ZAŠTO ŽENE ZVOCAJU?

Uvodni ekspoze

Da,stvarno,zašto žene zvocaju?Teško pitanje!?Verovatno da se,zbog težine

pitanja,niko nije upustio u ozbiljno traganje za odgovorom koji bi osvetlio ovako raširenu
pojavu.Nema ozbiljne literature o zvocanju.Zašto?
Moja supruga se,videvši samo radni naslov "Knjiga o zvocanju",pre nego što sam
išta napisao,nasmejala i bez mnogo premišljanja dala odgovor: "To je seksisti
ka tema. Rastrgnu
e te feministkinje...ha, ha...Uostalom, zvocaju i muškarci..."
"Ali,ređe.Zvocanje je ipak tipi
no za žene,kao diferencija specifika pola... Uostalom,naslov je 'Knjiga o zvocanju',a ne
'Knjiga o ženskom zvocanju'. Zašto si odmah predpostavila da
e se tekst odnositi samo na žene?Ili je toliko vezano za žene, da se samo po sebi name
e.?.",pokušao sam da argumentišem.
"Pa,jeste...Ali,šta tu ima da se objašnjava?Žene zvocaju zato što su nezadovoljne."
Re
e,i ode.
Odista,šta tu ima da se objašnjava?Žene zvocaju zato što su nezadovoljne. Logi
no. Ali,ostaje otvoreno pitanje zašto bi me zbog toga "rastrgle feministkinje?"I to je logi
no!Zato što je "tema seksisti
ka. " Šta da radim? Da li da se upustim u rizi
nu temu,u opasnost da postanem rastrzana li
nost,ili rastrgnut?Ma,ne
e one mene... Uostalom, i ja sam feminista!
Ne,nisam prevrta
koji menja stranu
im oseti opasnost.Ja sam pravi ubeđeni feminista.Ako treba,spreman sam i da se zakunem
na neku žensku "Bibliju",po izboru "nevernih Tomislava".Imam želju da
inim dobro ženama koje,uzgred budi re
eno,volim.Možda je njima sve jasno,i nemaju potrebu za ovakvom knjigom,ali nije jasno
muškarcima.Oni teže shvataju.Ako muškarci budu sposobniji da razumeju žene,onda
e dame biti manje nezadovoljne,pa
e možda i manje zvocati.Zvu
i logi
no(mada prili
no naivno).Eto,ja
u,kao pravi feminista,pokušati da pomognem muškarcima da shvate ono
neshvatljivo,transcendentalno u ženskoj prirodi,rade
i tako,zapravo,u korist žena.Potajno se nadam da
u,kao nagradu,dobiti
lansku kartu...Zamalo da kažem do kraja,a onda moja nadanja više ne bi bila potajna.
 Definisanje pojma "zvocanje"

Elem,da pređemo na temu.Šta je to zvocanje?Neki autori pojavu nazivaju:"

antranje","kvocanje","džangrizanje","pridikovanje","popovanje","sranje",
"vakela","histerisanje","ronzanje"...i sl.Sve ove pojave su razli
ite manifestacije osnovnog, mada složenog oblika ponašanja nazvanog zvocanje.(O
podvrstama i specifi
nim ispoljavanjima suštinski iste pojave, bi
e re
i kasnije.)
Zvocanje je masovna pojava najraširenija u ženskom rodu.Oblik komunikacije
karakteristi
an za pripadnice lepšeg pola,mada se može, sporadi
no, nevešto,amaterski i ne tako autenti
no,sresti i kod pripadnika "ružnijeg pola". (Poput bradavica na maljavim muškim
grudima koje podse
aju na ženske,ali ne znamo
emu služe.)Moglo bi se, dakle, definisati kao "primarna polna karakteristika" ženske
psihe.U najmanju ruku kao sekundarna. Da li je biološki ili socijalno determinisana,
nauci, nažalost, još nije poznato. Raširenost pojave u prostoru i vremenu(Prema
istorijskim izvorima pojavljuje se u svim vrstama društvenog uređenja, od prvobitne
zajednice do savremenih demokratskih društava.) navodi na predpostavku da,
možda,postoji poseban gen koji reguliše ovo ponašanje. Nadajmo se da
e iš
itavanje ljudskog genoma rasvetliti i ovu misteriju.
Čak iako takav gen postoji,to ne isklju
uje potrebu socijalno-psihološke analize doti
nog oblika komunikacije.Ljudski instinkti su podložni promenama jer je
ovek i biološko i socijalno bi
e.Mada su,kažu brojni istraživa
i,žene bliže prirodi i svojoj biološkoj osnovi.Bliže životu.Iz tog razloga,njihovi instinkti
su manje podložni promenama.
Ako zvocanje ima neko svoje instiktivno poreklo,moralo bi da ima i svrhu.
Instinkti su svrhom usmerena ponašanja,tipi
na za vrstu.Priroda ne podržava besmislene i nesvrsishodne instinkte.Ona je dobra
majka.Racionalna i dosledna. U instinktivne radnje se pretvaraju,dakle,samo ona
ponašanja koja vode do nekog cilja zna
ajnog za opstanak vrste.Koji bi to cilj mogao biti kada je u pitanju zvocanje?
Objekti zvocanja su,pre svega,muškarci,zatim deca,a povremeno i sporadi
no je usmereno i na druge osobe.Veoma retko na žene.Šta se želi posti
i kod objekata na koje je usmereno zvocanje?Za po
etak,kod muškaraca?
Ovakav oblik komunikacije sa pripadnicima ružnijeg pola podrazumeva i neke
tipi
ne predpostavke koje se ti
u bio-socio-psiholoških odlika objekata. Zbog tih predpostavljenih odlika muškaraca,o
ekuje se da
e određeni oblik komunikacije posti
i željeni cilj.Koje su to osobine muškog roda koje,po raširenom uverenju žena,
ine zvocanje svrsishodnim ponašanjem?
Pre nego što navedem tipi
ne "velike istine" o muškarcima,napomenu
u da one nisu plod mog izmišljanja.Naime,niz godina sam radio kao psiholog u timu za
razvod braka jednog Beogradskog centra za socijalni rad.Razveo sam nekoliko hiljada
brakova,i
uo isto toliko bra
nih pri
a.Svaku storiju u dve, ili više verzija. Verziju supruge(dame imaju prednost),verziju
supruga,zatim verzije dece,ponekad baba i deda,rođaka,komšija...Bilo je tu tužnih pri
a,jer razvod braka je tužna pojava.Ali, mnogo toga je i komi
no."Sve mi te životne pri
e jedna na drugu li
e",izrazio sam se u stihu.Ne samo da li
e,ve
su,u osnovi,indenti
ne.Kao neka matrica,ili formula u koju možete stavljati razli
ite sadržaje,ali je ishod,rezultat,određen samim obrascem.Nešto kao:"Kvadrat nad
hipotenuzom,to zna svako dete,daje zbir kvadrata nad obe katete."Ve
na prvu re
enicu jednog supružnika,unapred sam u svoju beležnicu upisivao odgovor onog
drugog.Ta
no sam znao šta
e ko re
i. Nikakva mudrost.Pa,svi pri
aju isto,sa malim,dekorativnim varijacijama.A ve
ina veruje da su originalni,da se to samo njima dešava."Zamislite vi, gospodine,šta on(ili
ona) meni radi i govori!" Ne mogu ni da zamislim.Znam.
I muškarci i žene imaju stereotipne pri
e.Ali,pošto je ovaj put tema zvocanje, otkri
u vam velike ženske istine o muškarcima.Istine onih žena koje zvocaju i veruju u
delotvornost metode zvocanja.
 SEDAM MUŠKIH SMRTNIH GREHOVA

1)Muškarci su,po prirodi,lenji. Skloni su da se izvla

e iz ku
nih poslova.Površni su. Kad i rade,rade to "kao ma
ka repom".Hedonisti su.Zato im treba zameniti zadovoljstvo u len
arenju zadovoljstvom koje osete po prestanku zvocanja.Potrebno je,zvocanjem,stvoriti
kod njih napetost koja remeti uživanje,kako bi privremeni prestanak rada izvora napetosti
doživeli kao zadovoljstvo.Nikada se sami ne bi setili da nešto urade u ku
i.Ako se to i desi,onda je u pitanju ose
anje krivice zbog ne
ega što treba tek ispitati.Često su lenji ne samo da fizi
ki rade,ve
i da razmišljaju o bitnim stvarima,da se duhovno usavršavaju,da se suo
e sa sopstvenim nedostacima.
2)Muškarci su,po prirodi,samoživi. Nisu spremni na žrtve i odricanja.Lepo im je da se
pomaze sa decom,da se poigraju sa njima,ali da nešto ozbiljnije rade-to ne. Čim aktivnost
nije zabavna,i zahteva napor,i nije usmerena na njihovo li
no ostvarivanje i ambiciju,oni bi da zbrišu.Školske obaveze dece, pravilna ishrana...sve
ono protiv
ega se deca bune,njih zamara.Tate su za lepše stvari,a mame za teranje na obaveze.Sti
u jeftinu popularnost kod dece. Potkupljivanjem.To rade zato što su i sami
detinjasti.Najvažnije im je zadovoljstvo. Treba ih vaspitavati,kao i decu. Skloni su da
racionalizuju ovakva svoja ponašanja parolama da deca treba da budu samostalna,da rade
sama,i da ih ne treba daviti obavezama,ve
im u
initi u
enje i rad zabavnim.Teoretišu mnogo,ali nisu spremni da se ulože i dokažu svoje
teorije.Zvocanje je dobar metod.
3)Muškarci su skloni prevarama i dvostrukom moralu. To sledi iz njihovih predhodno
navedenih osobina.Nisu u stanju da se dublje ulažu u odnos i ispravljaju ono što u njemu
ne valja(
itaj ono što kod njih ne valja.)Lakše ima je da pobegnu u avanturu gde se od njih ne o
ekuje ozbiljnost i odricanje koje je nužno za dobar brak.Ipak,skloni su ose
anju krivice,te tu sklonost treba koristiti kako bi se, zvocanjem i stalnim
ispitivanjem,izgradila dovoljna doza napetosti.Ta napetost se unosi u vanbra
nu vezu i kvari jeftino ste
eno zadovoljstvo,a oni nisu spremni da se bore za skupa zadovoljstva.Skloni su da
racionalizuju svoja ponašanja glupostima kao: "Prevara muškarca je bezopasna za
brak,on se ne vezuje emotivno kao što to
ine žene kad ulaze u ljubavne avanture..." Ili: "Muškarac koji ima ljubavnicu je muškar
ina,a žena koja ima ljubavnika je kurva..."U prirodi je muškarca de želi da oplodi što više
ženki,a u prirodi žene je da svije gnezdo i veže mužjaka za porodicu..." Zvocanje je dobar
metod.Može se koristiti i preventivno.
4)Muškarci su inertni.Skloni su rutini.Nisu svesni da brak treba negovati,
"zalivati"...Lako gube interes i smisao za romantiku i avanturu u braku.Ne znaju koliko je
razgovor "o nama" bitan za održavanje i razvijanje odnosa.O svemu treba pri
ati, a oni to ne vole.Dosadu ne vide kao problem,ve
je smatraju normalnim stanjem bra
nog odnosa(Uz dopunsko uzbuđenje "sa strane") Rutina ubija želju. Ženi je potrebna
promena ambijenta,"neko novo,lepo mesto...gde bi smo ponovo doživeli jedno drugo na
nov na
in." Njena seksualna želja je vezana za ambijent i promenu. Četri zida je guše.Umesto da
probudi njenu želju,njemu je lakše da se,na gotovo,sretne sa seksualnoš
u neke druge žene,neke neuspavane lepotice.Ne treba popustiti pred njihovom inertnoš
u i potrebom za rutinom.Treba ih uzdrmati i pokrenuti.Zvocanje je dobar metod.
5)Muškarci su neozbiljni.Što sledi iz gore pomenutih osobina.Neozbiljni su u
najvažnijim stvarima.Umeju da se uozbilje kada je u pitanju njihov posao, karijera, ugled
u društvu...Kad se to ti
e li
no njih.A šta
e njima sav taj ugled?Da bi bili privla
niji drugim ženama?Da bi mogli da se hvale pred drugim muškarcima?Da se ose
aju nadmo
no nad njima?Opet zbog drugih žena.Ako bi im se to dozvolilo, nikada se ne bi
zaustavili.Potreba za kur
enjem je ja
a od njih.Zato treba uvek nositi makazice sa sobom, i skra
ivati im ga po potrebi na pravu meru.Onu porodi
nu.Treba ih suo
iti sa time da je njihova navodna ozbiljnost,ozbiljnost u obavljanju neke funkcije van ku
e,biznisa,prehranjivanja porodice,gradnji karijere... samo površna ozbiljnost.Imidž.Zar
sve to ne
ine zbog zajedni
ke sre
e? Ako je tako,zašto su neozbiljni u odnosu na svoju ženu,na bra
ni odnos,na ono najvažnije? Takva neozbiljnost baca senku na sve njihove spoljašnje
ozbiljnosti. Moraju postati svesni šta
ine. Zvocanje je dobar metod.
6)Muškarci teže dominaciji nad ženama.Oni su,ustvari,edipalno vezani za majke(i tu se
ne sme imati milosti.Za njihovo dobro,taj uticaj se mora neutralizovati), pa pokušavaju da
se bore protiv straha i zavisnosti tako što
e se truditi da dominiraju nad sopstvenom ženom.Ako im se pokažu slabe ta
ke,sigurno
e ih iskoristiti.Ne poštuju
i svoju suprugu, ostaju,nesvesno,verni majci.Žena koja ne dozvoljava dominaciju nad
sobom, lek je za muške edipalce.Tera ih da odrastu.Tu zvocanje pomaže,ali nažalost:
7)Muškarci sporije odrastaju.Baš zbog tog prekomernog hedonizma.Skloni su da idu
linijom manjeg otpora,i,ako ih neko ne bi gonio,kao decu,nikada ne bi odrasli. Naivni su i
podložni manipulacijama(pogotovo drugih žena.Onih kojima nije stalo do njihove
dobrobiti,ve
samo žele da ih iskoriste.)Pogledajte devoj
ice i de
ake u osnovnoj školi.Odmah se vidi koliko su devoj
ice visprenije u socijalnim kontaktima, koliko bolje razumeju namere i težnje drugih
ljudi(posebno žena). Socijalna inteligencija muškaraca se sporo razvija i treba je
podsticati stalnim ukazivanjem na greške,naivnost u odnosu na druge žene,(osobito
majku)lakomislenost i podložnost raznim uticajima.Za njihovo dobro.Pridikovanje i
zvocanje su dobri metodi.

Ovo su neke od tipi

nih predpostavki od kojih žene polaze,svesno ili nesvesno,kada primenjuju metod
zvocanja u komunikaciji sa muškarcima.Sedam osnovnih muških grehova.(Koji mogu
biti i smrtni)Ima još takvih pretpostavki,ali bi se mogle svesti jedna na drugu,te ih ne bih
posebno pominjao.Mora se priznati da u njima ima puno istine, i da mogu poslužiti kao
osnova za delanje.Pitanje je,samo,da li se postižu o
ekivani efekti,što bi se moralo desiti ako su polazne predpostavke ispravne,a metodika
rada(zvocanje) zasnovana na njima.Ali,o tome
u govoriti kasnije.
Još je u Starom zavetu re
eno da je savršena supruga "ezer keneged".Te hebrejske re
i zna
e "protivno korisna."Rabini su lupali glavu i vodili opsežne debate o zna
enju ove fraze.Kako to supruga može biti korisna, ako je stalno antiprotivna, protiv vas?
(Sli
no se, doduše, govorilo i o ulozi Lucifera, prvog i najvoljenijeg Božjeg anđela-oficira, lu
onoše, nosioca svetlosti.Njegova uloga,od Boga poverena,bila je da se suprotstavlja
ljuskom rodu,i time ih nagoni da duhovno napreduju. Problem je nastao onda kada mu se
to previše dopalo, i kada je po
eo da preteruje. Osporavaju
i arumente muškarca, žena ga tera da ih iskristališe, razmotri iz razli
itih uglova,da ne podlegne potrebi da ide linijom manjeg otpora...Nije sukob ono što
uništava brak.On se mora o
ekivati jer se zaljubljujemo i ulazimo u bra
nu zajednicu sa nekim ko je razli
it od nas.
Interesantno je to da su,prema iskustvu bra
nih savetodavaca,razlozi zbog kojih se ljudi razvode isti oni zbog kojih su ušli u
brak."Suprotnosti se privla
e"-kažu.Ali,kasnije,razlike koje su bile tako privla
ne postaju odbojne, izvor svađa i neprijateljstava.Ni svađe ne moraju biti
destruktivne.Mnogi parovi tvrde da je seks bolji posle svađe.Neki partneri se,posle
dobrog sukoba, približavaju jedno drugom,dok se neki udaljavaju.U
emu je razlika?
Moglo bi se re
i da nije toliko bitan sadržaj konflikta,ve
na
in na koji ga oni rešavaju.Nije toliko važno zbog
ega se ljudi ne slažu,ve
kako se ne slažu.Jednom višegodišnjom studijom,sprovedenom na univerzitetu u Jejlu, u
injen je napor da se utvrdi koje osobine li
nosti kod bra
nih partnera preskazuju koji
e parovi ostati zajedno.Utvrdilo se da ne postoje osobine li
nosti koje predskazuju ko
e ostati u braku.Umesto toga,zaklju
eno je da na to da li
e brak preživeti ne ukazuju razlike u li
nostima,ve
to kako parovi postupaju sa razlikama.
Da vidimo prvo koji su tipi
ni sadržaji uklju
eni u metod zvocanja,da bismo kasnije analizirali sam metod.Videli smo da je forma
komunikacije usmerena ka određenim ciljevima.Da li su i sadržaji usmereni ka postizanju
istih? Zvocaju
i,žene pokušavaju da muškarcima saopšte deset velikih istina,zadaju
i im, na taj na
in, deset ženskih zapovesti.Koje su to istine i zapovesti?
 DESET ŽENSKIH ZAPOVESTI

1.Istina:Žena nikada nema šta da obu

e. Njen ormar je prazan.To jest,pun je,ali iznošenih,demodiranih prnja.To treba prihvatiti
kao aksiom.Ne osporavati! Ženi je,naravno,potrebno mnogo više nego muškarcu.Ne sme
da izgleda zarozano, i da se vidi da je žrtva porodice.Žena treba da izgleda negovano.Ne
zbog drugih muškaraca,ve
zbog svog muškarca(a i drugih žena,zlobnica,koje bi odmah primetile garderobne znake
slabosti) i ,pre svega,zbog sebe.Ona je estetsko bi
e.Dok muškarac,kako kažu psihoanaliti
ari, investira psihi
ku energiju u svoj penis(ili njegove simboli
ne zamene: automobil, novac, ugled, karijeru, pamet...) ,žene psihi
ku energiju,ili libido,investiraju u
itavo telo,njegovu spoljašnost. Garderoba je deo "telesne šeme" žene. Psiholozi su
ustvrdili koliko je telesna šema važna za samopoštovanje i
vrstinu identiteta osobe.Muškarci koji ne razumeju važnost garderobe i šminke za o
uvanje samopoštovanja žene,i tuma
e njene potrebe kao površnost,kinđurenje i egzibicionizam,investiciju u spoljašnjost
umesto u dubinu,nesvesni su latentni homoseksualci.Što i jesu.Oni bi,naime,voleli da
žene imaju mušku psihu. Ali,suprotnosti se privla
e.Oni koje privla
i istovetnost sa sobom, narcisoidni su i homoseksualni.Poštujte potrebu žene da se dopada
sama sebi,jer
e se, takva, dopadati i vama.Ona samo želi da je vi obožavate.Što je dobro.Iz navedenog
sledi i prva ženska zapovest:
Prva ženska zapovest: Obožavaj ženu svoju više nego sebe samog.Ne
eš imati drugih žena pred licem mojim.

2. Istina: Muškarcima je uvek lakše. To je,naravno,apsolutna istina.Treba je

shvatiti kao aksiom.Muškarci se igraju celog života,dok ozbiljnost po
iva na ple
ima žene.Da ne govorimo o trudno
i i porođaju.Takav bol nijedan muškarac ne bi podneo.Odsluženje vojnog roka je de
ija igra naspram rađanja i uzgajanja dece. Pored toga,žene brinu o
svemu.Muškarci,uglavnom,izvršavaju ono što im žena kaže. Ali,onaj koji
brine,misli,predviđa,pomno prati razvoj dece...je žena. Upamtite-brinuti brigu je težak
posao na ple
ima žene.Muškarci su lakopametasti. Zato veruju da žene preteruju u brižnosti,i da time
dave decu i komplikuju život.Lako je biti ležeran otac kad imaš nekoga ko je brižan i
dosledan,makar se deci to ne sviđalo.O
evima,opet,zapadne lakši deo posla-uloga onoga koji zabavlja, dopušta, ne davi,ne
komplikuje...Da,muškarcima je uvek lakše!Lakše im je i na poslu.Živimo u
patrijarhalnom društvu u kojem muškarci imaju mnogo privilegija.Oni mogu i da se
zabave rade
i,jer ne razmišljaju i ne brinu mnogo o tome šta se dešava sa decom, kod ku
e.Mogu da se opuste.Zato što imaju žene koje vode ra
una o svemu.Njihova psihi
ka energija je usmerena na njih same,na njihov narcizam.Zbog toga su više okupirani
sobom nego ženom i decom.Što nije pošteno.Takozvani "ženski poslovi" su
svakodnevni,nezaobilazni i, uglavnom,dosadni.Uz pomo
dece,i nezrelog muža, žena je zatvorena između
etri zida.On uvek ima opravdani razlog da bude napolju,tamo gde se događa nešto
nepoznato.Ono što on radi se vidi,a ono što ona radi(uz njegovu malu i povremenu pomo
)kratko traje.Sređena ku
a se brzo dovede u nered,ru
ak se pojede...i sve opet iznova...Da ne nabrajamo više.A,da,muškarci nemaju ni
menstruaciju,ne mu
e ih hormonalni problemi,kontracepcija...Ne
e muški petli
ii
i na kiretažu ako budu neoprezni pri zajedni
kom zadovoljstvu...Sve se svali na ženu.Tomovi bi se mogli napisati u prilog ovoj
istini.Ženama je teže.Ta
no.Dama samo,sa punim pravom, želi poštovanje.Što je dobro.Iz navedenog sledi druga
ženska zapovest:
Druga ženska zapovest:Poštuj ženu svoju više nego sebe sama!Ne gradi sebi kipa
rezana, niti drugog idola (karijera, posao, automobil, novac, ugled, mo
...ne daj bože druga žena...) Ne
eš im se klanjati niti im služiti!Jer,to zaslužujem samo Ja,Žena tvoja,Žena ljubomorna...

3. Istina:Ženini roditelji su bolji. Ako ona tako kaže,onda je to apsolutna istina.Ne

treba je dovoditi u pitanje.Shvatite je kao aksiom.Sasvim je normalno da su ženini
roditelji bolji.Posebno njena majka.Osim ako sama žena ima primedbe na ra
un svojih roditelja.Takve primedbe ne treba jedva do
ekati,jer se situacija može promeniti. U slu
aju žene i njenih roditelja,sukobi su,obi
no,proizvod intenzivne emotivne komunikacije koja teži razrešnju.Za razliku od,
uglavnom, emotivno prazne i predrasudama ispunjene komunikacije muškarca sa svojim
roditeljima. Poznato je da se roditelji više vezuju za žensku decu, i da su
erkina deca,na neki na
in bliži unuci od sinovljeve dece.(Osim, možda,u primitivnim sredinama.A to nije slu
aj sa nama...?)Kada je tašta vezana za svoju
erku,onda je to u interesu vaše porodice,stvarna zainteresovanost za dobrobit
unuka,razmena iskustava,(ne sitni
arite oko telefonskih ra
una) pomo
, briga...Nikako ne posesivnost. Posesivnost je odlika svekrva. Tastovi i svekrovi nisu
toliko bitni.Oni su,ionako,kao i svi o
evi-kol
evi. Vezanost muškarca za majku prava je opasnost za porodicu.Zar nije Bog rekao:"Za to
e
ovek ostaviti oca svoga i mater svoju,i prionu
e uz ženu svoju,i bi
e njih dvoje jedna put." Za ženu to nije rekao.Dakle,vezanost žene za svoje roditelji,i
obratno, nije smatrao negativnom.Odatle sledi i tre
a ženska zapovest:
Tre
a ženska zapovest:Pripadaj ženi svojoj više nego sebi samom,i ocu svome,i majci
svojoj.Prioni uz nju, i budite jedna put.

4. istina:Žena nikada nije neopravdano nezadovoljna. To je velika istina. Ne treba

je osporavati.Prihvatite je kao aksiomu.Svako nezadovoljstvo ima svoj razlog,a posebno
kod žene.Ono služi da pokrene na akciju,da ne dozvoli u
malost, pad kvaliteta veze,života,ljubavnog,seksualnog,kulturnog...i svakog drugog.
Muškarci bi se lako uspavali.Nezadovoljstvo žene je indikator da nešto nije u redu i treba
ga shvatiti ozbiljno.Žena najbolje zna šta je dobro za decu,za brak, za nju,za
muža...Budalasto je njeno nezadovoljstvo tuma
iti kao predmenstrualni sindrom,ili neiživljenost(u ostalom,iživljenost je loša pojava jer
se od nje umire),ili histeri
nost, ili nezadovoljstvo sobom, ili neispunjenost,ili...Da žena svojim nezadovoljstvom ne
signalizira opasnost,ko zna šta bi bilo sa porodicom. Ona opasnost ose
a intuitivno, ne novokomponovanim korteksom,ve
starijim i pouzdanijim delovima mozga, celim telom,svakom
elijom-senzorom. Muškarci se,nadobudno,smatraju racionalnijim bi
ima.Pa,korteks je poslednji izdanak moždanog stabla. Najnepouzdaniji. Šta logika zna o
životu.Limbi
ki sistem,koji je ženama dostupniji, nosi u sebi instiktivnu mudrost sticanu milionima
godina.Žena je bliža prirodi. Ona bolje zna.Verujte joj!
Četvrta ženska zapovest:Veruj Ženi svojoj više nego sebi samom!Vera
e te tvoja,u Ženu svoju,spasti.

5.Istina:Žene su lepše i pametnije. Što se lepote ti

e,to je o
igledno.Nema se šta ni dodadi,ni oduzeti.Muškarci to ne spore.Dostojevski re
e:"Lepota
e spasiti svet."Ako je po njemu-žene su zadužene za spas sveta.Ali,što se ti
e pameti,mnogi muškarci to pori
u.Ako im se oduzme i primat pameti,šta
e onda sirotim muškarcima ostati?Samo sirova snaga?U samoodbranu ono malo preostale
taštine muški iznose brojne argumente.Veliki stvaraoci kulture su, mahom, muškarci.
Slikari,filosofi,pisci,kompozitori....sve sam go muškarac(ne mislim bukvalno go, ve
literarno. Žene se pojavljuju gole u "literaturi",one su njen sadržaj,a muškarci je samo
pišu, obu
eni.)A tek na polju humora,ili duhovitosti.Tu je muški primat o
igledan. Za duhovitost je neophodno imati i britke inteligencije i duha.Žene su prava
retkost na tom polju. Tanko je objašnjenje da je to tako jer su žene,u istoriji (a i
danas),bile potla
ene, u nemogu
nosti da se iskažu,okupirane porodicom i zatvorene u kuhinju. Ali, za duhovitost to ne bi
trebalo da bude neka smetnja. Neki smatraju da je muška duhovitost nastala
usavršavanjem majmunisanja pred ženama.Naime,da bi zabavili ženu i bili
interesantni,muškarci se,od malih nogu, trude da budu smešni,(mada su ženama smešni
sami po sebi.)pa tako postaju i duhoviti.Ženama ta sposobnost nije potrebna.Zašto bi one
zabavljale muškarce kad imaju ja
e adute.
Savremene žene se sve više uklju
uju u kulturna zbivanja, kasnije se udaju,ili se ne udaju uopšte,obrazuju se kao i
muškarci,nisu više ograni
ene viktorijanskim moralom...ali, rezultati su, ipak, mršavi.Velika dela kulture i dalje
stvaraju muškarci. Kako im Bog nije dao mogu
nost da rađaju život, izgleda kao da im je,za utehu,omogu
io da se porađaju u mukama stvaralaštva.Za razliku od žene, biološki,muškarcima su svi
dani plodni.Možda se ta svakodnevna plodnost prenosi i na duhovnu razinu. Ili je, pak,i
njihova duhovnost,kao i duhovitost,razvijena zato što se više trude,da bi bili privla
ni ženama.A damama takav trud nije ni potreban,jer su privla
ne same po sebi(Osim ako nisu ružnjikave.Onda i one moraju da razvijaju duh.)Šta god
da je razlog,ostaje
injenica da su stvaraoci kulture uglavnom muškarci.
Ali,postoji i drugi ženski argument koji "pije vodu".Muška pamet je apstraktna,a
ženska konkretna, životna.Kao što je i muško stvaralaštvo simboli
ko i "predmetno",a žensko je sam život-dete.E,tu nema kontraargumenta.Nije valjda
kultura važnija od života?On jeste sastavni deo života, ali nije sam život.Onaj pol
ija je pamet bliža životu,koji je najvažniji, pametniji je.Iz toga sledi:
Peta ženska zapovest: Divi se i raduj ženi svojoj više nego sebi samom.Ona je
izvor života,od Boga dar.Sve ostalo je,kako re
e propovednik u bibliji: "Taština, taština, samo taština...i lovljenje vetra."
"Uživaj život sa ženom koju voliš,kroz sve dane veka svoga taštega,koje ti je Bog pod
suncem dao,kroz sve dane taštine svoje;jer je to udeo tvoj u životu,u raboti koju radiš pod
suncem."

6. Istina:Muškarci razmišljaju "glavom".Muškarac koji je privržen ženi, privržen

je i deci.Kod žena je privrženost deci nezavisna.Privrženost žene deci retko
e se umanjiti ako izgubi interesovanje za njihovog oca.Deca su deo njenog tela, njena
put,život koji je iz nje iznikao,produžetak.Ako o
evi izgube interesovanje za majku svoje dece,to se,
esto,odražava i na njihov odnos prema deci.Prevarivši svoju ženu,muškarac vara i svoju
decu.Zato je muška prevara opasnija za porodicu od ženske,iako muškarci tvrde da oni
to,mahom,
ine bez vezivanja,
isto seksualno...kao sport.Poznato je,naime,iz prakse,da ve
ina muškaraca,u kontaktu sa atraktivnim ženama,ne razmišlja glavom,ve
"glavom" (Samo nazivanje vrha penisa "glavom" potvrđuje iznetu istinu.)Pored sveg
hvalisanja svojom racionalnoš
u,za razliku od žena koje su,kako kažu , iracionalne,muškarci zaboravljaju na o
iglednu istinu da žene imaju samo jednu glavu.Kod njih
e mnogo teže do
i do dvovlaš
a nego kod dvoglavih muških životinja.Ona druga "glava" ne razmišlja po principima
Aristotelove logike.I zato:
Šesta ženska zapovest:Ne
ini preljubu.Varaju
i ženu svoju,varaš i decu svoju,a i sebe sama.Ako ti je "glava" kamen spoticanja,bolje je
"odseci"(figurativno) nego da svoju izgubiš dušu.

7. Istina:Žene su suptilnija i složenija bi

a od muškaraca.Njihove su potrebe kompleksnije,i zato ih je teže razumeti od
muškaraca.Muškarac je sli
niji životinji. Potrebe su mu,ako nije previše neuroti
an,jednostavne,
ak proste. Dobro,prosto proširene,u najboljem slu
aju.Treba ga napojiti, nahraniti, seksualno zadovoljiti, pohvaliti njegovu muškost...i on je
miran.Ne komplikuje život zato što nije komplikovan.Ženi nije teško da ga "odradi",ako
joj nije preko glave da zadovoljava još i potrebe odraslog deteta.Pa nije mu ona mama!
Znaju žene da je sa muškarcima, uglavnom,lako iza
i na kraj.Malo mrdnu repom,malo "cico-maco","ljubavi moja", "muškar
ino moja" i sl. i on je odobrovoljen.Podložan je,dakle,manipulaciji.Čak voli da bude
izmanipulisan na taj na
in.Ali,zar to nije ispod ženskog dostojanstva?Zašto da ga tretira kao dete?To one
tamo,koristoljubive ženske(u koje spadaju i majke), koriste takve trikove da obrlate
infantilce.Žena želi da od muškarca napravi
oveka.Ona je njegov "Pigmalion".Poštenije je skresati mu u lice.Pravi muškarac bi umeo
da ceni tu vrstu poštenja.Infantilni muškarac,naprotiv,pošteno kresanje u lice tuma
i kao histeri
nost, zvocavost, lajavost, agresivnost, impulsivnost...i ko zna šta još. On bi radije da mu
žena bude uvijuša i prenemaguša.Žena ne
e da cilj postigne na lakši,ali nepošteniji i nedostojanstven na
in.Istinu treba re
i u lice,makar bila i bolna.Tako se odrasta.Da bi razumeo ženu,muškarac ne može da
polazi od sebe, mora da izađe izvan sebe, izvan svoje proste jednostavnosti životinjskog
tipa,izvan racia i kompjuterske logike,i da spozna transcendentalno,petu dimenziju,ženski
kvantni vakuum.
Sedma ženska zapovest:Upoznaj i razumi ženu svoju bolje nego sebe samog.Ja
sam put tvoj ka onostranom.

8.Istina:Žene su,i pored sve svoje superiornosti,nežna i krhka bi

a.Čak i kada izgledaju kao goropadi,to je samo zato što su osetljive i povredljive kao
princeza na zrnu graška.Poznato je da su složeniji organizmi osetljiviji.Nije lako povrediti
dinosaurusa,debelokošca,nosoroga...ali to su niže životinje.Čovek je više bi
e,ali zato je i nežniji,suptilniji i lakše povredljiv od tamo nekih zveri.Filigranska psiha
žene je na vrhu stabla evolucije(ili kreacije),i stoga je svaka nepažljivost prema njoj kao
ponašanje slona u staklarskoj radnji.Zato je Bog stvorio muškarca da štiti ženu(I naravno
potomstvo).Zato mu je dao snagu i jednostavnost(podsetimo se, jednostavniji uređaji se
teže kvare.)Dao mu je junaštvo i
ojstvo.Mada se mnogi muškarci juna
e,
ak i pred ženama,ve
ina na
ojstvo zaboravlja.Smisao muškog života je da štiti ženu svoju i porod svoj.
Osma ženska zapovest:Štiti ženu svoju i decu svoju više nego sebe samog.
Posebno ih štiti od sebe samog.

9.Istina:Žena je dijalekti
ko bi
e.Jedinstvo suprotnosti.Negacija negacije. Kao i život. A muškarci bi hteli da joj nametnu
jednosmernost i determinisanost logike. Oni sve shvataju bukvalno.Za njih je crno
crno,belo belo,dva i dva su
etri,a kontradikcija je iracionalna.Ne shvataju da žena,u isto vreme,i bez doživljaja
kontradikcije, može želeti da muž obezbedi dovoljno novca za uređenje doma,za
putovanja, za garderobu,za decu,za...sve što je normalno da se ima i može,a da,
pritom,bude što više kod ku
e.Ona je "puna radosnih želja,baš kao šipak pun koštica, uvek je puna veselja."Zar to
veselje treba kvariti zakonima Njutnove fizike,koje su,ustalom,teorija relativiteta i
kvantna teorija prevazišle. Kao na primer tvrdnju da jedno telo ne može biti na dva mesta
u isto vreme(to,doduše, nije rekao Njutn,ali nema veze.Imam i ja pravo da budem malo
ženski ležeran.),ili da dva tela ne mogu biti na istom mestu u isto vreme.Dosadna
kauzalnost. Ovosvetska i nemaštovita. Deterministi
ka.Pa,i nauka sve više osporava determinizam.Kako može elektron, prema kvantnoj
teoriji,da bude,u atomskom klup
etu,na svim mogu
im pozicijama u isto vreme,u stanju potencije.To bi trebalo da može i potentan
muškarac.Ako može mali,si
ušni elektron...koji je
as
estica,
as talas..,a talas nije na jednom mestu,ve
se širi, dopire do rubova vasione...Malo razdragane mašte, i sve je mogu
e...pa i to da kamila prođe kroz iglene uši.Ali oni, eto,nemaju dovoljno mašte.Zato se i
povinuju zakonima nužnosti.Pa tek nekakvi njihovi "psihološki zakoni" kao:"Ne može
otac biti autoritet deci ako majka ne pokazuje poštovanje prema njemu",ili,"Koli
ina nemo
nog histerisanja pri vaspitanju dece obrnuto je srazmerna poslušnosti...", ili...Ma,nema
više ili.Dosadni su sa svojim frazama.Opsednuti su,porobljeni logikom nužnosti.Ne
shvataju da je racio samo površina uma.
Neznaju slede
e:
Deveta ženska zapovest:U žene je sve mogu
e.Budi potentan, pa joj to i ostvari. Tako
eš razvijati svoje sposobnosti.

10.Istina.Najdublji uvid koji obuhvata sve predhodne istine i zapovesti:

"All she needs is love!" Ili,u prevodu na naša lepa srpska jezika:Ona,u stvari,želi da je on
voli.Sve predhodno zna
i,zapravo,to.Uvod i razrada vode zaklju
ku i kona
noj, sveobuhvatnoj,desetoj ženskoj zapovesti.
Deseta ženska zapovest:Voli ženu svoju više nego sebe samog.Naravno,to je
nemogu
e ako ne voliš i sebe samog.Ako bi je voleo 100% više od 0,to bi opet bila nula.Sebe
treba voleti mnogo,da bi ženu voleo mnogo više.Ipak,ženu treba voleti bar malo više od
toga.Da bi je voleo dovoljno,a to je bezgrani
no,sebe moraš voleti samo malo manje od bezgrani
no.Ljubav je alfa i omega,po
etak i kraj.

Zar nisu sve ove istine istinite, i sve ove zapovesti potpuno opravdane?Jesu!Samo
bi budala rekla da nisu.Ali,šta onda nije u redu?Zašto ih se ve
ito buntovno i grešno pleme muško ne pridržava?Ne bi pomoglo ni da ih plamen sa neba
ureže na kamene plo
e.
Eh,da.Plamen sa neba je to ve
jednom uradio sa svojim zapovestima.Piše u Bibliji.On,mo
an i svemo
an,oli
enje pravde, znanja, dobrote, ljubavi...Tvorac, zapovedio je. I? Nije išlo. Slao je i potope,i
skakavce,razne pomore...I? Nije išlo. I propovednike i proroke...i
uda
inio. I? Nije uspelo.Valjda se,posle svega,upitao zašto."Možda ne valja metod?Zapovesti
su u redu.One su za dobro
oveka.Nema ništa loše u njima.Možda bi se mogla još koja dodati...ali se nema šta
oduzeti...Mora da je metodika vaspitanja pogrešna.Izgleda da ih ne vredi kažnjavati,ni
pridikovati,ni propovedati...Izgleda da zakon stvara greh!Jer,da nema zakona, ne bi bilo
ni greha. Možda bi trebalo oprostiti,iskupiti krivicu ljudsku...žrtvovati se,dati primer,biti
u njihovoj koži.Da!Da bi razumeo nekoga moraš biti u njegovoj koži.Daj da ja pošaljem
sina svoga ljubljenoga da postane
ovek, i da vidim kako je biti u njihovoj koži."
I Bog postade
ovek.Sin Božji,Sin Čove
iji,razumeo je ljude.Nastao je Novi zavet između Boga i
oveka.Samo je slobodna ljubav,Ljubav.Jedino takva mu i treba. Ona koja se iz srca daje,a
ne ona koja se zahteva, ili dobija strahom(ili zvocanjem,ili iz ose
anja krivice...).Tako se ne može ni dobiti.To što se dobija je nešto drugo.A to drugo Bogu
i ne treba.Nedostojno ga je.
A nedostojno je i žene.I ona to zna.U dubini svoje duše napa
ene.Svoje Božanske duše.Zato je i nezadovoljna.Ali,još ne zna kako dose
i pravu Ljubav, jedinu koja bi ispunila njenu Božansku samo
u.Koliko je samo Bogu bilo potrebno da shvati,da izmeni svoj pedagoški kredo.Vreme je
prolazilo,a muški bunt je rastao. Uveli su patrijarhat,osilili se...Čak su smislili i razne
ženohulne,kvazinau
ne teorije po kojima su žene..,sa
uvaj me, Bože, šta su sve smislili.Evo i nekoliko muških planetarnih gluposti o ženama.
 MUŠKE PLANETARNE GLUPOSTI O ŽENAMA

Onaj ludi Frojd je obznanio da žene zavide muškarcima na penisu! U svom

bezumnom strahu od žene,u
ijem prevazilaženju mu nije pomogla ni psihoanaliza koju je sam izmislio,istripovao je
kako žene zavide muškarcima na penisu!I to je nazvao "penis zavist",ili "zavist za
penisom". Navodno, devoj
ice, kada prvi put vide nago muško bi
e,shvate da postoji anatomska razlika.One nemaju mali visuljak između nogu.Onda
umisle kako su ga nekada imale,ali su,za kaznu,jer su bile nevaljale,kastrirane.Ispada
kako žene imaju predstavu o sebi kao o kastriranim, obogaljenim muškarcima.Nad njima
je izvršena drakonska kazna zbog nedozvoljenih želja.Kakva nepravda!I zato,
itavog života,ose
aju da se sa njima postupa nepravedno.Kao Kalimero.Naravno,to vodi do zavisti prema
muškarcima,koja se, pošto su muškarci ja
i,društveni mo
niji,ispoljava kroz oblike agresivnosti poput zvocanja,hroni
nog nezadovoljstva, obezvređivanja, histerisanja, prebacivanja, popovanja i sl. Ako bi
žena prihvatila zadovoljstvo koje joj muškarac pruža,ako ga ne bi obezvredila na neki od
spomenutih na
ina,prihvatila bi i nanesenu nepravdu.I
injenicu da on ima, a ona nema dragocenu stvar,izvor ponosa(Setimo se one
muške,vulgarne izreke:"popušiš mi ponos"),statusa,simbola slobode,kip slobode...
Nije to tek tako re
eno.Samo zato što ima taj smešni visuljak,de
aku je dopušteno mnogo više nego devoj
ici.Može slobodnije da se igra,da se prlja, kre
e bez kontrole,duže izlazi,da ima brojne ljubavne veze, a da ga zbog toga ne smatraju
kurvom, da ima bolji tretman pri zapošljavanju,da bude izabran u skupštinu(žena je tamo
procentualno mnogo manje,protiv
ega se,sa pravom, bune...i još mnogo toga zbog par
eta mesa koje visi među butinama. To, svakako, nije u redu ali je,na žalost, istina.I neke
žene, psihoanaliti
arke, petokolonašice, verovatno iz zavisti za penisom, pridružile su se ovoj planetarnoj
gluposti prihvataju
i tezu da "zavist za penisom" postoji,ali da je ona simboli
ka. Ne zavide žene muškarcima,zapravo,na samom penisu,ve
na preimu
tstvima koje muškarci imaju u patrijarhalnom društvu. Penis je samo logotip,simbol za ta
preimu
stva i nepravdu.Ostaje,ipak,prihva
ena teza da žene zvocaju iz zavisti.Na penisu ili preimu
stvima,ili na zadovoljstvu koje je dostupnije muškarcima...Ipak je zavist prihva
ena kao pokreta
ki motiv.
Ali,ni to nije sve!Ženomrzac Frojd je otišao još dalje.On je pristao na to da delimi
no uvredi muškarce kako bi totalno obezvredio žene.Super ego,ili savest, prema
njemu,naslednik je edipalnog konflikta,to jest kastracionog straha. De
aci postaju savesni,prihvataju o
eve zapovesti,unose ih u sebe,a time i zapovesti društva, društvene i moralne norme,i
Božje...sve iz straha da im ga ne odseku. Odri
u se infantilnih,edipalnih želja za majkom, da ne bi ostali bez "ponosa".Da ne bi prošli
kao jadne devoj
ice.Iz toga sledi da devoj
ice,pošto nemaju šta da im kastriraju jer su ve
kastrirane,nemaju šta da izgube,pa ne mogu ni da izgrade super ego, iliti savest.U
pravom smislu te re
i.Njihova obogaljenost se,tako,prenosi i na duhovni plan.Kastrirane su i dole i gore.U
strukturi psihe imaju jedan organ(super ego) manje.Imaju,doduše, nešto defektno što li
i na taj Super Ego.Neki arhai
ni nadomjestak koji je,u odnosu na veliki muški super ego,patrljak.Kao što je klitoris u
odnosu na penis.Ne ostaje im ništa drugo do da zavide, i potajno(ili
ak otvoreno jer nemaju šta da izgube)mrze i zvocaju.Ili da nadkompenzuju svoj
nedostatak nerealnim ose
anjem grandioznosti, uzvišnosti, arogancijom....jednom re
ju-narcizmom. One bi, da su muškarci,sve radile bolje.Ne kao ove dede koje je,na pravdi
Boga,imaju visuljak,a eto
emu im služi.Ni ženu ne mogu da zadovolje kako treba, pa jadna zvoca. Da one imaju
pišu,eh kako bi je koristile...Tako je nastala izreka: "E,da baba ima muda..." Eto ti ga
na.Baš lepa teorija.
Da je samo taj Frojd,ni po jada.Jedan jadni filozof,koji je živeo u velikom strahu
od žena,strahu od sopstvene zavisnosti od njih,Fridrih Ni
e,usudio se da kaže kako,kada kreneš ženi,treba da poneseš bi
.Mada, ideja nije naro
ito originalna. Radi se samo o sofisticiranom izrazu takozvanog metoda "govnjive motke"
odavno promovisanog u narodu.Problem je u tome što je Ni
e,ipak,bio filosof i cenjeni intelektualac,te je narodnu doktrinu uzdigao na metafizi
ku ravan.Sada intelektualci, koji bi se ina
e toga stideli,mogu da se di
e kako su Ni
eovi sledbenici u odnosu prema ženi,a ne primitivci iz naroda.Nije ni
udo što je posle poludeo.To se moglo predvideti i na osnovu pomenute re
enice mu.Ti psihijatri i filozofi posebno su iš
ašena vrsta muškaraca. (Ja sam,kao psiholog po profesiji,nešto između.Špricer.)Za
psihijatre je razumljivo. Svako se
eše tamo gde ga svrbi,pa tako bira i profesiju.A filosofi su posebno problemati
ni. Kako i ne bi bili kada su rodona
elnici doti
ne nauke u staroj Gr
oj bili sve sami pederi.Ili kako bi rekli bosanci-šupak meraklije.Oni to
ak nisu ni krili,ve
 su se ponosili svojom neprirodnom orijentacijom.U Platonovoj Gozbi je sve lepo
opisano.Crno na belo.Od žena tih vajnih filosofa nijedna nije ušla u mušku istoriju osim
Ksantipe,i to kao zvocave rospije. Ne,trebalo je da bude sre
na što joj se muž vata sa mladi
ima.Važno da je pametan, blago mami...A taj ženomrza
ki trend traje među filosofskim tupikurejcima ohoho dugo.
Varate se ako mislite da samo među Grcima,Jevrejima i Nemcima ima takvih
izroda.Ima ih svuda.I među muškar
inama kakvima se smatraju Rusi,Crnogorci i Srbi. Da,da...Čak se i jednom velikom
ruskom filosofu kakav je Nikolaj Berđajev omaklo da kaže nešto ovako:
"U ženskom elementu,odvojenom od muškog,nema li
nosti." Ili : "Žena je postala suštinska,možda jedina slabost muškarca,ta
ka njegove ropske veze sa prirodom koja mu je postala zastrašuju
e tuđa." Ili: "Žena je nosilac polne stihije u ovom svetu." Ili "Kroz ženu se ostvaruje
vladavina roda nad
ovekom.Vladavina Eve nad Adamom postala je vladavina
itave prirode nad njim..." Dosta!Dosta!
Jeste dosta,ali ima još.Nažalost.Kad se na ovakvu pri
u nadoveže i jedan Njegoš koji je,koliko je poznato,baš voleo žene,i bio muškar
ina,a još duhovan i pesnik koji ume da bude duboko uzbuđen ženskom lepotom,pa takav
jedan kaže da je "
ud ženska smiješna rabota!",kako da žena ne uzvikne:"Zar i ti sine Brute!?"
Nije ni
udno da se onda u rodu srpskom pojavi tamo neki Jovo Toševski(koji možda i nije
Srbin?) što tvrdi da je ova planeta planeta žena koje koriste sva dostupna sredstva da
ostvare "biovlast" nad muškarcima.Zato im je,za razliku od ženki drugih vrsta, polni
organ sakriven među butinama i teško dostupan."Ne može kad o
eš,nego kad zaslužiš." Ili,kako se kaže u onoj pesmi grupe "Atomsko sklonište"-
"Vaginalna manipulacija." Mužjaci homosapiensa stalno imaju teranje, ali, nije dovoljno
samo da nanjuškaju i nasko
e.Zakonom je kažnjivo da to urade na silu. Da bi došli do objekta svoje žudnje, moraju da
u
ine nešto što ženka od njih traži, da se odri
u,da rade,da budu uslužni,da zavedu i zabave.Takvo stanje stvari pesni
ki je izrazio
ak i savremeni srpski pesnik Čika Neša Zmaj u recitaciji sa nazivom "Stubovi
kulture".Evo odlomka:
...De
ak to shvati i pati
sve
e od sebe dati
samo da privu
e cure.
Na to ga tera kure.
(Lude zbog ženske golotinje
dvoglave muške životinje.)
 A curice to znaju.
Ne
e tek tako da daju.
E,nema penetracije
bez dobre animacije.

Eto,zbog takvih cura,

nastala je kultura.
Zato su cure i kure
stubovi naše kulture...
Ideja je jasna.I u teoriji pomenutog Toševskog ženama se,doduše,odaje priznanje
da su podstreka
i nastajanja civilizacije i kulture koju stvaraju nadraženi muškarci,ali,one to
ine,prema doti
nom autoru,putem vaginalne manipulacije. Ostvaruju
i,tim putem,"biovlast" nad hedonisti
ki ustrojenom muškom životinjom, ženke homosapiensa uti
u na to da se njegova sirova seksualna energija sublimira i usmeri u radnu energiju.Slava
im.Da su darežljivije,muškarci,koji se toliko hvale svojom bogomdanom duhovnoš
u, ostali bi divljaci.(Nešto sli
no proisti
e i iz Frojdovih teorija sublimacije nagona.)Ponižavaju
a teorija za žene(ako
emo pošteno,i za muškarce).
Neki
ak tvrde da žene brže sazrevaju jer su niža bi
a.Poznato je da
ovek,kao najsavršeniji stvor u prirodi, najsporije sazreva.Ku
e prohoda i po
ne da tr
i veoma brzo,tele ustane, maltene,
im se oteli...a pogledajte bebu homosapiensa. Koliko dugo je bespomo
na, i koliko joj vremena treba da savlada osnovne funkcije kao što su
sedenje,stajanje,hodanje...Izvodi se zaklju
ak da složeniji organizmi sporije sazrevaju,te da je,pošto sporije sazreva(što tvrde i žene),
muškarac složenije bi
e na stablu evolucije.Kakav zaklju
ak! Pa,u ljudskoj vrsti najsporije sazrevaju idioti!(Mentalno,ali ne i seksualno).Valjda
zato što su najsavršeniji?!(Možda i jesu! Makar nisu u stanju da prave ovakve teorije.)
Dosta smo papira potrošili na muške planetarne gluposti koje su
ak dobile po
asti velikih teorija.Žene su morale u
initi nešto.Morale su da se emancipuju, organizuju,aktiviraju,bave prosvetiteljskim
delovanjem.I,tako je nastao feministi
ki pokret.Naravno,to je,od strane uplašenih i agresivnih muškaraca, do
ekano na krv i nož.Gorepomenuti Berđajev, na primer,na jednom mestu kaže:
"Ženski emancipatorski pokret je u suštini karikaturalan,majmunoliko
podražavaju
i,u njemu postoji hermofroditska izopa
enost i nema androginske lepote. (Androginstvo je sjedinjenost muškog i ženskog u
jednom telu i duhu. Postoji legenda po kojoj je prvi
ovek,poput Boga, bio androgin,muška devica.A onda se,padom u greh,podelio na dve
polovine-muškarca i ženu,koje su polubi
a. Androginstvo nije hermafroditizam,ve
polna celovitost.)Ideja ženske emancipacije do sada se zasnivala na dubokom
neprijateljstvu polova,na zavisti i imitaciji. Najmanje se u feministi
kom pokretu 'poslednjih ljudi' može tražiti androginska tajna sjedinjavanja.Žena mehani
kim podražavanjem iz zavisti i mržnje prisvaja muške osobine i postaje duhovni i fizi
ki hermafrodit,tj. karikatura,pseudo-bi
e. Neprijateljstvo polova,zavist,konkurencija i podražavanje,suprotni su tajni
sjedinjavanja..."
Teške re
i.Ali,ima u njima pomalo istine.Reklo bi se da Berđajev teži sjedinjavanju muškog i
ženskog u odnos koji nije samo biološki,ve
metafizi
ki. Kosmi
ki. Možda ga,zbog te lepe ideje,ne treba tek tako prezreti i odbaciti.Moglo bi se desiti da
se iza ovih nezgrapno grubih re
i krije i nešto suštinski dobro. On,barem,ne svodi muško-ženski odnos na
biologiju.Kritikuje postoje
e stanje, veruju
i da su muškarci i žene predodređeni i sposobni za nešto mnogo uzvišenije,za "put prema
sjedinjavaju
em otkri
u koji vodi preko ljubavi".I dalje kaže:"Nad ljubavlju ne treba ni bogosloviti,ni
moralisati,ni sociologizirati ni biologizirati(ni ironisati-dodajem)-ona je izvan svega
toga..." Pametne žene bi se,sasvim sigurno, složile sa ovim re
ima.Možda treba zakopati ratnu sekiru,i pedagošku sekiru,i moralnu sekiru, i polnu
sekiru,i sve ostale sekire.Sekiri nije mesto u krevetu.Sekira pravi sekiraciju. Ali,šta
umesto nje?
To je,znate,veoma kompleksno pitanje.Tako se zove pitanje na koje nemate jasan
odgovor.Odgovor koji ne podrazumeva samo "šta bi trebalo",ve
i "kako to ostvariti".Pogledajmo samo kolike je muke Bog imao,i još uvek ih ima,u
građenju svog odnosa sa
ovekom.Ipak,izgleda da se jasno opredelio za jedan na
in-na
in bezuslovne ljubavi."Ma gde to ima?",pita
e neki.Šta je to uopšte bezuslovna ljubav?Do
i
emo i do odgovora na to pitanje,ili barem do pokušaja odgovora,ali malo kasnije.Još uvek
nismo dovoljno rasvetlili metod zvocanja koji,sa punim pravom,primenjuju,više ili
manje,brojne žene.Zašto ga se tako teško odri
u?Daje li on,ipak,izvesne rezultate?Da li su oni u dovoljnoj meri zadovoljavaju
i?Da li se žene plaše uspeha koji bi mogao do
i ako bi promenile metod?Hajde da,pre nego što preporu
imo neki drugi metod,ipak detaljnije proanaliziramo zvocanje,njegove dobre i loše strane.
 METOD ZVOCANJA
Komparativne prednosti i nedostaci

Analiza efikasnosti i trajnosti efekata:

Zvocanje bi se moglo klasifikovati u grupu metoda zasnovanih na uslovljavanju
koje je primenjivao ruski nau
nik Pavlov.Metod uslovljavanja se zasniva na tome da se jedna uslovna draž primenjuje
zajedno sa bezuslovnom draži.Time se postiže njihova asocijativna veza,oja
ana stalnim ponavljanjem,i uslovna draž,tako, može izazvati rakciju kao i bezuslovna,i
onda kada se ne daju zajedno.To se zove uslovni refleks.Npr. ako se psima hrana daje
zajedno sa nekim zvukom,ili svetlom...kasnije
e psi salivirati,t.j. lu
iti pljuva
ku,i na samu pojavu zvuka ili svetla.Bezuslovna draž može biti prijatna(npr.hrana), ili
neprijatna(nešto što izaziva bol).Neutralni stimulus, koji se vezuje ponavljanjem za
besuslovnu draž,postaje,dakle,emotivno obojen.
U toploj porodi
noj atmosferi,koja spada u bezuslovne draži,muška životinja teži da zadovolji svoje
elementarne,bezuslovne potrebe.Potrebu za odmorom, sigurnoš
u, zadovoljstvom (konzumiranje hrane, gledanje televizije,
itanje novina, rešavanje ukrštenih re
i,zadovoljenje seksualnih potreba...) Porodi
na atmosfera je,dakle,bezuslovna draž koja izaziva navedene refleksne radnje, bezuslovne
reflekse. Ali,život je takav da se ne možemo ponašati samo u skladu sa principom
zadovoljstva ili "primarnim principom",kako ga je nazivao Frojd.Zbog nužnih ograni
enja i frustracija,neophodno je razviti i tzv. "sekundarni princip", ili princip realnosti.A
realnost je da treba zaraditi novac za hranu i ostale potrebe koje zahteva topla ku
na atmosfera,zatim hranu treba nabaviti i spremiti,ku
u treba srediti da ne bi li
ila na svinjac,decu treba vaspitavati...A sve to nije prirodno. Životinje ne zarađuju,ne idu
na pijacu,ne spremaju hranu,ne
iste ku
u,ne rade doma
e zadatke.Čovek se odvojio od majke prirode,i za to se mora platiti izvesna cena-nužne
neprirodne aktivnosti.
Metod uslovljavanja podrazumeva,u ovom slu
aju,da se izvesna bezuslovno neprijatna draž,zvocanje, poveže stalnim ponavljanjem za
upražnjavanje pomenutih zadovoljstava,a da se ispunjavanje zahteva principa ralnosti
(rad, ispunjavanje zahteva žene) poveže sa bezuslovno pozitivnom draži-prestankom
zvocanja, pohvalom i sl.U
enje uslovljavanjem se kombinuje sa "u
enjem putem potkrepljenja", kako ga nazivaju bihejvioristi.Time bi se trebalo posti
i automatizovano poželjno ponašanje objekata uslovljavanja.
Problem sa ovom vrstom u
enja je taj što ona dovodi do jedne vrste unutrašnjeg konflikta koji umanjuje efikasnost
nau
enog ponašanja. Dolazi, naime, do "konflikta dvostruke privla
nosti", a istovremeno i do "koflikta dvostruke odbojnosti",kako ih nazivaju
psiholozi.Konflikt dvostruke privla
nosti je situacija u kojoj se su
eljavaju dve podjednako snažne potrebe koje jedna drugu isklju
uju.Kada obe spadaju u kategoriju bezuslovnih draži,konflikt je oštriji i dovodi do
pasivizacije akcije.Jedinka ne ide ni tamo, ni vamo.Da bi se konflikt razrešio potrebno je
da jedna draž postane ja
a od druge kako bi se energija usmerila na željenu stranu.
Potreba za bezuslovnim zadovoljstvima (odmorom,zabavom,slobodom...) dolazi u
konflikt sa isto tako bezuslovnom potrebom prestanka zvocanja(za tišinom ili
podnošljivim nivoom buke,oslobođenjem od ose
anja krivice, prihvatanjem...) Da bi se postigla prevlast druge potrebe, nužno je pove
ati intenzitet i kvalitet stimulacije-zvocanja.Međutim,postoji i pojava takozvanog
"podizanja praga draži", ili, re
eno svakodnevnim re
nikom, "otupljivanja", ili, "oguglavanja". Potrebne su sve ja
e i ja
e doze,kao u slu
aju narkomanije,da bi se postigao željeni efekat.U određenom trenutku koli
ina energije upotrebljene za postizanje željenog ponašanja objekta prevazilazi nivo
energije koja je potrebna da bi se samostalno obavila određena aktivnost, ili posao.Sli
na situacija nastaje i kod konflikta dvostruke odbojnosti. Sam rad se,dodatno, negativno
uslovljava sa neprijatnim stimulusom zvocanja i postaje neprijatniji od samog
zvocanja,što umanjuje ili
ak negira predhodno postignute rezultate.Kod uspešnog uslovljavanja,prisetimo se,
refleksna radnja se povezuje sa neutralnim stimulusom,a ne sa bezuslovnim. Dovoljno je
upaliti sijalicu,ili zazvoniti na zvono,i pas salivira.U slu
aju dresure zvocanjem,trebalo bi posti
i upravo to,pucnuti prstima,ili pogledati okom...a on skokom. Bez zamaranja
zvocanjem.Tada bi postojala ušteda energije i postigla bi se prava efikasnost
uslovljavanja.Ali,kod muške životinje to veoma retko uspeva.Re
i mu da je pseto,ne bi odgovaralo nau
nim
injenicama.Pseto lakše u
i.
Do sli
nih zaklju
aka došli su i psiholozi koji su izu
avali takozvano "u
enje putem pozitivnog ili negativnog potkrepljenja",ili u
enje putem nagrađivanja i kažnjavanja.Ustanovili su,naime,da je u
enje putem nagrađivanja efikasnije od u
enja putem kažnjavanja.Ta
no je to da je "batina iz raja izašla"(misli se na figurativnu batinu), ali je ta
no i to da ljubav nije ni izašla iz raja, tamo joj još uvek ima mesta. Postavlja se pitanje
primata primarnog pozitivnog potkrepljenja (nešto lepo) nad sekundarnim pozitivnim
potkrepljenjem (prestanak ne
eg ružnog, neprijatnog.)Metod zvocanja,iako moralno-sadržinski opravdan,izgleda nije
dovoljno efikasan sa stanovišta uložene energije i neizvesnih pozitivnih efekata
podložnih opadanju tokom vremena.
 Analiza neželjenih efekata sa bihejvioralnog stanovišta(stanovišta ponašanja)

Poznato je da sve ima svoju dobru i lošu stranu.Svaki lek ima i neželjene,usputne
efekte,"kolateralne greške",kontraindikacije.Pogotovo ako se koristi u prekomernim
dozama.Zbog pomenutog fenomena "oguglavanja",
esto se dešava da se intenzitet i kvantitet zvocanja moraju pove
avati,te dolazi do nužnog prekora
enja dozvoljene doze,i javljaju se neželjeni efekti.
Neželjeni efekti:
1)Izazivanje revolta i ponašanja suprotnog željenom.Naime,zaboravlja se
injenica da objekti na koje se primenjuje metod zvocanja imaju i izvesne rudimentarne
kognitivne funkcije,kao i jezgro onoga što bi se moglo nazvati "li
nost", ili "karakter".Uklju
ivanje ovih novijih evolucionih funkcija dovodi do interferencije sa bazi
nijim oblicima u
enja putem uslovljavanja i potkrepljenja,i uveliko umanjuje rezultate ili ih,
ak,negira i dovodi do odbijanja radnih aktivnosti i razvijanja suprotnih
ponašanja.Potrebno je,stoga,prepoznati prve simptome pojavljivanja reakcije
oguglavanja, inata ili revolta.Indikativne su re
enice tipa: "Govori tiše, ne
ujem te.",Ili :"Ti
e mi kažeš...","More,nosi se bre,kvo
ko jedna zvocava...", "E,sad baš ne
u...kad toliko sereš.","Odo ja,a ti zvocaj sama sebi..."
2)Slabljenje seksualnih apetita muškaraca.Ovo je veoma opasan kontraefekat. Dovodi
do pada motivacije na svim podru
jima zajedni
kog života,a time opada drasti
no i podložnost uticaju od strane žene.Može se desiti da se,zbog opravdanog dodatnog
nezadovoljstva od strane žene,poja
a intenzitet zvocanja,što dovodi do daljeg komplikovanja situacije sa nesagledivim
posledicama po odnos.
3)Bežanje od ku
e.Zbog nedovoljne razvijenosti ego odbrambenih mehanizama, niske tolerancije na
frustraciju,nesposobnosti suo
avanja sa problemom,dolazi do pojave izbegavanja i bežanja od ku
e.Sli
no kao kod dece u periodu puberteta. Takva ponašanja se racionalizuju obavezama na
poslu,teškom situacijom u društvu zbog koje je neophodno da se muškarac više angažuje
u borbi za opstanak, neophodnoš
u da se bavi sportskim aktivnostima iz zdravstvenih razloga,obavezama da se pomogne
familiji...Ili se,u težim slu
ajevima,
ak i ne racionalizuju. On,jednostavno,beži ne traže
i opravdanje za to. Može zaglaviti u kafani,odati se porocima, ili ilegalnim
aktivnostima.A može do
i i do:
4)Preusmeravanja seksualnog interesovanja na drugu ženu ili žene.U potrebi za
pražnjenjem tenzije(izazvane neispražnjenim agresivnim ili seksualnim pulzijama)
muškarac
esto dolazi u iskušenje,kojem obi
no podlegne,da prusmeri svoj libido na drugu ženu.Ta
no je to da je u pitanju sklonost da se ide linijom manjeg otpora,ali se,iz prdhodno iznetih
istina o muškarcima,takvo ponašanje može i o
ekivati. Potrebno je,dakle,ili promeniti navedene istine o muškarcima,otkriti nove istine i
sa njima uskladiti metod-da bi se mogao o
ekivati druga
iji ishod,ili,usavršititi postoje
i metod i uskladiti ga sa ve
utvrđenim,napredpomenutim osobinama objekata na kojima se sprovodi.Zameniti
konkretnog muškarca nekim drugim nije od neke vajde. Poznato je,naime,"da su svi
isti".Varijacije u okviru vrste su ograni
ene,kao što je poznato iz genetike,a mutacije koje bi mogle nešto bitno promeniti
dešavaju se retko(potrebni su milioni godina da bi se ustalile),i nepredvidljive su.Ve
ina mutacija su negativne mutacije.Ne treba se na njih oslanjati.
5)Zatvaranje u sebe.To se
esto dešava kod muškaraca koji nemaju snage da ispolje revolt,hrabrosti da aktivno izraze
inat ili preusmere seksualnost,previše su vezani za ženu, ali ih i previše
odbija.Takozvanih "Šonja".Kod njih konflikt suprotnih ose
anja dovodi do pasiviziranja i zatvaranja.Neke vrste Gandijevskog pasivnog otpora.Često
je to pra
eno umrtvljavanjem i padom svih životnih funkcija, opsesivnim bavljenjem
kvaziintelektualnim aktivnostima,t.j.stvaranjem nekog svog zatvorenog, autisti
nog sveta.
Analiza sa psihodinamskog stanovišta:

Izvesna psihoanaliti
ka istraživanja super ega pokazuju da ta instanca li
nosti prolazi kroz dve faze razvoja."Arhai
ni",ili progoniteljski super ego,koji je prva faza razvoja savesti,nastaje iz primitivnih
mehanizama projekcije i introjekcije. On je prete
i,progoniteljski,unižavaju
i,destruktivan.Narodski je nazvan "griža savesti". Nastaje veoma rano,u prvim mesecima
i godinama života. Kažu da je vezan za takozvanu paranoidnu poziciju u razvoju psihe
kroz koju svi prolazimo.Izreka "Seti
eš se kad si majku za sisu ujeo!" vezana je za taj progoniteljski ose
aj krivice. Teško ga je podneti,pa se,da ne bismo zapali u depresiju ili paranoju, od njega
esto beži u delikventna ponašanja."Pošto nema šanse da za njega(ili nju) budem dobar,
onda
u biti zao..." Kod mnogih delikvenata, prostitutki, narkomana, osoba sa asocijalnim
ponašanjem,može se uo
iti izraženi uticaj ovakvog, progoniteljskog super ega.Osobe sa progoniteljskom saveš
u se prema drugima ponašaju sadisti
ki, kao i njihova savest prema njima-progone, pridikuju, zvocaju, popuju,osuđuju,teže da
izazovu grižu savesti...ili se ponašaju masohisti
ki kao prema svom super egu:neprekidno se žale,teže da izazovu samilost,kukumav
e,uvla
e se, rop
u, cvile...a, ustvari,potuljeno mrze.
Druga faza u razvoju savesti,koju ve
ina ljudi nikada ne dostigne,je takozvana autonomna ili humanisti
ka savest.Njena osnova je potreba da se zadrži dobro ose
anje koje imamo u odnosu sa drugim ili sa samim sobom.Kada se neki prijatan odnos
naruši,mi ose
amo tugu(ne mržnju ili bes,ne ni strah.).Žao nam je što smo pokvarili nešto dobro.Tužni
smo zbog toga, i želimo da ispravimo štetu i povratimo dobro ose
anje.Tu potrebu da popravimo štetu i u
inimo nešto kako bismo "rekonstruisali" ošte
eni "objekt" (voljeno bi
e, odnos sa njim, samopoštovanje...), psihoanaliti
ari zovu "potreba za reparacijom".Od nje se ne beži jer ne grize, ne pe
e...samo je tužna.Autonomna savest se tako zove jer je nije potrebno stalno spolja
podsticati i izazivati.Ona deluje iz sebe i trajno uti
e na ponašanje jedinke.Dobra joj je osobina što se,iz jednog duboko zadovoljavaju
eg odnosa, prenosi i na druge odnose.Čovek,jednostavno,postaje dobar
ovek.Ne iz straha, ve
iz ljubavi.Preimu
stva ovakve savesti za bra
ni, ili bilo koji zajedni
ki život su neizmerna.Podsetimo se,međutim,da ona dolazi iz zadovoljstva odnosom. Pre
svega iz ranog odnosa sa majkom(koja se,nažalost,kasnije pretvara u svekrvu). Mržnja i
strah ljude nagone da beže,kao što ih arhai
ni,progoniteljski super ego nagoni da beže
ak i od samoga sebe,od vlastite dobrote i savesti.Međutim,bežanje nas ne
ini nezavisnim. Naprotiv. Mržnja nas
ini zavisnijim nego ljubav.Prava ljubav ne stvara zavisnost.Tek nezavisan
ovek može stvarno biti sa nekim,biti jedno,bez straha da
e se utopiti i izgubiti li
nost u odnosu.
Ljubav se ne može iskam
iti.Bog to ne dozvoljava.Može se iskam
iti nešto drugo,ali to drugo nije ljubav,iako može da li
i,ve
njena bedna i nezadovoljavaju
a zamena.Sude
i po upornom pridržavanju metoda zvocanja, mnoge žene, izgleda, nisu svesne ove
psihološke istine.Svesne su,naime,toga da ono što dobijaju nije prava ljubav.A one pravu
žele,što se vidi iz deset ženskih zapovesti.Kada se te duboke potrebe ne ispunjavaju,i time
izazivaju opravdano nezadovoljstvo,žene, nesvesno, kao da zaboravljaju šta zapravo
žele,pa vezuju nezadovoljstvo za stvari i pojave koje ne zadiru u suštinu njihove
potrebe.Zar nije lakše i delotvornije re
i: "Tužna sam,boli me što ose
am da me ne voliš dovoljno.Verovatno da sam i ja doprinela tome.Šta se to desilo sa
nama?Kako bi smo mogli da ispravimo iskrivljeno. Šta ti želiš?Šta bih ja mogla da u
inim da bi se ti ose
ao bolje?Da li i tebi nedostaje ono što i meni?Volim te.Ne želim da se izgubimo..."
nego:"Ti meni nikad ne..." ili: "Mogao bi baš da...","Nezadovoljna sam tobom...","Ja sam
žrtva..."...i sl.
Izazivanje ose
anja krivice ne
e vratiti ljubav.Samo
e izazvati krivicu.A ljubav i krivica nisu prijateljice.Ljubav se priziva ljubavlju,
razumevanjem, poštovanjem, brigom,radoš
u,zadovoljstvom,igrom...Samo se priziva.Nije sigurno da
e i do
i,jer ljubav ima svoj ukus i slobodnu volju.Ona je nezavisna.Ona nije od ovoga sveta, i ne
pada na ovosvetske ucene i uslovljavanja.Ona boravi u nama, ali je ne posedujemo.Dođe
kad ho
e, i ode kad ho
e.Jedino što možemo je da je upoznamo i pokušamo da budemo dobri doma
ini.Da joj ugodimo ne bi li dolazila što
eš
e i ostajala što duže.To je sve što možemo.Da budemo za nju poželjan dom.
Besmisleno je optuživati bilo koga za to što vas ne voli.Da se ljubav može
proizvesti, ili da se može odlu
iti da se voli,optužba bi imala smisla.Ne može se odlu
iti da se voli.Mi možemo upravljati svojim ponašanjem,ali ne i ose
anjima. Ose
anja možemo sputavati, ili im dopustiti da se ispolje,ali ih ne možemo proizvesti,odlu
iti da ih ose
amo.Neka ose
anja se mogu izazvati vešta
kim putem, hemijskim supstancama,nadraživanjem određenih regiona mozga...Ali,to nije
isto.I erekcija se može izazvati vijagrom,ali svaka zdrava žena bi uo
ila razliku.Nije poznato da postoje supstance za takvo izazivanje ljubavi(osim u
bajkovitim pri
ama o ljubavnim eliksirima.)Pored toga,ljubav nije samo emocija.Ona je mnogo više od
toga. Ljubav je odnos, susret suština dva bi
a.Novo bi
e.Ako je dobro ne poznajemo, može se desiti da je naš svesni ego pomeša sa nekim
drugim ose
anjima ili njenim legurama.Naša suština ne može pomešati ljubav sa bilo
ime drugim,jer naša suština je zapravo-ljubav.Ako ljubav retko boravi u nama,to zna
i samo da mi retko boravimo u sebi samima.Pa gde smo onda?Da li se zbog toga ose
amo izgubljeno?Usamljeno?Prazno?Nezadovoljno?
Stara je istina da
ovek,ako želi da upozna Boga,mora spoznati sebe sama. "Upoznaj sebe sama"-rekla je
jedna žena,Pitija proro
ica.Kažu da je Bog ljubav. Upoznaju
i ljubav,upoznajemo sebe sama.I obratno.Ako upoznam sebe samog, upozna
u i ljubav.Zna
u šta ona voli,i šta ne voli...I tako
u imati više šansi da je prizovem sebi.Da se prizovem sebi.Ono što ja stvarno,iz dubine
svog bi
a volim,voli i ljubav.Ono što,iz te iste dubine,ne volim,ne voli ni ona.Ona i ja smo,
dakle,isti u dubini bi
a.Stvoreni smo po njenom(Božjem)liku i podobiju.Predpostavljam i to da ne postoje dve
ljubavi(ili dva Boga)-jedna koja ulazi u žene,a druga koja ulazi u muškarce.Muška i
ženska ljubav.Ona je,duboko verujem,jedna.Ima isti ukus,bez obzira u
ijem telu ili duši boravila.Dakle,ne bi trebalo da
inim drugima ono što ne bih želeo da meni
ine,jer jedna ljubav je u nama.
A šta to ljubav voli?Pa isto ono što volim i ja.I Ti.Ono što stvarno volimo. Ono što
ostaje kad se proseje trunje izmišljenih potreba,potreba koje izviru iz
sujete,narcizma,samoživosti,oholosti,bahatosti,gordosti...i sli
nog živog blata u koje se zaglavljujemo.Ljubav ne voli blato.Ne voli ni senzacije griženja
ili pe
enja koje izaziva krivica.Pa ko normalan to voli?Možda je
ovek i napravljen od blata,ali ljubav nije.Ona je dah i dar koji smo primili od tvorca.Bez
nje smo blato.
 Može li se voleti neko ko je: lenj,samoživ,sklon prevarama, inertan, neozbiljan,
teži dominaciji i sporo odrasta?(Sedam muških smrtnih greha)Pa takvog ni majka ne bi
volela!(Što je uglavnom ta
no.Takve ni majka nije volela.Pitanje je samo šta je uzrok, a šta posledica.)Može li
se,dakle,voleti takav?Zvu
i blesavo,ali izgleda da ipak može.Zar Bog ne voli sve ljude?A pogledajte samo kakvi su
mnogi od njih! (od nas)Da,ali da bi se tako moglo voleti mora se biti Bog.Naravno,u
tome i jeste "štos".Pa žene to ve
znaju,što se vidi i iz deset ženskih zapovesti.Bog se ne ljuti zbog toga.On,naprotiv,o
ekuje od ljudi da budu poput Oca svoga,dakle, savršeni. Koji otac ne želi da se deca
identifikuju sa njim?Odakle bi ina
e poticala potreba za obožavanjem, ako ne iz duboke spoznaje da smo Bogovi.Kao što i
potreba za bla
enjem verovatno poti
e iz spoznaje da smo stvoreni od blata.Pitanje je: da li se više poistove
ujemo sa svojim blatnim ili sa Božanskim poreklom?
No,da se vratimo metodu zvocanja,jer on je tema ovog poglavlja.O metodu
ljubavi
emo govoriti kasnije.Još nismo iscrpli sve aspekte metoda zvocanja. Rezimira
u njegove do sada uo
ene prednosti i nedostatke.
Pozitivni u
inci:Metodom zvocanja se mogu posti
i izvesna željena ponašanja kod objekata.Npr.-izvršavanje zadatih zadataka(bez pevanja u
toku njihovog obavljanja), odustajanje od svog stava(barem manifestno),prihvatanje stava
žene (isto tako manifestno),ublažavanje otvorenih manifestacija "sedam muških smrtnih
greha".
Negativni u
inci:Izazivanje revolta i ponašanja suprotnih željenom,opadanje seksualnih
apetita,bežanje od ku
e,preusmeravanje seksualnog interesovanja i povla
enje u sebe.Sve u svemu-ne ispunjavanje duha deset ženskih zapovesti (Ispunjavanje
"slova" je puka forma.)
Iz navedenog se može zaklju
iti da negativni efekti interferiraju sa pozitivnim, stvaraju
i nepovoljnu situaciju sli
nu onoj koja se,u igri domina,naziva "duplo golo".(Duplo golo, ina
e, može biti veoma povoljna situacija u jednoj drugoj muško-ženskoj igri.)Zašto metod
opstaje uprkos tako lošim rezultatima?Mogu
e je izneti nekoliko hipoteza.
 ZAŠTO METOD ZVOCANJA OPSTAJE-HIPOTEZE

a)Hipoteza "instinkt":Poznato je,naime,iz zoopsihologije,da se instiktivne radnje mogu

nastaviti i onda kada izgube svoju funkciju.Kakvu bi funkciju,kod pasa ku
nih ljubimaca,moglo da ima to što se uvaljaju u nešto smrdljivo,pa posle dobiju batine od
gazde,i još ih pere u kadi-što ne vole.Nikakvu,ali to je instinkt.Možemo videti, npr.,kod
jedne vrste ose da,kad joj probušimo osinjak,ona i dalje nastavlja da u njega leže jaja,koja
propadaju kroz rupu.Njeno ponašanje je automatizovano.Ona ne razume njegovu
svrhu,ve
samo obavlja instiktivno programirane radnje.Radnje koje su bile korisne,ali ih je razvoj
događaja u
inio nekorisnim.Instinkt ne prati razvoj događaja.Ono što je bilo korisno može postati
štetno.
b)Hipoteza "želim da ode".Može biti da je skriveni cilj(verovatno sakriven i od sebe) da
se odstrani objekt zvocanja.Ako bi on otišao zato što ne može da podnese pravdu,
pravedne zahteve,mušku ulogu...izbeglo bi se ose
anje krivice.Nije otišla ona, nego on.Nije ta
no to da ga je oterala,ve
to da je on slabi
koji ne može da podnese istinu.
c)Hipoteza "maska za indifentnost" ili "zvocam,dakle, postojimo." :U osnovi ove
hipoteze stoji uverenje osobe koja zvoca da je zvocanje izraz zainteresovanosti.Zašto bi
smo zvocali nekome prema kome smo potpuno indiferentni?Šta nas briga kakav je
on?"Zvocam,dakle, postojimo." Postoji nešto što nas veže.I dokle god zvocam,zna
i da to nešto postoji.Postojimo "Mi".Ako prestanem,možda
u morati da se suo
im sa svojom indiferentnoš
u prema njemu.A šta onda?
d)Hipoteza "veza sa roditeljem":Ova hipoteza nosi u sebi sli
nu predpostavku kao i predhodna.Kritikovanje,pridikovanje,zvocanje...sve su to izrazi
brige i ljubavi. Nije retka pojava da roditelj ispoljava svoj interes za dete uglavnom
kritikuju
i ga(za njegovo dobro).Postaju
i sli
ni zvocavom roditelju,koji je to
inio zato što je bio brižan,za naše dobro,mi ostajemo u bliskom kontaktu sa njim.To
jest,uvodimo ga u svoj odnos sa partnerom(ili sa decom).Tako mu odajemo
priznanje,ostajemo mu verni,identifikujemo se sa njim.Iz ljubavi,ili ose
anja krivice i zavisnosti,ili iz njihove mešavine.,.ili se "identifikujemo sa
agresorom".Mogu
a su razna objašnjenja,ali da ne zalazimo previše u te vode.Pritužbe partnera tipa: "Kao
da živim sa tvojim tatom (ili mamom).Uvek nas je troje...",mogu biti prepoznavanje
ovakve situacije.Osoba koja zvoca ose
a da ima pravo na to,
ak da joj je pridikovanje dužnost.Onaj koji se trudi, brine, posve
uje,...ima pravo i da "konstruktivno kritikuje za dobrobit tvoju" (To obi
no tako shvata.Kao svetu roditeljsku, ili supružni
ku obavezu.)Na žalost,retko je prisutna nota humora, ili blagosti koja bi omogu
ila objektu zvocanja da oseti koliko je ono zaista usmereno ka njegovom dobru.
e)Hipoteza "želim status quo": Ona zna da nije zadovoljna,ali,nije spremna na
suštinske promene.Uhva
ena je u neki konflikt,i odgovara joj da se vrti u krug. Promene je plaše.Ne zna šta one
nose.Plaši se uspeha.Ili neuspeha.Ako bi,na primer,dobila više slobode,mogla bi uspeti u
svojoj karijeri,ostvariti svoj talenat. Ali,to istovremeno zna
i i biti izložen proceni drugih...Sme li ona to?Sigurnije je kad ima dežurnog krivca i tamni
ara.Nema rizika.Uspeh bi mogao dovesti i do toga da se oseti privla
nijom,seksualno slobodnijom.Šta ako se otka
i,izgubi kontorolu ili, nedaj Bože,odraste?!A moglo bi se desiti i da ne uspe.Onda ne bi
mogla da se vadi na zarobljenost u kuhinji.Zvocanjem stvari ostaju iste.Nema rizika.Ništa
se bitno ne menja.To je brak.Predstava braka.Pa svi tako žive. Zvocanjem se delimi
no prazni napetost, stvara slika aktivnosti i borbe za promene,što održava
samopoštovanje, ali nema straha od promene,jer ona sigurno ne
e do
i.Zvocanje je pasivno bezbedno ponašanje.
f)Hipoteza "psihološke frigidnosti", ili-"Ona zavidi".Ova hipoteza nalazi svoju
teoretsku podlogu u Frojdovom konceptu "zavisti za penisom",a mogla bi se objasniti i na
drugi na
in.Naime,ako je prirodna potreba muškarca da zadovolji ženu, stalni izrazi
nezadovoljstva,koje se ispoljava kroz zvocanje,mogli bi zna
iti:"Ja sam nezadovoljna(frigidna) zato što si ti impotentan.Šta god radio,ne možeš me
zadovoljiti jer nisi pravi muškarac(tata),kastriran si kao i ja.Utata.Nemaš pišu.Onu
figurativnu,duhovnu,karakternu...Onu obi
nu vidim svojim o
ima, i ne mogu da je negiram.A ni ona ti nije neka.Zar niste vi muškarci rekli 'dobar
penis,mir u ku
i'?A kod nas nema mira u ku
i.Pa ti sad zaklju
i." Ona,ipak,ne želi da ga otera. Naprotiv, veoma joj je potreban da bi mogla da ga
kastrira, i to u kontinuitetu.Da se ne bi desilo da mu,kao pipak hobotnice,ponovo
izraste.To je snažna veza. Uzgred,ona uspeva i da bude normalna žena-udata,majka-iako
nezadovoljna,još da pri tome ostane verna tati.Verna mu je duševno.Kod tate je bilo bolje.
To ona isti
e. Nezadovoljstvo je njen pojas nevinosti.Pri tome ne izaziva ni zavist kod svoje majke.
(Setimo se da je,po Frojdu,fantazirala kako je kastrirana, od strane majke, zbog
nedozvoljenih želja prema ocu)Nije joj bolje nego što je majci bilo(O
ito da nesposobni muž nije "Tata" sa velikim T.).Verovatno je i majka zvocala,ili je bila
nema žrtva.Ni mužu nije bolje nego što je ocu bilo.Pošto nikome nije bolje,nema ko
kome da zavidi.A zavist je ružno i opasno ose
anje.Zvocanje je kao "kosmodisk"-"zvu
i glupo,ali nju glava više ne boli."
g)Hipoteza "Kontraflaster"-"plašim se zavisnosti": Možda ona,nesvesno, razmišlja
ovako:"Ja ne znam ko sam.Moje granice nisu
vrste.Ne znam ta
no šta ho
u, ali znam šta ne
u(makar mislim da znam)Ali,i to je nešto.Neki okvir za li
nost. Nezadovoljstvo stvara izvesne granice.Neguju
i nezadovoljstvo,razvijam svoju nezavisnost, svoje granice.Nemam druge.Nije važno što
su ove bodljikave.Ako bih prihvatila da mi muškarac pruža zadovoljstvo,da me
ispunjava,možda bi se isuviše vezala za njega i rasplinula,izgubila granice i li
nost.Nezadovoljstvo je
uvar moje li
nosti. Plašim se svoje potrebe za zavisnoš
u.Ako bih se oka
ila o njega, možda bih mu bila dosadna.Verovatno sam mu i ovako dosadna,ali nisam
flaster ve
agresor. To je bolja varijanta.Muškarci lakše podnose borbu, nego flaster.Uvek jedan juri,
a drugi beži.Kada bi se meni neko zalepio,pobegla bih.Postoji rizik da ga oteram,ali je
bolje to nego da mi pobegne kad mu se prepustim."....
h)Hipoteza "Lartpurlartizam"-Umetnost radi umetnosti:Mogu
e je da iza zvocanja ne stoji potreba za postizanjem nekog prakti
nog cilja,da se ono odvija bez cilja,sebe radi,iz hobija.Neke žene,kada ih pitate zašto
zvocaju kada time ništa ne postižu,odgovaraju da ,jednostavno,vole da zvocaju.To im je
hobi.Muziciranje,ako vam nije profesija,isto tako ne vodi nekom prakti
nom cilju.Ni igra nije prakti
na. Šta se postiže igranjem,osim uživanja.Ili pevanjem u kupatilu...ili...sakupljanjem zna
ki...Pa ne mora sve u životu da se radi zbog nekog postignu
a.Može se zvocati radi zvocanja.Može se uživati u negativnoj estetici i kreativnosti
stvaranja novih pogrdnih re
i, kovanica, neverovatnih misaonih konstrukcija, neobuzdane neoptere
enosti logikom, maštovitim apsurdima, elokvenciji, savršeno brzom i koordiniranom radu
govornih organa, ja
ini i probojnosti glasa,jezikom bržim od pameti, re
ima bržim od misli.Možda je zvocanje vid umetnosti,još nepriznat ali rasprostranjen.Ili
vrsta sporta?Još nije izmišljen sport za vežbanje jezi
nog miši
a. Šta ako je,jednostavno,svrbi jezik.Kao što decu svrbe zubi, pa glođu varalicu ili
glodalicu. Ili je to nepriznata vrsta Borila
ke veštine? Zamislite kako bi bilo uzbudljivo kada bi se organizovalo takmi
enje u zvocanju!Svetsko prvenstvo. Kakva bi tu konkurencija bila!Pa da se ocenjuje više
kvaliteta,umjetni
ki dojam, težina, složnost elemenata, imaginacija... A tek kada bi postojala ekipna takmi
enja!Baš me
udi kako se,do sada, niko toga nije setio.Šteta!Propadoše toliki talenti.Svet ne ume da
iskoristi potencijale žene.
s)Hipoteza "Maskirani autizam"-"Živim u svom svetu." Nau
ili smo da autizam vidimo kao pojavu koju karakteriše povla
enje u svoj svet,nedostatak kontakta sa okolinom,stereotipne
radnje,manirizam,agresivnost kada se poremeti neka stereotipija...Može li autizam da
zadrži svoja osnovna svojstva,a da,površno gledano,deluje kao živa komunikacija?Može
li se,dakle,autizam maskirati tobožnjom socijalnoš
u?Ako razmišljamo o suštini autizma, nedostatku stvarnog kontakta sa drugima,onda
može.Ponašanje treba ocenjivati po efektima koje ono izaziva.Izvesni oblici zvocanja
imaju sve karakteristike autizma,osim
utljivosti. Manirizam, strereotipiju, suštinsko neizlaženje iz svog sveta, agresivnost kada
se prekinu stereotipne radnje.Iako je pra
en bujicom re
i,njihova stereotipnost,neusmerenost kontaktu, neslušanje sagovornika, nemogu
nost razmene, argumentisanja, nemogu
nost da se,makar na trenutak,uđe u svet drugoga,u njegov emotivni život, doživljaj sebe
kao vakuuma koji je posisao svu mudrost sveta...ukazuju na njihovu autisti
nu prirodu.Re
i su,zapravo,samo maska za izvorni autizam. Monolog. Samozadovoljavanje.Prednost
nad obi
nim autizmom je u tome što je socijalno prihvatljiv, li
i na normalno žensko ponašanje,ne podrazumeva hospitalizaciju.
p)Hipoteza "Pejdžer"-"I negativan kontakt je bliskost",ili-"Bolje išta nego ništa".
Ova hipoteza može na
i svoju potporu u staroj narodnoj izreci: "Ko se bije, taj se voli."Poznato je da su ljubav i
agresija
esto izmešana ose
anja.Pogledajte štenad kad se igraju.Ona se vole i grizu(ali ne jako!).U strasnoj
seksualnosti uvek postoji doza agresije.Znate svi one filmske scene kad ona njemu,na
vrhuncu strasti, zarije nokte u leđa.Kažu i da posle dobre svađe seks može da bude
mnogo uzbudljiviji. Vidite,ako seksualna strast može da probudi agresivnost,zar nije logi
no da i agresivnost može da probudi seksualnu strast.Možda ona ho
e da ga probudi. Da zvocanjem izazove svađu,pa svađom eroti
ni naboj,pa onda ono.Kažu da u braku, vremenom,opada seksualna tenzija i
ar nepoznatog.Možda je zvocanje predigra. Sporedni ulaz.Ulaz na "mala vrata".Na
in ispoljavanja ženske seksualnosti. Pitanje je,samo,šta se desi, ili gde je greška ako
izostanu efekti?Da li je doza grebanja i ujedanja prevelika?Ili je pristup stereotipan,suviše
esto i neselektivno rabljen?Ako bi ova hipoteza bila ta
na,moglo bi se zaklju
iti da su žene koje zvocaju veoma strasne,da imaju najizraženiji seksualni nagon(u spoju
sa istim takvim agresivnim).U prilog ovoj hipotezi ide i to da se naj
eš
e zvoca onima do kojih je ženi stalo.Mužu i deci.Setimo se:"Ko se voli,taj se bije."
Postoji,u Srba,i jedna izreka koja govori da ružne re
i mogu biti izraz duboke prisnosti.Naime,kad ste sa nekim bliski,onda ste vi sa njim "na
jebi si mater".Tepate mu.Ako nekome zvocate,onda to zna
i i da ste sa njim bliski,da ste u intenzivnom kontaktu."Na jebem ti
mater"(figurativno).Blizak kontakt,
ak i u negativnoj formi,bolji je od praznine i indiferentnosti.Sve je bolje od
praznine.Praznina je ništavilo.Zvocanje ,prema ovoj hipotezi,zna
i:"Budimo u kontaktu." Nešto kao pejdžer.Zvuk nije prijatan, ali... ipak, kad zapišti,zna
i neko te traži.Valjda zato što si mu potreban.A lepo je znati da si nekome potreban.
Y)Hipoteza "Ne zna bolje":Možda ona,zaista,ne zna bolje.Mogu
e je da nije imala od koga da nau
i.Metod zvocanja,u zgodnoj kombinaciji sa metodom doziranja seksualnosti,ipak daje
izvesne pozitivne rezultate.Naravno,u zavisnosti od veštine primenjivanja.Ona ne može
znati kako deluje neki drugi metod,ako nije imala priliku da izbliza posmatra
delotvornost njegove primene.Filmovi i literatura u kojoj se mogu sresti i neki drugi na
ini ipak nisu život.To su,uglavnom,izmišljotine.Ako su i po istinitom događaju,ko zna da
li se sve zbivalo baš tako kao što autor kaže.Rizi
no i neodgovorno bi bilo uzeti bajku zdravo za gotovo, i primeniti je na svoj rođeni brak i
porodicu.Ali,to je,ipak,kopka.Kad bi stvarno moglo tako,bilo bi mnogo lepo.
Neodgovorno bi bilo i ne probati.Oprezno,polako,na nau
noj bazi možda,ali ipak probati. Stare metode joj je podarila priroda, evolucija, mama,
drugarice, ženski
asopisi, ženski "mainstreem",nevidljivi ženski lobi,iskustvo,navika...A novi metodi?
Nema ništa sistematizovano,nema tradicije i predanja,nema uputstava za upotrebu,
praktikuma...nema ništa.Njenoj duši napa
enoj ne trebaju teorije.Da li je neko koga ona zna to probao,a da mu je uspelo?
x)Hipoteza "Generalni zastupnik Boga na zemlji":Ona je savršena,i odgovorna je
jedino Bogu li
no,ili,u blažoj varijanti,Arhangelu Mihajlu.Njen jezik je poput ma
a i vatre koji izlaze iz usta Božjeg poslanika i seku grešnike.Sam Mojsije joj je predao
tablice sa zapovestima.Kada optužuje i vređa,ona "samo govori istinu","samo sprovodi
pravdu".Ona je,u isto vreme, žrtva borbe za istinu i pravdu,žrtva odbrane ideala. Njoj je
najviše stalo do onih koje voli,i ne sme im dopustiti da greše. Popustljivi navode na
greh.Ona je "ve
i katolik od pape","Ve
i hriš
anin od Isusa." Njoj,zapravo,nije dojavljeno iz centrale da je,dolaskom Isusa na
zemlju,nešto izmenjeno u Božjem planu,da su na zakone došli amandmani, dodatna tuma
enja koja im daju smisao.Zakoni nisu ukinuti,ali je sada važniji "duh zakona" od "slova
zakona".O novom metodu praštanja i bezuslovne ljubavi,o sprovođenju duha zakona, još
nije dobila uputstva odozgo,a u ona odozdo ne veruje.U sli
noj je situaciji kao oni vojnici koji godinama nastavljaju,u dubinama džungle,da vode rat
koji je odavno završen,ali oni za to ne znaju. Psihoanaliti
ari bi,u svojoj verziji,rekli da su ovakve megalomanske ideje nadkompenzacija ose
anja nesigurnosti.Pošto nema Oca na zemlji koji bi je štitio(i od sebe same),ona mora da
veruje da je predstavnik Oca nebeskog na zemlji. Psihoanaliti
kim re
nikom re
eno, identifikovala se sa svojim super egom(arhai
nim),a oni koje progoni predstavljaju njen vlastiti grešni Id.Lepo je to što ona želi da
progoni greh,ali je loše to što ga progonjenjem samo oja
ava,podsti
e malog grešnika da postane veliki odmetnik.Da li joj je više stalo do ideala pravde,ili do
rezultata koje postiže(to jest ne postiže) njenim sprovođenjem?Do ideala ili do ljudi i
odnosa koje gradi?Da li je Dobro dobro,ako se njime
ini zlo?Inkvizicija nije uspela.Nebeski pedagoški savet je našao druga
ije rešenje i pristup.Treba je obavestiti.Samo,da li
e da poveruje ako joj Bog li
no to ne kaže?Ni u Isusa,Sina Božjeg,mnogi ne veruju.Kod velikog dela
ove
anstva stari zavet(đuture sa zakonima i kaznama)još uvek je na snazi.Čak i ako se
smatraju hriš
anima. Kako ona,jadna,da se snađe?
ž)Hipoteza "Ne znam ni ja".Ova hipoteza je verovatno najta
nija.

Da remiziramo.Najverovatnije je da nijedna od ovih hipoteza nije u potpunosti

ispravna,ali da u svakoj od njih postoji zrno Istine.Zvocanje je veoma kompleksna
pojava,i ne može se obuhvatiti sa nekoliko hipoteza koje bi važile za svaki slu
aj.Kada bi smo sva ova zrna sakupili i posejali ih,možda bi izrasla neka visoka
stabljika,kao iz
arobnog pasulja,uz koju bi smo se mogli uzverati i pogledati stvari odozgo.Iz pti
je perspektive(Ili Božje.Ali,da ne preterujemo.)Ptice,zbog svoje uzvišene ta
ke gledišta,imaju bolji pregled terena.Sre
om,nemaju smisla za humor, pa im ne preti opasnost da se sunovrate ako se zacene od
smeha.A nemaju ni suze, pa ne pla
u.Blago pticama,njihovo je carstvo nebesko.
Pre nego što se uzveremo uz zamišljenu stabljiku(Ovo nije nikakva falusna
simbolika) da ipak još nešto kažem o pomenutim hipotezama.One se, naime,mogu grubo
podeliti u dve grupe.U prvu grupu spadaju one koje govore da je cilj doti
nog zvocanja neki oblik odvajanja,udaljavanja ili destrukcije.Ako je motiv da se
muškarac otera,ili kastrira,ili da se održi status quo-pristojna udaljenost,da se održi
nezadovoljstvo kao pojas nevinosti,da se spre
e sopstvene "flaster"-potrebe,ili je u pitanju puki lartpurlartizam,metod zvocanja vodi ka
ostvarenju cilja.Dobar je.Neka ostane,ako ne želite ništa više.
U drugu grupu spadaju one hipoteze koje tvrde da je cilj zvocanja spajanje,
približavanje, razjašnjavanje...re
ju kontakt.Sve ono što je obuhva
eno u deset ženskih zapovesti.Ako je to zaista cilj,onda su efekti metoda zvocanja veoma
mršavi. Ne kažem da ih nema kod prefinjenijih i veštijih korisnika,ali ni tada nisu
zadovoljavaju
i. U tom,i samo u tom slu
aju,vredi se pentrati uz zamišljenu stabljiku ne bi li se približili Božjoj perspektivi.Oni
koji ne spadaju u pobornike spajanja, ljubavi,razumevanja,poštovanja...oni koji ne veruju
da je to mogu
e između žene i muškarca, posebno ne u trajnom i složenom odnosu kakav je brak,neka
ovde zatvore knjigu.Ne
e na
i ništa što bi im bilo interesantno. Do sada su se mogli zabavljati,ili
ak naslađivati,ali,nadalje,za njih verovatno postaje smrtno dosadno.
 BOG KAO PEDAGOG

Metod opraštanja greha i metod bezuslovne ljubavi

Komparativne prednosti i nedostaci

Svima koji su
itali Bibliju jasno je da je Bog
oveku,kao pravi roditelj,želeo dobro. Ali i on se,kao i svaki roditelj,susretao sa izvesnim
pedagoškim poteško
ama i dilemama.Radi se,naime,o tome da svaki roditelj koji voli svoju decu,želi da ona
odrastu i postanu dobri ljudi,nezavisni,kreativni,i da dobro prođu u životu.E sad, deca su
sklona grehu,nestašlucima, glupostima, neposlušnosti, razmaženosti, lakim
zadovoljstvima,a umeju da rade i opasne stvari.Da bi se spre
ila da prave gluposti potrebna je
vrsta ruka, doslednost, ponekad i ona batina koja je izašla iz raja(Batine drugih proizvođa
a se ne smeju koristiti.Samo one sa oznakom "Made in Raj"), kontrola, opomena,
nagrada, kazna...i sli
na pedagoška sredstva.
Deca Božja,to jest ljudi,bili su mnogo skloni grehovima.Bog se ljutio, grmeo,
sevao,slao potope...ponekada i preterivao u svom pravednom roditeljskom gnevu, toliko
da je satirao svoju decu,ali,to nije davalo prave rezultate.Posle mu je bilo žao što je
preterivao, pa je sa nekim dobrim ljudima pravio zavete kako nikada više ne
e satirati ljudski rod.Ali nije mogao tek tako ni da ih pusti da rade svašta.
Postoji stara legenda koja pri
a o tome kako je Bog Otac,jednog dana,sazvao "roditeljski sastanak".Pozvao je anđele i
arhanđele i ostale pomo
nike na konsultacije. "Šta da radimo?",pitao je On."Kako da vaspitavamo ovo pleme
buntovno?" Za re
su se javila dvojica,i to sa opre
nim idejama.Prvi Božji oficir, prelepi Lucifer,lu
onoša,nosilac svetlosti,koji je bio zadužen da iskušava ljudski rod, da mu se protivi i tako
ga tera da napreduje i razvija se, predložio je metod "poja
nog nadzora", ili "starateljstva".Ideja je bila da se svakom
oveku dodeli po jedan anđeo
uvar koji bi neprekidno bio uz njega i kontrolisao njegovo ponašanje,držao ga "na
liniji".Sin Božji,Hristos,imao je sasvim druga
iji pedagoški stav.On je, naime, razmišljao o krajnjim ciljevima vaspitanja.Ako bi se
oveku odredio tutor,on nikada ne bi postao samostalan i kreativan,ne bi razvio ono što
smo ranije nazvali "humanisti
ka", ili "autonomna savest".Ne prili
i Bogu da pravi poslušne robote.Cilj vaspitanja je autonomna li
nost,li
nost po liku i podobiju Božjem.Prema cilju se moraju uskladiti i vaspitne mere.Čovek
mora imati slobodnu volju.Jedino takav je dostojan Tvorca.Bog je Ljubav,i želi
ljubav.Želi da i
ovek bude Ljubav, i da ga voli slobodno. Jer prisilno se i ne može voleti.
 Sotona se pobunio:"Ako mu daš slobodnu volju i dalje
e da radi svašta. Posta
e kriminalac, delikvent, narkoman, probisvet, lažov, preljubnik, bratoubica... (Što se sa
mnogima i desilo, kasnije).Kako
eš ga u
initi dobrim?Kako,života ti, misliš to da postigneš!?"(Tada još nije bio izmišljen
"Sinalko",pa nije mogao da kaže: "Lako-uz Sinalko?")
Isus je odgovorio:"Teško.Li
nim primerom.Si
i
u među njih,roditi se kao
ovek,i dati im primer.Prvo
u preuzeti sve njihove grehe.Tako
e mo
i da po
nu od po
etka,bez tereta predhodnih greha.To je kao kad đaku daš peticu na po
etku,pa on ima više motiva da je zadrži,nego što bi imao da popravi keca.Žrtvova
u se za njih i u
iti ih da se žrtvuju za one koje vole.Re
i
u im Istinu,i pozvati ih da me slede.Oni koji me budu sledili,spasi
e se.Razape
e me i vaskrsnu
u.A kada odem iz telesnog oblika,posla
u im Duha Svetoga.(Duh Sveti je Ljubav,Stvaralaštvo)On
e im biti uteha.Put do mene i Oca mojega.
Bogu se više svidela Isusova ideja.Ne zbog toga što mu je Isus bio sin,pa je imao
protekciju,ve
zato što su Otac,Sin i Sveti Duh jedno,pa imaju i iste želje,snove i potrebe vezane za
oveka.Lucifer je bio besan.Toliko besan da je postao Anti-Hrist. Šta je sve radio iz svoje
gordosti, besa i mržnje,vidimo iz istorije sveta.A mnogo toga piše i u novinama. \avolska
posla. A po
elo je "iz dobre namere" "Milosrdnog anđela" .Tako je i nastala izreka da su "Putevi u
pakao poplo
ani dobrim namerama".
Šta je bilo dobro u tim "dobrim namerama".Pa,zar svaki roditelj ne dođe u
iskušenje da kontroliše svoje dete?Zar nismo,dok su mali,mi ti anđeli
uvari koji ih stalno drže na oku. Zar ne moramo da im zabranjujemo, da ih ucenjujemo ? (
okoladom ili gledanjem crta
a...)Zar nije to lakše i efikasnije?Da,do izvesne mere. Mora se uvek imati krajnji cilj u
vidu-odrastanje u samostalnu, odgovornu,kreativnu li
nost,u dobrog
oveka slobodne volje.A koja je to "izvesna mera?" Nema recepta. Samo kad je nužno.A
kad je nužno?E,to moraš da osetiš,da budeš u stalnom kontaktu sa razvojnim potrebama
dece.Vaspitanje je umetnost,a ne serijska proizvodnja za koju bi mogla da postoji "tehni
ka dokumentacija".Ali,to je komplikovano! Pa jeste.Ali,to je mnogo komplikovano!!
Mnogo jeste.Da li je, barem, uspeh zagarantovan?Nije.Ali,ako uspeš,nema ve
eg blaga ni na ovom, ni na onom svetu.Onda vredi rizikovati toliko ulaganja?
Vredi.Jedino to i vredi.
Moramo,odmah na po
etku,re
i da je metod opraštanja i bezuslovne ljubavi veoma komplikovan,težak i
naporan.Zahteva žrtvovanje i ne garantuje izvesnost rezultata. Zašto ga onda preporu
ujemo?Zato što ni sam Bog nije mogao da smisli ništa bolje.Iako rezultati nisu
zagarantovani(zbog postojanja slobodne volje i ometaju
ih faktora,a i antihrist može da umeša prste.)jedino je tim na
inom uopšte mogu
e do
i do krajnjih ciljeva.Ako nam je do njih stalo.To jest,ako nam je samo do njih stalo,i ne
zadovoljavamo se nižim postignu
ima.Bog se ne zadovoljava,a ne znam ni zašto bismo mi.A pogotovu žena!Slobodna
ljubav,dakle.Ispunjavaju
i odnos muškarca i žene.Međusobno uvažavanje i podsticanje.Sre
na deca koja rastu u dobre ljude.Ponovno spajanje u Androgino bi
e ljubavi.Misti
na tajna braka.Gde to ima!? Da li je to mogu
e!?Rekli smo ve
:"U Boga je sve mogu
e!" A rekli smo i:"U žene je sve mogu
e." Zato se ženama i obra
am.Kada se,padom
oveka u greh, Androgino bi
e podelilo,ženski princip,ve
ito devi
anstvo ljudske duše, Sofija, uzdigla se u nebo.A Adam je dobio Evu.Evu koja je,kako
kaže napredpomenuti Berđajev, jedina slaba ta
ka muškarca.Eva je priroda.Stihija prirodnih nužnosti. Može li Eva prizvati
Sofiju(Mudrost) u sebe?Nadam se da može.Da se ne nadam, ne bih joj se ni obra
ao.
"Osvrni se oko sebe...",re
i
e neko,"pogledaj koliko se brakova razvodi.Pa brak je zastarela institucija.Neprirodna.I ti
sad ho
eš,pozivaju
i se na Boga,da nas ubediš da je mogu
e biti sre
an u braku.Kao da su toliki ljudi nesre
ni zato što su neuroti
ni,lenji i nespremni da se ulože u zajednicu,a ne zato što sam brak ne valja, pa ih
ini nesre
nima.Valjda je ve
ina u pravu.Pa sam si rekao da si razveo hiljade brakova.Da li si nau
io nešto iz toga što si
uo i video?"
A ja bih odgovorio:"Možeš li da sko
iš dva metra u visinu?Verovatno ne možeš. Ve
ina ljudi ne može.Ali,ima mali broj onih koji mogu.Vežbali su.Da nisu verovali da je
mogu
e, ne bi ni probali,a kamoli vežbali.Ako se pitam da li
ovek može da sko
i dva metra,da li da to zaklju
im gledaju
i ve
inu onih koji ne mogu,ili manjinu onih koji mogu?Što se ti
e pitanja da li sam nešto nau
io iz silnih brakova koje sam razveo,odgovor je:Nau
io sam koješta o ljudskim nemogu
nostima,o statistici ljudskih neuspeha,ali veoma malo o ljudskim mogu
nostima.A mogu
nosti me mnogo više interesuju.Nemogu
nosti su mi dosadne,predvidljive,
ak pateti
ne. Zato se i izmotavam sa njima.Bolje nego da pla
em nad njima.Ili da zvocam.
Zašto,umesto o hiljadama brakova koje sam razveo,radije razmišljam o jednom
braku između dve izuzetne osobe?O braku Johana Sebastijana Baha i njegove druge
žene(prva je umrla mlada)Ane Magdalene Bah.Ne znam da li ste imali tu sre
u da pro
itate knjigu "Mala hronika Ane Magdalene Bah." Knjigu žene koja je
itavog života bila duboko zaljubljena u svog supruga,velikog
oveka i najve
eg kompozitora kojega je svet ikada imao.Bahovi su sa puno ljubavi i angažovanja
podizali
itavo tuce dece.Neka su i umrla,jer u to doba nije bilo lekova, kao danas.Život im nije bio
ni malo lagodan.Bah je obožavao svoju ženu.To se vidi iz njenih re
i.Ne može se izmisliti.Ne može se ni prepri
ati.Njihov odnos je bio kao i Bahova muzika.Polifonija.Harmonija.Ako treba da
odgovorim na pitanje:"Koliko mogu žena i muškarac zajedno da sko
e u vis?",misli
u na njih i re
i:"Do samih rubova vasione.Ako vasiona uopšte ima rubove.Ako nema,još dalje."
Dosta je bilo uvoda.Ve
po
inje da li
i na E.P.P. Da pređemo mi na analizu samog metoda oprosta greha i bezuslovne
ljubavi.Ali,prvo da definišemo pojmove. Šta je to,uopšte,bezuslovna ljubav?Kako može
ljubav da bude bezuslovna?Da nije to izmišljotina?
 Nije izmišljotina.Izmišljotina je,zapravo,to da postoji ljubav koja nije
bezuslovna.Takozvana uslovna ili zaslužena ljubav.E,to ne postoji.Ljubav je jedna,i nema
druge ljubavi osim nje.Kao što je i Bog jedan,i nema drugih Bogova osim njega. Bog
je,ustvari,Ljubav.To jest,Ljubav je Bog.
Da bi se primenjivao metod bezuslovne ljubavi,nužno je,prvo,raš
istiti sa tim da li je ljubav prisutna u nama.Ljubav prema osobi na kojoj
emo primenjivati doti
ni metod.Ako nije,onda su to
orava posla.Ne postoji metod kojim se može napraviti pita od...da se ne izrazim,znate ve
.Celina je uvek više od zbira delova. Metod je ono što potpomaže da od sastojaka nastane
nešto novo,što nije njihov prosti zbir.Muzika nije zbir nota i pauza,ve
njihovo usklađivanje. Ali,bez tonova i pauza muziku ne može praviti ni najdarovitiji
kompozitor.Nije to klin
orba ili šarena laža.Tonovi i pauze nisu dovoljni da bi se napravila muzika.Oni su samo
nužni. Potreban je dar,rad i ...možda sre
a.Tako je i sa ljubavnim odnosom.Nužne su dve ljubavi,to jest jedna ljubav u dvoje
ljudi.Tek se od toga,uz pomo
metoda koji zagovaram,može napraviti ljubavna "pita",ili "muzika".Uz rad,talenat
i...možda sre
u. Osnovni sastojak,ljubav,ne može se,dakle,napraviti.Tvrditi da može,bilo bi isto kao i
tvrditi da se može napraviti Bog.Jer Bog je Ljubav.Takva tvrdnja bila bi,u najmanju
ruku,prepotentna. Ako nemate sastojke,ne zamla
ujte se.Najbolje je,u tom slu
aju,da ovde zatvorite knjigu.Još bolje,bacite je.
Samo,budite oprezni u prepoznavanju.Ljubav je kao pe
urka.Postoje mnoge sli
ne njoj,a mogu biti i otrovne.Morate postati stru
njak za raspoznavanje,ina
e se možete otrovati.Problem je u tome što ovu vrstu pe
urke ne možemo kupiti na pijaci, od proverenih stru
njaka.Moramo je prepoznati i ubrati sami.Ona nema
ak ni uobi
ajeno mesto na kome raste.Može se pojaviti bilo gde, i bilo kad.A retka je. Često je
prekrivena mahovinom nerazumevanja,pa vam se,ako ne razgrnete taj korov, može desiti
da je ne vidite.To je možda i gora varijanta nego da je pobrkate sa otrovnicom.Imate
nešto retko i ragoceno,a nemate pojma da je tu,da treba samo da razgrnete
mahovinu.Ljudi biraju razne strategije.Neki su skloniji ziherašenju.Što je sigurno,sigurno
je.Bolje da se ne izložim riziku da pojedem otrovnicu,pa makar i ne našao pravu ljubav.
Drugi,pak,veruju da je u ljubavi smisao i života,i radije bi rizikovali da se otruju nego da
propuste šansu koja može biti baš ispod ovog "žbuna." Ljubav ili zdravlje-odlu
ite sami.Ovi drugi,u koje i ja spadam,re
i
e da pravog zdravlja i nema bez prave ljubavi.Za takve verske fanatike drugi izbor i ne
postoji. Ako ste ziheraš, i niste ovakva vrsta verskog fanatika,ponovo vam preporu
ujem da zatvorite knjigu.Ili, još bolje,bacite je.
 Ostaje nas sve manje.Grupa mala ali odabrana.Na ovo se može,s pravom, staviti
zamerka sli
na onoj koju je "Veliki inkvizitor" uputio Isusu kada je svratio na zemlju,posle petnaest
vekova,da vidi šta mu narod radi.To je prepri
ao Dostojevski u knjizi "Bra
a Karamazovi".Zamerka je bila(parafraziram,mrzi me da tražim knjigu da bih
citirao):"Zar si dolazio zbog male grupice ljudi koji su sposobni i ho
e da te slede?A šta je sa onim mnoštvom koje nije sposobno ili ne
e?"Isus nije odgovorio ništa.Samo je prišao i poljubio ga.Ako je neko,
itaju
i ovo moje pisanije,imao sli
nu zamerku,ja mu,imitiraju
i Velikog U
itelja,šaljem pusu.Ako mu se ideja ne sviđa, neka "poljubi, pa ostavi."Nije obavezno ni da
ljubi. Samo nek ostavi.A može,ako ima masohisti
ke crte,i dalje da se mu
i. Poštujem slobodnu volju.
Nadam se da sam bio jasan.Primena ovog metoda zahteva izri
it stav:"Sve ili ništa",i procenu tipa "Ima-nema."Ne
e vam biti od koristi ako pokušate da dilemu rešite otkidaju
i listi
e bagrema ili nekog cveta,baju
i pri tom:Voli me,ne voli me,ili,volim ga-ne volim ga.To vam je kao binarni kod.Ili je 1 ili
0.Nema tre
eg. Ako ste na
isto da imate osnovne sastojke,idemo dalje.
Ne o
ekujte recept.Ne znam ga.Niti ga ima.Ljubav nije stvarno pita,pa da se može praviti po
receptu.Radi se o metafori.Ali,muzika jeste.To nije metafora. Ljubav je stvarno,izistinski
muzika.Nije kobajagi.A za pravljenje muzike nema recepata. Postoje neka poželjna
znanja,preporuke,veštine,na
ela...nešto korisno se može nau
iti od drugoga,ali ne i komponovanje.To vas niko ne može nau
iti, pa ni ja.Onaj koji se ovim ne zadovoljava,neka odustane da se ne bi razo
arao.Ne preporu
ujem vam "kako-da-isti
ku" literaturu, knjige koje po
inju sa "kako da..." ako je njihova tema ljubav i odnosi među polovima,ili odnosi roditelja
i dece ili...bilo šta živo, jer život je umetnost, a ne zanat.Ko god tvrdi da zna "kako da...",i
da vam može dati recept,lažov je i prevarant.Koristi vašu potrebu za izvesnoš
u,lakšim putem, linijom manjeg otpora...i sli
nim oblicima lenjosti. Prodaje vam bele bubrege za bubrege. Druga je stvar ako vi baš ho
ete bele bubrege,ako verujete da je život posao kao i svaki drugi,zanat koji se može
"kupiti".Ali,barem znate šta kupujete. Poštujem slobodan izbor.(Tako vam i treba.)
Sada smo raš
istili osnovne uslove i napravili selekciju.(Nadam se da nisam ostao sam.Da još neko otka
en ovo
ita.)Selekcija je nužna jer ljubav je aristokratska. Samo za izabrane.Za one koji se sami
izaberu.Da se vratimo na pitanje: Šta je to bezuslovna ljubav?
Pitao sam jedno dete ovo pitanje.Odgovor je bio:"To je kad nekoga
voliš."Odgovor je ta
an.(Nagrada je bila
okolada filovana poljupcem).Ta
an je zato što u odgovoru nije bilo re
i "zato što",niti bilo kakvog dopunskog objašnjenja.Pre svega ga voliš,a onda,ako baš
nemaš pametnija posla,razmisliš o tome zašto.Valjda zato što je vredan vašoj
ljubavi,sviđa joj se, pa se usmerila prema njemu...zato što...zato što ga volite. Može li biti
ta
an odgovor koji se vrti u krug,koji guta svoj rep?Zar taj krug,ili zmaj koji guta svoj
rep,nisu simboli mudrosti i ve
nosti?Oreol koji stoji iznad glave svetaca.Sada ve
zalazimo u prikazivanje psihofizi
kih osobina bezuslovne ljubavi.Kakva je ona?
 PSIHOFIZIČKE OSOBINE BEZUSLOVNE LJUBAVI

Bezuslovna ljubav je,dakle,okrugla.Potpuno nas okružuje,ali nas ne zatvara. Kao

što ni oreol ne zatvara glavu.Naprotiv,oreol je otvara.On svetli,a svetlost se pruža u
beskona
nost.Zar to nije kontradiktorno?Kako može nešto što nas okružuje da nas ,istovremeno,i
otvara?U tome i jeste tajna,misterija Ljubavi, jer Ljubav je misterija.Da podvu
emo:Ljubav je, dakle, kružnog oblika.Krug koji nas otvara.Ovo podvla
im radi lakšeg prepoznavanja doti
ne ljubavi.Krug koji zatvara nije ljubav,ve
pe
urka otrovnica koja na nju li
i.
Kakva je još bezuslovna ljubav?
Čvrsto mekana.Ajd sad!Kako može nešto da bude
vrsto mekano?Ljubav je mekana, ali ne razmazuje.Čvrsta je,ali ne ukru
uje.(Izuzetak su pojedini delove tela muškarca u kontaktu sa ženom koju voli, i pojedini
delovi tela žene u kontaktu sa doti
nim muškarcem.U ljubavi uvek ima izuzetaka od pravila.)Razmaženost,ili
razmazanost,nisu produkti ljubavi,ve
njenog odsustva,ili,pak,nekih njenih falinki. Bezuslovno voleti ne zna
i dopuštati voljenom bi
u da radi šta god mu padne napamet.Taman posla!Naprotiv!Kada razmazimo dete, mi mu
pokazujemo da nam nije dovoljno stalo do njega. Razmažena deca su naj
eš
e ljuta,obesna...Naravno, ljuta su zato što smo ih razmazili jer nam nije dovoljno stalo do
njih.Ljuta su sa pravom. I razmažena žena je ljuta sa pravom.(A i muškarac.Ima i
takvih.)Ljubav
ini samo ono što je dobro za voljenu osobu.Ako naša ljubav nije
vrsto mekana,ako je samo mekana,onda ona ima ozbiljnu falinku(pri vođenju ljubavi to je
o
igledno. Fenomen "mek ko duša".)Ako je samo
vrsta,onda postoji opasnost da od voljenog bi
a na
ini "kruto telo".A u kruto telo,kasnije,teško može u
i i zadržati se ljubav koja je
vrsto mekana.Ukrutila bi se njena meko
a,te bi,gube
i taj kvalitet,postala nešto drugo,a ne ljubav.(Kao što se,u takvim slu
ajevima, vođenje ljubavi pretvara u "tucanje".)Odnos
vrsto
e i meko
e se menja po potrebi,a određuje ga razumevanje.Da i ovo podvu
emo:Ljubav je dakle
vrsto mekana.(U domenu seksualnosti to bi se reflektovalo kao u narodnoj izreci: Meka
srca-tvrda polnog organa.Rimu sam žrtvovao da ne ispadnem vulgaran.)
 Bezuslovna ljubav je lako teška."Pa dobro...",re
i
e neko,"...kod te ljubavi je sve nešto 'mimo sveta'!Krug koji otvara,
vrsto meka,lako teška...i ko zna šta
eš još da smisliš..."Zamerka je opravdana.Ljubav i jeste mimo sveta,to jest,nije od ovoga
sveta.Ve
sam rekao,Ljubav je gost.Vanzemaljac.Zato i nema zemaljske osobine, i ne podvrgava se
zakonima zemaljske nužde i logike.Zato i može,sa osmehom na licu,da spaja suprotnosti i
poigrava se zakonima.Zato se njeni doma
ini i ose
aju kao da nisu od ovog sveta,kao da ne podležu zakonima gravitacije,da lebde,da su laki
kao pero...A opet,ljubav zahteva mnogo odricanja, pažnje, brige, znanja, angažovanja,
menjanja, istan
anosti, razumevanja, u
enja...Ima,brate,mnogo da se radi. Nema težeg posla od voljenja.Voleti je najteži posao na
svetu,koji se radi sa ose
ajem neverovatne lako
e."Ne pada nam teško."Podvucimo i ovu osobinu ljubavi:Ljubav je lako teška.
Ljubav je debela.Debela je zato što je ljubav,pre svega,primanje.Voljenu osobu
primamo u sebe.Zato se,kad volimo,ose
amo ispunjenima.(U seksualnom odnosu je to primanje u sebe,kod žena,o
igledno.A ljubav je ženskog roda.Tu se gubi smisao primedbe da je "I Bog muškarac".On
je i Muško i Žensko.Ulazi u nas,i prima nas u sebe.) Da bi smo primili voljeno bi
e,u nama mora biti dovoljno mesta.I za nas,i za ljubav,i za voljeno bi
e.Oni koji tvrde da je ljubav više davanje nego primanje,u velikoj su zabludi.Onome koga
ne primiš u sebe,ti suštinski,ljubavno,ne možeš ništa da daš.Ne možeš da ga okružuješ
svojom ljubavlju,krugom koji otvara. Kad nekoga volimo,on je za nas veliki,veliki kao
ceo svet.Zamislite tek koliko mi moramo biti veliki da bi u sebe primili tako veliko bi
e!Moramo biti bar malo ve
i od celog sveta.Zato se i kaže da onaj koji istinski voli bar jednu osobu,voli i ceo
svet.Toliko se duhovno,ljubavno "ugojio" da se proširio na ceo svet.Davanje ljubavi je
paradoksalan pojam.Ako je neko ve
u vama,šta ima više da mu dajete?Davanje ljubavi može biti samo opis izvesnih
ponašanja koja su odraz primanja voljenog bi
a u sebe.Tek kada je u vama,vi možete osetiti šta mu zapravo treba,šta je za njega dobro,
šta vam je
initi i šta vam je davati.Takvo proširivanje sebe može biti veoma bolno. Možete se
uplašiti da gubite svoje granice.Ali,ne brinite, ljubav u
vrš
uje granice li
nosti,iako otvara.To je još jedna od njenih vanzemaljskih osobina,njenih "anomalija".(Ni
voda,živototvorna te
nost,ne ponaša se normalno,kao i sav ostali normalan materijalni svet.I ona je mimo
sveta.Voda,kao i ljubav,ima svoje
udljive paradokse i "anomalije".Da je normalna i poslušna,život na zemlji ne bi bio mogu
.)
 Još nešto da dodam:ne treba žaliti one koji vole,
ak iako nisu voljeni.Mnogo je gore ako vas neko voli,a vi nemate mesta u sebi da ga
primite.Tesni ste.Neprijatnije je imati tesnu ode
u od široke.Onaj koji voli širi se,zajedno sa vasionom.Prati kretanje vasione.Pun je i
"zdravo" debeo.Što bi rekle Lale.(Ljubavno debeo.To nije vezano uz telesnu
debljinu)Zašto ga žaliti?Zašto bi on samog sebe žalio?Voleti je privilegija.Opravdanije je
žaliti tesne.Čak i ako ovi debeli pate zbog neuzvra
ne ljubavi,ili zbog svesnosti još ve
e patnje koju imaju njihova tesna voljena bi
a. Nema mesta ni žaljenju, ni optuživanju.Ako je neko kriv,kriva je Ljubav što nije ušla u
tesnog.Mada,ona nije sklona ose
anju krivice.Zašto bi,moli
u lepo,neko želeo da se uvu
e u tesno?Zbog mode?Ljubav ne prati modu.Ako želite da vam ova debeljuca dođe u
goste,izvol'te pa se "ugoj'te".Proširite se duhovno=ljubavno.Oni koji bi da drže
liniju,nemaju velike šanse.Pustite modu. Ljubav,u ova naša šugava vremena,
ak i nije u modi.Prili
an broj ljudi je se stidi. Lakše
e vam,bez dlake na jeziku,bez stida,pri
ati o svojim bogatim seksualnim iskustvima,nego o ljubavi.Kad je ljubav
tema,sramežljivi su,ili nemaju šta da kažu o toj "iluziji".
Ljubav je talasasta.Kovrdžava je.Ondulirana.Kao "trajna".Ona je,zapravo,
talas."Dobra vibracija".Kada kamen
i
identiteta padne u živu vodu duše,pobudi je iz stanja "kvantnog vakuma",stanja mirnog
mora,u stanje talasanja.Kao i svaki talas,ljubav ima svoj epicentar.Epicentar je ljubav
prema sebi.Onaj koji ne voli sebe ne može voleti ni druge.Žica ne može da vibrira bez
dve
vorne,uporišne ta
ke.Vibracije se dešavaju između njih.I struna života ima ta dva uporišta.Ljubav prema
sebi,i ljubav prema Bogu,kako god ga zvali.Alfu i Omegu.To je jedno isto,na dve
strane.Bog u nama, i Bog izvan nas. Između je vibracija-Ljubav,stanje pobuđenosti super
strune.Za razliku od
estice, talasu ne možemo odrediti ni mesto na kome se nalazi,ni vreme u kome se
nalazi.Kako to?Talas nije ta
ka da bi imao lokaciju.On je talas i na svom po
etku,i na svom kraju(a nema kraj),i u sredini...svuda je talas.Onome
emu ne možemo odrediti lokaciju,ne možemo odrediti ni vreme kada se nalazi na toj
lokaciji.Talas(Ljubav) je izvan vremena i prostora.Kada zatalasamo vole
i sebe,oko nas se šire koncentri
ni krugovi.Krug ljubavi prema roditeljima,užoj porodici, familiji, prijateljima,socijalnoj
grupi,naciji,
ove
anstvu,živim bi
ima, životu... Bogu. Ako širenje talasa naiđe na prepreku,nastaju virovi života koji nas
mogu uvu
i u sebe.Što je prepreka bliža epicentru,vir je ja
i i opasniji.Ako je brana odmah oko jezgra,vir narcizma nas usisava u sebe.Narcizam nije
ljubav prema sebi,jer nije talas,ve
vir.Sli
no se dešava ako je prsten koji zatvara talas stegnut oko ljubavi prema naciji.Pretvara je u
šovinizam...Setimo se da je ljubav debela jer se širi toliko da obuhvata ceo svet."Čini mi
se da volim ceo svet...da sam se raširila(raširio) na ceo svet...",govore zaljubljene
osobe.Treba ih shvatiti bukvalno.Re
i da je ljubav debeljuca koja se širi na ceo svet,isto je što i re
i da je ljubav talas.Eros i Agape (ljubav prema
ove
anstvu) predstavljaju samo razli
ite koncentri
ne krugove ljubavnog talasa.Ljubav nije bara,ona stalno talasa.
Ali,ne zaboravimo i to da svaki talas nosi u sebi i ritam,bregove i dolje, uzdizanja
i padanja, tenzije i relaksacije,uzbuđenje-mir-indiferentnost-uzbuđenje-mir...Ne može
ljubav uvek biti uzbuđena ili uzbudljiva,uvek u naponu,uvek gore...Seks koji nosi
neprekidno uzbuđenje,bez pražnjenja i relaksacije,nazivaju nimfomanijom. Nimfomanija
nije slika seksualnosti koja vodi do zadovoljstva,ve
slika žeđi koja se ne može utoliti.Nema ritma-nema talasa,nema zadovoljstva.Nema ni
ljubavi.Prihvatite to da su usponi i padovi osobenost same ljubavi,a ne njena falinka.
Ljubav je bezbrižno brižna.Naravno da se onaj koji voli brine o voljenom bi
u.Pazi da mu se nešto loše ne desi,strepi ako mu se nešto loše dešava,postupa
zainteresovano i oprezno kada štiti njegovu dobrobit...jer ipak je voljeno bi
e telesno,povredljivo,smrtno,živi u ovom opasnom svetu materije.A,sa druge
strane,Ljubav je,kao što smo ve
rekli,vanzemaljac.Nepopravljivi optimista.Ona zna da je neuništiva,besmrtna,ve
na...i zašto bi brinula.I duh i duša voljenog bi
a su besmrtni...Ljubav se,onako debela,za tren uzvere uz puzavicu koju smo
spominjali,onu što vodi do neba,i pogleda život iz Božje perspektive.Odatle debeljuci ta
bezbrižnost i nepopravljivi optimizam(zapravo realizam). Naravno, pažnja joj zbog toga
ne popušta.Vodite ra
una,posebno kada se brinete o deci,da podsetite vašu ljubav da se
eš
e penje uz puzavicu,kako decu ne biste udavili brigom(Iako je briga opravdana).Ne bojte
se da
e ona od silnog pentranja smršati.Kako je ova osobina bezbrižne brižnosti lepo odslikana
u filmu "Život je lep." Može se bezbrižno brižno voleti
ak i u koncentracionom logoru. Ako niste gledali ovaj film,u
inite to pod hitno. Odmerite svoje brige sa brigom oca koji detetu,od jeze najužasnijeg
mesta na svetu,pravi uzbudljivu avanturu.Ako vam je Ljubav gost,život je lep
ak i kad je ružan.
Ljubav je šaljivdžija.Tvrdim da ne možemo voleti ono sa
ime ne možemo da se našalimo.Ili onoga sa kim ne možemo da se našalimo.Čak ni
Boga.Šala je igra duha. Duh koji ne može da se igra,nije Sveti Duh(ili je antiduh,zli
duh,bezduh.) Osnovni kvalitet ljubavi je igra.Radost igre.Radost koja ne može da se
nasmeje,nije radost.Vrlina kojoj ne možemo da se nasmejemo,nije vrlina.Ljubav voli da
se šali. Šali se i sa samom sobom.I ljubav ume da kritikuje,da o
ekuje i zahteva ispunjenje neke vrline.Ali,njenu kritiku prati smisao za humor,za
igru.Humor otkriva nedostatke, nesavršenost voljnog bi
a,ali na njemu prihvatljiv na
in.Ne degradira ga. (Ljubavni ili beli humor to nikada ne
ini!)Bog(Ljubav)je veliki šaljivdžija.Na žalost,oni koji su ga zvani
no prikazivali nisu ga predstavili takvim.Kako može Bog biti bez smisla za humor!?Kako
može biti Duh neduhovit?Bogohulno je misliti tako. Čovek koji ne ume da se šali
sumoran je i dosadan.Nije valjda da je Bog takav!? Zašto su Bogu oduzeli duhovitost kao
atribut?Možda misle da je humor neozbiljna stvar? Pa to je jedna od najozbiljnijih pojava
na svetu.Zamislite svet bez smeha! Ljubav bez smeha!Podvla
im:Ljubav je veliki šaljivdžija!
Da bismo prepoznali Ljubav, dobro je da znamo neke njene osobine,šta ona jeste,
ili kakva ona jeste.O tome sam nešto rekao,mada ima još puno da se kaže. Dobro je,zbog
lakšeg raspoznavanja,da znamo i šta ona nije, ili kakva ona nije.Šta Ljubav nije?
Ljubav "nije uslužna delatnost." Ona nije usluga koju mi
inimo onome koga volimo.Besplatna je,i ne zahteva protivuslugu.Ljubav nema drugu
svrhu izvan ili iznad nje same.Nije sredstvo pomo
u kojega se dolazi do ne
ega.Ne teži da stvori obavezu,ne zahteva pla
anje u bilo kom obliku,nije ni kratkoro
na ni dugoro
na pozajmica,nema kamate ni glavnice,nema dužnike.Rekli smo ve
da je bezuslovna. Ne volimo mi nekoga "zato što
e on nama da..." ili "zato što
e on nas da..." Ako postoji neko "zato",onda je to zato što se on ili ona sviđaju Ljubavi
koja ih vidi kroz naše o
i.A zašto joj se sviđaju?Zar nije isto kada kažemo da se nama neko sviđa iz nekog
razloga,i kad kažemo da se Ljubavi neko sviđa iz nekog njenog razloga?Zar mi ne nau
imo da volimo tako što prvo zavolimo one koji su nas voleli,brinuli o nama, podizali
nas...majku i oca?Zar mi njih ne volimo zato što su nam
inili nešto dobro? A to je ve
neki uslov.Da nisu oni voleli nas,ne bismo ni mi njih.Ima logike. Tako kaže i
psihoanaliza.Ali,zašto su oni voleli nas?Čime smo mi to zaslužili kad smo bili male
naporne bebe?Ako smo bili slatki,to nije bila naša zasluga.Takvi smo rođeni.Ako smo bili
dobri,ni to nije bila naša zasluga.Nismo ništa
inili namerno,jer nismo ni znali da namera postoji.A roditelji koji vole,vole i bebe koje
nisu ni slatke ni dobre.Vole i one male nam
ore koji ne
e da spavaju ili da jedu, i "dušu im vade." Ina
e,u normalnom životu,nisu skloni masohizmu da bismo to mogli da okarakterišemo i
objasnimo kao "patološku vezu."Možda je u pitanju instinkt?
Možda je ljubav trik prirode,program sebi
nih gena kojima je jedini cilj da prežive,mada toga nisu svesni, i da se dalje
razmnožavaju i šire kroz potomstvo.Šta ako postoji gen za ljubav,pa se osobe sa tim
genom više razmnožavaju,i bolje
uvaju svoju mladun
ad,koja onda imaju ve
u šansu da prežive,i ja
i motiv da se dalje razmnože...Čista prirodna selekcija.Čak i ako je tako,opet je ljubav
bezuslovna. Uslov nije u osobi koja se voli,u njenom ponašanju,u njenim
osobinama.Uslov je sam život.Voli da bi opstao.Ne da bi opstao ti,stroj za održavanje i
razmnožavanje gena,ve
da bi opstao mali sebi
ni gen koji nastavlja da živi u tvom potomku.Da...možda je ljubav trik koji su "pronašli"
mali sebi
ni geni.Pitanje je, samo,kako su ga pronašli?Po neo darvinisti
koj teoriji slepe selekcije slu
ajnih mutacija koje mogu biti dobre ili loše za opstanak,i ljubav bi bila jedna takva slu
ajna mutacija koja se,eto,pokazala prakti
nom za preživljavanje.Zvu
i nau
no,ali meni,moram priznati,zvu
i i budalasto nau
nofantasti
no.Tako bi i Bog,ako postoji, bio slu
ajna mutacija...
Da se vratimo na pitanje "zašto".Ako postoji "zašto" nekoga volimo,onda postoji i
uslov-"zato što".Ja verujem da takav uslov ne postoji.Mi,ljudi,navikli smo da mislimo
kako je sve uzro
no-posledi
no povezano.Iskustvo i nauka nam govore da je tako.Mada,kvantna fizika izgleda razbija
vrstu sliku uzro
no posledi
nog determinisanog sveta.Neki mudri ljudi govorili su i o jednoj drugoj vrsti povezanosti,
takozvanom sinhronicitetu.Dve pojave između kojih je nemogu
e na
i neku uzro
no posledi
nu vezu,vezu tipa "zato što",mogu o
igledno biti povezane drugom vrstom veze-Smislom.Ispri
a
u vam jedan primer,nešto što se desilo meni li
no i personalno.
Jednog lepog dana sam razmišljao i zapisivao svoja razmišljanja, polemišu
i sam sa sobom, upravo o sinhronicitetu.Zapisao sam slede
u re
enicu:"Da li je sinhronicitet naziv koji mi dajemo pojavama koje nemaju,zapravo,nikakve
veze jedna sa drugom,sasvim se slu
ajno dešavaju sinhrono,ali ih mi povezujemo smislom, jer nam se tako sviđa.Izgleda nam
lepo da tako bude,da pronađemo smisaonu vezu.Veza,dakle,postoji samo u našoj glavi..."
Za to vreme slušao sam predivnu muziku sa C.D.a Lorine MekKenit "Knjiga tajni". Zapo
eo sam slede
u re
enicu: "A možda se,pak,sinhronicitet dešava ljudima koji u njega veruju.Možda vera nije
nešto što se dešava samo u našoj glavi,možda je smisao veza ja
a od uzroka i posledice..." U tom trenutku setio sam se da treba da se javim jednoj svojoj
poznanici.Okrenuo sam broj telefona.Javila se njena sekretarica."Momenat sa
ekajte",rekla je i prebacila mi vezu na
ekanje.Desilo se nešto zaista neobi
no:
Prvo sam pomislio da je došlo do nekog
udnog tehni
kog spoja mog uređaja sa telefonom.A onda sam,u šoku,shvatio da nije to u pitanju.Na
automatskoj sekretarici bila je snimljena ista pesma koju sam ja,u tom trenutku,slušao.I
ne samo da je pesma bila ista,ve
se poklopio isti takt,isti sekund,isti milisekund!Nije bilo ni malo razmimoilaženja.I ne
samo to.O temi sinhroniciteta razmišljao sam u okviru svoje knjige
iji je radni naslov bio "Unutrašnja muzika".Moja poznanica je digla slušalicu i rekla
"Alo".A ja sam joj,gore
i od uzbuđenja,ispri
ao šta se dogodilo."Pa da...",dodala je ona,ne dele
i moje oduševljenje,ali zainteresovana,"Gazda je Irac,pa je snimio Lorinu na sekretaricu,
jer je mnogo voli..." Eto i uzro
no posledi
ne veze. Racionalnog objašnjenja.Ali da se baš u tom trenutku poklopi...baš u
milisekund...baš kada sam razmišljao o tome...baš kada sam napisao...i tražio odgovor,
baš vezano za muziku,baš preko "knjige tajni"...Verovatno
a da se sve to baš tako dogodi bila je 1:jebemligalion(Broj koji ima toliko nula da ne bi
mogao da stane u moj kompjuter.A ne znam ni da ga napišem)Ili u prevodu,da bi se to slu
ajno dogodilo,po teoriji verovanto
e, potrebno je jebemligakolko milijardi biliona godina.
Ali,ni to nije sve.Prošlo je oktavu dana(Osmi dan od pomenutog događaja,ra
unaju
i i dan D-dan događaja)a ja sam sreo poznanika,bivšeg kolegu, muzi
ara,sa kojim se nisam video ni
uo nekih dvadesetak godina."Gde si bre,kako si,radiš li štogod...?",i sedosmo da
popijemo kavu."Jel' viđaš ovog,jel' viđaš onog iz starog društva..?", i tako to.Ustanovili
smo da ni on ni ja nismo imali kontakt sa izvesnim K.K. koji je svirao sa nama u
bendu,ali smo
uli da se,za razliku od nas,i dalje profesionalno bavi muzikom.Kad smo apsolvirali temu
"viđaš li",prešli smo na temu "šta radiš". I tu ti ja,još uvek pod utiskom,ispri
am o svojim pisanijima i neobi
nom događaju od prošle nedelje.I kažem mu:"Pošto je prošla oktava dana,a mi muzikanti
znamo da su u oktavi prvi i poslednji ton isti,samo je poslednji za oktavu viši,danas bi
trebalo nešto sli
no da se desi.Eto,ja sam tebe sreo posle toliko godina,a sve ima veze sa muzikom." Nije
bio baš impresioniran.Ne veruje on u te stvari,a ja sam uvek bio sklon
mistici.Kad,zazvoni moj "Ođe mobilni"(Nokia 6110) "Alo",kažem ja."Alo Šok... (Tako
su me zvali u mladosti jer sam došao sa Kosova.Šok je,na Šiptarskom,drug.)..,kaže
on,"Jel' znaš ko je ovde?" Nisam mogao da verujem. Glasove nepogrešivo
prepoznajem,makar ne
uo
oveka dvadeset godina. Pamtim ljude po glasu."Idi u ...(nepristojno je za knjigu,iako je
izraz bliskosti i radosti) K.K.! Ti li si ..... ti materina muzikantska?" "Ja sam bre,..... ..
mater.Gde si se zavuko.?." I tako se mi lepo ispozdravljamo,a moj kolega,onaj
prvi,neverni Toma, zinuo."Daj da mu
ujem glas,da vidim da me ne foliraš!" I ja mu prepustim mobilnog,a on se uveri da
sinhronicitet nije samo izmišljotina glave sklone mistici. Duboko prožet ose
anjem smisla,uskliknuo sam u sebi:"Bravo Majstore!(Tako ja, ponekad,oslovljavam
Boga.)Baci 'kosku'!"
Sve je to lepo i krasno,ali kakve veze ima sa bezuslovnom ljubavlju i temom koju
sam zapo
eo?Da nisam,kao nekakav senilni starac,odlutao u slobodnim asocijacijama?Nisam.A evo
zašto sam malo skrenuo sa ravnoga puta: Zaglavio sam se kod pitanja uzroka
ija je posledica voljenje,iliti ljubav.Ja ne pobijam to da se,u ljubavnom događaju,mogu na
i neke uzro
no posledi
ne veze koje mogu delovati kao objašnjenje.Ali,kako bi vam zvu
alo kada bi pokušao da događaj sa Lorinom objasnim kao posledicu toga što je "gazda
Irac,pa voli da je sluša",ili onaj drugi,"oktavni" događaj time što imam mobilni
telefon.Meni bi zvu
alo besmisleno. Jeste da ima nekakve veze,ali one nisu suština događaja.Da gazda nije
Irac, verovatno ne bi snimio Lorinu,pa je ja ne bih ni
uo na automatskoj sekretarici.Da nemam mobilni telefon,K.K. ne bi mogao da me "đe me
nađe ođe" baš tog trenutka kada sam, sa zajedni
kim poznanikom,u kafani,razgovarao o njemu i o sinhronicitetu. Te veze između
događaja su sporedne,usputne.One nam daju neki doživljaj "logi
nosti",dok nas ona druga,tajnovita(Setimo se naslova Lorininog C.D.a: "Knjiga tajni")
veza prožima i ispunjava dubokim ose
anjem smisla.Smisao je naj
vrš
a i najdublja veza.Uzrok i posledica su usputni.
Zamislite da je svet jedna velika slika.Vi ste jedan potez
etkicom na toj slici.Pokušavate da razumete svet u kojem živite,da ga istražite.Postaje
vam jasno da ste vi,i potezi
etkicom oko vas, u nekoj vezi.Uzro
no posledi
noj.Da bi neko nacrtao krov od ku
ice,potrebno je da spoji tri ta
ke koje su na temenima trougla.Da bi dobio neku boju,mora da pomeša dve ili više
drugih boja.Otkrivate polako sastav,veze,zakone na kojima po
iva vaš svet-slika.Svi ti zakoni,uzroci i posledice,sadržani su u slici,ali je nisu oni
stvorili.Suštinska veza između ta
kica, poteza,boja,oblika...je zamisao umetnika,ideja tvorca,Smisao.Kada bi mogli da se
odmaknete,i pogledate sliku malko izdaleka,vidli biste celinu i povezanost delova
smislom,lepotom.
Isto tako besmisleno mi zvu
e i sva ona objašnjenja koja pokušavaju da ljubav objasne putem neke koristi koju imamo
od toga što nas neko voli ili što nekoga volimo.Dete,kažu,zavoli majku zato što mu ona
pruža toplinu, hranu, brigu, nežnost...a njemu to prija i korisno mu je.Ljubav,po
tome,nastaje iz hedonizma i koristoljublja.(Nesvesnog ili svesnog,svejedno.)Želimo da
budemo voljeni i da volimo zato što to prija,daje nam sigurnost,ili neku drugu psihološku,
socijalnu ili materijalnu korist.Sve je to ta
no.Ljubav prija,
ini nas sigurnijima, ispunjenijima, korisna je.Naravno,ljubav nije beskorisna.Ta
no je i to da je gazda Irac, i to da ja imam mobilni telefon,i da deca imaju roditelje.To je
sporedno i usputno.Korisnost je usputna, a ne suštinska osnova ljubavi.Njena suština je
Smisao.Prožetost Smislom i Lepotom. Kada sam uskliknuo "Bravo majstore!" ose
ao sam upravo to:Lepotu smisla,i ljubav prema Majstoru.Ljubav,Smisao i Lepota su
jedno.Sveto trojstvo. Tri lica velikog Jednog.
Kada se dvoje vole,to nije uzro
no posledi
na veza,ve
veza sinhroniciteta, veza Smisla.Baš je lepo ako se u detetu javi ljubav prema majci koja
ga voli.To baš ima smisla.A usput je i korisno,i prijatno,i...još mnogo toga.Možete
slikovito zamisliti trojstvo(trozvuk)Smisao-Ljubav-Lepota kao jednu strunu koja želi da
zavibrira,pa traži drugi kraj za koji
e se u
vrstiti. Struna,kao što smo rekli,ima dve uporišne ta
ke.Između ta
aka je vibracija,Ljubav-Smisao-Lepota muzika.
Da se vratimo na tvrdnju da ljubav nije uslužna delatnost,od koje sam raspreo
ovaj deo izlaganja.Šta je pisac hteo da kaže?Normalno je da
ovek ose
a potrebu da mu se ljubav uzvrati.Ali,poenta je u tome da ta potreba ne poti
e iz koristoljublja,sujete...ili bilo
ega drugog,do iz potrebe da struna Ljubavi-Smisla-Lepote nađe svoje drugo uporište,u
vrsti se,i zavibrira.To je nemogu
e ako onaj drugi ne ose
a Smisao i Lepotu susreta koji bi mogao nastati.On može ose
ati da bi trebalo,da bi bilo ispravno,da je dužan..,ali u tome nema ni smisla,ni lepote,a
time ni ljubavi.Ima smisla da ja želim da me moje dete voli,pa i da mi bude
zahvalno.Zbog njega.Ne zato što mi je nešto dužno,ve
zato što onda znam da se prika
ilo na superstrunu Smisla-Ljubavi-Lepote,i postalo
lan velikog kosmi
kog simfonijskog orkestra.A i ja sa njim.Ovo važi ne samo za decu,ve
za sve one koje volimo.

Ljubav nije formalista.Kao što ni Bog nije formalista.Ne bojte se,ne

e vas Bog kazniti zato što ste se pogrešno prekrstili,ili što niste otišli u crkvu,ili što ste
opsovali,makar psovka bila i "Jebo te Bog",ili što ne znate o
enaš...Bog vas ne
e nizašta kazniti.Te pri
e o nebeskom ili podzemnom kazneno popravnom domu su
ista glupost i izmišljotina onih koji ne znaju šta je Ljubav i ko je Bog.Ako postoji
kazna,onda je to kazna kojom kažnjavamo sami sebe time što smo se otka
ili od strune Ljubav-Smisao-Lepota,i odbili da budemo
lan velikog orkestra života. Imamo slobodnu volju, pa možemo i da odbijemo.Ako
postoji pakao,onda je pakao nesposobnost da se voli,ose
a i stvara lepota,bude prožet smislom.U hebrejskom jeziku re
za đavola je Shitan(sli
no re
i šejtan koja se i kod nas koristi).U prevodu,ova re
zna
i "bez odgovora" ili "onaj koji ne može odgovoriti." Dakle,onaj za koga ne može da se
zaka
i lebde
i kraj strune smisla.On je otka
en.Ta otka
enost je pakao.Ljubav nosi u sebi odgovornost. O
igledno je da je koren re
i odgovornost-odgovor.Ljubav je odgovor,i zato je odgovorna.Dužnost je nešto drugo.
Poti
e iz duga.A rekli smo malo
as da ljubav ne stvara dužnike,jer nije uslužna delatnost.
Kao što ne stvara dužnike,ona ne stvara ni ceremonijal-majstore.Ljubav nije ni
kanonska,ni okoštala u rituale, institucije, pravila, zakone... biološke,
sociološke,psihološke,crkvene...Ona je živa.Ljubav je umetnost,kao što je i život
umetnost.U umetnosti mogu postojati neka na
ela,osnovni principi, preporuke... ali ništa kruto.Prava umetnost je uzlet u
novo,neotkriveno,nestvoreno...uzlet u stvaralaštvo.Ljubav je takav uzlet. Formalizam tu
nema šta da traži.Sve je dozvoljeno u ljubavi,ako ima u sebi Lepote i Smisla.A ljubav
najbolje poznaje Lepotu i Smisao,jer ona je u njima,i oni su u njoj.
Ali,ipak,važno je znati i to da ljubav nije sveznaju
a,svemo
na, niti nepogrešiva.Nije takav ni Bog.Možda je, iz ovog mog krajnje subjektivnog
izlaganja,jer prema ovoj dražesnoj debeljuci ne mogu biti objektivan,a i ne želim, moglo
izgledati kao da je ona sveznaju
a.Ali,nije.Onaj koji bi sve znao,mogao bi sve i da predvidi,te bi mu život bio mnogo
dosadan.Ne bi bilo iznenađenja.Mogu
nost da se sve predvidi zna
ila bi i to da je sve ve
unapred određeno,samo bi trebalo biti neki supermozak koji može da obuhvati sve
uzroke i sve posledice i njihove povezanosti.Ali,nije tako.Savremena fizika je razbila
dugogodišnju Njutnovsku sliku sveta kao bilijarskog stola na kome se sudaraju atomske
kuglice vođene silama i zakonima koji određuju njihovu interakciju. Razbila je i nadu fizi
ara da
e,jednog dana,biti mogu
e sve to izra
unati i predvideti.Ispostavilo se da ti zakoni nisu baš zakoni,ve
neke pravilnosti koje se pojavljuju zato što je,po principima verovatno
e i velikih brojeva,najverovatnije da se desi baš ono što se,u proseku,i dešava.Ovaj svet je
takav zato što je najverovatniji.Ali,dešavaju se i neverovatne, ili malo verovatne stvari.
Retko,ali se ipak dešavaju.Poznato "na
elo neodređenosti" u fizici,koje je izmislio izvesni Hajzenberg,pomutilo je vodu
deterministima,i oni su se mnogo frustrirali zbog rušenja nade na sveznaju
u omnipotenciju.Ono je dovelo u pitanje našu sposobnost da ikada bilo šta apsolutno
spoznamo.Hajzenbergova kvantna stvarnost ima bezbroj mogu
ih izraza,od kojih su svi neophodni,i svaki od njih je na izvestan na
in verodostojan.Mi možemo,poput onih dvanaest slepaca iz pri
e koji su opisivali slona dodiruju
i ga sa razli
itih strana,da upoznamo samo onaj aspekt stvarnosti za kojim tragamo.Naši odgovori
e uvek biti samo odgovori na ona pitanja koja postavljamo.Na razli
ita pitanja dobija
emo razli
ite odgovore.Ajnštajn i Hajzenberg ne govore da je sve relativno,ve
da istina zavisi od naše ta
ke gledišta,od pitanja koja postavljamo,dakle, od nas.Ipak,svi ti razli
iti aspekti istine objedinjeni su.Ne nekim
vrsto determinisanim ustrojstvom sveta,ve
smislom. Celinom.Kao što muzi
ko delo objedinjuje tonove.
A ljubav nikada nije ni želela da bude sveznaju
a.Ona je umetnik,a umetnik voli iznenađenja,nepredvidljivost,ushi
enje u ne
emu novom.U bibliji lepo piše da je Bog prvo stvorio svetlost,pa je posle "video da je
svetlost dobra",i tako redom šest dana.Prvo je stvarao,pa se onda divio svom delu.Da je
sve znao unapred,ne bi se radovao što je stvorio nešto dobro.Zašto bi uopšte stvarao nešto
potpuno predvidljivo? Pa nije Bog zanatlija,ve
umetnik.Umetnik sluti,a ne zna unapred šta
e stvoriti. Dakle,nije sveznaju
.Ne može
ovek stvarno imati slobodnu volju,a da iko može da sa izvesnoš
u predvidi šta
eu
initi.Ako je išta slobodno i nepredvidljivo,onda je sve nepredvidljivo,jer to išta može da
uzrokuje svašta.A Bog nije lažov.Ako je rekao da je
oveku dao slobodnu volju,onda mu je izistinski dao,a ne kobajagi.
Pošto nije sveznaju
a,ljubav nije ni svemogu
a.To ide jedno uz drugo.Onaj koji ne zna sve,ne može sve.Ni Bog ne može da
oveku podari slobodnu volju,a da ostane sveznaju
,a time ni svemogu
.Morao je da izabere ono što mu je važnije. Tako je i sa ljubavlju.Što je i logi
no,jer Ljubav je Bog.
E pa,pošto nije ni sveznaju
a ni svemogu
a,Ljubav nije ni nepogrešiva.Ovo govorim zato da oni koji vole,ali prave i greške,ne
pomisle da njihova ljubav nije ona prava ljubav o kojoj ovde govorim.Ne,i prava ljubav
pravi greške,ali,za razliku od neprave,ona budno motri na svoje greške,i svojski se trudi
da ih ispravi.Zna da nije svemo
na,mada je veoma mo
na,najmo
nija,i zato je budna, ljubopitljiva, radoznala, sklona da u
i.Ponekad strepi,ali se seti one nebeske puzavice,pa joj bude lakše.Ne odustaje sve
dok...sve dok...ima smisla.Jer,ako nestane smisla,otka
ila se struna i ne može više da vibrira.I to se, nažalost,dešava.Desilo se i Bogu,sa onim
koji ne može da odgovori.Mada,struna može dugo,dugo da treperi i bez drugog kraja,ka
e
i se za se
anje i želju,i nadu koja poslednja ostaje.Jer,ko zna...U Boga je sve mogu
e.
Ljubav nije carevo novo odelo.Ona nije ponašanje,mada može da se manifestuje
kroz ponašanje.Ljubav ne može da se nau
i.Ali,ljubav može da u
i. Izvesna ponašanja mogu da se nau
e.Vežbom,imitacijom,glumom...Nije dovoljno nau
iti da se ponašamo kao da volimo,pa da stvarno volimo.Ni glumac koji najvernije mogu
e "skine" ponašanje neke osobe,ne može postati ta osoba.Ne može, glume
i Napoleona,da postane Napolon.(Ali može da ga oseti)Napoleon,ili bilo ko drugi,može
se samo biti.I ljubav se može samo biti.Zato Bog i kaže za sebe:"Ja sam onaj koji jeste."
Ljubav ,dakle,nije ni veština,ni caka,ni fora,ni mala govorna mana ili tik koji mogu da se
"skinu".Niti se može nau
iti iz "Kako-da-isti
kih" knjiga,ni iz prosvetiteljskih
lanaka u ilustrovanim
asopisima,ni od tate i mame,ni od mene... Ljubav se,da ponovimo,može samo biti.A kako
se to postiže?
 Naravno da u svemu tome imaju nekakvu ulogu i roditelji,i prijatelji,i ljubavnici,i
deca,i pisci koje volimo,i sve što volimo...Ali,ne na onaj uzro
no posledi
ni na
in koji nosi ime identifikacija,i objašnjava se kao nesvesni mehanizam preuzimanja
životnih stilova,ili caka,koji se unosi u sebe i određuje ponašanje li
nosti. I to opšteprihva
eno psihološko objašnjenje je sli
no napredpomenutom objašnjenju tipa "Pa,gazda je Irac,i voli da sluša Lorinu..."ili "To je
zato što sam imao mobilni...".Objašnjenje stoji.Ono nije neistinito,ali nije ni puna
istina.Nije onaj njen suštinski aspekt-smisao.Ve
sam rekao da je ljubav nešto što se ne može napraviti,a ne može se ni nau
iti.Ona ve
postoji u nama,u središtu našeg bi
a.To je smisao biblijske re
enice "Carstvo nebesko je u tebi",Bog je u tebi.Ljubav,dakle,nije u
enje spoljašnjih manifestacija, ponašanja, obla
enje lepog odela.Ona je put u središte sebe. E,tek kad prokr
imo put do tog središta,kada ono pusti svoje pipke,ili lepše re
eno strune,kada zavibrira,mi postajemo ono što jesmo-Bog.Dete jeste ono što
jeste."Posao" roditelja je da ne zakr
e taj put.Oni koji nas vole kada malo odrastemo,i kada se ve
malo,ili malo više stegnemo,mogu nam pomo
i da razmekšamo prepreke između našeg svesnog ega i tog sedišta.
Šta je,u stvari,ono što zovemo identifikacija,ili oponašanje,ili "skidanje" životnih
caka?Kada je u pitanju identifikacija iz ljubavi,onda je možemo uporediti sa željom da se
improvizuje na zajedni
ku temu.Kao u muzici.Dopala nam se životna tema naših voljenih,i ose
amo lepotu u tome da i mi improvizujemo drže
i se osnovne teme.Muzi
ari koji sviraju džez znaju da ih tema ne ograni
ava. Naprotiv,ona daje neophodnu strukturu,okvir,krug koji otvara,radost zajedni
kog stvaranja,slobodu u okviru lepote.Ono što povezuje njihove improvizacije nije zakon
uzroka i posledice,ve
tema,smisao.Ljubav na taj na
in povezuje ljude,kao što muzika povezuje tonove.
Naravno,sve ovo ne zna
i da ljubav nema šta da u
i.Kada skidamo muzi
ke deonice velikih majstora,mi to ne
inimo da bismo ih imitirali i pokrali im cake. Ne.To radimo iz želje da izvode
i njihovu muziku proniknemo u njihov duh,da ih primimo u sebe,da nas inspirišu i otvore
nam nove vidike,da nam otkriju svoje tajne o tome kako otkrivaju tajne.Oni te tajne i ne
kriju,jer veliki su svesni toga da smo svi mi jedno,svira
i u velikom svemirskom simfonijskom orkestru.Mi smo orkestar.To je naš pravi identitet-
celina.
 Da zaklju
imo:Ljubav se ne može nau
iti,ali ona može da u
i.Ne trudite se da nau
ite ljubavna ponašanja,ve
budite ljubav,i u
ite.O sebi,i o onima koje volite.Od sebe,i od onih koje volite.

Nadam se da sam izneo dovoljno "psihofizi

kih" osobina ljubavi da bi se mogli nazreti njen lik i delo,i da bi se mogli raspoznati od
drugih koji na nju mogu da li
e. Imalo bi se još mnogo toga re
i,ali ja ne volim realisti
ke portrete.Više mi se sviđaju oni stilizovani,oni koji uhvate suštinske crte.Možda je to
zato što me mrzi da pišem debele knjige,a možda je,ipak,sve stvar ukusa.Sada je vreme
da se vratimo na sam metod bezuslovne ljubavi,jer je osnovna nau
na tema ovog rada poređenje tog metoda sa metodom zvocanja.
 Metod bezuslovne ljubavi

Kada bih se manje ležerno odnosio prema terminima,verovatno da bezuslovnu

ljubav ne bih ni nazvao metodom.Kakav je to metod za
iju primenu se ne može dati neophodna tehni
ka dokumentacija,spisak pravila i preporuka,recept za upotrebu,"Kako da..."?(Mada ima i
takvih dileja koje misle da se recept može dati,ili možda i ne misle, ali ho
e da uzmu pare, ili slavu varaju
i ljude.Ve
ina "Kakodaista" spadaju u takve.) Strogo nau
no gledano,to i nije baš neki metod.U nau
noj metodologiji,da bi se neki postupak uvrstio u nau
no blago,potrebno je da on ispunjava određene uslove.Najvažniji uslov je da postupak
mogu ponoviti nezavisni istraživa
i,slede
i propisanu proceduru,i da takvo ponavljanje daje iste rezultate.Metod bezuslovne ljubavi
ne ispunjava te zahteve nau
ne metodologije,te se zato ne može smatrati nau
nim metodom. On,
ak,iza sebe nema ni neku konzistentnu teorijsku podlogu na osnovu koje bismo se,u budu
nosti, mogli nadati definisanju pravila,zakonitosti i poboljšanju nau
ne upotrebljivosti i predvidljivosti rezultata.Zbog toga pre spada u domen umetnosti koja
trpi nedefinisanost, nepredvidljivost i neizvesnost.O metodima se,u umetnosti,može samo
uslovno govoriti. Ovaj metod je, dakle, prihvatljiv ,kao na
in razmišljanja i delanja, samo osobama sklonim da i sam život posmatraju kao
umetnost.A takvih je malo,pa time i ovaj metod nije široko primenljiv.Da iznesem
pregledno njegove prednosti i nedostatke.
Nedostaci metoda bezuslovne ljubavi:
1)Zahteva mnogo preduslova za sprovođenje.Čak je sam sebi uslov.Ne može se
sprovesti ako bezuslovna ljubav,makar nesvesna same sebe,ne postoji ve
u korisniku metoda.Mada,nije isklju
eno da ona,kao takva,postoji u svakom ljudskom bi
u.Drugo,neophodno je da,ako postoji,bude usmerena baš na onu osobu na koju se metod
primenjuje,kao i da postoji sinhroni događaj iste vrste sa druge strane ljubavne strune.To
vam je kao lek koji najbolje deluje na zdrave.Ili,još gore,lek koji deluje samo na
zdrave.Pita
ete:"Šta
e zdravima lek?"Pa, treba im.Pod zdravim pacijentom,u ovom slu
aju,podrazumevam odnos u kojem ljubav postoji,ali je ometana nekim faktorima kao što
su: ambivalencija, nerazumevanje, predrasude, pogrešne predstave o muško ženskim
odnosima ili roditeljstvu,druge emocije koje unose disonancu u odnos...i ko zna šta
još.Zdravlje nije potpuno odsustvo remete
ih faktora,ve
aktivan odnos imunog sistema prema njima.
 2)Težak je za sprovođenje. Traži mnogo odricanja, budnosti, odgovornosti,
doslednosti, znanja, brige, u
enja, tolerancije, fleksibilnosti, nesebi
nosti, širokogrudosti...Ne može ni nau
iti kao veština,nego se mora biti.A to je mogu
e samo dugim,teškim,
esto opasnim i bolnim putovanjem u sedište sebe. Mada,njegovi odani korisnici tvrde da
im ta težina ne pada teško(Videli smo da je osobina same ljubavi da je lako je teška.)
3)Rezultati su neizvesni.Bezuslovna ljubav podrazumeva i slobodnu volju,a ko
zna šta njoj može da padne na pamet!?Toliki trud,a...može da se desi ipak...Velika
ulaganja, veliki rizik!I tu se pobornici teše osobinom same ljubavi da ona nije uslužna
delatnost,pa ne o
ekuje sigurnu naplatu.Mada je neuspeh boli.

Prednosti metoda bezuslovne ljubavi:

Metod bezuslovne ljubavi,nasuprot brojnim nedostacima,ima samo jednu jedinu
prednost i opravdanje.A to je:Još nije izmišljen bolji na
in za postizanje cilja koji ispred njega stoji.Ako je cilj odnosa dosezanje
ispunjenja,Lepote,Smisla-Ljubavi,nema drugog metoda.Kao monopolista,bez
konkurencije,bezuslovna ljubav,to jest Bog,ne obazire se na svoje nedostatke.Ljubav je
aristokrata.Nema ni
ega demokratskog u sebi.Nije ostavila drugi na
in za dolaženje do sebe,osim njom samom. Gospod,sin Božji,jedini je na
in za dolaženje do Oca.On je "Put,Istina,Život..." Ljubav je monarh koji se i sam vlada po
sopstvenim pravilima. Vladar koji služi podanicima.Jedini vladar u državi smisla.Kome
se ne sviđa,neka pravi svoju državu-državu besmisla.Svako može da bira kojem
e se privoleti carstvu. U ljubavnoj monarhiji postoji samo jedan zakon:"Teži ka smislu!".
I "besmislice" su dozvoljene ako su smešne,ili blentave,ili otka
ene,ako imaju skriveni smisao zabave duha u sebi. I greh,ako vodi spoznaji smisla,i
glupost,ako vodi duhovitosti(
emu bi se smejali da nema gluposti!?),i zvocanje,ako vodi ljubavnoj igri.Sve je
dozvoljeno,ako ima smisla. (Ako ide ka Bogu,nose
i smisao u sebi)Ako je struna koja se ka
i za drugo uporište da bu vibrirala muzikom života.To je jedini uslov za sticanje
državljanstva u Božjoj državi.Uslov koji imamo,ako ga ho
emo.A možemo i da ga ne
emo.Možemo izabrati proizvoljnost i besmisao,iako to nema nikakvog smisla.Slobodni
smo da biramo,a to ve
ima smisla.
Komparacija metoda zvocanja i metoda bezuslovne ljubavi.Ima li dodirnih ta
aka?

Iz dosadašnjeg izlaganja jasno je da ova dva metoda polaze od dva dijametralno

razli
ita koncepta o ljudskoj prirodi(i muškoj prirodi),te se,slede
i svoje teorijske koncepte,razlikuju i u prakti
nom pristupu problemu.Naime,razlika u teoretskom pristupu je u odgovoru na osnovno
pitanje:Ko je
ovek?Šta je
ovek?(Šta je muškarac?) Životinja ili Sin Božji?
Ako je,u osnovi,životinja,onda su delotvorni svi oni pristupi koji, oslanjaju
i se na manipulacije nagonskim potrebama,dovode do razvijanja željenog ponašanja. U
tom slu
aju je i ljubav koju on ispoljava isto tako nagonskog porekla,ili je, pak, nau
eno ponašanje do koga se došlo u
enjem putem uslovljavanja, ili u
enjem putem potkrepljenja.Shodno ovoj teorijskoj osnovi,zvocanje može biti pogodan
metod u
enja,posebno ako se koristi dozirano,i u kombinaciji sa metodom potkrepljenja-
vaginalnog, prehrambenog ("ljubav na usta ulazi"),ili nekog sli
nog nagonskog zadovoljenja.Sli
na je situacija i na planu krupnijem od muško-ženskog odnosa,ili odnosa roditelj-dete.Na
planu politike,takva teorijska pozadina se ispoljava u praksi kroz politi
ki moto:"Hleba i igara rulji dajte." Onda je u pravu i Veliki Inkvizitor Dostojevskog,a i
njegova prete
a u ideji,Lucifer.Životinja nema slobodnu volju,ona je stroj vođen softverom koji je
napisala evolucija. Treba mu dati stimuluse koji su programirani okida
i programiranih odgovora,i sve
ei
i kako je i programirano.Postavlja se pitanje da li je i onaj koji podsti
e programirano ponašanje programiranog muškarca(ili deteta),isto tako programiran?
Mislim na ženu.Da li su i sve njene manipulacije programirane?Da li je i ona životinja?
Verovatno se ne bi složila sa tim.Ali,šta onda raditi?
Nešto nije u redu sa logikom,ili sa naukom.Možda treba smisliti neku novu
teoriju.Naime,i žena je plod parenja muške životinje(njenog oca) sa ženom(njenom
majkom),živog komjutera sa Bogom(videti deset ženskih zapovesti).Ako prihvati ovu
teoriju o muškarcu,šta
e sa svojim pedigreom?Ili je možda onaj Mendel,onaj botani
ar koji je za
eo genetiku,pogrešio?Možda i savremeni geneti
ari greše kad tvrde da se geni i jednog i drugog roditelja prenose na decu.Možda
životinjski geni oca ne prelaze na žensko dete,ni Božanski geni majke na muško dete.Ili
je neki drugi štos u pitanju,ili,jednostavno,nešto nije u redu sa logikom kad postavlja
ovakva pitanja.
Vidimo da se,u ovoj dilemi pedigrea
oveka,krije sukob dve teorije o nastanku sveta.Evolucionisti
ke i kreacionisti
ke.
Po prvoj,evolucionisti
koj,živi svet je nastao iz nežive materije,kroz milijarde godina,procesom koji se naziva
evolucija.Sve se desilo slu
ajno,slepom prirodnom selekcijom.Iz nižih organizama,kod kojih je došlo do slu
ajnih mutacija,nastajali su viši organizmi.I tako od redom amebe do
oveka.
Po drugoj,teoriji stvaranja,koja je,u stvari,bila prva,svet,i živi i neživi,stvorio je
Bog,i to za šest dana.Efikasno.Nije kilavio i probijao rokove kao evolucija.Sedmi dan se
odmarao i divio svome delu.
Evolucija je smatrana naukom,a kreacija izmišljotinom, religijom.Nevolja je u
tome što ni jedna ni druga "teorija" ne ispunjavaju osnovne zahteve koje nauka postavlja
pred teoriju da bi se smatrala nau
nom teorijom.Nema ljudskih svedoka za evoluciju.Niko je nije video na delu,kao ni
Boga.Ne može se ponoviti, niti eksperimentom dokazati,kao ni Bog.I,što je najgore po
evolucioniste,ne može se
ak ni zamisliti krucijalni eksperiment koji bi teoriju pobio,dakle, nije podložna bilo
kakvoj proveri,
ak se takva provera ne može ni zamisliti.Po tim nau
nim kriterijumima,teorija evolucije je,zapravo,religija kao i svaka druga.Jedini svedoci
navodne evolucije,fosilni ostaci,svojim jezikom govore da se evolucija nikada nije
odigrala.Naime,ako su više vrste stvarno nastajale od nižih u stablu evolucije,trebalo bi
da su pronađeni fosilni ostaci prelaznih vrsta,što se nije dogodilo.Od stotina hiljada
sakupljenih fosila,svi su bili
iste vrste.Nijedan nije pripadao nekakvoj prelaznoj.Nema,dakle,ni jednog jedinog dokaza
da se evolucija odigrala na kugli zemaljskoj.Ostaje nam samo da verujemo, ili ne
verujemo,kao što je to slu
aj i sa verovanjem, ili neverovanjem u Boga.A svet je morao nastati nekako.Ili se stvorio
sam,ili ga je stvorio Neko.Ili nam je predak majmun,evolucioni
ukundeda konj,navrndeda neki vodozemac,kurđel neka riba,ili lignja...i tako redom do
pra,pra,pra,....babe(ili dede) amebe,ili smo svi potomci Boga.Ameba ili Bog,odlu
ite sami.Nau
nih dokaza nema ni za jedno, ni za drugo,te se ne možemo pozivati na nauku.
Jedna izreka kaže:"Ako sedneš u pogrešan voz,svaka ti je stanica pogrešna."Od
toga u šta verujemo, u kojem smo "vozu seli",zavise i naše životne stanice.Ostaje nam da
biramo:Klaj-klaj "]ira" evolucije,ili Božji ekspres, brži od svetlosti.
Ako je
ovek,u svojoj suštini,dete Božje,stvoreno po liku i podobiju njegovom,onda metodi
dresure nisu prikladni da se sprovode na njemu. Ljubav nije ponašanje koje se može
uvežbati, ili izazvati.Nije ni puki proizvod nagona.Nije uslovljena uzrokom i
posledicom.Slobodna je, i ne može se zaslužiti.Sama bira.Uzrokuje je jedino Smisao.Ne
zna se zašto.Možda zato što mu se tako sviđa. Baš mu je Lepo da to bude tako.Ljubav
ima vlastiti ukus.Jedino što sigurno znamo o njenom ukusu je da voli lepotu smisla,da u
sebi nosi Smisao Lepote.To je sveto trojstvo.Sa ovakvom slikom Boga,Sveta i Čoveka,ne
može se koristiti metod koji ne sadrži u sebi spoznaju suštine ljudskog bi
a kao Božanskog bi
a,i spoznaju ljubavi kao Tvorca.Tvorac nije dreser.
Dakle,da bismo odlu
ili šta da radimo,moramo prvo osvestiti u šta verujemo i da sednemo u voz koji tamo
vozi. Moramo eksplicirati našu nedore
enu ili neizre
enu, implicitnu teoriju postojanja. Ko smo mi?Možda odgovor na to pitanje i zavisi od
izbora samog odgovora.Možda mi,zapravo,i jesmo ono što verujemo da jesmo.Ako
verujemo da smo životinje,odna i jesmo životinje.Ako verujemo da smo Bog,onda smo
Bog.Imamo mogu
nost da biramo
ak i to,šta jesmo.Da iz svega onoga što možemo biti izaberemo ono što ho
emo da budemo.
Čovek je,kažu,dualisti
no bi
e.I duhovno,i telesno.I životinja,i Bog.I dobar i zao. I determinisan i slobodan.I muško i
žensko.I smrtan i besmrtan.Imaju li ove razli
ite slike sveta i
oveka nekih dodirnih ta
aka?Može li postojati nešto zajedni
ko i neprotivure
no u metodu zvocanja i metodu bezuslovne ljubavi?Da li se isklju
uju?
Da bih dao odgovor na postavljeno pitanje moram se ponovo vratiti na slu
aj nesre
nog Lucifera,najvoljenijeg Božjeg anđela.Setimo se da je njegova uloga u carstvu
Božjem,uloga koja je imala itekako smisla,bila da se protivi
oveku. Privilegija je imati pravog protivnika.Čuli ste ve
pri
e o velikim vojskovođama koji su o
ajavali kada bi im poginuo najve
i protivnik.Sportisti znaju da samo u borbi sa jakim protivnicima mogu postati
najbolji.Mudracima starog zaveta je bilo jasno zašto je idealna supruga "ezer
keneged","protivno korisna".I dobar roditelj je protivno koristan.Prisetimo se da je ljubav
vrsto mekana. Dobar protivnik se poštuje,
esto i voli,ako je njegovo protivljenje obuhva
eno smislom,ako nije postalo samo sebi cilj, ako se nije odvojilo od Boga.Kao što ljubav
može izgubiti svoja svojstva, pre
i u nešto drugo,ako se ne protivi besmislenostima koje može stvoriti slobodna volja
voljenog bi
a,tako i zvocanje može biti u funkciji ljubavi,ako ima smisla.Veliki Šekspir je rekao da ne
postoji ništa pod kapom nebeskom toliko dobro da nema klicu zla u sebi,niti išta toliko
zlo da iz sebe neko dobro ne bi moglo dati. Odgovor na pitanje o isklju
ivosti navedena dva metoda je:Ne isklju
uju se, ako su povezani smislom.
 Postoji dobro i loše zvocanje.Sve što se ocenjuje dobrim ili lošim,ocenjuje se u
odnosu na nešto.Ništa nije vrednosno obojeno samo po sebi,ve
samo u nekoj relaciji.Mora se odrediti kriterijum u odnosu na koji je neko konkretno
zvocanje dobro ili loše.Kriterijum se može odrediti samo u odnosu na cilj koji se želi
dose
i.Pokuša
u da odredim cilj i kriterijume,kako bih razlu
io,na osnovu njih,dobro i loše zvocanje.
Dakle,ako verujemo da je
ovek,u biti, Božije bi
e,stvoreno po njegovom liku i podobiju,možemo prihvatiti
ak i to da on ima neke životinjske odlike.Ali,one su posledica pada u greh,involucije,a ne
evolucije.Ne moramo pore
i zakone uzroka i posledice da bi smo verovali u postojanje sinhroniciteta. Bitno je,pre
svega,da ne pobrkamo stepen važnosti.Da ne poverujemo,kao deo slike u kojoj se
nalazimo,u to da su uzro
no posledi
ni odnosi između ta
kica,linija i oblika unutar slike njena suština,objašnjenje njenog pravog izvora.Ako smo
toga svesni,možemo i
i dalje.
Šta je cilj?Cilj je odnos koji u sebi ima osobine Tvorca-Boga,Ljubav,Smisao i
Lepotu.Koji je kriterijum za ocenjivanje zvocanja u odnosu na cilj?Zvocanje koje je
dobro mora voditi ostvarenju navedenih ciljeva.Da li je to mogu
e?Mogu
e je. Kako?Pa, evo:
Predlažem da se zvocanje proglasi za plemenitu borila
ku veštinu,poput karatea.Karate nije uli
na tu
a.Ono ima svoja
vrsta pravila, unutrašnju disiplinu koja neguje viteški duh,duh disciplinovanog borca za
dobro.Ovaj borila
ki sport je,pre svega,odbrambeni.Služi za samoodbranu, ili odbranu ne
ega, ili nekoga.Zvocanje,kao plemenita veština,trebalo bi da ima odbrambenu
funkciju,funkciju odbrane sebe,voljenog bi
a,i voljenog odnosa.Da bi postalo plemenita borila
ka veština,mora se razdvojiti žito od kukolja.Razgrani
iti one manifestacije koje vode pozitivnim ciljevima,od onih oblika ispoljavanja koja su,
poput uli
ne tu
e,destruktivna.
Potrebno je napraviti kodeks zvocanja,šta se sme,a šta se ne sme,jer su pravila
igre osnov svake igre.Potrebno je,dakle,uvesti pravila igre zvocanja.Na karate
turnirima,takmi
ar koji ne zaustavi ruku, ili nogu ispred tela protivnika,biva diskvalifikovan.Sme se
udariti samo u pravoj borbi,samo kada je ugrožen fizi
ki integritet borca, ili onoga koga on brani.Turniri služe za uvežbavanje i demonstriranje
veštine,a ne da bi se neko povredio.Samodisciplina je nužna,i njoj je posve
ena posebna pažnja.U
enje samodiscipline je osnovna vežba duha borca. Sotona je bio u raju sve dok se držao
smisla svog protivljenja.
Da po
nemo,dakle, sa razdvajanjem žita od kukolja.
Zvocanje kao plemenita borila
ka veština

Kada i kako se sme korstiti:

Kada?
Ako je cilj zvocanja da se predo
i neka istina kojoj su drugi putevi zakr
eni,zvocanje može biti od pomo
i.Koristi se onda kada je voljena osoba lenja da
uje,ili je zatvorena za neku istinu,ili joj je lakše da ne
uje i ne vidi istinu,ili je "nedokazana".Ako je ta istina važna za nju,ili za osobu koja
zvoca,ili za odnos,a ne pale druga sredstva suo
avanju,zvocanje je poželjno,
ak neophodno.Poruka je:"Zvocam zato što mi je stalo do tebe,a ne bih da se žestoko
posvađamo,ili da te lupim,ili da prekinem sa tobom,ili da ti se na neki drugi na
in oštrije suprotstavim. Kad ne mogu lepim, moram da zvocam."
Kako?
Ono ima funkciju suo
avanja,i traje samo dok se ne ot
epe uši,ili dok se ne otvore o
i.Nije trajnog karaktera,i nije samo sebi cilj.Ne vodi odvajanju,ve
dubljem spajanju.Nije gordo.Ne dopada se samo sebi,i rado bi se zamenilo nekim
drugim,lepšim na
inom ophođenja,ako bi se pokazao mogu
im.Ako se udruži sa određenom dozom humora(duhovitosti),velike su šanse za
uspeh.Zašto ne bismo kritikovali voljeno bi
e,ili mu zvocali kada se pravi Toša?Ako smo probali lepo,i tiho,i takti
ki,i naokolo...da mu kažemo ono što mi vidimo, a ono ne
e.Takvo zvocanje ima svoju svrhu,ne služi da se održi "status quo",ne služi da se neko
ponizi,ili otera,ili ose
a krivim,ili postidi,ili kastrira.Ovakvo zvocanje je korisni protivnik.
Kada još?
Može se koristiti još i u svrhe zavođenja i ljubavne predigre.
Kako?
Određeni oblici zvocanja su ženstveni.Kada ona kaže:"Ti mene više ne voliš,i
nisam ti baš privla
na...jeste,jeste...",a pri tome zna da nije tako,i još to kaže detinjasto tepaju
i,ili mazno,ili na neki iz široke lepeze ženskih na
ina,ona zapravo malo podiže tenziju.On sada treba da je ubedi u ono što ona ve
zna,ali voli da
uje ponovo i ponovo...i ne samo da
uje.Tenzija je dozirana da bi služila kao afrodizijak.Nije problem ako se on oseti mal
ice krivim.Odmah
e poželeti da razreši tenziju,da joj pokaže pravo stanje stvari i popravi harmoniju odnosa.
Naravno,ako ve
nije bio pod prevelikom negativnom tenzijom(postoji i pozitivna tenzija,ali u tom slu
aju zvocanje nije potrebno),ili previše umoran.U tom slu
aju,i mala tenzija podignuta zvocanjem može biti prevelika doza.Humor i ose
aj za igru su i ovde neophodni sastojci kakvo
e zvocanja.
Setimo se da je ljubav talasasta,i da ima svoje visije i nizije.Ona nije ravni
arska.Kad oseti da po
inje da li
i na ravnicu,sama pravi tenziju,talasa.To vam je kao u muzici,jer ljubav i jeste
muzika.Kada je sve harmoni
no i usklađeno,može da postane dosadno,
ak da li
i na ki
.Zato pravi majstori,tu i tamo,ubacuju disonancu.Ona,za trenutak,zaškripi,napravi
tenziju,stegne nas malo,napne...ali onda dođe razrešenje,i tada nam je mnogo lepo.Još
lepše nego pre disonance,kada je sve bilo potaman.Potamanija može da uspava.Previše še
era stvara ukus gor
ine.Majstori kompozitori to znaju,i majstori kuvari znaju,i žene, majstori zvocanja,znaju
te "male tajne velikih majstora kuhinje."
Kada još?
Zvocanje može da služi i za oštrenje mozga i vežbu moždanih miši
a.Za u
enje debatovanja,odbrane svog stava,kristalisanje i u
vrš
ivanje vlastitih pozicija.Tu najviše dolazi do izražaja uloga korisnog protivnika,"ezer
keneged".Naime,zvocaju
i mu,ona dovodi u pitanje njegovu sliku o sebi, opravdanost njegovih
motiva,ambicija,pogleda na svet,predstavu o muškarcu, predstavu o ženi,o roditeljstvu,o
svemu.Ona ga kuša.Kao veliki svetski duh Isusa u pustinji.On se
brani,obrazlaže,objašnjava,ubeđuje...i pri tome
uje sebe kako govori i stvari o kojima nikada nije razmišljao,niti bi,možda,o njima ikada
razmišljao da ga nije naterala,izazvala,isprovocirala.Njegova odbrana se kristališe,stavovi
izoštravaju, slika sveta osveš
uje,uverenja u
vrš
uju, ili se raspadaju traže
i nova...To isto dešava se i sa njom.Tako sam ja napisao ovu knjigu(I ne samo ovu).Brane
i svoju sliku sveta od svoje žene.Ne postoji neprijatno pitanje koje bi mi neko mogao
postaviti o meni samome,a da mi ga moja žena ve
nije postavila.Ona je,zaista,koristan protivnik.Niko mi više ne može ništa.Za sve sam ve
pripremljen.Iskušan.
Kako?
Bezuslovna ljubav se mora podrazumevati i u najžeš
im okršajima.I kad mu kaže da je skot koji ne zaslužuje da živi.I kad ispoljava bes i
mržnju.I kad niko na svetu ne može da je iznervira kao on,mora se znati da je to tako jer
nikoga na svetu ne voli više od njega.Zato on i može da isprovocira "sve najgore" u
njoj.U tome je smisao izreke: "Ko se bije,taj se voli."Ljubavna bitka može biti samo bitka
za smisao, bitka ljubavi za samu sebe.Ako talasi ljubavnog mora ne vitlaju malenu lađu
našeg ega u ovim strasnim emotivnim olujama,ako su to tamni talasi nekog drugog mora,
postoji opasnost da se potopimo.
A ljubav
e znati kada da stane i zadrži svoju pesnicu pred "telom protivnika",pred njegovim
dostojanstvom.Kao pravi disciplinovani karatista. Ljubavno zvocanje nije "ultimat
fajt".Postoji izreka:"Sve što me ne ubije, oja
a
e me." Ne znam da li je baš tako.Može me nešto oja
ati i tako što
e me stvrdnuti, okameniti kao pogled Meduze kojoj zmije iz kose palacaju.Da li je to
snaga kojoj treba težiti?Ljubav ne
e da uđe u tvrdo(sa izuzetkom pojedinih delova tela,mada ni oni nisu baš tvrdi,ve
pre
vrsto meki,kao i sama ljubav)kao što ne
e ni u tesno.Nije,dakle,cilj ljubavnih okršaja da se voljeno bi
e ubije,niti da postane tvrdo ako preživi,ve
da postane
vrsto mekano.U tome šta
e nekoga da ubije, ili okameni(otvrdne),ili pak u
ini
vrsto mekanim,postoje velike individualne razlike. Morate osetiti koje su granice do kojih
možete i
i u borbi sa vašim partnerom, a da ga ne ubijete(u pojam), ili okamenite.I te granice se
pomeraju, kondicija se menja(kao u svakom sportu).Na njih mogu uticati i spoljašnji i
unutrašnji faktori(Krize identiteta,preispitivanja,depresivni periodi i sl.)Izmrcvareni
protivnik se ne napada.To nije fer plej.Ne zvoca se kada je on u stanju "Samo si mi još ti
falila,kao so na ranu."("Zar i ti sine Brute!?")Kada se odgovaraju
om žestinom napada protivnik koji može da se nosi sa njom,onda je to respekt prema
protivniku, on se ne podcenjuje mlakoš
u.Neodgovaraju
a silina napada na oslabljenog protivnika je,u ljubavnoj vrsti
boja,nepoštovanje.Okrutnost.Udarac nogom u lice.U karateu takav prestup vodi
diskvalifikaciji.Ljubav je tolerantnija,ali tu toleranciju ne treba zloupotrebljavati.Vitezice
zvocanja to ne
ine.
Zvocanje treba usavršavati kao plemenitu borila
ku veštinu.Što više razmišljam o toj ideji,sve više mi se sviđa.Zašto se ne bi osnovao prvi
"Zvocate" klub. Pa onda po svim gradovima organizovali novi klubovi i turniri,pa
prvenstvo države u zvocateu(Plemenito zvocanje).Vremenom bi se ova veština mogla
podi
i na zavidan nivo. Izmisliti "kate"(borbe sa zamišljenim protivnikom koje služe za
uvežbavanje). Mogla bi se formirati hijerarhija po znanju i zvanju.Baš kao i u karateu. S
tim što bi se druga
ije rasporedile boje pojaseva koji ozna
avaju status. Najviši pojas ne bi bio crni, ve
 crveni,jer crveno je boja ljubavi.One veštije vitezice zvocanja nosile bi crveni pojas iz
zvocatea-prvi dan,one još veštije drugi dan,one još veštije...sve do sedmog dana.A
najveštije bi bile "majstori zvocatea-svaki dan." Ja bih baš voleo da budem u žiriju.Više
bih voleo da budem u tom žiriju nego u onom za izbor mis sveta. Kao iskusni objekt
zvocanja,siguran sam da bih bio krajnje objektivan i kompetentan. Međunarodni sudija.
No,dobro.Predlog je tu.Nadam se da
u na
i istomišljenike i istomišljenice da me podrže u njegovoj realizaciji.Jednog ve
imam.To je moj cimer,Čika Neša Zmaj. Stanujemo u istom telu.Mog cimera je toliko mu
ila enigma zvocanja,da je bio u opasnosti da sam sebi odse
e uvo,kao Van Gog.Napisao je i jednu recitaciju izražavaju
i svoj duševni bol,koja je i mene,pored ostalog, podstakla da napišem ovaj rad,ne bih li
pomogao njegovoj pesni
koj duši napa
enoj.Evo i doti
ne recitacije, da malo razbijemo suvoparni ton mog nau
nog izlaganja:

ŠTO ZVOCAJU ŽENE?

Mnogo
udi mene
što zvocaju žene
K'o koka kad snese jaje.
Pa to traje,trajeeeee

Mišljenja su podeljena
oko objašnjenja:
od dužine srednjeg prsta,
pa sve do porekla vrsta.

Jedan kaže da su žene

tako opi
ene
jer su došle sa Venere!
Taj tip mnogo...laže
(laže sve što kaže).

Neki drugi nau

nik,
smešni
ove
uljak,
još pomno istražuje
Venerin brežuljak.
(Misli da se ispod njega
 krije tajna svega!)

Sve su mi te hipoteze
nekako bezveze.
Tajna ženskog nemira
još je tajna svemira.

Još zvocaju žene

tužno neshva
ene.
A ja želim da ih shvatim.
Da im muke skratim.

Nau
ni
kog posla
moram da se latim.
Jer,kad zvoca žena lepa
srce mi se cepa!

Ako ništa ne smislim,

iz razloga tog,
odse
i
u sebi uvo,
baš kao Van Gog.

Eto vidite do
ega može da dovede bol pesni
ke duše.Kako pesnici nisu skloni nauci,ozbiljno sam shvatio upozorenje,i ose
ao moralnu obavezu da se ja latim tog posla i spre
im odsecanje spomenutog uveta,jer uvo je,igrom slu
aja,i moje.Čini mi se da sam,bar malo,uspeo da osvetlim misteriju,jer još uvek imam oba
uha,fala Bogu,i mogu da slušam zvocanje u stereo tehnici.Hi-Fi.Od koga je,dosta
je.Mislim da je vreme da skratim pri
u i izvedem određene zaklju
ke.
Zaklju
ak

Ja sam zaklju
io slede
e,a vi zaklju
ite šta se vama sviđa.Metod zvocanja,kao osnovni metod,nije dobar niti dovoljan za
ostvarenje cilja zbližavanja.Kao samostalan metod,sa teorijskom podlogom ranije
navedenom,ukorenjenom u teoriji evolucije,ne
e dovesti do ljubavnog odnosa kojeg ne smatram proizvodom evolucije,jer u
evoluciju,uzgredbudire
eno,i ne verujem.Metod bezuslovne ljubavi, pak, ne može se,strogo gledano,
ak ni smatrati metodom zbog nemogu
nosti da se naprave precizna i opšteprimenjiva uputstva za upotrebu."Kakodaisti
ku" literaturu koja nudi takva uputstva smatram obmanom i ne preporu
ujem je.Brojni su nedostaci metoda bezuslovne ljubavi.Komplikovan
je,težak,neizvestan,zahteva od primenjiva
a da bude umetnik,da se preispituje,menja,što može biti bolno.Jedina njegova prednost je
u tome što je nezamenjiv,a nema indicija da bi se nešto bolje i moglo smisliti.
Iz navedenih premisa sledi konkluzija da se metod bezuslovne ljubavi,kod
ostvarivanja cilja ljubavi,mora uzeti kao osnovni,zajedno sa svojom teorijskom
podlogom.Metod zvocanja se,samo u izvesnim svojim oblicima i u izvesnim situacijama,
može kombinovati sa metodom bezuslovne ljubavi.Njegova povremena primena se mora
uokviriti u teorijski okvir
oveka kao sina Božjeg,i tek sa te pozicije se može delati.Tada,i samo tada,zvocanje može
biti plemenita borila
ka, ili zavodni
ka veština koja služi u ljubavne svrhe.U svim drugim slu
ajevima ono vodi ili do odvajanja,ili do održavanja patološkog odnosa u kome su mržnja
i zavisti,ili neko sli
no destruktivno ose
anje,lepak veze.I takvo zvocanje može se bez ograni
enja sprovoditi,ali bi bilo poželjno da postoji svesnost cilja.Ako želimo da nekoga
oteramo,ili da održimo status quo,ili da postavimo distancu bliskosti,ili da nekoga
obezvredimo...pa to i u
inimo uz pomo
zvocanja,mi smo uspeli da ostvarimo cilj. Možemo biti zadovoljni.Međutim,problemi
mogu nastati ako nismo svesni cilja,ako verujemo da želimo nešto drugo,a
inimo sve da ostvarimo nešto prvo,mi onda lažemo sebe,a usput i onog drugog.To može
dovesti do ozbiljnog skra
ivanja nogu, jer "u laži su kratke noge",a kratkonogi nisu baš privla
ni.Naro
ito žene.Da vam se to ne bi desilo,razmislite o svojim ciljevima.Šta vi,zapravo,ho
ete?Do
ega vam je, odista, stalo?
I još nešto da dodam.Ne bi baš odgovaralo istini ako bi neko pomislio da sam,
samim izborom teme koja,uglavnom,obrađuje žensku stranu muško-ženskog
nerazumevanja,hteo da naglasim ženski doprinos disharmoniji odnosa.Ne umanjujem niti
veli
am doprinos jednog pola u izgradnji budalaština koje kvare odnose.Svi smo,u
tome,doprineli jednako,i treba da delimo slavu na ravne
asti. Taman posla da obezvređujem zna
aj muških metoda i teorija o ženama na kojima po
ivaju.Ogroman je udeo u ovoj pri
i i muških metoda kao što su "Metod govnjive motke",pa onda "Metod zaposliti je bilo
ime",pa "Metod nikad ne reci istinu",pa "Metod njoj treba samo jedan dobar.....","Metod
pusti ku
ku da laje, a ti teraj svoje..." i brojnih drugih inventivnih pristupa zasnovanih na teorijama
o ženi sli
nim onima koje žene imaju o muškarcima.Teorijama ukorenjenima u poreklu vrsta.I ovi
metodi
e,jednog lepog dana,do
i pod kriti
ku oštricu mog britkog pera.A do tada,zadovoljite se ovim što sam napisao,i nemojte da
mi zvocate.Osim ako baš morate,ako to ima smisla,ili ako me bezuslovno volite.Ja sam
zvocao iz tog razloga.

Ljube vas za kraj

Nebojša Jovanovi

&
Čika Neša Zmaj
 SADRŽAJ

ZAŠTO ŽENE ZVOCAJU

Uvodni ekspoze.................................................................................................str.1
Definisanje pojma zvocanje..............................................................................str.2
Sedam muških smrtnih grehova........................................................................str.4
Deset ženskih istina i zapovesti.........................................................................str.7
Muške planetarne gluposti o ženama...............................................................str.13

METOD ZVOCANJA
Komparativne prednosti i nedostaci

Analiza efikasnosti i trajnosti efekata.................................................................str.17

Analiza neželjenih efekata sa bihejvioralnog stanovišta(stanov.ponašanja)...str.19
Analiza sa psihodinamskog stanovišta................................................................str.21
Zašto metod zvocanja opstaje..............................................................................str.24

BOG KAO PEDAGOG

Metod opraštanja greha i bezuslovne ljubavi.

Komparativne prednosti i nedostaci.....................................................................str.29
Psihofizi
ke osobine bezuslovne ljubavi................................................................str.34
Metod bezuslovne ljubavi.......................................................................................str.44
Komparacija metoda zvocanja i metoda bezuslovne ljubavi
Ima li dodirnih ta
aka.............................................................................................str.46
Zvocanje kao plemenita borila
ka veština.............................................................str.50
Zaklju
ak...................................................................................................................str.54
Sadržaj........................................................................................................................str.56