1. POJAM POLUPOSREDNE DEMOKRATUE | NARODNA INICHATIVA Neposredina demokratija je integralna primena ideje demokratije kao neposredne viadavine naroda. Ona ostoji kada se pripadnici jedne politicke zajednice okupljaju na javnom mestu | odlucuju o javnim oslovima. Najraniji oblic| pojavili su se u 5. 14. Veku pre nove ee (skupstine svih slobodnih gradjana u ) ede su svi gradjani BILI DRZAVA, I nije bilo posebrih drzavnih ofgaria. Ovakav postupak odluka, danas je po Zorz Birdou “istorijski kuriozitet”, jer je danas nemoguce sabrati sve gradjane u drzavi na Jednom mestu. Takva primena neposredne demokratije dotazi u obzir samo umalim lokalnim samoupravama. Tako danas u Svajcarskoj postoji nekoliko kantona koji imaju mali broj stanovnika, U njima je najvisi organ LANDSGEMEINDE, tj skup svih punoletnih gradjana kantona koji godisnje biraju funkcionere. Neposredna demokratija kao sistem je zamenjena PREDSTAVNICKOM DEMOKRATUOM. U njoj gradjani Neposredno biraju one koji ce u njihovo vreme odlucivati. Takav Oblik kritikovan je sa stanovista teorije ~arustvenog ugovora lnarodne suverenosti kao oblik otudjivanja suverenosti od autenticnog nosioca. Pod uticajem tih kritika, primenjeno je nekoliko nacina ne bi i se ublazio cisti predstavnicki sistem viasti, | najpoznatiji su : IMPERATIVNI MANDAT, OPOZIV, KRATKO TRAJANJE MANDATA itd. Ali vremenom su nastajali posebni oblici neposrednog ucesca gradjana u vrsenju viasti putem kojih je predstavnicka demokratija prerasla u POLUPOSREDNU. Poluposredna je kombinacija predstavnicke i ciste demokratije. U njoj postoje predstavnicki organi, Parliament! drugi, ali o najvaznijim javnim pitanjima, posebno u zakonodavstvu narod rezervise za sebe donosenje odluke bez ucesca predstavnika narods il Kombinadijis ovim. Razlog tome je najvise ZEUA naroda da setim ia neposredno bavi Postoji vise oblika neposrednog odlucivanja gradjana u okviru predstavnicke demokratije. To su: NARODNA INICUATIVA, REFERENDUM, NARODNI VETO | PLEBISCIT. Ali ako se oblici neposrednog ucesca Bodele na one u kojima narod prediaze donosenje odredjenih akata | na one u kojima donosi odredjene akte, onda se svi nabrojani oblici svode na narodnu inicijativu | referendum. Oba institute su ustanove neposrednog narodnog zakonodavstva. NARODNA INICUATIVA To je ovlascenje odredjenog dela birackog tela da pokrene postupak za promenu ustava ili za donosenje formalnog zakona. Pri tom donosilac th akata ima obavezu dap o prediogu biraca postupi, tj da pokrene Postupak za donosenje tih akata. Ona omogucuje biracima da dobiju zakon koji smatraju oportunim, cak | kada je parlament protiv toga. Ona prsijava parlament da odlucuje o zakonu koji oni predlazu, jer Parlament o njemu mora voditi pretres | na kraju glasati o njegovom usvajanju. Referendum | narod veto jamce narodu da nece biti potcinjen zakonima koje NE ZELI, Narodna inicijativa mu omogucuje da DOBUE zakonodavstvo kakvo zeli. Dok referendum znaci ucesce gradjana t usvajanju nekog akta; jativa je oblik ucesca u predlaganju donosenja nekog akta, pod uslovom da je ispunjen zahtev za potrebnim brojem potpisnika. Ali, NIU JEDNOM obliku gradjani ne ucestvuju u pretresu, jer je fizicki ‘nemoguce skupiti sve gradjane da vode pretres. Raspravu je moguce voditi jedino u parlamentu.Narodna inicijativa moze imati dva oblika: & Prosta ili neformulisana inicijativa—njeni podnosioci opstim izrazima oznacavaju cil smisao “Zakona koji zele, na osnovu kojih ce palamentarno telo saciniti integralni tekst predloga zakona. ‘Ovakva inicijativa, za razliku od peticje, obavezuje parlament da je uzme u razmatranie. FORMULISANA inicijativa koja je u stvari po clanovima redigovani predlog zakona, Takvu : inicijativu predvidja Ustav italje od 1974, Kad parlament izglasa zakon, on je konacno usvojen bez potrebe da ide na referendum. Ali, ako ga parlament odbaci ili zmeni, ustav moze predvideti da on ide na narodno glasanje. Ustav moze ici | dalje, pa predvideti da se inicijativa odmah stavlja na narodno glasanje, bez rasprave u parlamentu. Tada je rec ‘o gotovo savrsenoj demokratiji. Ovo su razlicti modaliteti narodne inicijative, kakvi postoje u Svajcarskoj. Narodna inicijativa postoji u kantonima | u donosenju obicnih zakona. U tim slucajevima se podnosi parlamentu. U Svajcarsko} federaciji narodna inicijativa postoji samo u ustavnoj materi, ali se nepostojanje narodne inicijative u oblasti saveznog zakonodavstva izigrava tako sto joj se daje oblik amandmana na ustav. 2. REFERENDUM _TO JE USTANOVA POMOCU KOJE BIRACKO TELO IZRAZAVA NEPOSREDNIM GLASANJEM SVOME GLEDISTE IL VOLIU O MERAMA KOJE JE NEKA VLAST VEC PREUZELA ILI NAMERAVA DA PREUZME. U starim konfederalnim svajcarskim | nemackim dietama predstavnici drzava donosili su odluke ad referendum, sto ce reci pod rezervom da je potrdjeno od nijihovih viada. Danas je znacenje prosireno pa se smatra da referendum postoji uvek kad se jedan akt podnosi na usvajanje narodu. Ukoliko je iznosenje zakona na referendum ustavna obaveza, zakoni postaju konacni tek kad ih usvoji biracko telo. Postojanje referendum opravdava se teorijom narodne suverenosti. Kako je parlament punomocnik birackog tela, on zakone ne moze usvajati konacno; vec pod ustovom da dobiju overu birackog tela. Tako gradjani dre kontrolu nad vrsenjem javnih postova. Referendum je prema tome, neposredno izjasnjavanje gradjana za dve ponudjene alternative, Primenom razlicitih merila, moguce je dobiti razlicite vrste referendum, Koje postoje u Savremer ustavnim sistemnima. Prema predmetu raziikuju se : USTAVOTVORNI, ZAKONODAVNI, ADMINISTRATIVNI, FINANSUSKI | REFERENDUM U OBLAST! MEDIUNARODNIH ODNOSA I MEDJUNARODNOG PRAVA, Prema vremenu Tazlkiju se PRETHODNI REFERENDUM (kad prethodi aktu | odredjuje nacela tog akta) | NAKNADNI REFERENDUM (kad sledi poste akta dreave, ali kad bez njega nema tog akta). Sa stanovista dejstva, raalikuju se KONSTITUTIVNI kad Ima Za cij da potvrdi dejstvo | valjanost akta) | ABROGATIVNI ( kad tezi z da ukine ait). U odnosu na pravnl osnoy, razlikuju se OBAVEZNI (kad je predvidjen ustavorn) I __FAKULTATIVML (kad ga zahteva deo birackog tela, odr broj autonomnih jedinica, sef dreave..) . sa gledista *~Gbavermesti odluke donesene na referendum, razlikuju se OBAVEZUJUC! | SAVETODAVNI Savetodavni postoji kad se akt koji je predmet referendum ne usvaja putem njega, vec se glasanjem na referendumizrazava samo misljenje. Kada donosi neki zakon, parlamentu je korisno da znaju misljenje gradjana. Parlament znaci, moze | suprotno od gradjana odluciti o nekom aktu. Posebnu vrstu predstavija ARBITRAZNI REFERENDUM koji postoji kad posebni drzavni organ, po pravilu sef drzave, iznosi na arbitrazu spor koji je nastao lemedju njega [ parlamenta, ji domava parlame Akt koji je usvojen na referendum ima istu pravnu snagu kao akt usvojen u predstavnickom telu, U 7zemijama u kojim nema smetnji za odrzavanje referendum, retki su slucajevi njegovog Koriscenja. Da bi referendum uspeo, potrebno je da budu ispunjeni odredjeni uslovi, medju kojima su dva najvaznija: prvi, da biraci mogu slobodno da se izraze | drugi, da biraci budu dovoljno kvalifikovani. Prvi uslov znadi da je referendum uspesan samo ako su odstranjeni svi prtisci na birace. To znaci da "kampanja referendum mora biti slobodna, Slobodan izbor je takodje ugrozen kad fe ref. glasanje propraceno pretnjom da ce predlagac referendum u slucaju dane dobije podrsku, dati ostavku. U Francuskoj neuspeh referendum iz 1969 je razlog podosenja generala De Golan a polozaj predsednika | njegovo poviacenje iz javnog zivota. Drugl uslov uspeha vezan je za kompetentnost biraca, njihovu sposobnost da donose referendurnke odiuke. Nepostojanje takve sposobnosti S. Jovanovic naziva “MORALNOM SMETNJOM"”, Poseban ustov uspesnosti referendum je nacin postavijanja referendumskog pitanja, koje ne sme biti dvosmisleno, niti tako da se u jednom pitanju nalaze dva _ pitanja. Ono mora biti jednostavno — republika ili monarhija, za ili protiv zenskog prava glasa Is. Mora biti pitanje pogodno postavijeno da moze da se odgovori sa DA ILI NE. 3, NARODNI VETO | PLEBISCIT NARODNI VETO je podvrsta zak. Referenduma putem kojim biraci UKIDAJU vazenje postojeceg zakona. To je najblazi oblik ucesca biraca u zakonodavstvu, Zakon je, akt | delo parlamenta, ali se moze Primenjivati samo ako posle proteka odredjenog roka odredjeni broj biraca nije zatrazio da bude iznesen nna narodno glasanje, na kojem se narod moze suprosta jim vetom, a to znaci kasirati taj zakon, ponistiti ga. U slucaju da do glasanja dodje, | zakon bude odbacen, smatrace se da nikada nije ni donesen. To znaci da veto naroda ima povratno dejstvo, jer se smatra da zakon koji je njime pogodjen nije ni postojao. Pravno posmatrano, narodni veto je raskidni uslov kojem je podvrgnut odnosni zakon, koji svoju egzistenciju zasniva na tome sto je izglasan u zakonodavnom telu. Uloga veta je da kasira zakon ostoji zasto je potrebna vecina ne samo glasalih nego | upisanih biraca. Apstinenti, svojim neizlaskom nna glasanje, stavijaju do znannja da prihvataju taj zakon. Ima autora koji smatraju da je veto vrsta fakultativnog naknadnog zakonodavnog referendum. Medjutim, ucesce biraca u naknadnom referendum daleko je naglasenije nego u narodnom vetu | ima... drugacije pravno znacenje:'U'slicaju narodnog veta zakon je donesen, on je iskijucivodelo parlamenta. ~ ~ Parlament je taj koji samostalno, glasanjer, dodeljuje tekstu kojl je usvojio kvalitet | snagu zakena. Biraci kasnije mogu jedino da ga kasiraju, Putern veta biraci ne vrse nikakvu kreativnu vlast nego Jednostavno (po Monteskjeu), viast SPI slucaju naknadnog referenduma (ratifikacja), suprotno, tekst koji je usvojen u parlamentu, jos nije postao zakon, vec je on | dalje predlog koji jeprosao prvu etapu na putu da postane zakon ~ usvojen je u parlamentu. Njemu je neophodno da prodje | drugu etapu —usvajanje od strane biraca. Zakon ce nastati samo ako biraci budu dali svoj pristanak. Na referendum, za rezliku od veta, gradjani ucestvuju aktivno u stvaranju zakona—oni su KOZAKONODAVAC. PLEBISCIT lemedju referendum | plebiscite postojitanka razlika | u teorij se ona razlicito nijansira. Referendum se odnosi na tekst koji se moze ticati predloga novog ustava ili predloga za promenu vazeceg teksta ustava {ustavotvorni referendum) ina tekst obicnog zakona [zakonodavni referendum), dok je plebiscit. ‘narodno glasanje Kojim se izrazava poverenie ili nepoverenje prema jednom coveku u cijim je rukama_ ~_drzavna viast, tako sto se odobravaju njegovi aktiiliim se tzrazava protivijenje. Referendum se odredjuje kao pravo birackog tela da se izrazi o nekoj normativno] mer, prema cemu se razlikuje od plebiscit, puter kojeg se biracko telo izjasnjava Io pitanjima kao sto su oblik vladavine, prisjedinjenje teritorije, poverenje lideru t sl. Slicnom | Paolo Biskareti di Rufija kada kaze da se plebiscite ne odnosi kao referendum na normativn i upraval akt, nego na cinjenicu ilina dogadjaj koji su u vezi sa strukturom drzave ili sa statusom | oblikom drzave. Naljednostavnija razlika je ona prema kojo} referendum postoji kada se glasa "za” ii “protiv” jednog resenja, dok plebiscite postoji kada se glasa “za ili"protiv” jednog coveka. Zajednicht imentlac ovit nijansiranja je da se plebiscit tice vise politickog Thora, politicke opcije | uopste politickog odlucivanja nego odlucivanja o jednom normativnom aku, t] tekstu. pak se istice da je razlika izmedje referenduma | plebiscite delo pravnika, posto je plebiscite u sustini referendum, posto su biract u oba slucaja pozvani da se izjasne o jednom tekstu. U francusko istorii, po Klodu Leklerku, svakt referendum je bio manje ili vise plebiscit jer se manje radilo o odobravanju teksta, a vise 0 odobravanju coveka koji ga je predlozio | od naroda trazio jasno | puno poverenie. Tipican primer je referendum iz 1969 kada je De Gol prediozio zakon o konstituisanju regiona | reformu senata, pa kad je vecina gradjana bila za “ne”, on se povukao iz javnog zivota. Jer, iza referendum se ne vidi covek koji je zainteresovan za njegov uspeh, dok se iza plebiscite to jasno ! konkretno vidi Nepoverenje koje demokratski poretci imaju prema plebiscitu opravdava se njegovorn cestom upotrebom u autokratskim rezimima, u kojima se putem plebiscita izrazavalo poverenie coveku koji je drzavni veh zaposeo nasilnim puter. On zeli da promeni oblik viasti, pa plebiscit i pribavijanja legitimnosti novoj viasti | kad je poredak stvarno demokratski, autoritarne licnosti sklone su plebiscitu radi potvrde svog autoriteta. 4, _NARODNA INICUATIVA I REFERENDUM U REPUBLIC! SRBUI Narodna i razavanja suverenosti gradjana. Ustav iz 2006. Zadrzao je resenje iz prethodnog ustava iz 1990 — “ Suverenost potice od gradjana koji je vrse referendumom, narodnom inicijativom | preko slobodno izabranih predstavnika”. Navedene ustayne garancije su u Ustavu iz 2006 dodatno | konkretizovane. On poznaje narodnu inicijativu za donosenje zakona | narodnu I referendum su obl 4inicijativu za promenu Ustava. Gradjani su pored poslanika, Viade, Skupstine autonomne pokrajine, Zastitnika gradjana | Narodne banke, ovlasceni predlagaci zakona. Putem narodne inicijative “najmanje 30000 biraca” ima “pravo predlaganja zakona, drugih propisa | opstih akata”. Ustavotvorac je poostrio uslove za narodnu inicijativu u odnost na prethodna ustavna resenja kada je za narodnu inicijativu bilo dovoljno 15000 biraca | time otezao koriscenje ovog institute neposredne demokratije koji je linace retko koriscen. Poslednja inicijativa odnosila se na ukidanje pdv-a za sve artikle za bebe. Ustavotvorac je zadrza0, ali | poostrio mogucnost narodne inicijative za promenu ustava. Sada podnosenje predloga za romenu ustava moze pokrenuti 150.000 umesto 100.000 biraca, koliko je trazeno 1990. Ustavom iz 2006 preciznije je odredjeno praktikovanje referenduma. Ustavotvorac je odredio krug pitanja koja ne mogu biti predmet referenduma. Obaveze koje proizilaze iz medjunarodnih ugovora, zakoni koji se odnose na Ijudska | manjinska prava | slobode, poreski | drugi finansljski zakoni, budzet | zavrsni racun, uvodjenje vanrednog stanja ! amnestija, kao | pitanja koja se ticu izbornih nadleznosti Narodne skupstine ~ ne mogu se iznositi na referendum. Obavezan referendum je u Ustavu iz 2006 takodje detaljno preciziran. Skupstina je duzna da raspise referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti u 5 slucaj ‘Ako to zahteva vecina ukupnog broja narodnih postanika ili najmanje 100.000 biraca Odnos! se na promenu ustava. Ako se ta promena odnosi na nacela ustava, ludska ili manjinska prava, uredjenje viasti—odluka da lice se promeniti resenje u ovim oblastima Ustava vazeca je ‘ko ju je podrzala “vecina izaslih biraca” Referendumom se mora odlucivati | 0 promeni granica Republike Srbije Predlog za osnivanje novih, ukidanje odnosno spajanje postojecih ap Osnivanje, ukidanje | promena teritorijalne jedinice lokalne samouprave Fakultativni referendum NS moze raspisati o svakom pitanju iz njene nadleznosti, osim navedenih lzuzetaka, Ustavotvorac je predvideo da se koriscenje narodne inicijative | referenduma uredi posebnim zakonom. Zakon iz te oblasti mora se doneti vecinom glasova svih poslanika, sto je uslov koji se trazi za uzak krug vaznih pitanja. Autonomne pokrajine | lokalne samiouprave ~ opstine | gradovi, po Ustavu imaju mogucnost koriscenja referenduma I narodne inicijative kao oblika neposredne demokratije u pitanjima iz njihove nadleznosti Generaino posmatrano, ustavotvorac je precizirao koriscenje neposredne demokratije na nacin kc komparativno ostaje u standardima koji se odnose na koriscenje narodne inicijative | réferenduma. 5... POJAM |ZNACAJ IZBORNOG SISTEMA. : Odabir izbornog sistema za svaku demokratiju spada u red najvaznijih odluka. Bez obzira da Ii je izbor modela po kome ce se birati clanovi predstavnickih tela slucajan, nametnut, posledica raznih okolnosti ili protazni trend —on ima snazne efekte na politicki zivot. Istoriski posmatrano, izborni sistem, jednomuspostavijeni, traju dosta dugo, posto se interesi, ponasanja | aktivnosti politickih aktera ustaljuju da bi iskoristili podsticaje koje odredjeni sistemi prezentuju. Cesci su primeri das u izbornt sister! namerno odabrani iz dva razloga,Prvo, zato sto politicki akteri nemaju dovoljno informacija | znanja o konsekvencijama pojedinih tipova izbornog sistema pa posezu za kopiranjem citavog institucionalnog mehanizma nekog izbornog modela koji je uzor. Drugo, zato sto su politicki akteri “dobro informisani” | svoje znanje koriste 2a promociju onog izbornog sisteina koji ce tuvecati njihove sanse u izbornoj utakmici. Teznja da se kroz izborni sistem ostvari politicka prednost tvek je dominantan faktor u izboru sistema. | pored iskustva od dva veka | bezbroj varijacja, broj varijanti izbornog sistema je relativno ogranicen. Teoreticari | prakticari | dalje tragaju za “savremenim” | “najboljim”. Teoreticari teze da definisu modele pravila I zakonitosti u odabiru izbornih obrazaca, dok drugi tragaju za tehnikama primene koji ce im omoguciti da osvoje vlast. Pojam izbornog sistema ima UZE I SIRE ZNACENJE, Prema wzem, izborni sistem je nacin na koji gradjani izrazavaju svoje opredeljenje za pojedine stranke [candidate | postupak kojim se tiglasovi pretvaraju u ‘esta u parlamentu. Prema sirem, rasprostranjenom u zemijama sa kratkom izbornom tradicjom, izborni sistem obuhvata sve sto se tice izbornog procesa — od lzbornog prava do organtzacije labora, Uzi ojam je operativniji za proucavanje politickih posledica koje izb. Sistem proizvode. Siri pojam je Korisniji za upoznavanje svih faktora koji deluju u izbornom sistemu | procesu I za to sta sve stoji na raspolaganju politickim inzenjerima kada prave politicki sistern. Kako se uredjuje aktivno | pasivno biracko pravo ! evidencija biraca, izborni organi, kandidati, izborne jedinice, kampanje, finansiranje, zastita birackog prava ~sve su to elementi svakog izbornog sistema. tzborni sistem je u sustini, skup principa | procedura kojima se individualni glasovi biraca prevode u poslanicka mesta. Rec je o krucijalnom veoma slozenom podsistemu pol. Sistema Kojim se biraju nosioci funkeija u politickoj viast!| na odredjeni nacin resavaju sukobi izmedju politickih aktera u jednom drustvu, Legitimnost Izbornog sistema | izbora pociva na jasnom pravnom regulisanju | pravnom garantovanju objektivnosti | nepristrasnosti izbornih institucija | procedure. Kao | u svim politickim institucijama, pristrasnost u konstruisanju izbornog sistema cesto se prikriva kako bi se omogucila supermatija jedne politicke stranke. Normativna regulative uglavnom je utvrdjena ustavom. Monteskje je izborne zakone nazivao OSNOVNIM ZAKONIMA DEMOKRATUE. Poznavanje izbornih elemenata, mehanizama, izborne tehnike | procedure jos je vaznije ako se zna das u oni kroz istoriju korisceni kao osnovna legitimacija | demokratskih | pseudoderokratskih poredaka. Dakle, tacno je da u predstavnickim sistemima “nema vaznijih ustavnih zakona kao sto su oni Koji garantuju ispravnost izbora” ali daleko je od istine da je samo postojanje tih zakona uslov demokratskih izbora. Nema istinski demokratske drzave bez izborne demokratije. Postojanje regutarnih pravila procedura u {zborima najvaznij je indicator izbornog sistema | funkcija koje mu se daju. Odsustvo jasnih precianih | kodifikovanih normi izbornog prava su proctor za pristrasnost, arbitrarnost | proizvoljnast. U takvom ambijentu rezultatiizbora ne moraju uvek biti volja gradjana. Izborno pravo je sistem pravnih pravila kojima se utvrdjuju svi elementi izbornog sistema j sistema u sirem smislu. On je siri pojam od izbornog sistema | birackog prava. Izborni sistem danas se 6utvrdjuje ustavom, zakonima | nizom drugih podzakonskih akata. Ustavom se uglavnom utvrdjuju demokratski principi koji garantuju slobodne, neposredne, tajne | opste izbore, odnosno kroz korpus garancija o judskim | gradjanskim pravima. Broj poslanika, karakter mandata, postupak opoziva | slicni institute takodje su cesto deo ustava. Redje su situacije de je tip izbornog sistema odredjen ustavom. Izborni zakoni uredjuju najveci deo izbornog sistema — evidenciju biraca, proces kandidovanja, izborne Jedinice, glasanje, utvrdjivanje rezultata lraspodelu mandata. Poseban korpus normativnih akata predstavijaju razlicita uputstva, pravila, zakjucci, rokovi, obrasc, tehnike —sve ono sto je nesmetano odvijanje izbornog procesa. Savremene parlamentarne zakonodavne drzave pocivaju na viadavini vecine ~ na osnovu volje gradjana, izrazene kroz rezultat izbora, stranke koje osvoje vecinu imaju monopol na legalno obavijanje viasti. lzborni zakoni su demokratski samo ako svakome daju jednake sanse da budu vecina, da budu viast. Upravo zato danas svaka demokratska vlast nastoji da izborni sistem bude rezultat sto sireg stranackog konsenzusa I da se na takav nacin uspostave trajnije matrice izbora predstavnika. Uspostavijanje izbornih pravila sa demokratskim autoritetom danas je osnov konsolidacije | stabilizacije demokratskih Institucija u tranzicionim drustvima. Njihovo donosenje | promene moraju biti osigurani | zasticeni dodatnim procedurama, 6. ELEMENT! IZBORNOG SISTEMA Izborni sistemi su slozeni mehanizmi koji se sastoje iz niza tehnickih elemenata od kojih svaki na svoj utice na karakter izbornog sistema. Paznja se u analizi, najcesce koncentrise na izborne jedinice, kandidovanje | transponovanje glasova u mandate. Medjutim, postoje | drugi bitni : BIRACKO PRAVO, <—EvDENCHA RAZR ZBORHIATELE, EDORNE FAMFARIE, AMANSIRANE ZBORA, PRESTANA MANDATA. Navedeni elementi, njihova povezanost | uslovijenost daju izborima “sistemski” karakter, te je zato opravdano govoriti o izbornom sistemu. Broj elemenata kojima se konstituise izborni sistem je ogranicen. Ali broj kombinacija moze biti veliki, 0 “cemu svedoci veliki broj varijacija odredjenih tipova izbornih sistema. Da bi odredjeni sistem bio demokratski I prihvacen, nije nuzno da poseduje samo sve elemente, nego I da ont budu konstruisani na nacin koji politicki akteri u izbornoj utakmici smatreju za postenu izbornu utakmicu. tzb ori su vise od pukog glasanja, mada to svi izborni akteri ne vide ili svesno pojednostavijuju. Formalnom popunjavaniu listica | raspodeli mandata prethode mnoge aktivnosti, 2 rezultat izbora proizvodi niz posledica po zajednicu I svakog pojedinca. Izborni proces! mogu posluziti kao sredstvo 2a oo OCuVan|e il sticanje trajnije pozicije moci u drustvenoj strukturi radi ostvarivanja politickih | socijalnih interesa | ciljeva izbornih aktera u postizbornom period, ali! za temeljne promene, reforme drustvene structure, sto je osnovno obelezje izbora drustva u tranzici Upravo zato je opravdano govoriti o izbornom upravijanju — nizu aktivnosti koje krelraju | cuyaju siroki okvir u kome se odvija glasanje | izborno takmicenje. Izborno upravijanje obuhvata tri nivoal G 7 X re Gpravijenje pravila(2))rimenu pravita@)jesavanie sporova o pravilima. Pravijenje pravila obuhvata stvaranje procedura izborne utakmice; primena pravila odnosi se na implementacij izbornth pravita radi organizovanja izborne utakmice, zbornog procesa; presudjvanje 0 pravilima podrazumeva resavanje sporova koji nastaju u izbornoj utakri 72} GENEZA IZBORNOG SISTEMA REPUBLIKE SRBUE] “ey Donosenjem Ustava Republike Srbije 1990, Napusten je princip delegiranja kao osnov za konstituisanje predstavniclah tela | izvrsena rekonstitucionalizacija neposrednih, opstih, tajnih izbora, odnosno osnovnih lludskih prava | sloboda, ukljucivst | politicki pluralizam, visestranacje. Od tada u gotovo dve decenijeizborno pravo Srbije pretrpelo je mnogo promena Ina tip sistema I na niz elemenata. Komparativno gledano, genera izbornog sistema Srbije od 1980 do danas ne razlikuje se od geneze ovog institute u postkomunistickim drzavama. Nju odlikuje dinamicnost, ceste promene izbornih pravila, osporavanj ibornih rezultata, duboki stranacki rascepi itd. Na prvim, konstitutivnim, izborima za Narodnu skupstinu Republike Srbije primenjen je dvokruzni vvecinski eborni sistem, Ustavorn | zakonom garantovano je opste I jednako biracko pravo koje se vrsilo ~~ neposredno na tajnim izborima, kandidate su mogliisticati | gradjani | stranke, samostalno | u koaliciji — Uz uslov da je svaka kandidatura u izbornoj jedinici morala biti podrzana sa najmanje sto potpisa gradjana sa birackim pravom., Glasanje za takve candidate obavijeno je u jednomandatnim izbornim Jedinicama. S obzirom da je u Narodnoj skupstini bilo 250 postanickih mesta, toliko je formirano | izbornih jedinica, Glasalo se za kandidata direktno zeokruzivanjem rednog broja ispred imena. Mandat Je pripadao onom kandidatu koji je osvojio apsolutnu vecinu od broja izaslih biraca u izbornoj jedinici, pod uslovor da je na biralista izaslo vise od 50% biraca. U slucaju da ti uslovi Je drugi krug izbora. U njemu su ucestvovala samo dva kandidata koja su u prethodnom krugu dobila najvise glasova, Organizaciju, kontrolu I sprovodjenje izbora vrsili su Republicka izborna komisija, izborne komisije izbornih jedinica | biracki odbori. Ovi izborni organi formirani sup o strucnom | politickom kriterijumu, Stalni deo organa su cinili profesionalni pravnici, a svi podnosioc’ lista imali su pravo daw lzborne organe na svim nivoima posalju svoje predstavnike koji su ravnopravno ucestvovali u radu. Ovakav odabir izbornog sistema na prvim visestranackim izborima bio je logicna posledica visedecenijskog praktikovanja delegatskog sistema koji je visestepenim posrednim mehanizmima doprineo potpunom otudjivanju predstavnika od biraca, depersonalizaciji predstavnika | potpunom negiranju osnovnih izbornih principa. Uspostavijanje politickog sistema na principima politickog, pluralizma | konstituisanje politickih instituclja na principima podele viasti zahtevali su izborni sistem koji bio razumijiv | prihvatljiv za gradjane. Posle nekoliko decenija praktikovanja izbora kao politickih ritual, bez sustinskih elemenata stvarnog nadmetanja, vecinski izborni sistem bio je logicno resenje, jer su gradjani, glasajuci iepidsrédno | tajno za kandidate razlic skupstine, riego I direktno birali viadu. partja, direktno uticali ne samo na sastav"~ ‘Vecinski izborni sistem obelezio je prvu liniju rascepa na politickoj sceni Srbije. SPS je jedini bio za vecinski sistem. Sve ostale stranke su bile protiv, | predlagale su proporcionalni izborni sistem. Izuzetak je bila Nova demokratija koja je predlagala mesavinu ova dva. Sps je, nasledjujuciinfrastrukturu,organizaciju, deo clanstva | finansije do tada jedine stranke Saveza komunista ! Socijalistickog saveza radnog naroda imala je nemerljivu prednost nad opozicionim strankama koje su bile u fazi osnivanja. ‘Ako se tome doda | podrska koju je imao Slobodan Milosevic, jasno je bilo d ace SPS imati veliku prednost na prvim izborima. opozicione stranke su znale da je vecinski sistem poguban za njihov rejting | zato su zelele proporcionalni sistem koji bi prikrio hronicni nedostatak uglednih pojedinaca koji biti poslanicki kandidati, umanjio disperziju clanova | simpatizera | doprineo boliem rejtingu. Vecinski sistem proizveo je ocekivane posledice. On je dokazao superiornost SPS nad ostalim strankama. Osvojlli su 46% glasova, | semim tim oko 80% poslanickih mesta. Vecinski sistem je proizveo homogenu parlamentarnu vecinu | jednostranacku viadu. All| pored ogromne vecine, te viade nisu bile stabilne. Za ve godine, promenjena su tri premijera | Viada je tri puta rekonstruisana. To su bile posledice opstih politickih prilika koje su snazno bile determinisane procesima nasilne dezintegracije druge Jugoslavije | pocinjanjem gradjanskog rata. lzbori za VECE GRADJANA SAVEZNE SKUPSTINE SRI nagovestavali su moguci kompromis viasti | opozicije oko tipa ebornog sistema. SOcTaIIst Su za pomenuto vece prediozili mesoviti izborni sistem. Polovina ~ poslanika birana je vecinskim Jednokruznim izbornim sistemorn,a druga vecina po proporcionalnom zbornom sistemu u kore je republika predstavjala jednu izbornu jedinicu, izborni prag odredjen na 5% vazecih glasova. Ipak, vecina bitnih opozicionih stranaka bojkotovala je ove izbore odrzane maja 1992. kriza politickih institucija, stalni protesti opozicije, komplikovanje pozicije SRI uvodjenje sankcija, doprineli su sazivanju Okruglog stola viast| opozicje, sa ciljem da se postigne konsenzus o izbornom sistemu a predstojece parlamentarne | predsednicke izbore. lako je opovicija zahtevala da Okrugli sto prakticno usvoji sve izborne zakone koje bi eventualno NS samo verifikovala, taj zahtev nije prihvacen jer to znacilo suspendovanje legitimnih drzavnih organa, ali je postignut dogovor da se sve odluke Okruglog stola donose konsenzusom, a SPS je preuzela obavezu da tako usvojene odluke budu potvrdjerie u skupstini. Opozicija je prvo insistiraia na jednoj izbornoj jedinici, zatim predlagala da Srbij bude podeljena na cetir, sest | najvise & izbornih jedinica. Sps je htela da broj bude duplo veci. Spor je presekao tadasnji predsednik Viade Milan Panic odredjivanjem devet izbornih jedinica., 5%-nim izbornim pragom I D’ontovom formulom za raspodelu mandata. lako opozicija nije potpisala zavrsni document Okrugiog stola, izborni zakon je izglasan u skupstini | po njemu su se odrzali prvi vanredni izbori 1992. Po istovetnim pravilima odrzani su | vanredniizbori 1993, 1996 od Crne gore koja je dotad bila jedna Izborna jedinica, napravijeno je 7. Posle 5. Oktobra 2000, na predlog SRS od Srbije je napraljena jedna izborna jedinica, To se pokazalo kao lose, aline na prvim izborima 2001 te posledice ostale su skrivene 2bog objedinjenog koalicionog nastupa 24 stranke. Vec na sledecim izborima za narodne poslanike 2003 raspadom DOS-a, pokazao se poguban efekat | dejstvo jedne izborne jedinice. U skupstini prvi put posle 11990 nije bilo malih stranaka. Istovremeno je porastao broj rasutih, propalih glasova, Tada je snaznije dejstvo imala ta jedna izborna jedinica, a manje izborni prag od 5%, ‘Skraceni prikaz geneze izbornog prava pokazuje u stvari da u izbornom sistemu Srbije nije bilo ozbilinij Teformi_u protekiih 17 godina. Ako se izuzme temeljna promena izbornog sistema — napustanje ‘vecinskog | uvodjenje proporcionalnog 1992 sve promene izbornih instituta bile su skoncentrisane na velicinu izborne jedinice, koja kao vazan element izbornog sistema ima snzno manipulativno dejstvo na Sy, ONG ON? f Girezultate izbora_ Generalno posmatrano, od promena 1992 intervencije u_ elementima izbornog sistema ostale su neznatne. Danas su donekie promenjen pozicijekljuenih politickih aktera koji presudno uticu na izborni sistem — politickih stranaka. U duzem periodu zagovara se potreba temeljne reforme izbornog sistema koja bi bila uuradjena postepeno uz maksimalno angazovanje javnosti u periodu koji ne bi neposredno prethodio. izbornom ciklusu itd. Tako se danas predsednici DS Boris Tadic i Vesna Pesic zalazu za ponovno uuvodjenje vecinskog izbornog sistema. S druge strane SPS bi danas tesko prihvatio taj sistem, iako je pocetkom 90ih bio njegov glavni zagovarac. Iza stavova politickih stranaka kojima oni pojedini izborni sistem oznacavaju epitetima kao “najbolj” i “‘najfunkcionalnij” stoje u stvari njihove procene da bi it izborni model koji predlazu doneo prednost u odnosu na ostale politicke rivale, sto je u principu legitimno zalaganje. \Vazeci izborni sistem Srbije u normativnom smislu uredjen je razudjenim sistemom normi koje su sadrzane u Ustavu, Zakonu 0 izboru narodnih poslanika, Zakonu o izboru Predsednika Republike, Zakonu © lokalnim izborima, Zakonu o politickim strankama i nizom uputstava RIK-a. Predsednik Srbije bira se neposredno dvokruznim izbornim sistemom. Odbornici u jedinicama lokalne ‘samouprave biraju se po proporcionalnom izbornom sistemu, sa jednom izbornom jedinicom i izbornim pragom od 5%. Procedura za izbor Predsednika je uglista kao i za narodne postanike, leborne radnje i postupci zapocinju danom raspisivania izbore. lzbore za postanike raspisuje, po Ustavu iz 2006, Predsednik Republike. Aktom o raspisivanju izbora odredjuje se dan odredjen za glasanje i dan od kog pocinju teci rokovi za vrsenje izbornih radnii. Od dana raspisivanja do dana odrzavanja iabora ne ‘moze proc manje od 45 ni vise od 90 dana. Izbori za poslanike odrzavaju se najkasnije 30 dana pre isteka ‘mandata poslanika kojima istice mandat, a koji prema Ustavu traje 4 godine. 8, IZBORNO PRAVO | EVIDENCUA BIRACA, lzborna pravo Srbije obuhvata pravo gradjana da biraju i da budu birani, kandiduju i da budu kandidovani, da odlucuju o predlozenim kandidatima i izbornim listama, javno postavijaju pitanja kandidatima i budu pravovremeno, potpuno, istinito i objektivno obavesteni o programima i aktivnostima podnositaca izbornih lista. Aktivno biracko pravo ima svaki gradjanin sa prebivalistem u Republici Srbij, koji je istovreneno drzavijanin, navrsio je 18 godina i poslovno je sposoban. Evidencija biraca se vrsi preko birackih spiskova koje vode nadlezni organi u lokalnim samoupravama. U Srbiji prema izbornom zakonu kompjuterski se vodi opsti biracki spisak po opstinama kao deo jedinstveno povezanog sistema. Biracki spisak ima svojstvo javne isprave.i vodi se po sluzbenoj duznosti. (On se azurira svake kalendarske godine najkasnije do 31. Marta. Birac moze biti upisan samo na jednom ‘mestu u biracki spisak. Upis se vrsi prema prebivalistu sa izuzetkom raseljenih lica i izbeglica koji se u biracki spisak upisuju u mestu u kome su prijavijeni sa tim statusom. Prema poslednjem prebivalistu se Upisuju i oni koji su privremeno u inostranstvu, na odsluzenju vojnog roka, ili vojne vezbe. 10Formiranje spiskova se vrsi na osnovu podataka iz maticnih knjiga, drugih sluzbenih evidencija, pre svega ‘MUP-2, javnih isprava i neposrednog proveravanja. On se vodi po sveskama za svako naseljeno mesto | zaselak, naselje, prostor za svojerucni potpis biraca i prostor za primedbu. Spisak se vodi u obliku kartoteke ili u elektronskom obliku, lzmene i dopune u birackom spisku vrsi nadlezni organ na osnovu resenja. Resenjem nadleznog organa u opstini Kofi vodi spiska, iz spiska se bru lica koja su umrla, promenila prebivalista i ne stanuju na teritoriji izborne jedinice. Narednog dana od dana raspisivanja izbora, organ nadlezan za vodjenje birackog spiska obavestava gradjane da mogu izvrsiti wv u biracki spisak i traziti upis, brisanje, izmenu, dopunu. Uz zahtev, gradjani prilazu i dokazem, a nadlezni organ njihov zahtev resava u roku od 48 sati od prijema zahteva. U slucaju da je gradjanin odbijen, on ima pravo tuzbe nadleznom sudu. Najkasnije 15 dana pre odrzavanja izbora, nadlezni organ u opstini zakljucice biracki spisak. Resenjem o zakijucivanju utvrdjuje se ukupan broj biraca upisanih u biracki spisak, datum zakljucenja, potpis ovlascenog lica | pecat. Resenje se dostaviia Rik-u.u roku od 24h, @ ona ukupan broj biraca objavljuje u Sluzbenom glasniku, Posle zakljucivanja birackog spiska, bilo kakve intervencije mogu se vrsiti samo na osnovu odluke nadleznog opstinskog. suda. ‘Ministarstvo nadlezno za postove uprave ovlasceno je da vrsi nadzor o sprovodijenju odredaba Zakona 0 izboru narodnih poslanika kojima se uredjuje vodjenje birackih spiskova. izbornim zakonom utvrdjena je obaveza ministarstva da bar jednom, najkasnije 20 dana pre odrzavanjé izbora ,izvrsi kontrolu rada organa po opstinama i nalozi eventualno otklanjanje uocenih nepravilnosti u vodjenju birackog spiska. ! pored zakonske obaveze, centralni jedinstveni biracki spisak u elektronskoj formi izradjen je tek pred izbore 2012. Godine. Njime je po prvi put omoguceno biracima da glasaju po mestu boravista a ne prebivalista, za sta je dovoljno da se 15 dana pre odrzavanja izbora prijave za glasanje u opstinskoj upravi mesta boravista. Ipak, prigovori na evidenciju biraca konstantni su u svim izbornim ciklusima. 9. ZBORNI ORGANI Organi za sprovodjenje izbora prema nasem izbornom pravu samostalni su i nezavisni u radu, a rade na ‘osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad oni su odgovorni organu koji ih je imenovao, Samostalna pozicija izbornih organa ne znaci odsustvo saradnje sa drugim organima. Svi rzavni i drugi organi i organizacije duzni su da pruzaju pomoc organima za sprovodjenje izbora i da im dostavijaju podatke neophodne za njihov rad. Izborni proces predstavija najkomplikovanijii najuredjeniji tip politickog procesa koji zahteva maksimalno angazovanje celokupne administracije od drzavne uprave do lokalne samouprave kako bi se proces biranja obavio po zakonskim kriterijumima, Organi za sprovodjenje izbora rade u stalnom i prosirenom sastavu, a odluke donose vecinom glasova. Zakonotti je zabraijeno da politicka stranka, stranacka koalicija ill bilo koja druga politicka organizacli ‘mogu imati vise od polovine clanova u stalnom sastavu ovog organa. Procesom izbora narodnih postanika upravljaju dve vrste izbornih organa ~ REPUBLICKA IZBORNA KOMISUA | BIRACKI ODBORI. Clanovi izamenici organa za sprovodjenje izbora ne mogu biti lica koja su ‘medjusobni srodnici po prvoj liniji bez obzira na stepen srodstva, bracni drugovi, ni lica koja su creproglasena za kandidate. U slucaju nepostovanja ove odredbe, organ biva raspusten, a izbori ponovijeni. Rad ovih organa je javan, a oni su obavezni da postupaju u skladu sa zakonom i pravilima koje propisuje RIK. Republicku izbornu komisiju u stalnom sastavu cine predsednik i 16 clanova koje imenuje Narodna skupstina Republike Srbije na predlog postanickih grupa, a u prosirenom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. Narodna skupstina imenuje sekretara RIK-a, on je lice iz reda strucnih radnika skupstinske sluzbe i u radu RIK-a ucestvuje bez prava odlucivanja. U istom svojstvu clan je i predstavnik republicke organizacije nadlezne za poslove statistike. Predsednik, clanovi izborne komisije i sekretar imaju zamenike i svi oni moraju biti diplomirani pravnic RIK je stalni organ clji mandat traje cetiri godine. Ona se stara 0 zakonitom sprovodjenju izbora, organizuje tehnicku pripremu za izbore, prati primenu i daje objasnjenja u vezi sa primenom izbornog zakona, utvrdjuje jedinstvene standarde za izborni materijal, propisuje obrasce i pravila za sprovodjenje izbornih radnji, odredjuje vrstu spreja koji se koristi za zastitu od duplog glasanja, obrazuje biracke odbore i imenuje predsednike birackih odbora; utvrdjuje i objavljuje rezultate izbora sa brojem mandata koji pripadaju svakoj izborno} listi; podnos! izvestaj Narodnoj skupstini o sprovedenim izborima i dostavija podatke organim nadleznim za prikupljanje i obradu statistickih podataka. Biracki odbori cine predsednik i najmanje dva clana, a u prosirénom sastavu i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. Svi imaju zamenike,a biracki odbor mora biti imenovan najkasnije 10 dana pre ‘odredjenog dana za odrzavanje izbora, Odbor neposredno sprovodi glasanje na birackom mestu, obezbedjuje pravilnost i tajnost glasanja, utvrdjuje rezultate glasanja na birackom mestu i obavija druge poslove odredjene pravilima RIK-a. u slucaju istovremenom odrzavanja izbora za narodne poslanike i predsednika Republike, ist biracki odor moze obavijati izborne radnje za izbor postanika i sefa drzave. Oviascenja, nacin konstituisanja, odlucivanje i rad izbornih organa u Srbiji, komparativno posmatrano ne odudara od prakse u vecini demokratskih drzava, posebno postkomunistickih. Organi za sprovodjenje izbora u nasem izbornom sistemu nemaju veliki kredibilitet iako su u njih inkorporirant i predstavnici podnosilaca izbornih lista. Cesti propusti u njihovom radu, prekrsajii zloupotrebe u pojedinim izbornim ciklusima, namecu potrebu daljeg usavrsavanja izborne administracije. Propusti u njihovom radu po obimu i vrsti nisu dovodil u pitanje konacni rezultat izbora. 10. IZBORNE JEDINICE | KANDIDOVANJE Posle niza izbornih reformi, narodni poslanici u aktuelnom izbornom sistemu, biraju se u jednoj izbornoj Jedinici, Ovakvo resenje proizvodi niz dilema. Prva se odnosi na neadekvatnu predstavijenost pojedinih teritoriia opstina i okruga, sto smanjuje stepen reprezentativno: larodne skupstine, Druga se odnosi na depersonalizovanost predstavnika, odnosno narodnog poslanika, koji prakticno nema svoju uzu lebornu jedinicu cime slabi obaveza stalnog kontaita sa biracima. Treca, kao posledica prethodne, jaca tuticaj stranaka koje su kandidovale narodnog postanika i prakticno komunikacija sa biracima vrsi se posredovanjem politickih stranaka. Koriscena kao resenje za povecavanje proporcionalnosti izbornog sistema, jedna izborna jedinica sve vise postaje uzrok niza drugih problema u izbornom pravu i izbornom sistemu sto ce zahtevati napustanje ovog resenje. Cetvrto, otezana je komunikacija izmedju izbornih 12organa. Naime, RIK direktno komunicira sa preko 8000 birackih odbora, sto otezava upravijanje izbornim procesom. Oseca se nedostatak komunikacije i potreba angazovanja izborne komisije opstine, kako bi se lakse koordinirale izborne aktivnosti. KANDIDOVANJE Kandidati za narodne postanike mogu predlagati politicke stranke, koalicije, kao i grupe gradjana, Podnosenje kandidature se vrsi preko izborne liste. lzbornu itu, wime predlagace, podnosi ovlasceno lice koje je zaduzeno za kontakt sa RIK-om. bora vu politicke stranke, a moze sadrzati ime i prezime lica kojeg je predlagac odredio kao nosioca izborne liste. U slucaju da dva li vise predlagaca zajednicki podnose izbornulistu, naziv te liste moze sadrzati najvise dva nosioca liste i oni se odredjuju sporazumno. Lice odredjeno za nosioca izborne liste istovremmeno moze biti kandidat za poslanika, kao i kandidat za izbore u drugom drzavnom organu. Ova odredba u stvari, znaci da nosilac izborne liste, pored kandidature za postanika, moze istovremeno biti kandidat za predsednika Repul RIK propisuie oblik i znacaj obrazaca za dostavijanje izborne liste i u roku od 5 dana od raspisivanja izbora dostavlja ih svim podnosiocima lista. Predlagac izbornu listu dostavija RIK-u zajedno sa potvrdom 0 izbornom pravu za svakog kandidata, pisanoj izjavi kandidata da prihvata kandidaturu, potvrdi o prebivalistu kandidata, pisanoj saglasnosti nosioca liste, uverenjem o drzavijanstvu, sudski overene na posebnom abrascu najmanje 10.000 potpisa biraca koji su podrzalilistu. Birac svojim potpisom moze podrzati izbornu listu samo jednog prediagaca, a potpis mora biti overen u opstinskom sudu, uz noveanuy naknadu koju utvrdjuje Ministarstvo pravde. Ukoliko izborna lista sadrzi sve navedene elemente, RIK ce proglasiti takvu listu odmah po pri najkasnije u roku od 24h, ukoliko RIK utvrdi da postoje neki nedostaci donece resenje kojim se odbija proglasenje izborne liste, Posle isteka roka za podnosenje lista, RIK utvrdjuje zbirnu izbornu listu. Ona sadrzi sve izborne liste, sa icnim imenima svih kandidata i podacima o godini rodjenja, zanimanjui prebivalistu,. Redosled izbornih lista na zbirnoj listi utvrdjuje se prema redosledu njihovog proglasavanja. Zbima lista se objavijuje u Sluzbenom glasniku najkasnije 10 dana pre odrzavania i ‘Svaki podnosilac izborne liste ima pravo da u roku od 48h od dana objavijivanja zbirne liste, ivrsi uvid w sve podnete liste i dokumentaciju podnetu uz njih, preko lica koje za to ovlasti, i eventualno podnese prigovor RIK-u, 11. IZBORNI DAN —GLASANIE. - 5 Glasanje za narodne postanike obavija se na birackim mestima koja se formiraju tako da obuhvataju rnajmanje 100, a najvise 2.500 biraca. Formiranje i uredivanje birackih mesta blize se uredjuje pravilima Rik-a, na birackom mestu i50 metara od birackog mesta zabranjeno je isticanje simbola politckih stranaka i drugog propagandnog materijala. Nepostovanje ovih pravila moze biti razlog za raspustanje 13birackog odbora i ponavijanje glasanja na tom mestu. Na birackom mestu zabranjeno je koriscenje Pejdzera, mobilnih telefona i drugih sredstava veza i komunikacija. Biracka mesta otvaraju se u 7, zatvaraju u 20h, a u toku tog vremena moraju biti neprekidno otvorena. U slucaju narusavanja reda, ‘odbor moze prekinuti glasanje dok se red ne uspostavi, a razloge | trajanje prekida uneti u zapisnik radu. U slucaju da je glasanje prekinuto duze od jednog casa, ono ce se produziti za onolike vremena koliko je prekid trajao. Clanovi birackog odbora i njihovi zamenici, dok je biracko mesto otvoreno, ‘moraju biti na birackom mestu. Birac glasa na birackom mestu na kome je upisan u izvod iz birackog spiska. Najkasnije 5 dana pre izbora, biracu organ nadlezan za vodjenje birackog spiska dostavija obavestenje o danu i vremenu izbora sa brojem i adresom birackog mesta na kome glasa i brojem pod kojim je upisan. Svaki birac glasa licno i samo jedanput. Glasanje je tajno i obavija se na overenim glasackim listicima, Uistic sadrzi redni bro} koji se stavlja ispred naziva izborne liste, nazive izborih lista prema redosledu uutvrdjenom na zbirnojlisti, sa licnim imenom prvog kandidata sa liste, napomenu da se glasa samo za Jednu listu, zaokruzivanjem broja. Listice priprema i overava RIK i on mora biti jednak broju biraca upisanih u biracki spisak. Rik utvrdjuje i broj rezervnih glasackih listica. lzgled listica, stampanje | dostavijanje uredjuje se pravilima rika. U opstinama gde ima manjima, stampa se i na tim jezicima. Rik je obavezna da svaki biracki odbor bude snabdeven blagovremeno materijalom za glasanje — potrebnim brojem listica, zbirnom listom, izvodom iz birackog spiska, potvrdama o izbornom pravu i ‘obrascem zapisnika o radu birackog odbora. Primopredaja izbornog materijala vrsi se najkasnije 48h pre izbora. Opstinska uprava stara se 0 uredjivanju birackih mesta i priprema za svaki biracki odbro potreban broj glasackih kutija, Ona mora biti od providnog materijala, a oblik i dimenzlje propisuje ministar nadlezan za poslove uprave. Na dan izbora, pre pocetka glasanje, biracki odbor utvrdjuje da li je izborni ‘materijal potpun i ispravan, biracko mesto uredjeno da se obezbedi tajnost glasanja, ito unosi u zapisnik oradu. Biracko mesto se otvara u 7 casova, kada zapocinje glasanje. Biracki odbor u prisustva prvog biraca koji dodje na biracko mesto proverava glasacku kutiju, upisuje to u kontrolni list koji potpisuju clanovi odbora i prvi birac. Zatim se kutija pecati, a kontrolni list u prisustvu prvog biraca ubacuje u kul ove radnje se konstatuju u zapisnik o radu. 1. Sve Dolaskom na biracko mesto, birac najpre saopstava odboru licno ime i predaje obavestenje o glasanju, a licnom kartom dokazuje svoj identitet, Bez tog dokaza se ne moze glasati. Predsednik ili clan birackog odbora po utvradjivanju identiteta biraca zaokruzuje redni broj pod kojim je on upisan u izvod iz birackog spiska i objasnjava mu postupak glasanja. Birac potpisuje biracki spisak i preuzima glasack listic a zatim muse posebnom lampom proverava kaziprst desne ruke, odnosno, specijalnim sprejom obelezava taj prst kao znak da je vec glasao. Birac moze glasati samo za jednu izbornu listu sa listica ito. zaokruzivanjem rednog broja. On sam presavija popunjeni glasackilistic tack da se ne vidi kako je glasao i stavija ga u odgovarajucu glasacku kutiju. Birac koji nije u mogucnosti da glasa licno ima pravo da povede lice koje ce umesto njega, na nacin na koje mu odredi, glasati. 14Clanovi birackog odbora ne smeju ni na koji nacin uticati na odluku biraca. Oni su obavezni po zakonu da na zahtev biraca ponovo objasne nacin glasanja. Clanovi birackog odbora narocito su obavezni da paze da niko ne ometa biraca prillkom popunjavanja listica. 112, UTVRDJIVANJE REZULTATA | RASPODELA MANDATA To je postupak u kojem se prakticno utvrdjuje rezultat, tj koliko je koja lista osvojila glasova, da li je presia izborni pragi koliko ce imati poslanika, Utvrdjivanje rezultata zapocinje na birackom mestu, po zatvaranju birackih mesta. Odbor prvo zakijucuje koliko je biraca glasalo na birackom mestu. Potom se otvara glasacka kutija iradi provera kontrolnog lista. Ukoliko ga nema, postupak se obustavija i glasanie Ponavija. Ako je prisutan, onda se proverava broj vazecih i ustanovljavava koja je lista dobila koliko slasova. U slucaju da ima vise lstica nego glasaca, odbor se raspusta i ponovo se glasa. Svi podaci o slasovima se undse u zapisnik o radu birackog odbora, koji na kraju potpisuu svi clanovi. On se izradiule nna posebnom obrascu koji se stampa u 6 primeraka. Prvi se dostavija RIK-u sa kompletnim izbornim materijalom, drugi s na birackom mestu na javni uvid, Preostala 4 urucuju se predstavnicima podnositaca izborhih lista koje su osvofile najvect broj glasova na tom birackom mestu. Ostali podnosioci izbornih lista fotokopiju mogu dobiti od RIk-a, izborni materijal cuva se cetiri godine, do sledeceg izbornog ciklusa. Po dobijanju materijala sa birackih mesta, pocinje druga faza utvrdjivanja rezultata koju sprovodi RIK. (Ona zapisnicki utvrdjuje ukupan broj biraca upisanih u spisak, broj biraca koji je glasao, ukupan broj listica na birackim mestima, ukupan broj neupotrebljivih listica, nevazecih listica, vazecth listica, broj glasova datih za svaku liste pojedincano—u roku od 96h od zatvaranja birackih mesta. Podnosioci lista ‘mogu RIK-u prijaviti lice koje ima pravo da prisustvuje statistickoj obradi podataka. U obradi mandata ucestvuju samo liste koje su dobile najmanje 5% glasova od ukupnog broja. Od ove obaveze izuzete su liste koje predstavijaju stranke nacionalnih manjina. Svakoj listi pripada broj mandata koji je srazmeran broju dobijenih glasova. Mandati se dodeljuju primenom sistema najveceg kolicnika, ‘ako sto se ukupan broj glasova koji je dobila izborna lista podell brojevima od jedan zakljucno sa 250. Dobijeni kolicnici razvrstavaju se po velicin, a svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko najvecih kolicnika u broju 250 na nju otpada, U slucaju da dve ill vise lista dobiju iste kolicnike na osnovu kojih se

You might also like

• It Ends with Us: A Novel

  

  From Everand

  It Ends with Us: A Novel

  Colleen Hoover

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5927)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5834)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (354)
• • Magazines
  • Podcasts
  • Sheet music
• The Art of War: A New Translation

  

  From Everand

  The Art of War: A New Translation

  Sun Tzu

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3046)
• The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  

  From Everand

  The Subtle Art of Not Giving a F*ck: A Counterintuitive Approach to Living a Good Life

  Mark Manson

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20146)
• The Handmaid's Tale

  

  From Everand

  The Handmaid's Tale

  Margaret Atwood

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (13331)
• Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  

  From Everand

  Pride and Prejudice: Bestsellers and famous Books

  Jane Austen

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (20479)
• Good Omens: A Full Cast Production

  

  From Everand

  Good Omens: A Full Cast Production

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (11009)
• Remarkably Bright Creatures: A Novel

  

  From Everand

  Remarkably Bright Creatures: A Novel

  Shelby Van Pelt

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (5940)
• Girl, Wash Your Face: Stop Believing the Lies About Who You Are so You Can Become Who You Were Meant to Be

  

  From Everand

  Girl, Wash Your Face: Stop Believing the Lies About Who You Are so You Can Become Who You Were Meant to Be

  Rachel Hollis

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (2150)
• Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  

  From Everand

  Never Split the Difference: Negotiating As If Your Life Depended On It

  Chris Voss

  Rating: 5 out of 5 stars

  5/5 (3334)
• And Then There Were None

  

  From Everand

  And Then There Were None

  Agatha Christie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (9026)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (25337)
• Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  

  From Everand

  Art of War: The Definitive Interpretation of Sun Tzu's Classic Book of Strategy

  Stephen F. Kaufman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (3321)
• Freakonomics Rev Ed

  

  From Everand

  Freakonomics Rev Ed

  Steven D. Levitt

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (7883)
• The Hobbit

  

  From Everand

  The Hobbit

  J.R.R. Tolkien

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (24590)
• The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People: The Infographics Edition

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2488)
• Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  

  From Everand

  Habit 3 Put First Things First: The Habit of Integrity and Execution

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2510)
• Good Omens

  

  From Everand

  Good Omens

  Neil Gaiman

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (12078)
• American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  

  From Everand

  American Gods: The Tenth Anniversary Edition

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12968)
• The 7 Habits of Highly Effective People

  

  From Everand

  The 7 Habits of Highly Effective People

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2572)
• Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  

  From Everand

  Habit 1 Be Proactive: The Habit of Choice

  Stephen R. Covey

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (2562)
• How To Win Friends And Influence People

  

  From Everand

  How To Win Friends And Influence People

  Dale Carnegie

  Rating: 4.5 out of 5 stars

  4.5/5 (6715)
• American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  

  From Everand

  American Gods [TV Tie-In]: A Novel

  Neil Gaiman

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (12558)
• The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  

  From Everand

  The Iliad: A New Translation by Caroline Alexander

  Homer

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5734)
• Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  

  From Everand

  Wuthering Heights (Seasons Edition -- Winter)

  Emily Brontë

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (9976)
• The Guest List: A Novel

  

  From Everand

  The Guest List: A Novel

  Lucy Foley

  Rating: 4 out of 5 stars

  4/5 (5510)