VISOKA ŠKOLA TEHNIČKIH STRUKOVNIH STUDIJA

ČAČAK

SEMINARSKI RAD

PRIPREMA ŠTAMPARSKE FORME

IZRADA ŠTAMPARSKE FORME ZA OFSET ŠTAMPU

Kandidat: Mentor:
Djordje Furtula Radonjić Vojislav, dipl.inž.

Čačak 2016.
 SADRŽAJ

Str.
UVOD 1
1. IZRADA ŠTAMPARSKE FORME ZA OFSET ŠTAMPU 2
1.1 Analogna izrada štamparske forme za ofset štampu 3
1.1.1. Vrste ofset ploča 4
1.1.1.1. Metalne ofset ploče 4
1.1.2. Montaža 5
1.1.3. Izrada štamparske forme 6
1.1.3.1.Osvetljavanje (kopiranje) 7
1.1.3.2.Razvijanje i ispiranje 8
1.1.3.3.Obrada i zaštita 9
1.1.3.4.Gumiranje 9
1.2. Digitalna izrada štamparske forme za ofset štampu (Computer to Plate - CtP) 10
1.2.1. Digitalni radni tok izrade ploča (Work Flow) 11
1.2.1.1.Prijem materijala 12
1.2.1.2.Skeniranje 12
1.2.1.3.Predhodna provera (Preflight) 12
1.2.1.4.Prelom i montaža 12
1.2.1.5.Retuš slike i kolor korekcije 13
1.2.1.6.Montaža/OPI/API preklapanje (trapping) 13
1.2.1.7.Server/mreža/arhiva 13
1.2.1.8.Digitalni probni otisak i otisak montaže 14
1.2.1.9.Osvetljavanje i RIP 14
1.2.2. Osvetljivači CtP ploča 14
1.2.2.1.Ravni osvetljivači 15
1.2.2.2.Osvetljivač sa unutrašnjim bubnjom 16
1.2.2.3.Osvetljivač sa spoljašnjm bubnjom 16
1.2.3. CTP ploče 17
1.2.3.1.CtP ploče za tehnologiju vidljive svetlosti 17
1.2.3.2.Termalne CtP ploče 19
1.2.3.3.CtP violet ( UV ploče) 21
2. ZAKLJUČAK 22
LITERATURA 23
UVOD

Nakon određene pripreme na PC računaru dobijaju se odgovarajući kopirni predlošci,

koji se koriste za izradu štamparske forme.
Kod analognog postupka kopirni predlošci dobijaju se posle obavljene montaže
filmova (slika i tekstova) na zajedničku montažu koja predstavlja osnovu za kopiranje.
Razvojom elektronskih sistema za pripremu omogućeno je objedinjavanje sistema za
obradu teksta i ilustracija. Više se ne koristi montaža filmova i fotopapira za izradu
štamparske forme, već se koriste računari koji svoje podatke u digitalnom obliku šalju za
direktno osvetljavanje ofset ploče, koja se kasnije hemijski obrađuje radi formiranja
štampajućih i neštampajućih površina.

1
1. IZRADA ŠTAMPARSKE FORME ZA OFSET ŠTAMPU

Štamparska forma za ofset štampu (Sl.1.1) sastoji se iz jednog dela u obliku ploče.
Ploče za ofset štampu mogu biti izrađene od metala (aluminijum, cink, bakar) ili nemetala
(plastične folije). Pogodnost metala za izradu ofset ploča ogleda se u njegovom ponašanju
prema vodi i boji. Štamparske ploče za ofset štampu su tanke ( do oko 0,3 mm). Zatežu se na
temeljni cilindar ofset mašine. Najčešće su monometalne (od aluminijuma) a ređe bimetalne
ili polimetalne. Aluminijum je najpodesniji za izradu monometalnih ploča, jer se na njemu
dobro absorbuju sredstva za hidrofobizaciju i hidrofilizaciju.
Danas se najčešće koriste aluminijumske ploče koje su zamenile cinkane zbog njegove
krtosti i brze oksidacije što je dovodilo do toniranja u procesu štampe a samim tim i
smanjenja kvaliteta otiska.
Tokom izrade štamparske forme posebno se formiraju štampajući i neštampajući
elementi, koji se odvajaju kopiranjem. Kopiranje omogućava da se lik sa kopirnog predložka
prenese na podlogu na kojoj se izrađuje štamparska forma. Procesom razvijanja kopije,
otkrivaju se budući štampajući elementi, a neštampajući ostaju zaštićeni očvrslim kopirnim
slojem i obrnuto, u zavisnosti od vrste kopirnog sloja.

Sl. 1.1 Aluminijumska ofset ploča pre osvetljavanja i nakon osvetljavanja

Poznat je princip da što je manje koraka u proizvodnom procesu do dobijanja finalnog

proizvoda, postoji manja verovatnoća za nastanak greške. Da bi se izbegao postupak dobijanja
štamparske forme sa filma, tj. da bi se u potpunosti izbacio film, pronađene su mogućnosti da
se izlazne digitalizovane informacije iskoriste za neposredno dobijanje štamparske forme,
computer to plate.

Postoje dva načina izrade štamparske forme kod ofset štampu:

- analogni postupak izrade štamparske forme
- digitalani postupak izrade štamparske forme

2
1.1. Analogna izrada štamparske forme za ofset štampu

Postupak izrade štamparske forme za ofset štampu se vrši analognim tj. klasičnim
postupkom (Sl. 1.2). Bez obzira na način izrade štamparske forme neophodno je izvršiti
standardizaciju procesa.

Sl. 1.2 Proces klasične izrade štamparske forme

3
1.1.1. Vrste ofset ploča

Štamparska forma za ofset štampu izrađuje se na metalnim i na nemetalnim

materijalima.

1.1.1.1. Metalne ofset ploče

Ofsetne ploče mogu biti:

- Monometalne (izrađene od jednog metala)
- Višemetalne (od dva ili više metala)

Na monometalnoj ploči treba ostvariti različita svojstva štampajućih i neštampajućih

elemenata. Na mestima štampajućih elemenata formira se adsorpcioni sloj koji ima suprotna
svojstva od adsorpcionog sloja na mestima neštampajućih elemenata.
Na višemetalnim pločama jedan metal se koristi za formiranje štampajućih, a drugi
metal za formiranje neštampajućih elemenata.
Podesnost metala za izradu ofset ploče zavisi od njegovih mehaničkih,
elektrohemijskih i hemijskih svojstava, ponašanja prema vodi i boji, itd. Ova svojstva su
određena strukturom metala.
Na osnovu ispitivanja metala načinjem je tzv. litografski red metala. Taj red čine
sledeći metali: cink, bakar, mesing, nikal, antikorozivni čelik, aluminijum i hrom. Cink ima
izrazita oleofilna (hidrofobna) svojstva. Hidrofobnost u redu opada, tako da hrom ima
najizrazitija hidrofilna svojstva. Prema ovom redosledu prvih nekoliko metala je veoma
podesno za formiranje štampajućih elemenata, a poslednjih nekoliko za formiranje
neštampajućih elemenata. Upravo ovo pravilo se koristi kod izbora metala za izradu
višemetalnih ploča.
Kod izbora materijala za izradu monometalnih ploča problem uvek predstavlja
formiranje bilo hidrofilnih, bilo hidrofobnih površina. Tako npr. na hromu se ne mogu
formirati hidrofobne površine jer se on ponaša izrazito hidrifilno. Takođe na cinku se mogu
formirati stabilni štampajući elementi, ali postoji problem kod formiranja hidrofilnih
neštampajućih elemenata.
Od svih metala iz litografskog reda aluminijum je najpodesniji za izradu
monometalnih ploča, pošto se na njemu dobro adsorbuju sredstva za hidrofobizaciju i
hidrofilizaciju.

 Monometalne ploče
Za izradu monometalnih ploča mogu se koristiti cink i aluminijum. Prvobitno su
korišćene cinkane ploče. Šezdesetih godina počele su da se koriste aluminijumske ploče, tako
da su one potpuno potisnule upotrebu cinkanih ploča.
Osnovni nedostatak cinkanih ploča je sklonost ka toniranju. Toniranje tj. vezivanje
boje za neštampajuće elemente, nastaje kao posledica oleofilnih svojstava cinka. Osim toga na
površini cinkane ploče ne može se dobiti dovoljno fina sitnozrnasta struktura, zbog čega se ne
mogu koristiti rasteri veće linijature.
Aluminijum je podesan metal za izradu monometalnih ploča. One se izrađuju od
aluminijumskog lima koji se dobija valjanjem. Aluminijumski lim se termički obrađuje da bi
se dobila odgovarajuća mehanička svojstva. Takođe odgovarajućom površinskom obradom
dobija se fina sitnozrnasta struktura bitna za štamparska svojstva ploče. Za izradu ofset ploča
koristi se aluminijum čistoće 99.5%. Da bi mu se poboljšala mehanička svojstva on se legira
sa magnezijumom, manganom, gvožđem i bakrom. Kvalitet štamparske forme zavisi i od
kvaliteta aluminijumskog lima. On treba da ima ujednačenu debljinu i određenu čistoću
površine. To zavisi od sastava legure, a i od valjanja lima.

4
 Debljina aluminijumskih ploča iznosi od 0.1 – 0.5 mm. One se koriste jednokratno i
iskorišćene ploče predstavljaju značajnu sekundarnu sirovinu prilikom izrade novih ploča.
Aluminijumske ploče se oslojavaju u pogonu ili se koriste fabrički oslojene (predoslojene).

 Višemetalne ploče
Za izradu višemetalnih ploča koriste se svi metali iz litografskog reda osim cinka.
Cink se ne koristi iako ima izrazito hidrofoban karakter, pošto nema potrebna mehanička i
elektrohemijska svojstva. Za štampajuće elemente koriste se bakar i mesing, a za
neštampajuće najviše hrom, a mogu se koristiti i nikal, nerđajuće čelik, aluminijum. Najčešće
se koristi kombinacija hrom – bakar i hrom – mesing. Hrom je gornji metal i pošto ima veliku
tvrdoću ovakve ploče daju izuzetno veliki tiraž (milion otisaka). Kombinacijom dva metala
dobijaju se bimetalne ploče. Kod trimetalnih i kvatrimetalnih ploča, treći i četvrti metal služe
kao podloga za bimetalnu ploču. Kao podloga koristi se jeftiniji metal, čelik i aluminijum.
Bimetalne ploče izrađuju se tako što se na jedan metal, koji ujedno služi i kao osnova,
nanosi drugi u vidu tanke prevlake debljine 1-2 μm. Pri tom postoje dve mogućnosti: da se
kao osnova uzme metal na kojem će se formirati štampajući elementi (bakar, mesing), a da se
preko njega nanese hidrofilni metal. Druga mogućnost je da se kao donji uzme hidrofilni
metal i da se na njega nanese oleofilni.
Metalne prevlake uglavnom se nanose galvanskim putem. Na taj način se izrađuju
višemetalne ploče. Može se koristiti i postupak hemijskog taloženja, pri čemu je moguće
istaložiti samo elektropozitivniji metal na elektronegativnijem. Štamparska forma izrađena na
višemetalnim pločama ima maksimalnu fizičko – hemijsku stabilnost, što omogućava
dobijanje velikok broja otisaka.

1.1.2. Montaža

Grafička montaža je proces odabiranja i sastavljanja pojedinačnih kopirnih predložaka

u jednu skladnu celinu prema unapred utvrđenom planu. Grafička montaža sadrži više
pojedinačmih kopirnih predložaka sa različitim elementima kao što su: slova, ilustracije,
linije, ukrasni elementi... Kao zbirni kopirni predložak grafička montaža se koristi u procesu
kopiranja i dobijanja štamparske forme.
Od vrste kopirnih predložaka koji se koriste u procesu montaže razlikuju se:
- montaža transparentnih predložaka,
- montaža refleksnih predložaka,
- elektronska montaža.
Od transparentnih predložaka najčešće se koristi film i ređe paus-papir. Za montažu
filmova mogu se koristiti negativ-filmovi i dijapozitiv.
Refleksni kopirni predložak koristi se foto-papir, pa se govori o montaži foto-papira.
Elektronska montaža podrazumeva korišćenje digitalnih predložaka.
Prema vrsti celine koja se formira u procesu montaže, postoji: montaža detalja,
montaža stranice i montaža tabaka.
Na početak montaže postavlja se podloga (na astralon postavlja paus) na koju se lepe
filmovi ili foto papir.Paus papiri se stavljaju nečitko. Na podlogu za montažu se prvo lepe
odgovarajuće oznake.
Kada se završi montaža vrši se kontrola, i ako je potrebno korektura.
Građa montaže prikazana na sl. 1.3, može biti i drugačija, npr. može da se sastoji samo
od podloge sa šemom montaže koja istovremeno služi i kao podloga za montažu filmova, ili
kao sto se radi u poslednje vreme sa pojavom širih filmova, da se sve oznake filmuju
odjednom kao celokupan slog i direktno se lepe za plocu bez podloge za montažu.

5
 Sl. 1.3 Šema građe montaže

1.1.3. Izrada štamparske forme

Kao podloga za izradu štamparske forme koristi se aluminijska podloga. Aluminijum

je podesan metal za izradu ploče. One se izrađuju od aluminijumskog lima koji se dobija
valjanjem. Aluminijumski lim se termički obrađuje da bi se dobila određena mehanička
svojstva. Za izradu štamparskih ploča koristi se aluminijum čistoće 99,5%. Debljina
aluminijumske ploče iznosi od 0,1 do 0,5 mm. Tip ploče koji se koristi za izradu štamparske
forme je APO – anodizirane pozitiv ploče.
Za izrade štamparske forme na pozitiv predoslojenim pločama (Sl.1.4) kao kopirni sloj
koristi se sloj na bazi nerastvorenih dijazo jedinjenja, koja osvetljavanjem prelazi u
rastvorljiv oblik. Osvetljeni delovi kopirnog sloja uklanjaju se razvijačem, a na štampajućim
mestima ostaje nerastvoren kopirni sloj koji ima hidrofobna svojstva. Pošto je zaostali kopirni
sloj još uvek osetljiv na svetlost, treba ga zaštititi od uticaja svetlosti. To se čini nanošenjem
crne zaštitne boje koja se uklanja podesnim rastvaračem neposredno pred početak štampanja
nekom od štamparskih boja.

Sl. 1.4 Šema postupka izrade štamparske forme na pozitiv predoslojenim pločama

6
1.1.3.1. Osvetljavanje (kopiranje)

Proces osvetljavanja kopirnog sloja odvija se u uređaju za kopiranje. Uređaj treba da

obezbedi dobar kontakt između kopirnog sloja na podlozi i emulzionog sloja na kopirnom
predložku, kao i ravnomernu osvetljivost površine koja se eksponira svetlošću određenog
intenziteta.
Uređaj za kopiranje sastoji se iz: rama za kopiranje i izvora svetlosti.
Ram za kopiranje može biti različite konstrukcije. Kada se koriste horizontalni ramovi
kopiranje se može obaviti pomoću izvora svetlosti postavljenim iznad ili ispod rama.
Ploče su kopirane na HORIZONTAL VACUM PRINTER P806-G.1, (Sl. 1.5).

Sl. 1.5 Kopir aparat

Oslojena ploča postavlja se u ram za kopiranje. Preko ploče postavlja se kopirni

predložak, da strana na kojoj se nalazila fotografska emulzija okreće prema kopirnom sloju.
U toku osvetljavanja u ramu za kopiranje mora se ostvariti potpun kontakt između
kopirnog sloja na ploči i kopirnog predloška. To se postiže uključivanjem vakuum pumpe,
koja stvara vakum u ramu za kopiranje, tako da se kopirni predložak čvrsto priljubljuje uz
površinu ploče.Ostvarivanje dobrog kontakta između kopirnog predloška i ploče je vrlo bitno
za postizanje određene tačnosti prenosa lika sa predloška na ploču. U slučaju da se ne ostvari
dobar kontakt došlo bi do pojave potkopiravanja, što ima za posledicu deformaciju lika koja
se dobija na ploči.
Pošto se uključivanjem vakuum pumpe ostvari neophodan kontakt između kopirnog
predloška i podloge na koju se kopira, uključuje se izvor svetlosti koji emituje svetlost
određenog spektralnog sastava. Pod uticajem svetlosti javljaju se promene u kopirnom sloju,
pre svega rastvorljivost.
Svetlosni izvor treba da obezbedi ravnomerno osvetljavanje čitave površine podloge.
Jedino tzv. tačkasti izvor svetlosti obezbeđuje jednako osvetljenje podloge. Tačkasti izvor
svetlosti je idealan izvor svetlosti koji u svim pravcima zrači istu količinu svetlosne energije.
U praksi ne postoji takav izvor svetlosti, pa se izvor svetlosti smešta u kućište odgovarajuće
konstrukcije (dobija se tzv. reflektor). Na taj način se simulira tačkasti izvor svetlosti.
Danas se najviše koriste metalhalogenidne lampe koje maksimalno zrače u području
talasnih dužina od 350 i 450 nm. Naročito su podesne za osvetljavanje kopirnih slojeva na
bazi diazo-jedinjenja i fotopolimera.

7
 Na sl. 1.6 prikazan je princip rada uređaja za osvetljavanje.

Sl. 1.6 Princip rada uređaja za osvetljavanje

1.1.3.2. Razvijanje i ispiranje

Razvijanje je proces rastvaranja neosvetljenih ili osvetljenih delova kopirnog sloja, tj.
onih delova kopirnog sloja koji su zadržali ili stekli sposobnost rastvaranja u nekom
rastvaraču posle osvetljavanja. Procesom razvijanja lik koji je prenet na podlogu za izradu
štamparske forme kopiranjem postaje uočljiv. Osvetljavanjem kopirnog sloja pod uticajem
svetlosti on očvršćava. Očvrsli kopirni sloj gubi sposobnost rastvaranja u nekom rastvaraču i
zadržava se na ploči u toku razvijanja.
Rastvor za razvijanje mora da ima takva svojstva da omogućava brzo i lako
rastvaranje neočvrslih delova kopirnog sloja, a da pri tom ne ošteti očvrsle delove. Izbor
razvijača zavisi od vrste kopirnog sloja.
U ovom slučaju kopirni sloj je na bazi diazo-jedinjenja, pa smo koristili rastvor
kalijum hidroksida i natrijum hidroksida. Ovim rastvorima može se dodati natrijum-hlorid ili
neko drugo organsko jedinjenje.
Razvijanje se može raditi ručno i mašinski. Mašinsko razvijanje omogućava razvijanje
pri kontrolisanjim uslovima: vreme razvijanja, temperatura razvijača što omogućava
standardizaciju izrade štamparske forme.
Ploče su razvijene na mašini za razvijanje „OVIT“, (Sl. 1.7).
Proces razvijanja se prekida ispiranjem ploče vodom. Na ploči se zatim nanosi rastvor
za hidrofilizaciju. Ploča se suši i preko valjak izlaže na prijemni sto. Nakon sušenja ploče,
ploča se može postaviti na mašinu i započeti proces štampe.

Sl. 1.7 Mašina za razvijanje „OVIT“

8
1.1.3.3. Obrada i zaštita

Pošto je zaostali kopirni sloj još uvek osetljiv na svetlost, treba ga zaštititi od uticaja
svetlosti. To se čini nanošenjem crne zaštitne boje, koja se uklanja podesivim rastvaračem
neposredno pred početak štampanja nekom od štamparskih boja.
Nakom razvijanja ploču obradimo P-72 Antitonom P pomoću tampona ili vate. Na
ploči navlaženom Antitonom ravnomerno nanesemo P-74 zaštitnu boju koja štiti štamparske
elemente od svetlosti i mehaničkih oštećenja, povećava oleofilnost i omogućava vidljivost
ivice filma i drugih grešaka koje treba ukloniti.

11.3.4. Gumiranje

Završna fazau izradi štamparske forme je gumiranje. Na ploču sipamo odgovarajuću

količinu sredstava za gumiranje P-12 ili P-47 Ofsetgum pa ga sunđeromu ravnomerno
razvučemo po čitavoj površini u vidu tankog sloja ujednačene debljine.
Ploče koje želimo još popravljati u principu ne gumiramo. U suprotnom pre korekcije
isperemo sredstvo za gumiranje sa ploče sunđerom namočenim u vodi.
Suvišne štamparske elemente uklonimo sredstvom za korekturu P-73 u obliku paste ili
sredstvom za korekturu P-73/1 – korekturna olovka, koju nanesemo na vlažnu ploču četkicom
ili flomasterom. Ploču dobro operemo i nakon toga gumiramo. Osušeni sloj gumiarabike na
štamparskoj ploči ima hidrofilnu ulogu.
Gumiranjem, hidrofilizacijom, se obezbeđuje da neštampajuće površine postanu
hidrofilne, da u toku štampanja neprimaju boju.

9
1.2. Digitalna izrada štamparske forme za ofset štampu (Computer to Plate
- CtP)

Digitalna izrada štamparske forme podrazumeva korišćenje informacija u digitalnom

obliku za direktno osvetljavanje oslojene ploče. Naravno, nezamenjivu ulogu u ovoj
najnovijoj tehnici imaju računari. Otuda se za ovu tehnologiju koristi naziv Computer to Plate
(CtP), što znači “sa računara na ploču”(Sl. 1.8).
Razvoj elektronskih sistema za pripremu omogućio je objedinjavanje sistema za
obradu teksta i ilustracija. Više se ne koristi montaža filmova i fotopapira, već elektronska
montaža.
Proizvođači opreme i repromaterijala za ofset štampu neprestano su radili na
održavanju svoje vodeće pozicije među štamparskim postupcima. Sa održavanjem njene
visoke vrednosti na tržištu, rasli su i zahtevi za kvalitet i ekonomičnošću ploča i njihove
obrade. Sve veći udeo elektronike u štamparskoj pripremi, kao i zahtevi za što više kolora i
kvalitetnijom štampom, većoj brzini tabačnih i rotacionih mašina uslovili su logičan razvoj pri
izradi štamparske forme.

Sl. 1.8 Radni tokovi montaže

10
1.2.1. Digitalni radni tok izrade ploča (Work Flow)

Uspešno korišćenje CtP zahteva apsolutnu digitalnost u toku rada, jer se u sistemu za
osvetljavanje eksponira kompletna ploča. To znači da računarski sistem pored prelomljenih
strana (tekst + slika) mora da sadrži i podatke o rasporedu strana na tabaku, marke za
ulaganje, obrezivanje i savijanje, kao i merne trake za kontrolu štampe.
CtP proces izrade štamparske forme može da se podeli u 11 faza. Svaka od faza je ili
izvršna funkcija ili predstavlja deo štamparskog procesa sa digitalnim radnim tokom (Sl. 1.9).

Sl. 1.9 Digitalni radni tok

1. Prijem materijala
2. Skeniranje
3. Predhodna provera (Preflight)
4. Prelom/integracija teksta i slike
5. Retuš slike i kolor korekcija
6. Montaža/OPI/API preklapanje (trapping)
7. Mrežni server
8. Digitalni probni otisak i otisak montaže
9. Osvetljavanje i RIP
10. Izrada ploče
11. Štampa

11
1.2.1.1. Prijem materijala

Materijal koji se dostavlja u štampariju uključuje crteže, digitalne informacije

memorisane na disku ili poslate modemom preko Interneta.Da bi se svi ovi različiti materijali
objedinili na jednom mestu, poželjno je za to postaviti jedan računar server.
Preporučuje se korišćenje jednog FTP (File Transfer Protocol) servera da kupci mogu
na njega prebacivati podatke, i preko njega proveriti status svojih poslova. Da bi ovo bilo
moguće, takođe je neophodna primena standardne konvencije za imenovanje pojedinih
poslova ( job folders i job files). Ako je to već deo procedure Preflight, svaki primljeni posao
proveriti da li je korektno i kompaktno stigao.

1.2.1.2. Skeniranje

Skeniranje je odgovarajuća konverzija dijapozitiva i refleksnih crteža u digitalne

podatke, koji se na određen način pripremaju za štampu. Primarni cilj skeniranja je
podešavanje tonske reprodukcije podataka za dobijanje najbolje podudarnosti između orginala
i odštampane reprodukcije. Sa modernim skenerima, izvežban operater može da napravi
reprodukciju tako, da u većini slučajeva, ona zahteva mali ili nikakav retuš ili korekciju. Kod
nekih kritičnih kolora operacija, klijent zahteva probni otisak skeniranih slika. Tehnologija
CtP po svojoj prirodi postavlja zahteve za probni otisak.
Skeneri se dele na dve osnovne tehnologije: bubanj i CCD (Charge Coupled Devices).
Takođe treba razmotriti integraciju sa odgovarajućim programom za upravljanje
bojom (color menagment). Upravljanje bojom omogućava korišćenje monitora u procesu
kolora koji se skenira i pomaže u kalibraciji finalnog štampanog proizvoda.

1.2.1.3. Predhodna provera (Preflight)

Funkcije predhodne provere u odeljenju digitalne pripreme, ključna je komponenta

radnog toka. Zanemarivanje otkrivanja grešaka u ovoj fazi, pravi kasnije u proizvodnom
procesu, potencijalno skupe probleme.
Postoje mnogobrojni programi za predhodnu proveru, kao što su Extensis Preflight
Pro, FligCheck Markzware i Flight Simulator Ultimate Technographics.Operater koji vrši
predhodnu proveru pokušava da pronađe šta nedostaje poslu, da li su predati fajlovi u
ispravnom formatu, da li su pisma priključena, da li se veličina dokumenta slaže sa
specifikacijom posla, da li su ilustracije tačno smeštene na strani, da li su kolor separacije
tačno specificirane i mnogo ostalih detalja. Programi se koriste da se pronađu mnoge greške
koje želimo da obeležimo. U fazi predhodne provere želimo da napravimo probni otisak na
laserskom štampaču da bi proverili za svaki slučaj prelom strane pre daljeg rada.
Treba pronaći što više grešaka pre faze probnog otiska, ili u najgorem slučaju pre faze
izrade ploče, što je osnovno za korišćenje digitalnog radnog toka izrade ploče.

1.2.1.4. Prelom i montaža

Postoje četri odgovarajuća programa koji se koriste za prelom i integraciju slike i

teksta: QuarkXPress od Quarka, PageMaker, FrameMaker i InDesign od Adobe.
Energično se preporučuje korišćenje ovih profesionalnih programa za oblikovanje
višestraničnih dokumenata. Word dokumenti jednostavno nisu pogodni za poslove koji se žele
prebaciti na ofset ploču. Mnogi programi za prelom su jednostavni za oblikovanje pisma i
drugih formi koje se štampaju na laserskom štampaču, u kancelarijskom okruženju, jer ne
generišu dobro PostScript čije korišćenje je neophodno za RIP osvetljivača ploče.

12
1.2.1.5. Retuš slike i kolor korekcije

Stanica za retuš slike koristi se za podešavanje boje, kontrasta i detalja na slici,

podešavanje srednjeg tona, kombinaciju slika u slici ili jedinstveno čišćenje prašine ili drugih
oštećenja slike nastalih pri skeniranju. Ako je kupac priložio neke ili sve skenove, treba sa
njim dogovoriti koji su skenovi reprezent za retuš i čišćenje. Retuš slike se dugo radio na
specijalno dizajniranim radnim stanicama. Uspešno se koriste Adobe Photoshop na Apple
Macintosh, PC. Upravljanje bojom (color management) omogućava da se postigne i održi
gustina boje kroz ceo proizvodno radni tok. Programi koji se za to koriste su Internacional
Color Consortium profil za kalibraciju skenera, monitora i izlaznih uređaja.

1.2.1.6. Montaža/OPI/API preklapanje (trapping)

Uključujući kompletne montaže tabaka u radni CtP tok, procenat digitalnih poslova
značajno će porasti. Konkurentni programi su: InPosition DK&A, Press Wise Imation,
PrepsScienicSoft i Impostrip Ultimate Technographics. Ovi programi rade na različite načine,
ali su svi kompatibilni sa metodom ručne montaže
Jedan od najuspešnijih metoda za rukovanje fajlovima posle skeniranja je korišćenje
Open Prepress Interface (OPI) metodologije. OPI omogućava da se skenirana slika u visokoj
rezoluciji sačuva na serveru. Server zatim kreira verziju iste slike u niskoj rezoluciji, da bi se
ova verzija koristila pri prelomu strane. U mnogim slučajevima ova niska rezolucija se vraća
kupcu, ako kupac vrši montažu strane. Kada je finalna verzija preloma spremna za
osvetljavanje film/ploče, slika niske rezolucije biva zamenjena slikom visoke rezolucije. Ova
tehnika značajno smanjuje mrežni saobraćaj podataka, kada se radi sa stranama, u ostalim
delovima radnog toka. OPI se isporučuje u različitim varijetetima kao što su Color Central
Imation, Inter Step Archetype, Ether Share OPI Helios, CanOPI JPT Full i PressXinet.
Pre nego se pređe na CtP radni tok, neophodno je da se reši hronični problem
preklapanja. U CtP radnom toku ponovna izrada ploče, a samim tim i pojava zaustavnog
vremene štamparske mašine je veoma skupa. Automatski programi za preklapanje mogu biti
od pomoći za otklanjanje ovog problema.
Postoje dva osnovna načina za preklapanje:
 Preklapanje ilustracija i slika pomoću QuarkXPress, Page Maker ili nekog
samostalnog programa za preklapanje
 Slanje kompozitnih PostScript Fajlova RIP-a u kome se izvode In-RIP trapping.
Za samostalani radni tok preklapanja potrebno je instalirati program za preklapanje i
najveći broj snažnih radnih stanica biće od pomoći i izvršiti preklapanje i pri nižoj rezoluciji
dajući zadovoljavajući kvalitet. Nije neophodno da se preklapanje izvede u istoj rezoluciji u
kojoj će se fajlovi osvetliti. U mnogim slučajevima 600 ili 1200 dpi rezolucija za preklapanje
je zadovoljavajuća. Postoji niz proizvoda za preklapanje Trap Wise Imation, Traper DK&A i
Trapeze Ultimate Technographich. Za preklapanje u RIP-u, PostScript mora biti minimum
Lavel 2 ili više.

1.2.1.7. Server/mreža/arhiva

Server je srce svakog digitalnog radnog toka. Svi poslovi (tekstovi, slike, ilustracije...)
su smešteni na serveru koji obezbeđuje brz pristup svakom poslu, i brz odgovor.
On ujedno čini i arhivu sistema. Veličinu memorije prvenstveno određuje broj slika koji želi
da bude stalno memorisan u sistemu, prosečne veličine svakog orginala i tipične rezolucije
skeniranja. Fajlovi sa raster slikama zahtevaju znatno više memorije.

13
1.2.1.8. Digitalni probni otisak i otisak montaže

Digitalni probni otisak je suština CtP radnog toka. Digitalna tehnologija probnog
otiska dozvoljava tačnost otiska gde su boje dobre ili bolje nego kod otiska na filmu, ali kao
kod svakog probnog otiska neophodno je razumevanje za razlike između probnog otiska i
finalne štampe.
Kada je dokument završen, neophodno je napraviti otisak montaže radi verifikacije da
li su boje i sadržaj konkretni, da li je montaža konkretna, da li su poznate oznake za savijanje,
sečenje i kontrolu štampe. Napravljen otisak pregleda kupac ali i interna kontrola koja još
jednom proverava sve aspekte tačnosti u sadržaju i poziciji (Sl. 1.10). Za kritične kolor
poslove neophodno je uraditi tzv. ugovoreni probni otisak. To je kalibrisani probni otisak koji
kupac potpisuje i koji štampru služi u štampi kao vodilja.

Sl. 1.10 Digitalni probni otisak

1.2.1.9. Osvetljavanje i RIP

Osvetljavanje je proces transformisanja digitalnih podataka iz računara preko

PostScript RIP (Raster Image Procesor) na film ili ploču. PostScript je kompjuterski jezik za
opis stranice (PDL). Izlazni uređaj preko RIP-a primaju PostScript fajlove i kroz tri faze
konvertuju informacije u odgovarajući format koji razume osvetljivač ploče. Prvo, podaci se
interpretiraju, zatim se kreira lista formata predstavljanja gde svaki odgovara listi objekta na
strani i na kraju, informacije se rastriraju pri čemu se podaci konvertuju u bit mapu izabrane
specifične rezolucije, uključujući i informacije o rasteru.

1.2.2. Osvetljivači CtP ploča

Osvetljivači ploča su nastali iz osvetljivača filmova. Prilagođeni su samo novoj

aluminijumskoj osnovi, debljine od 0,125 do 0,40 mm (za razliku od filmova koji poseduju
poliesterski nosač debljine 0,10 mm). Sve ostalo je isto ili slično: RIP, laserski izvori svetla
koji su isti ili prilagođeni senzibilizaciji kopirnog sloja, konstrukcija samog osvetljivača, ,,on
line“ veza sa mašinom za razvijanje (ako je potrebna).
Prema mehanizmu za nošenje CtP ploče pri osvetljavanju (Sl. 1.11), osvetljivači ploča
se dele na:
 osvetljivači sa ravnim postoljem (Flatbed)
 osvetljivači ploča sa unutrašnjim bubnjom (Internal drum)
 osvetljivači ploča sa spoljašnjim bubnjom (External drum)

14
 Prilikom instalacije CtP osvetljivača potrebno je uraditi linearizaciju zadatih i
oslikanih raster tonskih vrednosti. Prema dobijenim rezultatima štampe određuje se
korekcione vrednosti, a sve u cilju dobijanja kvalitetnog otiska u celom tiražu.

Sl. 1.11 Talasne dužine svetlosti koje emituju laseri za osvetljavanje CtP ploča

1.2.2.1. Ravni osvetljivači

Kod ravnih osvetljivača (Sl. 1.12) štamparska forma se postavlja horizontalno na

ravnu podlogu tokom osvetljavanja, a najčešće se sastoji iz optičkog sistema sa ogledalima i
korekturnim sočivima koji prenose laserski zrak liniju po liniju po površini ploče. Uprkos
ovako kompleksnom optičkom sistemu javljaju se deformacije u obliku rasterske tačke koje
postaju izraženije kako zrak ide prema ivici ploče. Zbog distorzije rasterske tačke, ovaki
uređaji za osvetljavanje štamparskih formi se uglavnom koriste za manje formate
(maksimalno 50x70 cm), a idealnu primenu našli su u novinskoj produkciji, gde je brzina
veoma bitna. Jednostavno rukovanje štamparskim formama i veoma kratko vreme za
osvetljavanje, u kombinaciji sa tehnologijom CtP ploča koriste vidljivi ili UV deo svetlosnog
spektra, dovele su do masovnog korišćenja ovih uređaja u novinskoj štampi.

Sl. 1.12 Princip osvetljavanja ravnog CtP osvetljivača

15
1.2.2.2. Osvetljivač sa unutrašnjim bubnjom

Kod osvetljivača sa unutrašnjim bubnjem (Sl. 1.13), ploča se pozicionira po

unutrašnjem obodu cilindra (obično pod uglom od 180o). Na geometrijskoj osi takvog cilindra
se nalazi optički sistem na čijem je kraju ogledalo koje rotira velikom brzinom (više od 40000
obrtaja u minuti) i usmerava zrake ka površini ploče, dok se ceo sistem polako pomera
aksijalno. Sama ploča je po pravili fiksirana u jednom položaju.
Kod ovih uređaja štamparska forma se pričvršćuje pomoću pod pritiska, tako da je kopirni sloj
okrenut prema unutrašnjosti cilindra (ploča se pozicionira po unutrašnjem obodu cilindra).
Glava za osvetljavanje se nalazi u centru cilindra (ili izvan nje) i snop svetlosti usmerava
prema štamparskoj formi, tj. prema kopirnom sloju. Postoje dva načina osvetljavanja
štamparske forme: rotiranje svetlosnog izvora oko ose ili rotiranje optičkog sklopa. Pri prvom
načinu rotira se svetlosni izvor i pomera se po dužini štamparske forme i tako je osvetljava.
Prednost ovakog sistema se ogleda u blizini svetlosnog izvora prema štamparskoj formi, te je
moguće koristiti izvore manjih snaga zbog manjeg rasipanja svetlosnog inteziteta. Takođe,
ovakva konstrukcoja omogućava i izuzetnu tačnost pri oslikavanju, jer rotacija svetlosni
izvora mnogo lakše manipuliše nego rotacijom optičkog sklopa.
Drugo rešenje je kada svetlosni izvor fiksiran, a rotira se optički sklop, uz istovremeno
pomeranje duž ose. Ta rotacija izuzetno je brza, preko 40.0000 obrtaja u minuti, i pomoću nje
ogledalo usmerava zrake ka površini ploče, a svetlosni izvor se pomera duđ ose cilindra.

Sl. 1.13 Princip osvetljavanja CtP osvetljivača sa unutrašnjim bubnjom

Negativne pojave u vidu vibracija su dovele do problema da je bilo izuzetno teško

usmeriti više zraka precizno prema štamparskoj formi. Zbog toga su neki proizvođači odbacili
sisten sa ogledalima u korist rotirajuće glave sa laserskom grupom. Ovako postavljen, izvor
svetlosti je blizu površine ploče, te se povećava preciznost i smanjuje rasipanje laserske
energije.

1.2.2.3. Osvetljivač sa spoljašnjm bubnjom

Kod ovakih uređaja, ploča se pozicionira po spoljašnjoj strani cilindra na sličan način
kao što je to slučaj na standardnoj ofset mašini (Sl. 1.14). Glava za osvetljavanje postavljena
je iznad cilindra i fokusira jedan ili više laserskih zraka na površinu ploče i ispisuje sliku
pomerejući se duž ose cilindra, koji se pri tome okreće definisanom brzinom, zavisno od
modela između 150 i 1400 obrtaja u minuti, obezbeđujući na taj način idealno poziciranje

16
svake tačke na ploči. Brzina rotiranja nije ograničena mehanizmom za učvršćivanje ploče ili
balansom cilindra, već snagom lasera tj. vremenom potrebnim da se izvrši osvetljenje.
Prednost ovakve konstrukcije je jednostavnost (mehanička i optička), koja omogućava
lako fokusiranje više lasera istovremeno, što skraćuje vreme potrebno da se ploča osvetli. Sa
druge strane, ovakav način montiranja ploče na cilindar skoro omogućava integraciju uređaja
za bušenje (registar sistema), te je neophodno posedovati ovaj uređaj van osvetljivača.

Sl. 1.14 Princip osvetljavanja CtP osvetljivača sa spoljašnjim bubnjom

1.2.3. CTP ploče

Serije različitih osvetljivača, ravnih, sa unutrašnjim ili spoljašnjim bubnjem koji su uz

pomoć jednog ili više lasera osvetljavali ploče odrazili su se i na tehnologiju izrade ploča za
štampu. Osnovni tehnološki zahtev prema metalnoj CtP ofset ploči je visoka osetljivost prema
izvorima svetla male snage. Konvencionalne ofset ploče zahtevaju ekspoziciju od desetine
sekundi pri intezivnom UV svetlu (i do 8000 W), dok osvetljivači ploča koriste laserske
izvore svetla, relativno male snage (od 1mW do 40 W).
Postoje dve osnovne tehnologije za osvetljavanje ofset ploča sa Computer-to-Plate
opremom za osvetljavanje.
Tehnologija vidljive svetlosti koristi lasere čija talasna dužina pripada spektru vidljive
svetlosti.
Termalna tehnologija koristi lasere ili laserske diode koji deluju na emulziju ofset
ploče toplotnom emisijom.

1.2.3.1. CtP ploče za tehnologiju vidljive svetlosti

Postoje dva osnovna tipa ovih ploča:

- CtP ploče čija je emulzija na bazi fotopolimera
- CtP ploče čija je emulzija na bazi srebrohalogenida

 CtP ploča sa emulzijom na bazi fotopolimera

CtP ploča sa emulzijom na bazi fotopolimera (Sl. 1.15) ponaša se kao negativna
konvencionalna ofset ploča. CtP fotopolimerna ploča se sastoji iz aluminijumske osnove na
koju je nanet fotopolimerni sloj, a preko njega zaštitni sloj od polivinilalkohola( PVA) koji
sprečava kiseonik iz vazduha da prodre u osvetljene površine i reaguje sa svetlom

17
indukovanim radikalima fotopolimera. Da se fotopolimerni sloj koristi kao kopirni sloj za CtP
ofset ploču, omogućava hemijska reakcija koja se naziva polimerizacija radikala izazvana
svetlošću. Polimerizacija nastaje samo na onim mestima gde je delovao snop svetlosnih zraka.
Nakon osvetljavanja, ploča mora biti izložena toploti da bi se latentna slika, nastala prilikom
osvetljavanja, pretvorila u stalnu. Razvijanjem u konvencionalnoj mašini za razvijanje ofset
ploča uklanja se nepolimerizovani, odnosno neosvetljeni deo fotopolimernog kopirnog sloja,
kao i zaštitni PVA sloj.
Posle ispiranja vodom, ploča se gumira sa sintetičkom gumiarabikom, čime se
obezbeđuje zaštita od oksidacije aluminijumske podloge kiseonikom iz vazduha. Nakon
ovakvog tretmana, CtP ploča se ponaša kao konvencionalna kod koje su štampajuće površine
oleofilne, a slobodne površine hidrofilne.

Sl. 1.15 Prikaz obrade fotopolimerne CtP ploče

Prednosti fotopolimernih CtP ploča su relativno čist proces obrade, visoka izdržljivost
na tiraže i kratka vremena osvetljavanja zbog relativno jakih lasera. Mane su nemogućnost
rada pri dnevnom svetlu, niska stabilnost latentne slike, niska rezolucija osvetljavanja i velika
osetljivost na grebanje i otiske prstiju (preporučuje se rad u platnenim rukavicama).

 CtP ploča na bazi emulzije sa srebrohalogenidom

CtP ploča na bazi emulzije sa srebrohalogenidom (Sl. 1.16) radi na principu difuzije
jona srebra i ponaša se kao konvencionalna negativ ploča. Na aluminijumskoj podlozi
nanešen je centralni sloj koji služi za formiranje ofset osobina ploče. Preko njega je međusloj,
na koji je nanešen osnovni sloj sa srebrohalogenidima za stvaranje fotografske slike. Ploča pri
osvetljavanju reaguje kao normalni fotografski materijal, dolazi do fotolize srebra - nastaje
latentna slika. Istovremeno joni srebra neosvetljenih površina prelaze difuzijom u centralni
sloj. Razvijanjem se redukuju u elementarno srebro čime stvaraju sliku, odnosno štampajuću
površinu na aluminijumskoj podlozi. Posle ispiranja i gumiranja, ploča se ponaša kao
konvencionalna ofset ploča. Metalno srebro po svojoj prirodi ne prihvata štamparsku boju (ne
ponaša se prema njoj oleofilno), pa se zbog toga mora hemijski posebno tretirati. U slučaju
gubljenja oleofilnih karakteristika štampajućih površina u samom procesu štampe, moguća je
njihova regeneracija upotrebom hemijskoh sredstava (nešto slično kod konvencionalnih ofset
ploča kada se zbog toniranja u štampi koristi jetku). Koristi se kod ofset mašina za štampu iz
tabaka.

18
 Sl.1.16 Struktura i princip rada sa srebrohalogenom CtP ofset pločom

1.2.3.2. Termalne CtP ploče

Razlikujemo tri osnovna tipa termalnih ploča:

- negativne termalne ploče,
- pozitivne termalne ploče i
- termalne ploče bez hemijske obrade..

 Negativ termalne ploče

Negativne termalne ploče (Sl. 1.17) sastoje se od kopirnog sloja unakrsno povezanih
fotopolimera na kojem laser formira štamparske površine. Termalni laser toplotom topi
ukrštene lance fotopolimera. Pre razvijanja, eksponirana ploča mora biti zagrejana oko 125°C.
Polimeri zagrevanjem u osvetljenim partijama postaju nerastvorljivi u alkalnim razvijačima,
dok se neeksponirani delovi ploče rastvaraju i dalje ispiraju. Tiraži ovih ploča su i do 200 000
otisaka, a sa naknadnim pečenjem i do 1000000 otisaka.

Sl. 1.17 Šema osvetljavanja i obrade termalne negativne ploče

19
  Pozitiv termalne ploče

Pozitivne termalne ploče (Sl. 1.18) takođe se sastoje od kopirnog sloja unakrsno
povezanih fotopolimera. Termalni laser razgrađuje veze između fotopolimernih lanaca i čini
ih rastvorljivim u procesu razvijanja, dok neosvetljene partije ostaju nepromenjene. Ovaj
način formiranja štampajućih površina isti je kao i kod klasičnih pozitiv ofset ploča. Potrebna
snaga lasera za ove ploče je niža u odnosu na negativ CtP ploče i mogu se koristiti i
osvetljivači sa unutrašnjim bubnjem. Ova ploča ne zahteva grejanje posle osvetljavanja a pre
razvijanja.

Sl. 1.18 Šema osvetljavanja i obrade termalne pozitiv ploče

 Termalne ploče bez hemijske obrade

Besprocesne CtP ploče, ili termalne ploče bez hemijske obrade (Sl. 1.19), sastoje se od
aluminijumskog nosača koji je presvučen oleofilnim slojem. Hidrofilni sloj je nanešen preko
ovog sloja (silikon), a preko njih je nanet zaštitni sloj. Zrak termalnog lasera istopi hidrofilni
silikonski sloj i oslobodi štampajuću površinu oleofilnog sloja koji je ispod. Ovako osvetljena
ploča može da ide u proces štampe, a da joj nije potrebna hemijska obrada. Navedeni
postupak naziva se ablacija. Zrak termalnog lasera dovodi do umrežavanja fotopolimernih
lanaca. Neosvetljene površine ostaju neumrežene i u procesu štampe ponašaju se kao
slobodne površine.

Sl. 1.19 Poređenje konvencionalne i bezprocesne ploče

20
 Kod konvencionaln ploče oleofilni sloj (štampajući) je kopirni sloj, a hidrofilni
anodizirana površina aluminijuma. Kod besprocesne ploče hidrofilni sloj je sloj silikona, a
štampajući sloj ispod njega.

1.2.3.3. CtP violet ( UV ploče)

Pojavom ljubičastih laserskih dioda, koje se koriste i kod DVD plejera, termoploča je
dobila konkurenta. Ljubičasta laser dioda emituje svetlost od 410 nm, koja spada u UV oblast
van vidljivog svetla, i može osvetliti CtP Violet ploču koja ima emulziju na bazi
srebrohalogenida. Ove ploče se mogu obrađivati u radnoj prostoriji sa žutim osvetljenjem i
osvetljavaju se brže no termalne ploče. No, razlika u kvalitetu je još uvek na strani termalnih
ploča.

21
2. ZAKLJUČAK

1. Prednosti CtP tehnologije u odnosu na analogni postupak su: kraće vreme ukupne pripreme
za proces štampanja, manji utrošak materijala što znači manji troškovi proizvodnje, nema
zagađivanja čovekove sredine (nema filmova, štetnih hemikalija), veća udobnost rada,
prenošenje podataka na daljinu i decentralizacija štampe itd.

2. U oblasti izrade štamparske forme za ofset štampu, danas je apsolutno dominantan

postupak direktnog osvetljavanja ofset ploče (Computer-to-Plate, CtP), koji potiskuje klasični
fotomehanički postupak izrade štamparskih formi kopiranjem filma na ofset ploču.

22
LITERATURA

[1] Radonjić V., Priprema štamparske forme- Skripte, VŠTSS, Čačak, 2016.
[2] Pešterac Č., Osnovi tehnologije Computer to Plate – CtP, Novi Sad, 2002.

23