POJAM KRIVIČNOG PRAVA

• Krivično pravo je grana pozitivnog prava, koja se definiše kao sistem

zakonskih pravnih propisa, kojima se određuju ljudska ponašanja, koja se
smatraju krivičnim delima i kojima se propisuju krivične sankcije za učinioce,
a u cilju zaštite najznačajnijih dobara i vrednosti jednog društva, od ponašanja
koja ih povređuju ili ugrožavaju.
• Krivično pravo je zakonsko pravo, tj. Pravo zasnovano na zakonu.
• Krivično pravo shvaćeno kao sistem zakonskih normi i kao deo pozitivnog
prava jeste krivično pravo u objektivnom smislu.
• Krivično pravo u subjektivnom smislu, jeste pravo na kažnjavanje (ius
puniendi ) i pripada samo državi.
• Pored krivičnih sankcija, postoje i druga sredstva za suzbijanje društveno
opasnih ponašanja. Ona se mogu podeliti na:
 Represivna
 Preventivna

• U represivna sredstva se pre svega ubraja krivično pravo, a u preventivna

razne mere i aktivnosti socijalne politike (obrazovanje, vaspitanje).
• Krivično pravo pruža zaštitu samo najznačajnijim vrednostima, a ne svim
dobrima, što znači da je fragmentarnog karaktera.
Pojam krivičnog zakona i krivičnog
zakonodavstva
• Krivični zakon je sistem krivičnopravnih propisa koji
reguliše deo materije krivičnog prava, ali ne u potpunosti.

• Krivični zakonik ili kodeks je sistematizovani zbornik svih

krivičnopravnih propisa, koji čine materijalno krivično pravo.

• Krivično zakonodavstvo se može odrediti kao skup ili sistem

krivičnih zakona, koji važe u jednoj zemlji, odnosno, to su svi
zakoni koji regulišu krivičnopravnu materiju.
Mesto krivičnog prava u pravnom sistemu

• Odnos krivičnog prava i krivičnoprocesnog objašnjava se kao

odnos suštine i forme, odnosno, krivično procesno pravo
omogućava primenu krivičnog. Krivično izvršno pravo
reguliše postupak izvršenja krivičnih sankcija i takođe je u
funkciji primene krivičnog prava.
• Odnos krivičnog prava i privrednih prestupa i prekršajnog
prava- krivična dela, privredni prestupi i prekršaji.
• Krivično pravo i ustavno pravo
• Krivično pravo i građansko pravo
• Krivično pravo i porodično pravo
• Krivično pravo i privredno pravo
• Krivično pravo i radno pravo
 Krivično pravo i moral
• Odnos krivičnog prava i morala najviše dolazi do izražaja kod
odnosa krivičnog dela, tj. Onoga što je krivičnim pravom
zabranjeno i MORALNOG PRESTUPA.

• Postoje tri osnovna shvatanja:

1. Krivično pravo bi trebalo da obuhvata etički minimum, tj.

Krivična dela bi istovremeno predstavljala najteže povrede
morala.
2. Krivično pravo bi trebalo da bude neutralno u odnosu na moral.
3. Krivično pravo ne bi trebalo da se zadovolji samo minimalnim
moralnim normama, nego da pruži zaštitu moralnim
shvatanjima, kao i da razvija i jača nove moralne vrednosti.
 Međunarodno krivično pravo
• Pojam međunarodnog krivičnog prava podrazumeva prostorno
važenje krivičnog prava u jednoj zemlji. Takođe se pod pojmom
MKP podrazumeva skup međunarodnih akata, koje za države
koje su ih prihvatale sadrže obaveze da predvide određena
ponašanja u svom krivičnom zakonodavstvu kao krivična dela.

• Međunarodni krivični sud je osnovan u Rimu 1998. godine, na

diplomatskoj konferenciji održanoj pod okriljem OUN (do
2012. je 121 zemlja je ratifikovala statut, a 139 je potpisalo).

• Dva ad hok tribunala (za bivšu Jugoslaviju 1993. i Ruandu

1994. godine)
Osnovna načela krivičnog prava
NAČELA:

1.Zakonitosti

2.Legitimnosti

3.Individualne subjektivne odgovornosti

4.Humanosti

5.Pravednosti i srazmernosti
• 1. Načelo zakonitosti (čl 1. KZ) : nullum crimen nulla poena sine lege -
Nema krivice, nema kazne, bez zakona. Ovo načelo znači da niko ne
može biti kažnjen za neko ponašanje, odnosno da prema njemu ne može
biti primenjena krivična sankcija, ako pre nego što ga je preduzeo ono
nije bilo zakonom predviđeno kao krivično delo i ako nije za isto bila
zakonom propisana krivična sankcija- nulla poena sine lege scripta,
nulla poena sine lege praevia, nulla poena sine lege certa, nulla poena
sine lege stricta.
• 2.Načelo legitimnosti podrazumeva opravdanost i prihvatljivost
određenih ustanova i normi. Ovo načelo se zasniva na materijalnim i
vanpravnim kriterijumima i za njegov pojam od presudnog značaja je
vrednosni element-saglasnost nekog ponašanja ili stanja sa određenim
sistemom vrednosti (čl.3, KZ, osnovi i granice krivičnopravne prinude)
• 3. Načelo individualne subjektivne odgovornosti (načelo krivice)
Načelo individualne subjektivne odgovornosti znači da svako odgovara
za svoje postupke, tj. za ono što je učinio. Načelo subjektivne
odgovornosti znači da neko može odgovarati samo ako je kriv, ako
postoji subjektivni odnos prema učinjenom delu(čl.2 KZ, nulla poena
sine culpa-nema kazne bez krivice).
• 4. Načelo humanosti- ima dva aspekta: Prvi da zaštitna
funkcija krivičnog prava mora biti humanistički orjentisana,
tj. Da se krivičnim pravom pre svega štite najvažnija dobra
čoveka i drugi da se u odnosu na učinioca krivičnog dela,
krivično pravo i krivične sankcije treba da budu, koliko je to
moguće, humane.

• 5. Načelo pravednosti i srazmernosti podrazumeva da

kazna i druge krivične sankcije moraju biti pravedne i
srazmerne učinjenom delu, stepenu krivice, prilikom
odmeravanja kazne.
 Razvoj krivičnog prava
• Najraniji period (pre nastanka države-progonstvo, princip taliona:
oko za oko, zub za zub)
• Hamurabijev zakon i rimski zakon 12 tablica
• Period-18.vek- Ćezare Bekarija „O zločinima i kaznama“, 1764,
Napoleonov krivični zakonik, 1810.

Razvoj našeg krivičnog prava:

• 1349.god. Dušanov zakonik

• Zakonik Prote Mateje Nenadovića 1804 i Karađorđev kriminalni
zakonik, 1807.god.
• 1860. god. Kriminalni kaznitelni zakon za Knjaževstvo Srbiju
• U Crnoj Gori održala se krvna osveta do kraja 18. veka. Zakonik
Petra I Petrovića 1798, drugi deo 1803.god i zakonik Knjaza Danila
1855.
• Razvoj krivičnog prava 1918-1941- Krivični zakonik
Kraljevine Jugoslavije 27.01.1929.
• Krivično pravo Jugoslavije u toku II svetskog rata
• Jugoslovensko krivično pravo 1945-1992.- Krivični zakonik
opšti deo (1947)
• Krivični zakonik FNRJ (1951)
• Novela krivičnog zakonika (1959)
• Krivični zakonik FNRJ (1977)
• Krivično pravo SRJ I SCG
• Krivično pravo Srbije- Krivični zakonik, 29.09.2005, a stupio
na snagu 01.01.2006.
• 2008.god.-Zakon o odgovornosti pravnih lica za krivična dela
i Zakon o oduzimanju imovine proistekle iz krivičnog dela.
 Izvori krivičnog prava
• Izvore delimo na: međunarodne i nacionalne, neposredne i
posredne, glavne ili osnovne, sporedne ili dopunske.

• Međunarodni izvori: međunarodni ugovori (posredni izvor):

Ženevske konvencije iz 1949.god i dopunski protokoli iz 1977.

• Nacionalni izvori: Ustav, zakon (glavni i neposredni),

podzakonski propisi i sudska praksa.

• Teorija krivičnog prava i običaji.

 Tumačenje u krivičnom pravu
• Tumačenje se razlikuje u odnosu na subjekte i u odnosu na metod,
s obzirom na način na koji se to čini.
• Subjekti tumačenja: autentično tumaćenje, doktrinarno i sudsko.
• Metodi tumačenja su: jezičko (gramatičko), sistemsko,
komparativno, istorijsko, teleološko (funkcionalno) i logičko.
• Logičko tumačenje: zaključivanje od većeg ka manjem (čl.57,
st.2) i drugo od manjeg ka većem (čl.246, KZRS, novi KZ čl 362 i
308 KZ). Logičko tumačenje : argumentum contrario-razlog
suprotnosti i argumentum a coherentia- razlog koherentnosti
• Ekstenzivno i restriktivno tumačenje. Analogija u krivičnom
pravu:
 Metod tumačenja krivičnog zakona
 Stvaranje krivičnog prava (kreativna analogija)

• Tumačenje putem analogije- vrsta logičkog tumačenja-

argumentum e simili ad simile- polazi od sličnog ka sličnom.
Nauka krivičnog prava-pojam i zadatak- naučni sistem i odnos sa
drugim naukama

• Nauka krivičnog prava-sa razvojem prvih univerziteta početkom XII veka.

Prvi udžbenik krivičnog prava (Nemačka, 1732, autor: Bemer).

• Klasična škola, druga polovina XVIII veka (Č. Bekarije i A. Foerbah)

1. Sloboda ličnosti je osnovna vrednost
2. Krivična odgovornost učionioca izvire iz njegove moralne odgovornosti
3. Krivično delo i kazna su pravni fenomeni čije je postojanje određeno
krivičnim zakonom
• Antropološka škola (Ćezare Lombrozo: Čovek zločinac, 1876)
• Italijanska pozitivna škola (R. Garopalo i E. Peri)
• Sociološka škola (moderna, Franc fon List)
• Neoklasična škola (eklektička, Goro i Garson, kraj XIX veka). Glavne
karakteristike su moralna odgovornost i krivica učinioca.
• Pokret društvene odbrane (nakon II svetskog rata, F. Gramatika)
• Nova društvena odbrana (M. Ansel). Glavni cilj: resocializacija učinioca,
princip legaliteta.
 Krivičnopravna zaštita
(krivično pravo u materijalnom smislu)

• Opšti problemi krivičnopravne zaštite, shvatanje

legitimnosti, usmerenosti granice krivičnopravne
zaštite.
 Vremensko važenje krivičnog zakona

• Na učinioca krivičnog dela primenjuje se zakon koji je važio u

vreme izvršenja krivičnog dela (čl.5 KZ)

• Ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili

više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

• Na učinioca krivičnog dela koje je predviđeno zakonom, sa

određenim vremenskim trajanjem primenjuje se taj zakon, bez
obzira na to kad mu se sud, osim ako tim zakonom nije drugčije
određeno.
Prostorno važenje krivičnog zakonodavstva
• U krivičnom pravu primenjuju se 4 principa: teritorijalni (čl.6
KZ), personalni(čl. 8 KZ ), realni (čl.7 KZ) i univerzalni (čl.9
KZ)
• Teritorijalni princip je osnovni princip našeg krivičnog
zakonodavstva i primenjuje se za sva krivična dela učinjena na
teritoriji Srbije, nezavisno od državljanstva
• Realni, personalni i univerzalni (važenje našeg krivičnog
zakonodavstva za dela učinjena u inostranstvu)
• Realni princip dovodi do toga da se naše krivično zakonodavstvo
primenjuje na svakog (naš državljanin ili stranac) ko u
INOSTRANSTVU učini krivično delo protiv ustavnog uređenja i
bezbednosti Republike Srbije, osim čl.317 KZ ili učini krivično
delo falsifikovanja novca (čl.223 KZ) ako se falsifikovanje
odnosi na domaći novac.
• Supsidijarni realni princip-krivično zakonodavstvo Srbije važi
za stranca koji van teritorije Srbije učini neko drugo krivično
delo, a ne samo ono koje je navedeno u čl.7 KZ
• Personalni princip- naše krivično zakonodavstvo važi za
državljanina Srbije i kada u inostranstvu učini neko drugo
krivično delo, osim onih navedeih u čl.7 KZ, ako se zatekne na
teritoriji naše zemlje ili joj bude ekstradiran
• Univerzalni princip predviđa čl.9 KZ-naše zakonodavstvo važi i
za stranca, koji prema stranoj državi ili prema strancu učini u
inostranstvu krivično delo za koje se prema zakonodavstvu
zemlje u kojoj je učinjeno može izreći kazna zatvora od pet
godina ili teža, pod uslovom da se zatekne na teritoriji Srbije, a
ne bude izručen stranoj državi
Posebni uslovi za primenu supsidijarnog, realnog
principa, personalnog i univerzalnog

 Krivično gonjenje se neće preduzeti ako je :

1. Učinilac potpuno izdržao kaznu na koju je u inostranstvu

osuđen
2. Ako je učinilac u inostranstvu pravosnažnom presudom
oslobođen ili mu je kazna zastarela ili oproštena
3. Ako je prema neuračunljivom učiniocu u inostranstvu
izvršena odgovarajuća mera bezbednosti
4. Ako je za krivično delo po stranom zakonu za krivično
gonjenje potreban zahtev oštećenog, a takav zahtev nije
podnet.
KRIVIČNO DELO

RADNJA, PREDVI]ENOST U
ZAKONU, PROTIVPRAVNOST I
KRIVICA
 POJAM KRIVIČNOG DELA
Krivično delo je radnja koja je u zakonu predviđena kao
krivično delo, koja je protivpravna i koja je skrivljena.
PRAVNI POJAM KD znači utvrditi bitne pravne elemente
zajedničke svim krivičnim delim, bez obzira na njihovu
različitost. To su osnovni elementi svakog krivičnog dela.
U okviru formlanog pojma KD razlikujemo
normativističko (povreda norme ljudskim delom ) Binding
i realističko (realna pojava u spoljnem svetu ostvarena
voljnim ljudskim ponašanjem) Franc f. List)
Materijalni pojam se odnosi na činjenicu zašto je neko
ponašanje propisano kao krivično delo odnosno u kojoj
meri se delo protivi najvažnijim društvenim vrednostima.
• Međusobni odnos pojedinih elemenata opšteg pojma
radnje.
 RADNJA
 NATURALISTIČKO SHVATANJE (POSTOJE I CILJNA, SOCIJALNA,
PERSONALNA TEORIJA)
 Radnja je voljni telesni pokret ili propuštanje da se preduzme telesni pokret
(naturalistički-kauzalni pojam).
 Finalni pojam podrazumeva usmerenost radnje na ostvarenje nekog cilja, tj.
Ona je vršenje ciljne delatnosti.
 Socijalna teorija se odnosi na normativnu ocenu i vrednovanje odnosa ljudske
radnje prema spoljnom svetu i društvenoj vrednosti.
 Personalni pojam podrazumeva radnju koja se odnosi na ispoljavanje ličnosti.
 Funkcije radnje: radnja kao osnovni element, kao povezujući i razgraničavajući
u pojmu krivičnog dela.
 Socijalno-personalni pojam podrazumeva društveno relevantno ispoljavanje
ličnosti, koje se uglavnom svodi na ostvarivanje volje.
 Vrste radnje:
 VRSTE RADNJE
 IZVRŠENJE, SAUČESNIŠTVO
 ČINJENJE/NEČINJENJE
PRAVA I NEPRAVA KD NEČINJENJA
 DELATNOSNE/POSLEDIČNE
 ALTERNATIVNO/KUMULATIVNO
ODREĐENE
 FUNKCIJE RADNJE
1. Radnja kao osnovni je viši pojam (genus proximum)obuhvata
sve oblike ispoljavawa kažnjivog ponašanja (radnja činjenja,
nečinjenja, umišljajnu, nehatnu radnju, pokušanu i dovršenu.
Ostvarivawe volje se može ostvariti u svim oblicima počev od
jednog telesnog pokreta , pa do vrlo složenih događaja i
procesa.
2. Kao povezujući elemnt ona predstavlja noseći srtub,
substantiv,dok se ostali elemnti jesu atributi kao uslovi koje radnja
morada ispuni da bi bila krivično delo.
3. Kao ragraničavajući element koji već na nivou radnje mora da
razgraniči u odnosu na ono šta je krivičnopravno relevantno. (
radnje Kd u stadijumu gubitka svesti, hinoze, reflesknih,
automatizovanih radnji)
 VRSTE RADNJE
 Radnja činjenja (comisivni delikti) i radnja nečinjenja
– propuštanja (omisivni delikti)
 Radnja činjenja podrazumeva voljno aktivno
delovanje kojim učinilac krši zabranjujuću normu
čineći upravo ono što mu zakon zabranjuje pod
pretnjom kazne
 Radnja nečinjenja je pasivno držanje ( propuštanje9
učinioca kome zapovedna norma određeno činjenje. (
skretničar nije poerio skretnicu)
 Krivična dela NEČINJENJA
PRAVA KD (delicta omisisva) izvršavaju se
nepreduzimanjem radnje koju zakon propisuje.
Učinilac ne čini ono što je dužan da uradi i na taj
način povredjuje normu.( prava – formalna kd), pr.
Nepružawe pomoći
NEPRAVA KD nečinjenja (delicta comissiva per
omissionem) mogu nastati činjenjem i nečinjenjem
odnosno propuštanjem. ( ova kd dela nemaju svoje
vlastiti zakonsko biće, nego postoje sa delima koja
ima) 8nastaju prema garantnoj dužnosti, zakonskog
pravnog posla ili nekoj vrsti opasnih situacija ili
radnji))
 POSLEDICA
 Posledica je prozvedena promena ili stanje u spoljnem
svetu.
 FORMALNA (DELATNOSNA) – koja nemaju posledicu
kao element bića krivičnog dela, pa je ne treba utvrđivati
u konkretnom slučaju, već samom dovršenom radnjom
znači i dovršenje krivičnog dela. I MATERIJALNA
(POSLEDIČNA) KRIVIČNA DELA- koja zakonski opis
kd sadrži i određenu polsedicu koja swe u svakom
konkretnom slučaju mora utvrđivati.
 KRIVIČNA DELA POVREDE: oštećenja ili uništenja.
 I UGROŽAVANJA: apstraktna ili konkretna opasnost
 Primeri
 Nedozvoljeno postupanje sa eksplozivnim i
zapaljivim materijalom, čl. 286 KZ
Ko protivno propisima skladišti, drži, prevozi
ili preda na prevoz javnim saobraćajnim
sredstvom eksplozivni ili lako zapaljivi
materijal ili takav materijal sam prenosi
koristeći se javnim saobraćajnim sredstvom,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do
dve godine.
 UZROČNOST
 Teorija adekvatne uzročnosti- Uzrok je onaj uslov koji je
uopšte adekvatan da prema životnom isksutvu proizvede
posledicu (mala posekotina kod lica obolelog od
hemofilije može da izazove smrtonosno krvarenje)
 Teorija ekvivalencije – condicio sine qua non- Jednakosti
uslova gde su svi uzroci relevantni, tj. Oni bez kojih ne bi
nastupila polsedica (dva lica istrovremeno nezavisno jedan
od drugog pucaju na žtvru, a oba hica su smrtonosna)
 Teorija objektivnog uračunavanja : ima dve faze, prvo
teoriju ekvilalancije, pa se uzrok utvrdjuje na osnovu
normativne veze radnje i posledice.
 Hipotetički kauzalitet rešavamo kroz objektivnog
uračunavanja
 PREDVIĐENOST U ZAKONU
 ZAKONSKI OPIS KD = BIĆE + USLOVI
KAŽNJIVOSTI (OBJEKTIVNI USLOVI
INKRIMINACIJE + LIČNI OSNOVI
ISKLJUČENJA KŽNJIVOST)
 Obeležja bića kd: Objektivna (radnja, sredstvo
izvršenja, mesto, vreme, posledica, objekt, lično
svojstvo/status/odnos učinioca) i subjektivna
(umišljaj,nehat,namera, pobuda)
 Obeležja mogu biti i deskriptivna i normativna,
OSNOVNA I DOPUNSKA (KVALIFIKATORNE
I PRIVILEGUJUĆE OKOLNOSTI)
 VAŽNO!!!!

KVALIFIKATORNE I PRIVILEGUJUĆE OKOLNOSTI –

predstavljaju bitna obeležja bića krivičnog dela
(obuhvaćena zakonskim opisom)

NISU ISTO ŠTO I

OTEŽAVAJUĆE I OLAKŠAVAJUĆE OKOLNOSTI-su

one okolnosti, koje su van bića krivičnog dela i služe sudu,
kao jedan od osnovnih kriterijuma za odmeravanje kazne
 PROTIVPRAVNOST
 U MATERIJALNOM SMISLU :
DRUŠTVENA OPASNOST
 U FORMALNOM SMISLU:
PROTIVNOST BILO KOJOJ PRAVNOJ
NORMI
 ODNOS SA ODREĐENOŠĆU U ZAKONU:
(NE)POKLAPANJE
 USLOVI KAŽNJIVOSTI
• Objektivni uslovi inkriminacije su dodatni uslov kažnjivosti, čije
korišćenje samo izuzetno može biti opravdano i ne predstavlja
obeležje bića krivičnog dela.
• Lični osnovi iskljućenja kažnjivosti takođe ne spadaju u biće
krivičnog dela, ali su obuhvaćeni njegovim zakonskim opisom.
• Subjekt (učinilac) krivičnog dela jeste čovek tj. fizičko lice koje
preduzima radnju izvršenja (izvršilac) ili radnju saučesništva
(saučesnik).
• Objekt krivičnog dela može biti : zaštitni objekt i objekt radnje.
• Zaštitni objekt: opšti zaštitni objekt i grupni zaštitni objekt.
• Objekt radnje jeste fizički predmet na kome se ostvaruje radnja
krivičnog dela.
• Sva krivična dela imaju zaštitni objekt, dok objekt radnje imaju
samo ona, kod kojih je zakonom to izričito predviđeno
 OSNOVI ISKLJUČENJA
 DELO MALOG ZNAČAJA
 NUŽNA ODBRANA
 KRAJNJA NUŽDA
 SILA I PRETNJA
 POSEBNI OSNOVI: NAREĐENJE
PRETPOSTAVLJENOG (ČL. 430 KZ),
PRISTANAK POVREĐENOG...
 DELO MALOG ZNAČAJA
 PROPISANA NOVČANA KAZNA ILI
KAZNA ZATVORA DO TRI GODINA
 STEPEN KRIVICE UČINIOCA NIJE VISOK
 ODSUSTVO ILI NEZNATNOST ŠTETNIH
POSLEDICA
 SVRHA KRIVIČNIH SANKCIJA NE
ZAHTEVA IZRICANJE SANKCIJE U
KONKRETNOM SLUČAJU
 NUŽNA ODBRANA
 Nužna odbrana je ona odbrana koja je neophodno potrebna,
da učinilac od svog dobra ili dobra drugog otkloni
istovremeni protivpravni napad.
 USLOVI NAPADA: 1.PONAŠANJE ČOVEKA
2.UPERENO PROTIV NEKOG PRAVOM ZAŠTIĆENOG
DOBRA, 3.PROTIVPRAVAN, 4.ISTOVREMEN
5.STVARAN
 USLOVI ODBRANE: 1.KROZ RADNJU ODBRANE
OSTVARENO BIĆE NEKOG KRIVIČNOG DELA
2.UPRAVLJENA PREMA NEKOM NAPADAČEVOM
DOBRU 3.NEOPHODNO POTREBNA ZA ODBIJANJE
NAPADA.
 KRIVIČNOPRAVNA DEJSTVA

 NUŽNA ODBRANA – NEMA

PROTIVPRAVNOSTI – NEMA KD
 PREKORAČENJE GRANICA N.O. –
FAKULTATIVNI OSNOV ZA UBLAŽAVANJE
KAZNE
 PREKORAČENJE GRANICA USLED JAKE
PREPASTI ILI RAZDRAŽENOSTI IZAZVANE
NAPADOM – FAKULTATIVNI OSNOV ZA
OSLOBOĐENJE OD KAZNE
 KRAJNJA NUŽDA
 Krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac od svog
dobra ili dobra drugog otkloni istovremenu neskrivljenu opasnost, koja se
na drugi način nije mogla otkloniti, a da učinjeno zlo nije veće od zla koje
je pretilo.
 ELEMENTI KRAJNJE NUŽDE:OPASNOST: 1.da se njome ugrožava
bilo koje pravno zaštićeno dobro 2. da je neskrivljena 3.da je istovremena
4. da je stvarna
 OTKLANJANJE OPASNOSTI: 1. da se na drugi način nije mogla
otkloniti, osim vršenja radnje, kojom su ostvareni svi elementi bića
krivičnog dela 2. da učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo.
 ISKLJUČUJE PROTIVPRAVNOST
 PREKORAČENJE GRANICA K.N./ NEHATNO IZAZVANA
OPASNOST - FAKULTATIVNI OSNOVI ZA UBLAŽAVANJE KAZNE
 PREKORAČENJE GRANICA KRAJNJE NUŽDE POD OSOBITO
OLAKŠAVAJUĆIM OKOLNOSTIMA – FAKULATATIVNI OSNOV ZA
OSLOBOĐENJE OD KAZNE
 SILA I PRETNJA
 APSOLUTNA SILA (VIS ABSOLUTA):
ISKLJUČUJE POSTOJANJE KD
 KOMPULZIVNA SILA I PRETNJA: NE
ISKLJUČUJU NUŽNO POSTOJANJE
KRIVIČNOG DELA (OSIM U OKVIRIMA
KRAJNJE NUŽDE, NEURAČUNLJIVOSTI),
ALI JESU FAKULTATIVNI OSNOV ZA
UBLAŽAVANJE KAZNE