II Konferencija

BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA

5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor

UPOTREBA FARMAKOLOŠKIH STIMULATORA

U BORBI PROTIV UMORA

Tatjana Golubović
Snežana Živković
Fakultet zaštite na radu u Nišu
 Uvod

• Zaštita života i zdravlja zaposlenih unapređivanjem uslova rada trebalo da bude jedan od
primarnih motiva poslodavaca i društva u celini.

• Adekvatan nivo bezbednosti odrazio bi se na poboljšanje efikasnosti i produktivnosti, kao

i na smanjenje verovatnoće nastanka neželjenih posledica, kao što su zamor, povrede na
radu i bolesti u vezi sa radom.

• Zamor (lokalni ili zamor celog organizma) nastaje kao posledica aktivnosti pojedinih
organa, organskih sistema ili organizma u celini prilikom savladavanja različitih vidova
opterećenja.

II Konferencija
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA
5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor
 • Zamor je individualna pojava izazvana raznim životnim i radnim okolnostima.

• Fiziološku odbranu organizma od zamora predstavlja odmor, odnosno prestanak rada.

• Odmor treba da nastupi odmah nakon nastanka zamora i da traje do oporavka svih
izmenjenih funkcija.

• Međutim, ukoliko rad koji je uzrokovao akutni zamor traje i dalje, nastaje hronični zamor
odnosno premor.

• Premor, za razliku od akutnog zamora, predstavlja patološku

pojavu i negativan efekat rada.
II Konferencija
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA
5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor
 • Osim uzimanja odmora, u psihofiziologiji rada se za „smanjivanje” umora i poboljšanja
radnog učinka praktikuje se i upotreba stimulatora.

• Podela stimulatora:
-fiziološki,
-psihološki i
- farmakološki.

II Konferencija
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA
5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor
 • Fiziološki stimulatori (duboko disanje, laka gimnastika, pranje lica hladnom vodom) imaju
manje uspešno delovanje od očekivanog.

• Njihovo delovanje je relativno kratkotrajno, nekoliko sekundi do nekoliko minuta.

• S druge strane, dobro je poznato da je povećanom psihološkom motivacijom moguće

značajno poboljšati radne rezultate. Na osnovu istraživanja ustanovljeno je da se u stanju
snažne motivisanosti za određenu vrstu aktivnosti smanjuje zamor i povećava izdržljivost.

II Konferencija
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA
5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor
 • Farmakološki stimulatori su sredstva koja samo privremeno a ponekad i prividno
smanjuju osećaj umora.

• Takva sredstva su često štetna za organizam jer ga, smanjujući osećaj umora, preterano
i štetno iscrpljuju.

• Upotreba farmakoloških stimulatora dovodi do povećane izdržljivosti i radnog učinka

ali ne zbog bolje koordinacije i propratnih psihofizioloških mehanizama, pomoću kojih
dolazi do adaptacije na radne napore, već zbog smanjenog osećaja zamora.

II Konferencija
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA
5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor
FARMAKOLOŠKI STIMULATORI

Farmakološki stimulatori su supstance koje svojim delovanjem stimulišu

organe od čije funkcije zavisi radna sposobnost.
U borbi protiv subjektivih i objektivnih znakova umora njihova upotreba
poslednjih godina uzima sve više maha.
Uzimanje ovih sredstava značajno produžava stanje budnosti, poboljšava
radni učinak i sprečava, odnosno prolongira pojavljivanje osećaja umora.
• Bez obzira na nespornu efikasnost ovih sredstava u povećanje radnog učinka i
dalje postoje dileme o opravdanosti njihove upotrebe.

• Osnovno pitanje je kako farmakološki stimulatori deluju na čoveka i njegove

radne sposobnosti na duži vremenski period.

• Takođe, postoje i dileme vezane za nastajanje zavisnosti.

• Skoro svi istraživači koji su se bavili istraživanjem dejstva farmakoloških

stimulatora na povećanje radnog učinka ukazuju na opasnost nekontrolisane i
stalne upotrebe ovih sredstava kako na intelektualnom, tako i na proizvodnom
i sportskom nivou.
Farmakoloških stimulatori:

• simpatikomimetici i
• ksantini.
Simpatikomimetici.

Fiziološki simpatikomimetici ili kateholamini, sa jedne strane i

simpatikomimetici koji se ne stvaraju u organizmu sa druge strane
mogu znatno povećati i produžiti fizičke i psihičke radne sposobnosti
U osnovi hemijske građe kateholamina je feniletilamin.
Njihovo delovanje se ispoljava na taj način, što kao prvi „mesendžer”
vezujući se na alfa ili na beta receptore aktiviraju enzimske procese na
membrani ćelije.
Ciklični adenozin-mono-fosfat (CAMP), odnosno njegovo stvaranje i
razgradnja je u centru mehanizma delovanja supstanci koje podižu
radnu sposobnost.
Najvažnije delovanje simpatikomimetika je na centralni nervni sistem
gde se pre svega ispoljavaju ekscitirajući efekti.
Zatim, ovo dejstvo se ispoljava na periferni nervni sistem,
kardiovaskularni sistem i na metaboličke procese (posebno u mišićima).

Svojim dejstvom na nivou nervnog sistema, fiziološki kateholamini

(adrenalin, noradrenalin i dopamin) smanjuju osećaj umora, osećaj
gladi, i daju osećaj snage, što verovatno proizilazi iz njihovog delovanja
na glikolizu i lipolizu.
• U odnosu na to za koje se receptore vezuju, dele se na alfa i beta
simpatikomimetike.
• Noradrenalin ima pretežno delovanje na alfa receptore, u zidovima krvnih
sudova što se manifestuje u povećanju otpora na periferiji vaskularnog
sistema, povećanjem sistolnog i dijastolnog krvnog pritiska.
• Delovanje na beta receptor može biti na beta-1 i beta-2. Beta-1 se nalaze
pretežno na srcu, a beta-2 na bronhijama. Kada simpatikomimetik deluje
na beta-1 receptore srca povećava se frekvencija, udarni volumen srca, šire
se arteriole pa dolazi do smanjenja dijastolnog krvnog pritiska. Sve su to
farmakodinamske promene koje idu u prilog povećaju radnu sposobnost
mišića.
• Adrenalin ima alfa i beta delovanje.
• Simpatikomimetici koji se ne stvaraju u organizmu:
• direktno i
• indirektno delujuće supstance.

• Direktni su oni koji slično kateholaminima direktno deluju na

receptore, dok su indirektni oni koji povećavaju oslobađanje ili
smanjuju razgradnju fizioloških simpatikomimetika.
• Amfetamin, kao izraziti predstavnik simpatikomimetika koji se ne
stvaraju u organizmu, pojavio se pre sto godina za indikacije kao što
su smanjenje umora, smanjenje osećaja iscrpljenosti, potrebu za
izdržavanje dugotrajnog napora kod pilota, podmorničara i vozača.
• Zbog toga što otklanja umor, smanjuje osećaj gladi i uzrokuje nastanak
euforičnog raspoloženja, dovodi do stvaranja jake psihičke zavisnosti i
tolerancije.

• Ljudi zavisni od amfetamina ponašaju se agresivno i asocijalno.

• Ako se unosi u organizam duže vreme i u velikim količinama, može da

dovede do ispoljavanja psihotičnog ponašanja, paranoidnog tipa.

• Amfetamin spada u indirektno delujuće simpatikomimetike, mada su mu

dokazani manji direktni efekti na alfa i beta receptore.
• Sporedni efekti (nuspojave) su suva usta, teškoće pri urinaciji, nemir, a
veće doze mogu izazvati povećanje krvnog pritiska, tahikardiju i
anginalni bol.
• U ovu grupu spadaju i deksamfetamin i metamfetamin, kao derivati
amfetamina, koji imaju nekoliko puta jače ekscitirajuće dejstvo od
amfetamina.
• Ksantini. Ksantin je purinska baza koja se nalazi u većini ljudskih tkiva
i fluida kao i u drugim organizmima. Brojni stimulansi su izvedeni iz
ksantina, npr. kofein i teobromin.
• Kofein je glavni ksantinski derivat koji se upotrebljava za ekscitaciju
CNS.
• Osim kofeina ređe se upotrebljavaju drugi metilksantini kao
teobromin i teofilin koji imaju slabije stimulirajuće efekte.
• Kofein se nalazi u kafi, Kineskom čaju, koli, kao i u Paragvajskom čaju
(Mate čaj).
• Kofein deluje ekscitatorno na CNS, mišiće, uključujući i srčani mišić, a
ubrzava i rad bubrega.
• Svojim delovanjem na CNS dovodi do stanja povećane budnosti i
povećanja mentalne aktivnosti.
• Kofein facilitira mišićni rad i povećava ukupni rad koji mogu učiniti
mišići.
• Direktno deluje relaksantno na glatku muskulaturu unutrašnjih
organa.
• U većim dozama može dovesti do povećanja krvnog pritska.
• Na smanjenje umora od svih metilksantina najjače deluje kofein.
Pojačava pažnju i druge mentalne funkcije.
• Sporedni efekti kofeina i metilksantinskih napitaka mogu biti akutno i
hronično trovanje.
• Javljaju se sledeći znaci: tremor, motorni nemir, tahikardija, a na
psihičkom planu, anksioznost.
 Zaključak

• Zamor predstavlja ozbiljno upozorenje organizmu da treba da prekine

aktivnosti koje su dovele do prekomernog opterećenja.

• Zamor je i ozbiljan bezbednosni problem u mnogim oblastima rada,

proizvodnim delatnostima, saobraćaju, medicini i sl.

• Posledice zanemarivanja umora mogu rezultirati ozbiljnim zdravstvenim

problemima, pa čak i letalnim ishodom.

• Značajan aspekt u postizanju povećanog radnog učinka predstavlja i

„smanjenje” zamora.
II Konferencija
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA
5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor
 Zaključak

• Sa stanovišta psihofiziologije rada radi „smanjivanja” umora i poboljšanja radnog učinka,

veoma je značajno praktikovanje odmora i upotreba stimulatora.

• Psihološki stimulatori su prirodan način mobilizacije organizma i stoga se njihovo

delovanje odvija na maksimalno ekonomičan način.

• Suprotno, farmakološki stimulatori su veštački i donekle „nasilan” način mobilizacije

kapaciteta i stoga se mobilizacija odvija na manje ekonomičan način.

• Prema tome, može se konstatovati da organizam „plaća” cenu za povećanje radne

sposobnosti postignute uz pomoć farmakoloških stimulatora.
II Konferencija
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD POŽARA
5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor
 Hvala na pažnji!

II Konferencija
BEZBEDNOST I ZDRAVLJE NA RADU I ZAŠTITA OD
POŽARA
5-8. oktobar 2022, Hotel Buket, Zlatibor