Ко што неки клинци Само једна глава Гребе на ваша врата Ал Жућа стрпљиво чека
Мрзе Бабарогу А толико ногу Да падне која кост
Жућа се није стидео
И време није траћио Ми нисмо имали кућу
Тати се одмах свидео Није нам требао пас Док слон мува слоницу Док ја мувам Наташу
И скроз се одомаћио Ми нисмо хтели Жућу Да ли брсти грање Шта ми је у глави
Ал он је хтео нас Одох ја до Африке Пробајте да сазнате
Да утврдим стање И бићете плави

Не знам да л га брсти Идите на кошарку

Ал знам како урла Држите се сока Јер
И колико боли љубав је посао За
Кад те звизне сурла четири ока

(ИН)Дискретна песма
Док петао мува коку Док лав мува лавицу
Шта му ради креста Да л постаје фини
Одох ја да испитам Одох да проверим
То на лицу места Док сам у близини

У дворишту петао Не знам збиља шта се

Са четири коке Тад збива у лаву
Ал дабоме даса Ал знам да сам једва
Не трпи сведоке Извукао главу
Песма са пост скриптумом
Мени је жао али шта могу
Ја за рођендан желим догу

Дога је крупна за наш стан

Добро може и доберман

Ако вам доберман много једе

Узмите пудлу и оне вреде

Нећете пса због станара

У реду онда може и ара

И ара вам је прескупа красно

Онда нек буде маче ал расно

Маче ће ускоро постати мачка

Е онда бирајте сами и тачка

П. С.

Шта сам на крају добио зна се

Једно обично морско прасе

Оборило ме је просто с ногу

Не бих га дао ни за догу
 Сад ћу вам рећи
Сад ћу вам рећи (ал' међу нама)
Какви су моји тата и мама:

Они се, када стрпљења имају,

За мене просто отимају.
А када проблеме погубе,

БАШ СУ МИ МУДРИ Сјате се па ме и изљубе.

Али, кад стрпљења немају,

И МАМА И ТАТА Они ме, богме, и лемају.

А када им се проблеми натуре,
Деси се да ме и затуре.

Некад сам од беса жут попут диње,

А некад ми је лепо као паши,
И зато питам и остале клиње:
Јесу ли такви и они ваши?
Баш су ми мудри и мама и тата
Баш су ми мудри и мама и тата:
Јутрос ми у кућу донели — брата! Мораћу опет да кажем тати
Да га под хитно продавцу врати.
Прва се за реч јавила мама —
НЕКО ЋЕ ВРЕМЕ ЖИВЕТИ С НАМА... Мама ме не брине... жене су жене.
Мало ће куњати — а има и мене.
Онда се охрабрио и ћутљиви тата —
ЗАР НИЈЕ ЛЕПО ИМАТИ БРАТА? Не пали код мене — ЛЕПИ НАШ ЛАЗАРЕ! ...
Што мало не пазе!? Што свашта пазаре!
НИКАКО! — дрекнух, помало зловољан —
ЗА САДА САМ И САМ СЕБИ ДОВОЉАН!

Тата и мама на то су се скупили —

ЗНАШ, ОВАЈ, СИНЕ... МИ СМО ГА КУПИЛИ...

ЧУЈТЕ, ДА СТЕ ГА СМЕСТА ВРАТИЛИ!

АЛИ, КАКО? ВЕЋ СМО ГА ПЛАТИЛИ...

НЕЋУ У КУЋИ ДА ТРПИМ ШТОШТА!

АЛИ, СИНКО, СКУПО НАС КОШТА...

БАШ СТЕ НЕЗРЕЛИ! ЗАР СЕ НЕ СТИДИТЕ?

НЕК ДАНАС ОСТАНЕ, А СУТРА ВИДИТЕ!

А САДА НОСИТЕ ТУ ВАШУ „РОБУ",

И ТО ШТО ДАЉЕ, У ДРУГУ СОБУ!

Али клиња се сатима драо к'о петао,

Па ме је љутио, па ми је сметао...
 Ствар без краја

Сат скакуће зора свиће Често дрема док једемо

Сан се бори још да траје И једва да проговара
И мама је живо биће Да ли да је одведемо
Ал устаје Код лекара

Ја се будим па сам гладан Тата спаја две фотеље

А време је и за школу Чита зева слуша вести
Брат захтева мртав-хладан Ја се играм а брат меље
Кока-колу До бесвести

Кромпир чека да се љушти Чујем маму у кухињи

А салата да се пере Пере суђе меси тесто
Пас захтева да се стушти Кува млеко тражи дињи
До бандере Боље место

Ја се враћам после један Тако средом тако петком

Тата само што не дође Мама јутро и ноћ спаја
Брат час гладан а час жедан Као свака ствар с
Пас такође почетком
А без краја
Мама зевне и посрне
Месо бари јаја пржи
Раме боли нога трне
Ал издржи
 Татина песма Бели багрем на Звездари

Он када воли заиста воли БЕЛИ БАГРЕМ Ту познајем

Милује тепа цмаче На Звездари Сваку стазу
Он када бије заиста боли Име је кафане И свакој се дивим
И мора да се плаче Ту мој тата Ту ја нисам
Натенане У пролазу
Он када брине заиста брине Краде богу дане Ту одувек живим
Као чамац док тоне
Он када бесни чују до Кине Ту од маме Ту ја шетам
Сви га се редом клоне И живота С једном Недом
Невешто се крије У хаљини лакој
Он када пати у крчму сврати Ту залази Ту јој име
Чашћава друштво пије Ту се мота Пишем кредом
Он кад се врати он моме тати Ту шприцере пије На бандери свакој
Ни до колена није
Као и сви Ал свеједно
Чим чујем дреку маму и брата Моји стари Ипак пазим
Код комшинице склањам И ја сам дабоме Кријем своју бруку
Бежим у кревет затварам врата Баш ту рођен БЕЛИ БАГРЕМ
И правог тату сањам На Звездари Обилазим
И луд сам за њоме У великом луку
Бабе су нам сјајне Рецепт за деду

Кад са посла дође

Потребно
Мој уморни тата
Штап и шешир
На кревет се баца
Десет грама Џемпер сако
Готово са врата
Седих власи На реверу
Једно чело Једна значка
Ствари стоје исто
Са сто бора Лула баба
И са мојом мамом
Нос ко гребен Два унука
Мрзи је да шета
Јака брада Син и снаја
А не да ми самом
Широк осмех Пас и мачка
Попут мора
Док се онај тата
Заборавност
По кревету грчи
Дремуцкање
Ту је срећом деда
Једна душа
Да са мном потрчи
Попут меда
Благи поглед
Док нервозној мами
Брдо прича
Све на свету смета
И — готов је Један
Ту је срећом баба
ДЕДА
Да са мном прошета

Бабе су нам сјајне

Вреде нам и деде
Ал тате и маме
Ништа нам не вреде
 У Анки сам пронашао
Најбољег другара

Свршена песма
На другарство
Пала нам је сенка
Деда више
Не глуми Зеленка

Ја му претим
Па и бичем машем
Ал свеједно
Не да да га јашем

Баба каже
ИЗДАЛА ГА СНАГА
Анка Он додаје
САД САМ ПРАВА РАГА
Тата ради без престанка Час читамо из читанки
Мама ретко стане Час смишљамо сами И тата ме
Мене чува једна Анка Што поверим мојој Анки Оставља на леду
Из Велике Плане Никад не бих мами ВЕЛИКИ СИ
И ТЕЖАК ЗА ДЕДУ
Увек стиже пре сванућа Тата црнчи мама ради
Носи два-три крина Често због њих стрепим ЗАТО ИГРУ
Наш стан јој је друга кућа Детињство ми Анка вади ЗА ПОЈАС ЗАДЕНИ
У ствари једина И чини га лепим ПАКУЈ ТОРБУ
ПА У ШКОЛУ КРЕНИ
То што знам да будем зао
Не да ни пет пара
 Деда-мраз
Годинама мој стриц Лаза Фамилија сва се сјати
Изиграва деда-Мраза Понашање моје прати
Мада бане изненада Нарочито ону фазу
Издаје га лажна брада Кад прилазим Деда-Мразу

Капу му је дао тата Ја открића своја скривам

Деда капут од пре рата Претварам се да уживам
Бркове му стрина стави И не скидам осмех с лица —
Само му је стомак прави Много волим мога стрица

Испод браде вири машна

На леђима џак од брашна
Висок снажан прав и крепак
Мирише на охо-лепак Песма за уживање
Има аутомобил Кобајаги муцам
Водоскок у стану И невешт се правим
Фирму у Атини А кад пита ко је
Ланац око врата Кажем ја твој син
Лети авионом
Обожава храну Чујем у Атини
И не воли кад га Добио сам брата
Неко зове тата Сигурно га туку
И на грчком киње
Ја се јављам ретко Вероватно ни он
Али кад се јавим Не сме рећи тата
Увек га доведем И морам да признам
Пред свршени чин Жао ми је клиње
Кобајаги муцам
 И невешт се правим Њега виђам ретко Могао још неку Могао још неку
А кад пита ко је А њу сваке среде
Кажем ја твој син У школи сам пети
Фурам с једном Цецом
Има добермана Храним се и спавам
Бунду од визона Код бабе и деде
Станује где стигне И слабо се дружим
Мање више сама Са осталом децом
Обожава виски
Нервози је склона Откако маторци
И не воли кад је Нису ми у слози
Неко зове мама Лова капље стално
Нема да се брине
Ја се јављам ретко Живим према томе
Али кад се јавим На високој нози
Увек је доведем И уживам кад ми
Пред свршени чин Баба каже сине

Деда на последњем путу

Успаванка за моју баку
Мама брише сузе с лица На кога да баба виче
Тата некуд ћутке гледа Чију проју сад да кушам
Прилази ми брат од стрица Коме сад да прича
И шапуће УМРО ДЕДА приче Успаванку пева тата Досадно је киша лије
И кога ја сад да слушам Једем нека лоша јела Тата ради с мамом ћутим
Седамдесет није мало
Ја се мучим још са осмом Ко ће да ми прави змаја Где је моја бака Злата С тобом ми је најмилије
Ал зар му је баш сад стало Коме ћу да тужим тетку Куда ли се само дела Дођи нећу да се љутим
Да процуња сам кроз Стигао је до свог краја
космос А ја сам тек на почетку У парк сада идем с мамом А можда ме само лажу
Једна дама води куче Да те дуго неће бити
Знао је да тајну крије Како тугу да сакријеш Мама прича са том дамом Јер не смеју да ми кажу
Да обузда нарав преку Успомене стежу пеку Као бака све до јуче Да се нећеш ни вратити
Све је мого па зар није Све је мого па зар није
 Гађао сам праћком Жућу Отвореност друга краси
И врабаца оно јато И смрт нам је била тема
Признајем ал' прекинућу Причали смо и рекла си
Зар да одеш само зато Да ће једном да те нема

Мрзео сам праље руку Зато и знам да је тако

Нисам хтео ни да спавам Јер знам већ и прва
Дођи опет свом унуку слова
Нећу више обећавам Спавај мирно драга бако
Баш смо били пар из
Недостајеш већ и тати снова
Стално се на нешто жали
Виче ал' ја видим — пати
Као да је и он мали

Балада о Ђури

ЗАЗВОНИЛО ОПЕТ ЗВОНО Тај се Ђура свађао са свима

Из праћке је гађао данима
Пробушио деди буре
Брбљао ко неке цуре
Није било већег лоле

До почетка школе
 Нек се зна Нек се зна
Тај је Ђура родитеље брукао Моја учитељица Моја учитељица
Тај се Ђура и са Марком тукао
Режао је на зубаре Има очи на леђима Кад оболиш од назеба
Шутирао канте старе И ту се не мења Па ти празна клупа
И уопште био даса И уопште штошта има Она спреми све што
Сем некад стрпљења треба
Све до првог часа И у твој дом ступа
Име јој је
Ђура није знао да се стиди Нек се зна Име јој је
Све он мора да чује и види Моја учитељица Нек се зна
Изнад стола да се пропне Моја учитељица
На јабуку да се попне Увек види кад се качим
Живео је без пардона Са Алексић Миром Како крочиш из разреда
Улива нам знање свачим Почне да ти тепа
Све до првог звона Па чак и лењиром Другачије тад те гледа
И много је лепа
Сад је Ђура тих ко нека цура Име јој је
Сад се Ђура у задњи ред гура Нек се зна Име јој је
Сада Ђуру хвата страва Моја учитељица Нек се зна
Док учитељ објашњава Моја учитељица
Сада ћути ко заливен

Где — под клупом скривен

Моја учитељица
Наљути се кад не знамо Кад случајно немаш пара
Незнање је вређа Да ужину платиш
А дневник јој служи само Она зачас новац ствара
Да кечеве ређа А ти — кад јој вратиш

Име јој је Име јој је

Зазвонило опет звоно

Зазвонило опет звоно

Оно звоно ђаку склоно
Без пардона
И без фола
Почела је школа

Поново на сцену ступа

Она глупа школска клупа
Табла жељна
Креди стало
А мени нимало

Свеска служи да се пуни

А физика да те збуни
Профа сеје
А ја жањем
Главу пуним знањем

Диж се рајо зора свиће

Нема више на голиће
Пакуј торбу
Хватај тролу
Време је за школу
 Нова ученица Веома љубоморна песма
Јутрос после првог звона Цурама је страшно криво У владању нула Могао би чешљем
У разред је стигла — ОНА. — У учењу задњи Да сврати у косу
Што је сасвим разумљиво. Без даске у глави А лице би могло
Дознао је први Пера — Са две леве ноге Да му види воду
Име јој је Оливера. Збунила је чак и Мирка — Трапав попут слона
Често муца, стално У стакларској радњи Тај и такав Сима
Тукли су се Вук и Кепа жмирка. Ружан као седмо Што у школу касни
Око њеног коњског репа. Дете Бабароге Што ни оправдање
А ја глумим санту леда — Не уме да склепа
Сви завиде једном Чеди — јер ме Љиља оштро гледа. Могао 6и једном Да прође код Тање
Оливера са њим седи. Без прста у носу Да се свиђа Јасни
Могао би мање Ту нешто не штима
Да клечи по поду Баш је љубав слепа
 Да је школа
Да је школа Да је школа
На Северном полу Прехрамбена роба
И туљан 6и Нико не 6и
Како смо се волели Замрзео школу Смео да је проба

Да је школа Да је школа
У клупи сам био
У циркусу фора Негде у Сахари
Заједно са Надом —
Ишао би у циркус И песак 6и
И догађало се
Ко мора Шизнуо у ствари
Да је гледам крадом.
Да је школа
Нада је баш тада На дну океана
Чезнула за Мишом Рибе 6и се
И дешавало се Селиле из стана
Да га гледа кришом.

Он се према Нади
Понашао сјајно —
Једну Оливеру
Волео је тајно.

Она га је хладно
Пуштала да вене,
Јер, већ нагађате —
Волела је мене.
 Јовановић Тине Маринковић Јасне

Да измисле Да се плаћа
Порезе на промет Такса на чистоћу
У пљувању И оданост
(Квалитет и домет) Поврћу и воћу
Задовољно Држава 6и
Трљали би прсте Свиснула од муке
Што се тиче По питању
Голубовић Крсте Златановић Луке

Саучесничка песма

Шта ми вреди прва клупа Јечи као да га боду

Сасвим извесна песма И сва пажња пуста Кад књижицу гледа
Глава ми је пуна рупа Гута шећер пије воду
Уши нос и уста А претходно седа
Да пошаљу Да се сете
Овлашћеног дасу Да уведу намет Аца вредно знање скупља Само деда намигује
Да наплати На незнање Успева и Ђури Он је другар прави
Причање на часу И пилећу памет Само моја памет шупља Од почетка јасно му је
Даса не би Приходе би Па јој све исцури Шта ми је у глави
Морао да брине Остварили красне
Док је њему И од саме Наставници врте главом И деда је клиња био
И лењиром прете
И зову ме (с којим правом)
НЕМОГУЋЕ ДЕТЕ
Мама виче прави драму
И понавља КРАСНО
Тата мрмља као да му
Ништа није јасно
И зна то да цени Ура школа
Њему сам се поверио
О Весни и мени Нема шта ми није смешно
Ја шапућем ал погрешно
Из руског је двапут Ја не трпим туђи јарам
пао А ни уста не затварам
Зна како се воли
А бабу је упознао Ура школа
Такође у школи
Доста ми је кућних брига
Ја сам брате жељан књига
Да их бацам газим гњавим
Да бркове сваком ставим

Ура школа

Ура школа
Ја сам рођен да се свађам
Да сунђером добро гађам
Да за кике цуре чупам
Да лењиром друштво лупам

Ура школа

Ја сам рођен да се бијем

Под клупама да се кријем
Није лако мене наћи
Јер ја немам ни домаћи
 А у Беогладу
КАД СЕ ВОЛИ А У једној улици
Ја сам плисао
Једној цулици

НИКАД СЕ НИЈЕ Пликлао сам се

Тој лепој Дуски
И пољубио је
Онако муски

Тако сам стекао

Плву длагу
И успут добио
Једну сљагу

О првој љубави
Љубав је једно Друге љубави
Велико ништа Или треће
Између куће Могу да буду
И обданишта И јаче
У обданишту Веће
Пољупци врући Ал та се прва
А после ништа По глави мота
Кад стигнеш кући Све док у теби
А у Беогладу Има живота
Одрасли мисле
Обданиште Љубав је једно
 То је оно Велико ништа Не не желим сок од парадајза
Где деца пиште Између куће Биће доста чаша хладне воде
И где Мире И обданишта
Лазе и Тоше Кад ти се деси
Расправљају се око ноше И не знаш шта је
А кад одрастеш
А нико не зна Гле — још траје
Уз псовку сочну
Да ту и прве А не знаш више
Љубави почну Је л сан ил јава
И да су крхке Је л била лажна
Па се смрве Ил можда права
Ал да се памте И да л се икад
Јер су прве Десило ишта
Између куће
И обданишта

Нисам јео неопране шљиве

Нисам јео неопране шљиве
Ни прскано грожђе чика-Тоше
Ама нису ни кајсије криве
И није ми баш толико лоше
Не зовите никакве лекаре
Не будите тек заспалог деду
Боље ми је не бацајте паре
Нисам зелен биће све у реду
Нисам крао бабин џем из
шпајза
Маните се бикарбоне соде
Нисам брате прогутао кликер
Ја бих за Тању
Ни пробао кришом цигарету
Нисам ујнин ни гуцнуо ликер
Ја бих за Тању,
Кунем вам се свим живим на
Као што знамо,
свету
Пао са Марса —
Нисам јео сестрине бомбоне Да хоће само.
Нећу рећи само удри тата
Зар да признам да сам јео оне Ја бих за Тању,
Маринине колаче од блата Пре сваког јела,
Опрао руке —
Кад би хтела.
А она неће...
Ех, Тања, Тања...
Не руши снове
Оном ко сања.

Ја бих за Тању
Руком са неба
Скидао звезде —
Само да треба.

Ја бих јој брао

Комшијско воће,
По сваку цену —
Само да хоће.

А она неће...
Ех, Тања, Тања...
Не руши снове
Оном ко сања.
Лагана песма

Све су ствари лагане

Поред моје Драгане

Мама ми је лагана
Јер ме брани Драгана

Торба ми је лагана
Јер је носи Драгана

Школа ми је лагана
Све ми шапне Драгана

Зима ми је лагана
Мене греје Драгана

Живот ми је лаган
Драганин сам драган
 Има једна Марија
Има једна необична Има једна Марија Док играмо кликере
Што ме гледа строго Марија не седи
Од мене је старија Него скине цвикере
Има једна необична Али није много И све нас победи
Уредна и фина
Невиђена ником слична Не уме да спрема Кике су јој дуге
Зове се Марина Торте и колаче Мисли су јој мутне
Ал зна да се лема Зна да игра шуге
Срели смо се јутрос рано И са плота скаче И да лопту шутне
У лифту а сами Увек има право
На њу мислим непрестано Никог се не боји
Све сам реко мами Марија је ђаво
Ал јој лепо стоји
Сазнао сам преко Симе
Колико је стара
Нашао сам њено име
На списку станара

Станује на трећем спрату

Често иде доле
Има брата маму тату
Из исте смо школе

Деда каже ТО ЈЕ ЉУБАВ

Слажем се потајно
Осећам се као губав
Али ми је сјајно
 Веома љубавна песма
Е што су ти Дуга тужна песма
Глупе кике
Грозно баш
У мом крају има један Арса Видим Арса у нас тужно гледа
УШИ СУ ТИ Који иде у музичку школу Арса Радо 6и се нашао на голу
ОВОЛИКЕ као да је пао с Марса Пробао 6и ал му она не да
ТЕК ДА ЗНАШ И кад прича прича у Г молу Јер већ касне у музичку школу

Ал си лепа Док играмо на мале голиће Замислите само сву ту бруку

Мани Мито При чему сам увек ја на голу Брижну маму како се секира
За извоз С Арсом иде дугоного биће Могао би да угане руку
И носи му ноте и виолу А једном се виола не свира
ГЛАВА ТИ ЈЕ
КАО СИТО То се биће зове Оливера Баш је живот неправедан
ШУПЉА СКРОЗ И најлепша цура је у крају често
У то биће мора да се звера Спутава те чега год се латиш
Облачиш се И по цену и гол да ти дају Постави те на погрешно место
Боли глава И брига га да л због тога патиш
(Добар виц) Нико не зна ко је она збиља
Да ли сестра да л музичка Некад тако док пролазим
пратња сквером
ТУ СЕ ПРИЧА
Због ње ми је досадила Љиља Видим Арсу у машти на голу
ЗАВРШАВА
Због ње живот постао ми патња Арса брани ја са Оливером
'АЈДЕ ШИЦ
Срећан журим у музичку школу
Хеј куда ћеш Да се питам да могу да бирам
Спискао бих све до задње паре А већ сутра она иста слика
Свиђаш ми се
Све бих дао да умем да свирам Оливера грицка кифлу свежу
Стани их
Гол и фудбал терен и другаре Арса блене друштво лопту
пика
СВИЂАМ ТИ СЕ?
И филује моју јадну мрежу
И ТИ МЕНИ
РЕКЛА БИХ
 Хоћеш ли бар тада
Приметити мене

Отворена песма једној с петог спрата Непредвидљива песма

Ти са петог спрата
Ти погледа преког
Каква ли ћеш бити
Кад заволиш неког Она је шизика Ћути о љубави
Њој се без ризика Дечаче убави
Кад оставиш клавир
Да у ћошку чами Не може прићи Немој пред њом
Кад престанеш да се
За све жалиш мами Те очи красне Дрекнуће вриснуће
У сате касне У кућу клиснуће
Ти са петог спрата
Што се играш с братом Боље обићи Настаће лом
Хоћеш ли и онда
Да нам претиш татом Та уста лајава Или ће стајати
Без много најава Два и два збрајати
Кад почнеш да мрзиш
Чак и глагол јести Скрешу ти штошта Дечаче кракати
Кад ти се у глави
Нешто друго смести Тренутак кризе Па ће те зграбити
Кад срце гризе У ћошак сабити
Ти са петог спрата
Што по песку гацаш Скупо те кошта И дуго цмакати
Хоћеш ли и лутке
Онда да побацаш

Ти са петог спрата
Хладна попут стене
 Кад се воли а никад се није
Знам да боли неуспех у школи
Знам да боли кад Маринко бије
Само нисам знао како боли
Кад се воли а никад се није
Знам Тања је старија од мене
Кажу да се љуби још од шесте
Кажу да је на корак од жене
А ја тек на прагу дванаесте
О љубави разуме се ћутим
Ово није време за романсе
Дани теку ја потајно слутим
Да сам можда и имао шансе
С друге стране кад се свега сетим
Стидљив смотан и за главу нижи
Могао сам и небом да летим
Па да Тањи не постанем ближи
Мало ми је и тужно и смешно
Јадна песма којој је то гема
Волим једну Тању неутешно
А та Тања појма о том нема
Дани теку прилике све ређе
Ја је срећем ал све мање саму
Ставља шминку фарба се у смеђе
И све више подсећа на маму
Око Тање шепури се Боца
И на ћошку већ шири се теза
Да се Тања не боји ни оца
И да то је баш озбиљна веза
Сви помињу само моју Тању
У улици го је главна фора
Сањам Тању и ноћу и дању
А све гутам јер тако се мора
Често играм кликере у парку
Идем пети и добро се владам
Некад дрмнем чвргу до две Марку
И ничему више се не надам
Знам да боли неуспех у школи
Знам да боли кад Маринко бије
Само нисам знао како боли
Кад се воли а никад се није
 Шта чему служи
Сунце служи
Да нам сија
Игла служи
Да нас шије
Храна служи
Да нам прија
Тата служи
Да нас бије

У ЖИВОТУ НА СНАЗИ ЈЕ Стаза служи

Да се хода
ОВО Књига служи
Да се учи
Целер служи
Да се дода
Киша служи
Да се сручи

Чекић служи
Да се куца
Кутњак служи
Да нас боли
Бибер служи
Да се штуца
Тања служи
Да се воли
Ко шта уме

Жаба скаче
СКОК СКОК СКОК
Прасе грокће
ГРОК ГРОК ГРОК
Лопта цупка
ЦУП ЦУП ЦУП
Чекић тупка
ТУП ТУП ТУП
Врата шкрипе
ШКРИП ШКРИП ШКРИП
Киша сипи
СИП СИП СИП
Јагње блеји
БЕЕ БЕЕ БЕЕ
Певач вришти
ЈЕЕ ЈЕЕ ЈЕЕ
Трава расте
ХОП ХОП ХОП
Во је пасе
КЛОП КЛОП клоп

Нема више
СТОП
Немогућа песма
Може ли птица
Без јата
Може ли прасе
Без блата

Јок брате

Може ли кућа
Без крова
Може ли књига
Без слова

Јок брате

Може ли пчела
Без трута
Може ли тата
Без прута

Јок брате Вештице су само трик

Могу ли ја Вештице су само трик

Без Милене Да ти младост буде шик
Може ли она
Без мене У ствари су добар штос
Да што мање дижеш нос
Јок брате
Дођу му ко неки шок
Да што ређе вичеш ЈОК

Врше посо док си мали

Кад порастеш то не пали

Рођенданска песма
Први пут сам упознао Пецу
И добио чвргу сутрадан
Тако ето и дан-данас памтим
По несрећи трећи рођендан
Сви мудраци света веле
књигама пише
СВАКА ЧВРГА СЛИЧНО БОЛИ
АЛ ПРВА НАЈВИШЕ
Први пут сам добио бицикл
И са њега пао сутрадан
Тако ето и дан-данас памтим
По несрећи пети рођендан
Сви мудраци света веле
У књигама пише
СВАКИ ПАД СЕ ДУГО ПАМТИ
АЛ ПРВИ НАЈВИШЕ
Први пут сам угледао Тању
И у сан ми ушла сутрадан
Тако ето по љубави памтим
Мој најдражи седми рођендан
Сви мудраци света веле
У књигама пише
СВАКА ЉУБАВ ПУНО ЗНАЧИ
АЛ ПРВА НАЈВИШЕ
Пријатеља колко хоћеш
Кад ми је у души магла
А у срцу лом
Ја седнем на меку траву
И причам са њом
Кад ми је у оку суза
А у глави дим
Ја потражим првог мрава
И ћаскам са њим
Одувек је тако било
И још ће да важи
Пријатеља колко хоћеш
Само их потражи
Кад сам килав кад сам празан
Тужан или прек
Ја нахраним гладно маче
И то ми је лек
Кад сам некад на три ћошка
Ко Док Холидеј
Ја пронађем добру књигу
И све је ОК
Одувек је тако било
И још ће да важи
Пријатеља колко хоћеш
Само их потражи
 Поруке из прве руке
Ћошкаста песма
Мора много да се клопа
У противном ти си тропа
Неко воли чоколаду Јер
Неко воли тесто
Ми волимо један ћошак Спорт је једна сила љута
На коме смо често Калорије просто гута
Па
Ја писању нисам вичан
Речник ми је скроман Мора много да се спава
Али о том нашем ћошку Не сме да се забушава
Написаћу роман
Јер
Аца Киза Ђоле Неша Забушанте спорт прочита
Бане Лаза Мома Па их меље и не пита
Тања Јасна Оливера
Доста за три тома Па
Мора много да се ради
Летње вече пет до девет Макар ти се то и згади
Нама пуне душе
Не нећемо никад дати Јер
Да нам ћошак сруше
Нема места ту за мазе
Метиљавци не пролазе
На ћошку смо ко цареви
Ћошак нам је престо Па
Нек за своју робну кућу
Нађу друго место Мора да се стекне хтење
За доброту и поштење
Јер
Спорт ће увек да ти врати
Лоповлук се не исплати
Толико
Кад у спорту немаш прође

Кад у спорту немаш прође

А ти мирно спавај
Спавање је спорт такође
Па не очајавај

Кад у спорту немаш прође

А ти лепо једи
Клопање је спорт такође
Туга ти не вреди

Кад у спорту немаш прође

Ти у живот бежи
Живљење је спорт такође
Мада мало тежи
 Таван грам по грам У подруму
Таваном се части Па дрвене санке Кад год ми је С леве стране
Сваки дан по грам Споре али фине Мир на уму С пуно реда
Све док имаш таван Сећаш ли се Ја се нађем Наслагао
Никад ниси сам Бранке У подруму Дрва деда
И Тадић Марине
Пењи се пожури Ту правила Ту крај дрва
Предај се дивоти О ту је и торба Друга важе Да не смета
На тавану живе И већ видиш тролу Ту ме најпре Живи мачка
Сви твоји животи У коју с том торбом Ретко траже С три мачета
Ускачеш за школу
Твој црвени дубак Ту је време Мачка преде
Ту се негде крије Рече ли то ШКОЛА Накарадно Длан мој прати
Твоја прва цуцла Разуме се само Зими топло А мачићи
још бачена није Није ли требало Лети хладно Умиљати
Да већ будеш тамо
Гле твој први џемпер Ту за време Кад сам тужан
Твоја прва зима Силази у собу Летње станке Кад се једим
Бабе више нема По књиге и ресто Пребивају Ту силазим
Али њега има Успомене пусти Моје санке Да се средим
Где им је и место
Ципелице жуте С десне стране Ту ја снагу
Сто пута си пао А таван користи Сандук стари Скупљам нову
Док на крају ипак Сваки дан по грам Препун разних Ту оћутим
Ниси проходао Све док имаш Згодних ствари Кад ме зову
таван
Пробушени фудбал Никад ниси сам Кључ од браве Ал се ипак
Али нема цену Проблем није Брзо затим
С њим си био увек Јер знам где га У свет горњи
Први на терену Деда крије Опет вратим
 Презадовољна песма У животу на снази је ово
За тили часак Како је лепо У животу
Док длан о длан Имати стан На снази је ово:
Продасмо кућу Људи воле
Куписмо стан Вода се пуши Да измисле ново.
Бојлер је греје
Ходником дугим Кори го више Онај аван
Десетим спратом Не знам ни где је Што је био славан
Предвече шетам Сада чами
С мамом и татом Плафон је бео
Тек омалан У дебелој тами.
Лифт цвили струже Шта ће нам таван
Сву ноћ и дан Имамо стан Млин за кафу,
Ах баш је дивно И то онај ручни,
Имати стан Шта ће нам башта Сменили су
Кад ружа боде Апарати бучни.
Нема смрдљиви Шта ће нам бунар
Купус у каци Кад нема воде Сваки аван
И нема мачка Заглави на таван
Да ти се маци Тата се смешка Да се дружи
Свеж обријан С млином и
За ово не зна Мама је срећна прашином.
Ни Ага кан Имамо стан
И испод тебе Ал' ни ствари
И изнад стан Ја не разумем
Што пред свануће Што су данас нове
Нема да шушне Сетим се често Неће даље
А не знаш шта је Те старе куће Од судбине ове.
И нема Жуће
Да сву ноћ лаје И што помислим Јер у свету
Као кроз сан Од Ганга до Висле
Насеље ниче Ово је кућа Много воле
Певуши кран А не наш стан Када ново смисле.
 Београдски бувљак
Исповест мене лично
Кашика без дршке Оловни војници
Кликери и чигре Радио без мане Још мало па чета
На врх су ми главе Тепих који памти Антена што хвата
И видео игре Много боље дане Све програме света
Које ме блесаве
Улубљени чунак Чизмице из Трста
Индустријске кише (Ал сигурно ваља) (Не пуштају воду)
Индустријски смог Књиге без корица Ленгер што је некад
Све теже се дише Пера без држаља Служио на броду
Ваљда и због тог
Кафа из Бразила Чешљеви жилети
Индустријско вино Виски боли глава Помаде за лице
Живљење на чек Телефон нов новцат Минђуше брзлетне
Продајем јефтино И то за бадава И друге ситнице
Двадесети век
Распарени есцајг Пас без педигреа
Зубар мења пломбе (Ал му мало фали) Послушан и питом
Не боли га рука Урамљени гоблен Очуване плоче
Свуд атомске бомбе Са потписом ДАЛИ А јефтине притом
И несносна бука
Лутка која прича И уопште ствари
Тата стално дрема Три језика страна И нове и старе
Мама вазда брине Телевизор ГРУНДИГ Тамо ћеш пронаћи
Готово да нема Само без екрана (Ал припреми паре)
НИ КАКО СИ СИНЕ

Стрепња од рођења
Живљење на чек
Продајем ил мењам
Двадесети век
 Тајанствена песма
Одувек је било Да остане тајна
И важиће довек Тајну треба крити
Ако немаш тајну
Једва да си човек Све су тајне праве
Никад нису лажне
На небу је сунце Чим их одаш значи
Или звезда сјајна Да ти нису важне
А у теби једна
Само твоја тајна Зато тајну чувај
Нек у теби зрачи
И када те мучи Докле год је важна
И кад душу цепа Док ти нешто значи
Свеједно ти годи
Београде Београде Јер увек је било
Свеједно је лепа
И остаће довек
Вековима једна Сава Београде Београде Одувек је било Ако немаш тајну
Око њега обиграва Баш си среће неке И увек ће бити Једва да си човек
Премишља се и кривуда Једна варош мала варош
За Дунав би да се уда А толике реке

Београде Београде На Дунаву један

Баш си среће неке Бора Вози чамац без
Једна варош мала варош мотора
А толике реке Боро Боро нађи Аду
И провозај ону Наду
На Сави је једна Ада
На Ади је једна клупа Београде Београде
На клупи је једна Нада Баш си среће неке
Нади срце страшно лупа Једна варош мала варош
А толике реке
 И кад ти је друштво Па зашто да трпиш
Поспало одавно Зашто да се стидиш

Кад те нешто оштро Природа је дала

У грудима пече Да поток жубори
Када ти на очи Удесила згодно
Падне нека скрама Да се крава музе
Када ти је тешко Рекла муњи севај
Зато што је вече Рекла вагри Гори
Што је он са другом А само човеку
И што ти си сама Подарила сузе

Весела балада о плачу

Природа је дала Ти слободно плачи СЕЋА ЛИ СЕ ИКО
Да поток жубори Видећеш да прија
Удесила згодно Да сређује тугу
Да се крава музе Ко принц алу мачем
Рекла муњи севај Плакали су многи
Рекла ватри Гори Плакао сам и ја
А само човеку И ако ми дође
Подарила сузе Опет ћу да плачем

Кад добијеш кеца После кише небо

Па те тата среди Опет буде плаво
Кад изјавиш љубав (Што си много пута
Па прођеш неславно Могао да видиш)
Када немаш деду После суза и ти
Да се жалиш деди Осећаш се здраво
Једном давно ко зна када

Једном давно ко зна када

И баба је била млада

Једном ко зна пре ког рата

И деда је био бата

Некад испод неког неба

И тата је био беба

Ко зна све пре којих бура

И мама је била цура

Те године збиља лете

Нећу дуто бити дете

Зато трчим вежбам пливам

Зато растем и уживам

Зато фурам с једном Маром

Зато живим пуном паром

Пре него што младост слистим

Хоћу да је искористим

Песма некад и сад

Баш завидим некадашњој деци
Коју данас сви зовемо ПРЕЦИ
Пуна кућа браће и сестара
И на пруту мора да се шпара

Поток шума куд год да се крене

Нигде бука и ауто сирене
Нигде сквера солитера зграде
И лифтова што никад не раде

Могао си и дању и ноћу

Да уживаш у најслађем воћу
По угледу на бркате тате
Купало се ретко и на рате

До дружења било им је стало

Јер за ТВ још се није знало
Нашао сам и овај податак —
Цурама је језик био кратак

Да би стигли до основне школе

Они нису користили троле
Да постанеш уважени чова
Ниси моро да знаш баш сва слова

Историја била им је лака

Милош Марко и нешто Турака Чарлс Дарвин
Све набубаш за мање од сата
Ни говора о два светска рата Пита ли се ико Од науке тешко
За месеца пуна Можеш више знати
Баш завидим некадашњој деци Јесмо ли постали Па науци зато
Коју данас сви зовемо ПРЕЦИ Збиља од мајмуна Треба веровати
Чини ми се да је само фама
Да 6и они завидели нама Тако каже Дарвин Ипак морам рећи
(Баш нас тиме теши!) Зашто да се крије —
А наука тврди Можда ми и јесмо
Да Дарвин не греши Али Тања није
 Браћа Грим
Њутн
Знам хиљаду мајки
Јабуку на земљи Ал' не знам за мајку
Подигни ил' шутни Што детету није
Тако ради свако Прочитала бајку
Сем будући Њутни
Обично то деца
Они се замисле Пред спавање траже
А јабука мала Јер воле да чују
Као да их пита Писац кад их лаже
ЗАШТО ЛИ САМ ПАЛА
А каквих све лажи
Свако од њих тада И то слатких има
Ум у кола преже Да и матор човек
Па закључи потом Поверује њима
ЗБОГ ЗЕМЉИНЕ ТЕЖЕ
Браћа Грим су зато
Ни од једног теза Широм света знана
Још се није чула Што њихове бајке
Да је можда пала Слушаш по три дана
Јер је била трула
И не кажеш ДОСТА
Јер све ти је мило
Него још и питаш
ШТА ЈЕ ПОСЛЕ БИЛО
 Чика Јова Змај

Давио је муве Тако и Змај Јова

У зделама млека Омиљени чика
Терао пачиће Што писати песме
Да науче слова Знао је к'о нико
Мора да је био У хиљаду боја
Шаљивџија нека Детињство нам
И спадало тешко слика
Тај наш чика Јова Мада их у ствари
Нема баш толико
Истини за вољу
Књиге друго веле Зато ту и тамо
Па и да је сузе И код њега ето
Умео да лије Кап горчине уме
Срео је кроз живот Да у строфу дође
И КУКУ И ЛЕЛЕ Њему је детињство
Ал' се ипак никад Збиља било свето
Предавао није Али и истина
Била је такође
У песми и жабац
Политику бистри
И зачас се вине
Од гоље до краља
На јави и мудри
Ретко су министри
И фењером просто
Тражити их ваља
 Тесла
Да ли се гора тресла Је ли имао благо
Када се родио Тесла Или створење драго
Није Није
Чаплин
Ни ситнијег створа А да би се такав
Ни крупнијег џина Насмејао јаче
Од бесмртног кловна Није се либио
Чарлија Чаплина Да сам некад плаче

Да ли је сликао вајао Једино чврст као челик Знао је да смех је Јер живот је један
Да л' се ко дете издвајао Сам можеш постати И од хлеба пречи И када је горак
велик Јер туга убија Као што од смеха
Није А смејање лечи До суза је — корак
Да л га је неко пратио Никада му није
Са струјом тек му је мачка Да л га је ико скроз Понестало муза
Била додирна тачка схватио Да свет препун бола
Насмеје до суза
Да л' га је ико тешио Није
У свет када се решио
Да ли је глуп живот водио
Није Да ли се узалуд родио

Нико за Теслу да чује Није

До наизменичне струје
Јер свет ће вечно да
Да ли је стекао славу бруји
Да — али продао главу О Тесли и Теслиној струји

Није
Какав Шекспир какав Гете
Какав Шекспир какав Гете
У друге се воде склањај
Немој вазда бити дете
Не таласај и не сањај

Какав Лорка какве трице

БИЋУ БИЋУ
Нема леба веруј мени
Троши школу немилице
Па се удај ил ожени

Пусти Поа пусти Золу

Рим већ има папу
Пусти Горког сврши школу
Па накриви капу

Ја написах сто песама

Суво злато сама душа
Ал веруј ми међу нама
Нико неће да их слуша

Ја написах сто романа

Сваки тежак ко две диње
Сви помињу неког Мана
Мене нико не помиње

Пусти Поа трк на тролу

Рим већ има папу
Пусти Горког сврши школу
Па накриви капу
 Ја и моја машта

Моја машта
Смишља свашта:

Час сам славни астронаут,

Час каратист, а час скаут.

Час сам храбри морепловац,

Час сам глумац, а час ловац.

Час сам возач брзих кола,

Час сам рођак Марка Пола.

Час сам Тарзан, џунгле владар,

Час Том Сојер, за све кадар.

Час самељем све у бриџу,

Час сам профа на Кембриџу.

Час сам певач, звани рокер,

Час мишица препун докер.

Ал најчешће мрачним сквером

Кружим с једном Илић Вером...
 Пошто слистим Златка.)
Кад ја порастем
Једем као тигар,
Спавам као штене:
Нешто ће велико
Испасти од мене.
На путу за славу
Пошто сам ја дете
Свим стварима вично,
Постаћу научник, На путу за славу
Или нешто слично. Кривине су многе
Ако имаш главу
Сви ми лепотани Онда немаш ноге
Радимо насумце:
Што не бих, рецимо, Ал са друге стране
Пошао у глумце? Да се стекне слава
Премало су ноге
Није искључено
Треба ти и глава
Да, овако уман,
Будем композитор,
Живот нам је карте
Као Бах и Шуман.
Промешао вешто
Како сам сналажљив Час ти крене добро
Преко сваке мере, Час искрсне нешто
Могао бих, можда,
Међу репортере? Успех је далеко
И кад фали мало
Живим сасвим мирно, Ти удесиш штошта
Немам шта да бринем: Ал живот остало
Успећу, чим стасам,
Где год да се винем.

Пре тога ме чека

И једна ствар кратка:
(Да освојим Љиљу,
 Шта је ко рекао Каубој
„Оканца му тако бистра — Неком тече Мисисипи Неком чекић неком њива
тај је рођен за министра!" Неком тече По Мени ласо гле
Рече стрина. Неко кравар неко бравар У филму се свашта збива
Исто ти је то Ал на јави не
„Немој да те изглед вара.
Пих министар! — За владара!" Неко леже у свитање Исти живот свуд те чека
Неко већ у шест Пријатељу мој
Рече ујна. Све ти је то занимање Док је света док је века
„Може бити, ал' не мора. Посао то јест Бићу каубој
Нек бар сврши за доктора."
Рече мама.
„Какав доктор, о, гре'оте!
Догураће он до проте!"
Рече баба.
„Какав прота, какве трице!
Он ће бити војно лице!"
Рече деда.
„Бре, немате мало мере —
данас траже инжењере."
Рече тата.
„Може бити, ал' по мени,
певачи су сад на цени."
Рече тетка.
Своју жељу да утолим,
Сад сам морнар - јер то волим.
И шта ми фали!
 Бити пекар то је сјајно
Бити пекар то је сјајно
Каламити Џејн Једеш пуниш цревце свако
За клопу си везан трајно
Бићу пекар него како
У држави Мејн
Нађем славну Џејн Ал пекари ноћу месе
А по дану не виде се
Црте оштре очи мрке Бришу она мокра чела
Само да још има брке Па им није ни до јела
Бити спортист то је главно
Било јутро било вече Брза кола згодне цуре
Та је пила све што тече Будеш чувен живиш славно
Бићу спортист нек ме јуре
Пушила је ко три мушка
А тек чизме а тек пушка Ал може ли да се сања
Уз тренинге уз јурцања
Пуцала је чим се дигне Час те мере час те гњаве
Убијала све што стигне Па ти није ни до славе
Бити глумац то је бајка
Мрзела је туђе славе Сви те грле сви ти пишу
Хтеде да ми дође главе Око тебе стална хајка
Бићу глумац нек уздишу
Не даде ми секунд мира
Клиснух главом без обзира Ал кад мислиш на све пробе
На хотелске хладне собе
У држави Мејн Режисере ноћи касне
Нађем славну Џејн Та ти жеља одмах спласне
Схватио сам нема бруке
Још је рано за одлуке
Е па лепо драги свете
За сада ћу бити дете
 Глумац
Цар глуми на трону
Вук глуми у шуми
Ко колико уме
Толико и глуми

Да л у кући
Да л у шуми
Важно брате
Да се глуми

Мајка глуми срећу

Отац да је воли
А син глуми седам
Петица у школи

Да л у кући
Да л у шуми
Важно брате
Да се глуми

Час глумим Отела

Час преленог принца
Ускоро ћу старца
Ал бих рађе клинца

Да л у кући
Да л у шуми
Важно брате
Да се глуми
 Песма без журбе Целовита песма

Добро ми је док сам мали Дане треба густирати

Величина гута Као стручњаци вино
Шта ме кошта шта ми фали Немој их пожуривати
Чак и мало прута Видећеш — биће ти фино

Шта то значи бити зрео Свако 6и да заборави

Велики и шта ли Сирупе кашице ноше
Од рођења ја сам хтео Ипак се сети сањај на јави
Да будем баш мали Неће ти бити лоше

Има то чак и предности Имаћеш двадесет — стићи ће

Има их дабоме Као да сад те гледам
Рођендани торте гости Имаћеш браду — нићи ће
А ти свој на своме Ал никад више седам

Нема зашто да се хита Нек све на теби види се

Па да брине мама Млад матор зелен зрео
Природа ће да се пита Ни једног дана не стиди се
И да реши сама Остани увек цео

Само нек ме зрелост вреба

Узалуд се дури
Знам порасти и то треба
Ал што да се жури