HERAKLIT

Heraklitovu filosofiju je najpogodnije okarakterisati kao hermetičku zbog

neprozirnosti i nerazumljivosti njegovih tekstova u kojima se često služi
paradoksima i igrom reči, zbog čega Heraklita još zovu “Mračni”, a zovu ga i
“Heraklit iz Efesa” s obzirom na to da je rodom iz Efesa.
Medju Heraklitovim najpoznatijim delima je knjiga “O prirodi.” Važno za
Heraklitova dela je da fragmenti tumače jedni druge, dopunjuju se. U jednom od
takvih fragmenata javlja se i jedna od njegovih najčuvenijih misli:
“Oči i uši su rđavi svedoci ljudima koji imaju varvarske duše.”
“Varvari” za antičke Grke su predstavljali sve strance, svakog izvan teritorije
Grčke, ali u filosofskom smislu reč “varvarin” označava dušu koja, zbog
prepunjenosti negativnih emocija koje vladaju njome, ne dopušta sebi da vidi
sebe i druge u pravom svetlu već na svet gleda iz iskrivljene perspektive,
propuštajući u sebe samo ono što odgovara njenoj (zavisnoj, sebičnoj,
ljubomornoj i sl.) slici sveta. Heraklit je bio filosof koji je dosta pažnje usmeravao
upravo na katarzu duše, njeno pročišćenje i ovladavanje sopstvenim
emocionalnim reakcijama, što se vidi iz još jednog njegovog citata:
“Suva duša je najumnija.”
U ovom smislu, reč “suva” treba shvatiti kao jedno prirodno stanje duše,
njeno osnovno stanje kakvo je prirodno svakom čoveku — dakle, čoveka ne treba
lišiti svih negativnih emocija, samo ih treba povratiti u ravnotežu i na taj način
dovesti dušu do mudrosti.
“Mnogoznalaštvo ne čini čoveka umnim.”
Put do mudrosti nije po prirodi saznajni, već duševni, tj. zavisi od stanja
duše a ne od poznavanja i učenja činjenica, koje same po sebi nisu dobre ili loše,
samo mogu biti dobro ili loše iskorišćene od strane onog ko do njih dodje.
Heraklitovo izražavanje po pitanju ljudskih emocija obeleženo je
paradoksima, pre svega kontrastima izmedju suvog – mokrog, svetlog – mračnog,
vatre – vode, života – smrti.
 “Dušama je smrt da postanu voda.”
“Čovek se kao svetiljka pali i gasi unoć.”
Dakle, po Heraklitu, da bi čovekova duša dostigla umnost i samim tim
pročišćenje, treba da bude na strani suvog, vatrenog, svetlog i živog. Još jedan
primer Heraklitove paradoksalne misli sa igrom reči:
“Besmrtni su smrtni, smrtni su besmrtni, jer je život ovih smrt onih a smrt
ovih život onih.”
Sledi da se ne mogu dve suprotne osobine i dva suprotna stanja postojati u
isto vreme, medjusobno se poništavaju, dakle dok jedno ne prestane da postoji
drugo se ne može uspostaviti.
“Narav je čoveku sudbina.”
Možda njegov najčuveniji citat koji odredjuje Heraklitov stav prema sudbini
kao antifatalistički, okrenut čovekovoj moći da preobliči način gledanja na prilike
oko sebe iako se same prilike ne mogu promeniti, dakle – u čovekovoj je moći
promeniti sopstvene emocionalne reakcije, pripremiti se na neizbežno a ne bežati
od istog.