Припрема за час из Методике наставе

природе и друштва II

Ментор: Студент:

проф. др Нада Вилотијевић Ана Нешовановић 0008/2013

Горана Старијаш

Беорад, 2018.
ОПШТИ ПОДАЦИ
Назив школе
Датум одржавања часа
Час по реду
Разред и одељење
Предавач (студент)
Учитељ - ментор
МЕТОДИЧКИ ПОДАЦИ
Наставни предмет
Наставна тема
Наставна јединица
Садржај наставне јединице
Претходна наставна јединица
Наредна наставна јединица
Циљ часа
Оперативни задаци часа
Образовни
ОШ „Иво Андрић“
15.03.2018.
Трећи
III-2
Ана Нешовановић 0008/2013
Ивана Цмиљановић Косовац
Природа и друштво
Материјали и њихова употреба
Повратне и неповратне промене
материјала
Ученици усвајају знања како топлота,
механички утицаји утичу на поједине
материјале.
Усвајају знања о повратним и
неповратним променама и разликују их.
Развијање свести код ученика о
опасности зарђалих материјала, као и
запаљивости одређених материјала.
Три стања материјала
Својства материјала одређују њихову
употребу
Ученици треба да усвоје знања о томе
како топлота, механички притисак и вода
утичу на поједине материјале, да ли
мењају или не њихов облик и да ли је та
промена повратна или не. Ученици треба
да развију свест о опасности зарђалих
материјала и запаљивости одређених
материјала.
 
  Ученик стиче и проширује знања о
томе како извори топлоте,
механички утицаји и вода утичу на
поједине материјале кроз
материјал за рад и огледе у
централном делу часа.
 Ученик стиче знање да исти
извори делују различито на
различите материјале и да промене
које настају могу бити: повратне и
неповратне кроз огледе и
материјал за рад група у
централном делу часа.
 Ученик стиче знања о симболима
за лако запаљиве предмете и за
рециклажу материјала кроз
разговор у централном делу часа.
Функционални

 Оспособљавање ученика за
самостално уочавање промена код
материјала, приликом посматрања
огледа у централном делу часа.
 Оспособљавање за самостално
извођење једноставних огледа
(механичко деловање над
одређеним материјалима) кроз
материјал за рад група у
централном делу часа.
 Оспособљавање ученика за
адекватан одабир материјала на
основу њихових особина, у
конкретним животним
ситуацијама кроз проблемску
ситуацију у завршном делу часа.
 Оспособљавање ученика за
реаговање у опасним ситуацијама,
као што је пожар.
 Оспособљавање ученика за
правилно разврставање кућног
Васпитни смећа.

 Подстицање ученика на очување

 животне средине, истицањем
значаја рециклаже.
 Развијање свести код ученика о
опасности резличитих материјала
уколико се запале.
 Развијање свести код ученика о
опасности зарђалих материјала
уколико дође до повреда са истим.

Исходи часа Ученици знају како топлота, механички

притисак и вода утичу на поједине
маеријале, да ли мењају или не њихов
облик и да ли је та промена повратна или
не. Ученици су развили свест о
опасностима зарђалих материјала.
Тип наставног часа Обрада

Наставне методе Метода разговора, метода демонстрације

и експериментална метода.
Наставна средства материјали за рад група, шибица, свећа,
зарђали ексер, снимак топљења
чоколаде...
Облици рада Фронтални, групни

Наставни објекат Учионица

Корелација /

Литература 1. Лазаревић, Ж. и Банђур, В. (2001):

Методика наставе природе и друштва.
Јагодина - Београд, Учитељски факултет.
2.Благданић, С. и други(2015): Природа и
друштво 3, уџбеник за трећи разред
основне школе, Београд, BIGZ
3.Банђур, В. и Благданић, С. (2014).
Методика наставе природе и друштва 1,
приручник за самосталан рад
Образовни стандарди 1.3.6. зна промене материјала које настају
због промене температуре, услед
механичког утицаја и деловања воде и
ваздуха
 2.3.5. разликује повратне и неповратне
промене материјала

ТОК И СТРУКТУРА ЧАСА

УВОДНИ ДЕО ЧАСА (8 минута)

Емоционално – интелектуална припрема

Ученицима делим лиситће са текстом.
(Прилог 1) Дајем им времена да
прочитају текст, затим разговарамо о
њему.
Питам ученике, шта мисле о томе да ли се
ови аутомобилчићи могу поправити.
Питам их:
1. Да ли се разбијено стакло може
вратити у првобитан облик?
2. Да ли се сломљена метална врата
могу вратити у првобитан облик? а
улубљена врата? Како?

Најава наставне јединице Након тога разговарамо о томе да смо на

претходном часу већ учили нешто о
материјалима и њиховим агрегатним
стањима. Говорим ученицима да ћемо на
часу научити како топлота, механичко
деловање и вода утичу на неке од тих
материјала. Пишем наслов на табли.
(Повратне и неповратне промене
материјала)
ЦЕНТРАЛНИ ДЕО ЧАСА (35 минута)

Упознавање ученика са начином рада и

подела ученика у групе
Делим ученике у 6 група. Одређујем
представнике група. (Постоје материјали
за три групе, али две групе ће радити
исти материјал)

Говорим ученицима да ће на часу радити

заједнички у оквиру група. Да ће добити
наставне листиће са упутствима и
задацима које треба заједнички да реше.
Поред наставних листића добиће и
 материјале за огледе. Представник групе
чита упутства и задатке ставку по ставку,
уписује закључке групе и извештава.
Скрећем пажњу на међусобну сарадњу и
договарање у оквиру групе. Као и да буду
пажљиви у току извођења огледа, да се
неко не би повредио.

Рад ученичких група Ученицима делим наставне листиће за

рад у групама, као и материјал неопходан
за рад. (Прилог 2) Док раде обилазим их
и уколико је неопходно помажем им.
Дајем им 15 минута за рад.

Извештавање група
Након предвиђеног времена, следи
извештавање. Извештавају прво све групе
прво питање. На табли записујем две
колоне које носе називе повратне и
неповратне промене. Записујем ученичке
закључке у њих.

Оглед I
Палим шибицу, пуштам да већи део
(Паљење шибице)
изгори. Питам:

1. Ко хоће да ми каже шта добијамо

када дрво сагори?
2. Каква је то промена? Уписујем
закључак у одговарајућу колону.
3. Да ли знате како се назива овај
процес?
4. Можете ли ми ви дати неки
пример сагоревања? Шта још
сагорева и настаје пепео?

Оглед II
Искривљујем положај упаљене свеће и
(Отопљени восак) пуштам да восак капље на парче папира.
Питам:

1. Шта мислите да ли ово што је

капљало можемо поново да
отопимо, ставимо у калуп и
 направимо свећу?
2. Каква је то промена? Уписујем
закључак у одговарајућу колону.
3. Да ли знате како се овај процес
назива?

Оглед III
Ученицима пуштам сникам топљења
(Снимак топљења чоколаде)
чоколаде, а затим стављање отопљене
чоколаде у фрижидер и њено поновно
стврднуће. Питам ученике:

1. У ком агрегатном стању је

чоколада била пре него што сам је
изложила тоолоти?
2. А када сам је истопила?
3. Шта се десило када сам чоколаду
вратила у фрижидер?
4. Шта мислилте, да ли је ово
повратна или неповратна промена
материјала.
Демонстрација

(Рђање гвожђа)
Показујем ученицима комад незарђалог
гвожђа и говорим им да сам исти такав
код куће држала у води пет дана.
Показујем им како он изгледа након тих
пет дана. Питам:

1. Шта закључујете?
2. Због чега је заршао? Да ли би се
ово исто десило да сам држала
парче пластике у води? Који
материјали рђају?
3. Шта мислите каква је то промена?
Можемо ли рђу поново да
претворимо у гвожђе?

Говорим ученицима да морају бити

пажљиви са предметима од метала који
рђају. Уколико се убодемо или посечемо
на зарђао метал, можемо добити болест
звану тетанус. Због тога увек када дође до
повреда металним предметима, обавезно
Демонстрација симбола је да се прими вакцина против тетануса
ради предострожности.

Показујем ученицима симбол за лако

запаљиви материјал (Прилог 4) Питам:

1. Да ли су некада видели овај знак?

Где? (на пример: на бочици
коректора)
2. Шта мислите шта он значи?
3. Шта то онда за вас треба да значи?
4. Шта треба да урадите ако случајно
ипак дође до неког пожара?

Показујем ученицима симбол за

рециклажу (Прилог 5) и питам их:

1. Да ли сте овај знак видели негде?

Где? Шта мислите шта он значи?

Питам да ли неко зна шта је рециклажа.

Наводим ученике на закључак.
(Рециклажа је прерада одбачених
материјала у нове материјале) Она има
важне позитивне особине.

Питам:

1. Шта мислите шта све можемо да

Синтеза рециклирамо? (Папир, пластику,
метал)
2. Шта мислите какав ми допринос
можемо дати рециклажи?
3. На који начин је ми потпомажемо?

Са ученицима понављам шта смо радили

на данашњем часу. Питам их:

1. Какве промене могу бити?

2. Шта су повратне промене?
Наведите ми неку
3. Шта су неповратне промене
материјала? Наведите ми неку
4. Шта мислите, када искокамо
кокице или скувамо јаје, каква је
 то промена?

ЗАВРШНИ ДЕО ЧАСА (5 минута)

Систематизација
Читам ученицима проблемску ситуацију.
(Прилог 6)

Након читања питам их:

1. Шта мислите шта се даље десило?

2. Какве су ово промене?

Прилог 1

Марко је организовао трке својих металних аутића. Изабрао је два и пустио низ
искошену даску, која му је служила као тркачка стаза. Аутомобилчићи су се сјурили
муњевитом брзином и... резултат више није био важан! Један аутић се веома оштетио:
сломило му се стакло и једна врата су се поломила на два дела. Другом аутићу улубила
су се врата. „Постоји ли могућност да буду као пре?“, питао се Марко.

Прилог 2

Прва група
1. Узмите лист белог папира и исцепкајте га. Покушајте да га саставите.
Шта запажате?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
2. Узмите сунђер. Стисните га што јаче можете рукама. Сада клоните руке. Шта
примећујете?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
3. Узмите металну жицу. Савијте је у круг. Покушајте да је исправите. Шта
запажате?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

Друга група
 1. Узмите куглице пластелина. Направите пљескавице од њега. Након тога
покушајте да их вратите у првобитни облик. Шта примећујете?

________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

2. Узмите дрвени штапић и изломите га. Сада покушајте да га саставите. Шта

запажате?

________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

3. Узмите пластични лењир. Благо га савијте. Склони једну руку са лењира. Шта
запажате? Шта би се догодило да сте јаче савили лењир?

________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

Трећа група

1. Узмите тканину и исецкајте је маказама. Покушајте да је саставите. Шта

запажате?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
2. Узмите парче гуме и згужвајте је у рукама. Спустите гуму на сто. Шта
примећујете?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________
3. Узмите парче тканине. Згужвајте је. Након гужвања, покушајте да исправите
тканину. Шта запажате?
________________________________________________________________________
________________________________________________________________________

Прилог 3

Повратне промене Неповратне промене

- пригњечени пластелин - исцепкани папир

- притиснути сунђер - изломљени дрвени штапић
- испресавијана метална жица - паљење дрвеног штапића
- изгужвана тканина - рђање гвожђа
- изгужвана гума
 - савијање чешља
- топљење воска

Прилог 4

Прилог 5

Прилог 6

Марко је остао сам код куће. Мама му је оставила пицу и чај за ручак. Пицу је ставио
на дрвени тањир који му је први пао под руку, а потом у рерну. Чај је ставио у
пластично лонче и ставио на ринглу. Шта мислите, шта се догодило?