PREVENCIJA I SUZBIJANJE RESPIRATORNIH INFEKCIJA U

KLINIČKOJ NEZI

1. Kliničke i epidemiološke karakteristike respiratornih infekcija u kliničkoj

nezi

Respiratorne infekcije su veoma zarazna obolјenja, koja se kod bolesnika hospitalizovanih u

stacionarnim zdravstvenim ustanovama najčešće karakterišu iznenadnim teškim poremećajima
opšteg stanja uz manje ili više izražene simptome od strane respiratornog trakta. Ove infekcije
najčešće prouzrokuju različiti tipovi respiratornih virusa koji se prenose kaplјičnim putem
(Fligeovim kaplјicama), kijanjem ili kašlјanjem od strane zaražene osobe. U bolničkim sredinama
se obično javlјaju u manjim ili većim epidemijama, a nije retkost da se manifestuju i kao teški
oblici bolesti sa izraženim komplikacijama koje mogu biti smrtonosne, posebno kod starijih
pacijenata, bolesnika sa izraženom imunodeficijencijom i onih sa premorbidno stečenom
astmom, srčanim i plućnim bolestima, kod kojih su komplikacije i najteže i najčešće. Prenosioci
infekcija mogu biti sami pacijenti, zdravstveno osoblјe ili osobe koje dolaze u posetu
bolesnicima.

izvor: www.medindia.net

Respiratorne infekcije kao oblik bolničkih infekcija uglavnom imaju sezonski karakter i svake
godine se u svim stacionarnim zdravstvenim ustanovama registruje veći ili manji broj obolelih
pacijenata, a smrtnost zavisi od virulentnosti i vrste samog virusa, kao i težine nastalih
komplikacija, naročito u sezoni karakterističnoj za pojavu gripa, na prelazu godišnjih doba. U
prevenciji svih respiratornih obolјenja, pa i bolničkih infekcija respiratornog trakta, važno je sve
preporučene preventivne mere dosledno primenjivati pri svakom kontaktu sa potencijalno
obolelom osobom, jer je to jedini siguran način prevencije širenja ovih zaraznih bolesti koje
dodatno komplikuju već kompromitovano zdravlјe hospitalizovanog bolesnika.

Respiratorne infekcije su grupa akutnih obolјenja sa kratkom inkubacijom i izraženim

simptomima infekcije koje, prema istraživanjima, predstavlјaju jednu od najčešćih grupa
nozokomijalnih infekcija kod hospitalizovanih bolesnika. Da bi se okarakterisala kao bolnička, i
respiratorna infekcija, kao i sve druge bolničke infekcije, mora nastati nakon 48 sati od prijema
bolesnika u bolnicu. Naravno, respiratorna infekcija može nastati i pre isteka ovog vremenskog
roka, ali se tada ona ne može smatrati bolničkom.

Nakon što virus zarazi određenu osobu, potrebno je nekoliko dana do pojavlјivanja prvih
simptoma kao što su povišena telesna temperatura, glavobolјa, suvi nadražajni kašalј, groznica,
pojava bolova u mišićima i zglobovima, gubitak apetita i opšta slabost. Budući da govorimo o
bolesnicima čiji je organizam najčešće već iscrplјen zbog postojanja primarnog obolјenja, veoma
je teško uočiti prve znakove nastanka respiratornih infekcija kod ovih bolesnika, naročito ako se
uzme u obzir da pojedini simptomi (poput povišene temperature, groznice, opšte malaksalosti)
kod njih već perzistiraju kao deo kliničke slike obolјenja koje je razlog hospitalizacije. Pojava
produktivnog kašlјa obično je najuočlјiviji znak respiratorne infekcije kod hospitalizovanih
pacijenata i nastaje usled sekundarne bakterijske infekcije, kada su se već stvorili uslovi za
nastanak najtežih komplikacija - teške opstrukcije disajnih puteva, cijanoze ili generalizovane
pneumonije.

Sve nastale respiratorne bolničke infekcije se klasifikuju na osnovu:

 vrste uzročnika,
 težine kliničke slike i
 osetlјivosti uzročnika na primenjenu terapiju.
U izvesnim situacijama, kada je imunološki sistem obolelog značajno kompromitovan zbog
postojećeg primarnog obolјenja ili primenjene terapije (bolesnici sa AIDS – om, pacijenti na
hemioterapiji), i kada je uzročnik bolničke infekcije neki od visoko patogenih virusnih sojeva,
kakvi su npr. virusi H5N1 i H1N1 , respiratorna infekcija može da ima veoma dramatičan i brz
tok i da se završi smrtnim ishodom. Sezonski grip je u literaturi označen i kao prognostički
najopasnija respiratorna bolnička infekcija.

izvor: www.virology.ws

Svi mikroorganizmi koji prouzrokuju infekcije respiratornih puteva i organa, uklјučujući i virus
gripa, u organizam dospevaju putem Fligeovih kaplјica izbačenih tokom disanja, kijanja i
kašlјanja. Kada osoba udahne virusom ispunjenu kaplјicu, hemaglutinin na površini virusa se
veže za enzime koji se nalaze u sluzokoži respiratornog trakta. Enzim proteaza, koji je prisutan u
respiratornom traktu, deli hemaglutinin na pola, što genetskom materijalu virusa dozvolјava da
uđe u ćeliju i počne da se razmnožava.
Povećanje mogućnosti za nastanak sekundarnih respiratornih kod hospitalizovanih bolesnika
nastaje prvenstveno zbog sledećih faktora:

 opšte iscrplјenosti organizma,

 primene specifične antimikrobne terapije,
 angažovanosti odbrambenih snaga organizma u primarnom obolјenju, usled čega nastaje
imunodeficijencija,
  čestog postojanja hroničnih bolesti u starijem životnom dobu, naročito obolјenja
respiratornog trakta,
 dugotrajnog ležanja u postelјi koji nalaže priroda primarnog obolјenja,
 poremećaja svesti,
 izmenjenog načina ishrane i unosa hranlјivih materija tokom bolesti,
 poremećene eliminacije sekreta iz disajnih puteva i primene mehaničkog načina za
odstranjivanje sekreta (endobronhijalna aspiracija),
 potrebe za primenom mehaničke ventilacije.

Iako epidemija respiratornih virusnih infekcija u zdravstvenim ustanovama može nastati u bilo
koje doba godine, često sezona ovih obolјenja počinje približavanjem zime, kada se lјudi više
nalaze u grupama u zatvorenom prostoru, autobusima i drugim slabo provetrenim prostorima, o
čemu treba naročito voditi računa prilikom planiranja mera prevencije, bilo da se one odnose na
osobe koje dolaze u posetu bolesnicima, prijem novih bolesnika na odelјenje ili zaposleno osoblјe
odelјenja.

Prosečna dužina inkubacionog perioda za respiratorne infekcije je 2−3 dana (objektivno od 1 do 7

dana), bez obzira na virusni soj koji je prouzrokovao infekciju. Humani influenca virusi mogu se,
pre svega, prenositi Fligeovim kaplјicama, ali relativni epidemiološki značaj za eventualni
nastanak infekcije životinjskim sojevima mogli bi da imaju i drugi putevi širenja infekcije, kao
što su direktni i indirektni kontakt zaraženih osoba sa hospitalizovanim pacijentom (poseta), kao i
vazduh iz sredine u kojoj je boravila inficirana osoba (prijem novih bolesnika na odelјenje).
2. Primena mera za prevenciju i suzbijanje respiratornih infekcija u kliničkoj
nezi

Ako se uzmu u obzir već kompromitovano zdravstveno stanje hospitalizovanih bolesnika, lakoća
i brzina prenošenja respiratornih infekcija u bolničkoj sredini, ali i potencijalna opasnost za
obolele usled nastanka respiratornih infekcija, nameće se zaklјučak da je jedino pravilno i
dosledno sprovođenje preventivnih mera pravi način prevencije i suzbijanja respiratornih
infekcija u bolničkoj sredini.

Kontrola i suzbijanje respiratornih infekcija u kliničkim odelјenjima stacionarnih zdravstvenih

ustanova obuhvataju primenu sledećih mera:

 vakcinaciju zaposlenog osoblјa odelјenja,

 primenu standardnih mera predostrožnosti,
 rano otkrivanje, izolaciju i prijavlјivanje mogućih obolelih,
 primenu mera izolacije bolesnika sa sumnjom na sezonsku influencu ili potvrđenih
slučajeva ovog obolјenja,
 primenu mera predostrožnosti u odnosu na kaplјice, kontakt i vazduh kao put prenošenja:
izolacija bolesnika u zasebnoj sobi, kohortna izolacija, nošenje lične zaštitne opreme,
pravilni postupci pri ulasku i izlasku iz sobe za izolaciju i dužina trajanja mera izolacije,
 ograničenje kretanja i transport bolesnika,
 pravilno uklanjanje medicinskog otpada,
 primenu pravila korišćenja posuđa i pribora za jelo,
 primenu pravila korišćenja i pranja rublјa i bolničkog veša,
 adekvatno sprovođenje čišćenja i mera dezinfekcije površina,
 sprovođenje propisane procedure sa umrlim pacijentima,
 preporuke o ponašanju zdravstvenih radnika koji dolaze u kontakt sa obolelim pacijentima
od respiratornih infekcija.

2.1 Vakcinacija zaposlenog osoblјa

Vakcinacija svih zaposlenih lica u stacionarnim zdravstvenim ustanovama vrši se sezonskom

inaktivisanom vakcinom protiv gripa u periodu oktobar − novembar, prema preporukama Zavoda
za javno zdravlјe Republike Srbije, odnosno druge odgovarajuće referentne ustanove u zemlјi.
 izvor: www.cdm.me

Ukoliko bi se javila pandemija gripa izazvana virusnim sojem influence A (H5N1), prema Planu
aktivnosti i kontrole epidemije Republike Srbije, pre i u toku pandemije gripa, zaštita celokupnog
osoblјa zdravstvenih ustanova bi se sprovela monovalentnom vakcinom.

2.2 Primena standardnih mera predostrožnosti u prevenciji širenja respiratornih infekcija

u kliničkoj nezi

Standardne mere predostrožnosti se primenjuju uvek pri kontaktu sa svim hospitalizovanim

bolesnicima, uklјučujući i one bolesnike kod kojih postoji manifestna respiratorna infekcija, ali i
one kod kojih simptomi i znaci respiratorne infekcije ne postoje. Ove mere se preduzimaju u
svakodnevnom radu sa bolesnicima kako bi se zaštitili i bolesnici i zdravstveni radnici, kao i
posetioci bolesnika.
Preporučene mere se primenjuju pri svakom kontaktu sa respiratornim ekskretima, ali se odnose i
na kontakt sa krvlјu, telesnim tečnostima i izlučevinama bolesnika; u slučaju pojave respiratornih
infekcija kod bolesnika u stacionarnoj zdravstvenoj ustanovi, primena standardnih mera
prevencije podrazumeva:

 nošenje rukavica pri svakom kontaktu sa SVIM izlučevinama bolesnika, ne samo sa

respiratornim ekskretima, i potencijalno kontaminiranim površinama,
 adekvatno sprovođenje higijenu ruku (pranje ruku toplom vodom i običnim ili
antimikrobnim sapunom, kao i dezinfekciju ruku preparatima na bazi alkohola
 preporučenim od strane nadležnog tela ustanove – Službe za sanitarno – epidemiološki
nadzor), i to pre i posle svakog kontakta sa bolesnikom, biološkim materijalom, kao i
nakon skidanja rukavica; ukoliko su ruke vidno zaprlјane, peru se običnim ili
antimikrobnim sapunom i vodom, a ukoliko nisu, mogu se primeniti alkoholni preparati
za dezinfekciju ruku,
 nošenje lične zaštitne opreme – pre svega maske za lice i nos,
 pravilno rukovanje medicinskom opremom,
 pravilno čišćenje radnih površina,
 pravilno rukovanje medicinskim otpadom.

2.3 Rano otkrivanje, izolacija i prijavlјivanje obolelih

U cilјu ranog otkrivanja, izolacije i prijavlјivanja obolelih, svaka zdravstvena organizacija mora
da:
 uspostavi metod za rano otkrivanje obolelih od svih tipova respiratornih infekcija kod
pacijenata u bolničkoj sredini, naročito H1N1 i H5N1 influence,
 brzo primeni mere kontrole bolničke infekcije i prijavi svakog obolelog od infekcija
prouzrokovanih uzročnicima koji podležu obaveznoj prijavi, naročito influence tipa H1N1
i H5N1, a u skladu sa postojećim republičkim zakonom i Planom aktivnosti i kontrole
epidemije Republike Srbije, koji je u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene
organizacije (SZO).
2.3 Primena mera izolacije bolesnika sa teškim oblikom respiratorne infekcije i/ili
sumnjom – potvrdom na sezonsku influencu

Prema Pravilniku za suzbijanje bolničkih infekcija Republike Srbije i Planu aktivnosti i kontrole
epidemije Republike Srbije, kod svih slučajeva teške bolničke respiratorne infekcije, a naročito
pre i u toku epiudemije sezonskog gripa, „suspektan slučaj otkriven tokom zdravstvenog
nadzora izoluje se na odelјenju za infektivne bolesti, ili u odgovarajućem delu stacionarne
ustanove“. U tom slučaju treba odmah primeniti niz mera predostrožnosti u odnosu na kaplјice,
kontakt i vazduh kao potencijalni put prenošenja infekcije.
2.3.1 Izolacija obolelog u zasebnoj sobi

Bolesnici sa sumnjom ili dijagnostikovanom teškom respiratornom infekcijom ili sezonskim

gripom se izoluju u zasebnim sobama koje treba da budu sa negativnim pritiskom (veštačka
ventilacija ili negativni pritisak načinjen mehaničkom manipulacijom vazduha). Ukoliko
zdravstvene ustanove ne mogu ovaj uslov da obezbede, soba za izolaciju treba da bude odvojena
od prostora gde se nalaze drugi hospitalizovani bolesnici, a da se ventilacija vrši otvaranjem
prozora, s tim da vrata moraju biti stalno zatvorena.

Potrebno je da ispred sobe za izolaciju postoji prostorija ili makar improvizovani deo (paravan)
za presvlačenje osoblјa i higijenu/dezinfekciju ruku. Na zatvorenim vratima treba da stoji oznaka
da je to soba za respiratornu izolaciju, a iz sobe treba izneti sav nameštaj koji nije neophodan. U
sobi za izolaciju mora da postoji odgovarajuća medicinska oprema koja je namenjena samo za tu
sobu. Takođe, u sobi za izolaciju mora da postoji oprema za održavanje higijene ruku (česma,
tečni sapun, papirni ubrusi, preparat za dezinfekciju ruku na bazi alkohola). Potrebno je uvesti
dnevnu evidenciju osoba koje ulaze u sobu za izolaciju (evidentirati ime, prezime i vreme ulaska
i izlaska). Odrediti neophodan broj osoba koje ulaze u sobu za izolaciju.
2.3.2 Kohortna izolacija

Ukoliko nema mogućnosti za izolaciju bolesnika u zasebnoj sobi, vrši se kohortna izolacija, tj.
više obolelih sa potvrđenom dijagnozom teške respiratorne infekcije ili sezonskog gripa izoluje
se u jednoj sobi. I u ovom slučaju je poželјno je da sobe za izolaciju budu sa negativnim
pritiskom ili treba da se nalaze u posebnom krilu zgrade, odnosno da su odvojene od prostora u
kom se nalaze drugi bolesnici. Rastojanje između kreveta u kohortnoj izolaciji mora biti veće od
1 m, uz prostornu separaciju pomoću paravana.

Odrediti neophodan broj osoba koje ulaze u sobu za izolaciju i omogućiti da zdravstveni radnici
koji rade u sobama za kohortnu izolaciju ne rade na matičnom odelјenju. Zdravstvenim radnicima
predočiti da oboleli od bolničkih respiratornih infekcija mogu oboleti ili biti kolonizovani i
drugim patogenima (Staphylococcus aureus, Clostridium difficile), kao i da je neophodno da se
pridržavaju svih mera prevencije i sprečavanja i drugih bolničkih infekcija. U sobi za kohortnu
izolaciju primenjuju se i ostale mere navedene za izolaciju u zasebnoj sobi.

izvor: www.abatement.com

2.4 Nošenje lične zaštitne opreme

Nošenje lične zaštitne opreme potrebno je pri svakom ulasku u sobu za izolaciju.

Celokupno osoblјe koje ulazi u sobu za izolaciju mora da nosi masku sa visokim procentom
filtracije (> 95%) ili bar višeslojnu masku za usta i nos. U slučaju da se radi o infekciji sezonskim
gripom, maske moraju da zadovolјavaju evropske standarde FFP3 (99% filtracije) ili FFP2 (95%
filtracije) ili su to, prema US standardima, N-95 respiratori (95% filtracije). Maska obavezno
mora da prekriva usta i nos. Nakon upotrebe se bacaju, a ukoliko se nose u kontinuitetu, moraju
se menjati čim se ovlaže (obično na svaka tri sata). Ukoliko ne postoje navedene maske, treba
koristiti hirurške/višeslojne maske. Nakon upotrebe ih baciti, i nikako ih ne nositi spuštene oko
vrata.
 izvor: www.safetydirect.co.uk

Pri svakom ulasku u sobu za izolaciju je potrebno staviti nesterilne rukavice koje mogu biti
napravlјene od različitog materijala (lateksa ili vinila). U slučaju infekcije sezonskim gripom,
rukavice moraju da prekrivaju rukave zaštitnog mantila i menjaju se nakon svake završene
procedure kod jednog bolesnika, kao i između dva bolesnika. Skidaju se po principu hirurškog
skidanja rukavica, nakon čega treba odmah obaviti temelјno pranje ruku toplom vodom i
antimikrobnim sapunom.
Takođe, kod infekcija preouzrokovanih virusom sezonskog gripa, nošenje zaštitnih mantila za
jednokratnu upotrebu od netkanog materijala, odgovarajuće veličine je obavezno prilikom svakog
ulaska u sobu za izolaciju i poželјno je da se nosi samo jednom, a zatim odbaci u PVC vreću.
Nakon toga obaviti higijenu ruku.

Korišćenje zaštitnih naočara i kape je obavezno pri pregledu bolesnika sa kliničkom slikom
sezonskog gripa, kod kojih može doći do stvaranja aerosola bogatog virusom (kašalј). Kape se
nakon upotrebe odbacuju u PVC vreću, kao i štitnici za oči/naočare za jednokratnu upotrebu, dok
naočare od akrila za višekratnu upotrebu podležu čišćenju (pranje u toplom vodenom rastvoru
deterdženta, ispiranje i slobodno sušenje na vazduhu − ne brišu se) ili dezinfekciji u adekvatnom
rastvoru dezinficijensa.

Nošenje posebne obuće ili nazuvaka za obuću ne predstavlјa element standardnih mera
predostrožnosti kod bolesnika sa respiratornim bolničkim infekcijama i zato se preporučuje samo
nošenje odgovarajuće obuće za rad u zdravstvenoj ustanovi (vodootporna obuća koja potpuno
prekriva stopalo − sandale i druga otvorena obuća nisu dozvolјene).

Zaštitnu opremu treba da nose:

 svi zdravstveni radnici koji imaju direktni kontakt sa bolesnikom (npr. lekari, medicinske
sestre, fizioterapeuti, laboranti),
 ostalo osoblјe u zdravstvenim ustanovama koje dolazi u direktni ili indirektni kontakt sa
obolelim osobama (npr. osoblјe u perionici veša, zaposleni na održavanju higijene),
 članovi porodice i posetioci.

Osoblјe koje nije direktno ili indirektno eksponirano obolelom, a angažovano je u radu odelјenja
(npr. administrativni radnici), treba samo da bude upoznato sa opštim merama prevencije širenja
respiratornih infekcija i gripa, ali ne mora da nosi zaštitnu opremu.
2.4.1 Pravilni postupci pri ulasku i izlasku iz sobe za izolaciju

Pre ulaska u sobu za izolaciju:

 pripremiti svu neophodnu medicinsku opremu,

 obaviti higijenu ruku,
 staviti zaštitnu opremu sledećim redosledom: zaštitni mantil, masku, kapu, zaštitne
naočare, rukavice (ukoliko se radi o sezonskom gripu), ili masku, naočare i rukavice
ukoliko se radi o manje kontagioznim respiratornim infekcijama,
 ući u sobu i zatvoriti vrata.

Pri izlasku iz sobe za izolaciju:

 skinuti zaštitnu opremu pravilnim redosledom u posebnoj prostoriji ili paravanom

ograđenom prostoru ispred sobe za izolaciju,
 skinuti zaštitne naočare i odložiti ih u PVC vreću ili, ukoliko su za višekratnu upotrebu i
podležu čišćenju ili dezinfekciji, odložiti u za to obeleženu posudu,
 skinuti kapu, odložiti je u PVC vreću,
 skinuti zaštitni mantil i odložiti ga u PVC vreću,
 skinuti rukavice (po principu skidanja hirurških rukavica) i odložiti ih u PVC vreću,
 obaviti higijenu ruku,
 skinuti masku, ali voditi računa da se spolјašnja površina maske ne dodirne i odložiti je u
PVC vreću,
 obaviti higijenu ruku,
 izaći iz prostorije ili paravanom ograđenog prostora ispred izolacione sobe.

2.4.2 Dužina trajanja mera izolacije

Mere izolacije se primenjuju sve dok je bolesnik zarazan:

  odrasli i deca starija od 12 godina – od razvijanja kliničke slike respiratorne infekcije ili
prvih simptoma sezonskog gripa do sedam dana nakon normalizacije telesne temperature,
 deca mlađa od 12 godina – od razvijanja kliničke slike respiratorne infekcije ili prvih
simptoma sezonskog gripa do 21. dana od početka bolesti.

2.5 Ograničenje kretanja i transport bolesnika

Bolesnik izlazi iz sobe samo za neophodne preglede i tada nosi masku, a osoblјe koje ga vodi na
pregled ili intervenciju nosi zaštitnu opremu. Pri svakom kontaktu sa osoblјem bolesnik nosi
višeslojnu masku. Sve površine koje bolesnik van svoje sobe dotakne moraju se dezinfikovati.
Treba obučiti bolesnika da obavi higijenu ruku nakon upotrebe maramica za nos, ukoliko je
sposoban da ih koristi. Ako se oboleli dovozi sanitetskim vozilom, u toku transporta mu se stavlјa
zaštitna maska, a eksponirane površine vozila (sedište, rukohvati, držači, AMBU balon i maska,
aspirator, defibrilator, ostale horizontalne površine u okolini) nakon transporta se moraju
dezinfikovati adekvatnim dezinficijensom. Dezinfekciju vrše tehničari koji su u pratnji obolelog,
sredstvima koja se u vozilu nalaze u praktičnoj ambalaži sa pumpicama (ready for use). Nakon
dezinfekcije, a pre prevoza sledećeg bolesnika, vozilo se mora dobro provetriti. Osoblјe
sanitetskog vozila nakon transporta obolelog ili na obolјenje sumnjivog bolesnika (naročito kod
sumnje na sezonski grip), odbacuje svoju zaštitnu opremu za jednokratnu upotrebu (mantil,
rukavice, kapu, masku) u obeležene PVC vreće koje dalјe podležu adekvatnoj dispoziciji.
2.6 Pravilno uklanjanje medicinskog otpada

Treba se pridržavati standardnih mera predostrožnosti pri radu sa čvrstim otpadom koji može biti
kontaminiran mikroorganizmima koji su izazvali respiratornu infekciju, a ovo se naročito odnosi
na kontaminiranost virusima H1N1 ili H5N1 influence. Upotreblјenu zaštitnu opremu za
jednokratnu upotrebu (mantili, rukavice, kape, maske), kao i sanitetski materijal, odlagati na
mestu nastanka (u ambulantama odelјenja, samom odelјenju, sanitetskom vozilu, u sobi za
izolaciju). Sav otpad treba odložiti u nepropusne plastične vreće (žute, sa nalepnicom biološke
opasnosti). Vreće moraju biti postavlјene u kante sa poklopcem koji se otvara pritiskom stopala
ili učvršćene u okvir-nosač. Vreće se menjaju svakog dana ili kada se napune do ¾ zapremine.

Nakon sigurnog vezivanja plastičnom nepovratnom vezom, vreće se odnose u glavnu prostoriju
za skladištenje otpada koja je osigurana od pristupa neovlašćenih osoba. Otpad se ili spalјuje na
licu mesta ukoliko ustanova obavlјa i tu aktivnost, ili ga je potrebno proslediti na spalјivanje u
odgovarajuću ustanovu. Ukoliko se za to koristi transportno vozilo koje napušta zdravstvenu
ustanovu ili bolnicu, ono mora biti osigurano od prolivanja ili rasipanja otpada i propisno
obeleženo (žuta boja za oznaku biološke opasnosti). Svi zaposleni koji rukuju kliničkim otpadom
ili ga prevoze moraju imati zaštitnu opremu i biti edukovani za postupke prilikom prolivanja ili
drugih incidenata u svom području rada. Klinički otpad, kao što su sekreti dobijeni aspiracijom
gornjih disajnih puteva kod bolesnika obolelih ili sumnjivih na bolničku respiratornu infekciju ili
sezonski grip, mora biti dekontaminiran pre odbacivanja u kanalizaciju preko posebnih odvoda ili
WS-a. Dekontaminacija se vrši tradicionalno u autoklavima.
 izvor: www.opuz.rs

2.7 Pravila korišćenja posuđa i pribora za jelo

Ukoliko se pribor za jelo koristi, treba primenjivati standardne mere predostrožnosti pri
rukovanju ovim priborom koje su koristile osobe suspektne ili sa potvrđenom bolničkom
respiratornom infekcijom ili sezonskom influencom:

 prati predmete za višekratnu upotrebu u mašini za pranje sudova deterdžentom na

preporučenoj temperature vode, gde postoji takva mogućnost. Ako nema mašine za pranje
sudova, za pranje tih predmeta treba koristiti deterdžent i toplu vodu; pri ručnom pranju
treba koristiti gumene rukavice, a ukoliko je to moguće, treba odrediti posebno posuđe i
pribor za jelo za svakog pojedinačnog bolesnika,
 predmete koji se bacaju posle upotrebe treba odstraniti zajedno sa ostalim otpadom,
 nikako ne odlagati preostalu hranu koju je bolesnik konzumirao u pomije, već je odložiti
na način koji je propisala ustanova.
2.8 Pravila korišćenja rublјa i bolničkog veša

Preporučuje se primena standardnih mera predostrožnosti pri kontaktu sa rublјem i vešom koji
može biti kontaminiran sekretom respiratornih organa ili drugim telesnim tečnostima ili
izlučevinama suspektnih ili potvrđenih slučajeva bolničke respiratorne infekcije ili sezonske
influence. Prlјavo rublјe treba staviti direktno u PVC vreću za odlaganje veša u sobi za izolaciju.
Rublјe stavlјati tako da vreća za veš ne može da se otvori ili pukne dok se prevozi ili dok se
nalazi u prostoru za držanje prlјavog veša. Jako zaprlјano rublјe treba zamotati u rolnu ili
presaviti tako da najveća prlјavština bude u centru zavežlјaja. Velike količine čvrstog materijala
(npr. sputum, feces) treba ukloniti sa rublјa uz upotrebu rukavica i toaletnog papira i staviti u
toalet (spustiti poklopac daske prilikom puštanja vode) pre nego što se odloži u PVC vreću za
veš. Pri iznošenju prlјavog veša i rublјa iz sobe za izolaciju treba koristiti rukavice, a posle toga
obaviti higijenu ruku. Prlјavi veš i rublјe ne treba istresati ili na bilo koji način rukovati njime
tako da se može stvoriti mogućnost kontaminacije životne sredine ili ponovno raspršivanje
virusa. Osoblјe zaduženo za veš treba da primenjuje standardne mere predostrožnosti i obavi
higijenu ruku nakon skidanja lične zaštitne opreme. Rublјe prati i sušiti prema standardima i
postupcima koje ustanova rutinski primenjuje.

izvor: bolnickinamestaj.net
2.9 Čišćenje i dezinfekcija površina

Čišćenje i dezinfekcija imaju za cilј uklanjanje mikroorganizama, u ovom slučaju virusa gripa ili
drugih uzročnika respiratornih bolničkih infekcija, a sa cilјem prekidanja lanca njegove
transmisije na osetlјive domaćine. Čišćenjem se uklanjaju sve organske materije (bolesnikovi
ekskreti, sekreti, prašina, prlјavština) i stvaraju se uslovi da dezinfekciono sredstvo inaktivira
mikroorganizme. Čišćenje uvek mora prethoditi dezinfekciji medicinske opreme, radnih površina
i drugih površina u bolničkoj sredini. Virus gripa inaktiviraju različita dezinfekciona sredstva:

 jedinjenja fenola,
 kvartenerna jedinjenja amonijaka,
 peroksidi,
 natrijum-hipohlorit („kućno belilo“ – varikina),
 alkohol,
 drugi germicidi koji pokazuju virucidni efekat.

Potrebno je pri upotrebi preparata poštovati preporuke proizvođača o rastvaranju, vremenu

delovanja i adekvatnoj dispoziciji upotreblјenog preparata. Prostorije u kojima borave oboleli
pacijenti (sobe za izolaciju, odelјenske ambulante, dijagnostičke jedinice itd.) potrebno je čistiti
najmanje jednom dnevno, a završnu dezinfekciju izvršiti po otpustu bolesnika. Pored dnevnog
održavanja podova i ostalih ravnih površina u bolničkoj sredini, potrebno je posebnu pažnju
posvetiti čišćenju i dezinfekciji površina u okolini bolesnika koje se često dodiruju (svu
medicnsku opremu, ramove kreveta, table za liste terapije, dalјinske upravlјače za televizore,
kontrolnu tablu na bolesničkim ormarićima, posebnu dugmad za pozive zdravstvenog osoblјa,
sve vrste rukohvata itd.).
Kad god je moguće, a u cilјu izbegavanja reaerosolizacije virusa gripa, neophodno je obaviti
vlažno čišćenje vodom i deterdžentom. Tokom vlažnog čišćenja rastvori deterdženta za čišćenje
brzo bivaju kontaminirani, pa ih često treba menjati sveže napravlјenim rastvorima. Takođe je
neophodno često menjati krpe kojima se obavlјa čišćenje. Čišćenje uvek započeti od manje
kontaminiranih površina i ići ka više kontaminiranim. Poželјno je čišćenje raditi sa dve posude. U
prvoj treba napraviti svež rastvor deterdženta za vlažno čišćenje, a u drugoj posudi treba stalno
imati čistu vodu za ispiranje krpe kojom se čisti. Svi delovi opreme za čišćenje i dezinfekciju
treba da budu oprani i osušeni između dve upotrebe. Prostor u kome se ova oprema čuva takođe
treba da bude suv i čist.

2.10 Briga o umrlim bolesnicima

Svi zaposleni u zdravstvenim ustanovama moraju da se pridržavaju propisanih mera opreza

prilikom brige o umrlim koji su bolovali od infektivnih bolesti, a ovo se odnosi i na bolesnike sa
respiratornim bolničkim infekcijama, naročito u slučaju H1N1 ili H5N1 influence. Koristiti punu
ličnu zaštitnu opremu pri kontaktu sa bolesnikom koji je umro tokom perioda zaraznosti (do
sedam dana nakon prestanka temperature za osobe starije od 12 godina, do 21 dan od početka
simptoma za mlađe od 12 godina). Leš mora biti stavlјen u odgovarajuću vreću (impregniranu i
propisno obeleženu žutom nalepnicom upozorenja za biološki agens) pre transfera sa odelјenja u
mrtvačnicu. Transfer u mrtvačnicu mora se izvršiti što pre nakon konstatovanog smrtnog ishoda,
a umrli se transportuje u za to posebno namenjenoj vreći koja pruža visok stepen zaštite od
infekcije.

Ukoliko porodica želi da vidi pokojnika, mora joj se to dozvoliti. Ukoliko je bolesnik umro za
vreme perioda zaraznosti, članovi porodice treba da nose rukavice i zaštitne mantile.