Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Odsek za Pedagogiju

STUDIJSKI PROJEKAT IZ PREDMETA: METODOLOGIJA PEDAGOŠKIH

ISTRAŽIVANJA SA STATISTIKOM 2

TEMA: IZGRADNJA ŠKOLE KAO BEZBEDNE SREDINE ZA UČENIKE

Mentor Student:

Prof. dr Olivera Knežević-Florić Milica Vasić

Novi Sad, 2023.

1. Predmet istraživanja

Škola kao obrazovna ustanova treba da bude bezbedno okruženje za učenike. Međutim,
postoji mnogo slučajeva da su deca žrtve raznih opasnosti u školi i njenom neposrednom
okruženju. U školi su uočene brojne pojave koje se mogu podvesti pod uznemiravanje, zbog
kojih deca ili učenici školu doživljavaju kao opasno mesto. Školske strukture, kao što je sistem
evaluacije učenika, takođe podstiču nasilje nad decom. Ovo uključuje nastavnike koji nemaju
znanje ili pomoć da se nose sa nasilnim situacijama.

Školski sistem podstiče destruktivnu agresiju učenika, posebno u situacijama kada su

privremeno ili trajno van školskih opterećenja i očekivanog uspeha. Glavni izvori nesigurnosti su
narušavanje fizičkog i psihičkog integriteta, verbalni sukobi, počev od uvreda, etiketiranja,
omalovažavanja, kao i nemogućnost zadovoljavajuće komunikacije. To ukazuje na potrebu
promene stavova i načina delovanja svih subjekata u okviru škole, kao obrazovne ustanove.
Neophodno je dati značaj interakciji i emocionalnim odnosima između učenika i nastavnika
(Bilić, Zloković, 2004: 55). Ako nastavnici svojim učenicima daju do znanja da su vredni truda i
udovoljavaju temeljnim zahtevima, onda će se učenici osećati sigurno u školi. Dobra pedagoška
klima u školama je najvažniji preduslov za sprečavanje nasilja.

Škola ima odgovornost da doprinese stvaranju takve kulture koja poštuje ljudska prava i
temeljne slobode svih građana, kako je to utemeljeno Ustavom i ostalim međunarodnim
dokumentima za zaštitiu temeljnih ljudskih prava i sloboda. Škola je pedagoška, kulturna i
društvena zajednica učenika, nastavnika, roditelja i svih drugih koji doprinose ostvarivanju
njenih obrazovno-vaspitnih sadržaja. Ona je uvek bila odraz društva i društveno-ekonomskih
odnosa. Ovi odnosi utiču na smisao, ciljeve i zadatke vaspitno-obrazovnog rada. Zato je teško
prihvatiti činjenicu da se nasilje vrši u obrazovnoj ustanovi (Srna, 2003: 74). Škola treba da bude
bezbedno okruženje za sve učesnike u obrazovnom procesu, bez zastrašivanja, zlostavljanja,
telesnog kažnjavanja, vređanja, ponižavanja, degradacije. Škola kao sistem ima svoje
karakteristike, koje mogu podstaći ili sprečiti nasilničko ponašanje. Pored tolerantnih odnosa
nastavnika i učenika prema nasilničkom ponašanju, značajan faktor rizika je i pretnja atmosfera u
školi, nedostatak zajedništva među učesnicima, stresna organizaciona klima, umor, nastavnici,

1
školska pravila koja učenici smatraju nepravednim, isključenje učenika iz donošenja odluka u
školi itd.

Kvalitetna škola je škola u kojoj gotovo svi učenici uče sa zadovoljstvom, postižući
visoke i kvalitetne rezultate. U sredini koja ne poznaje prinudu i u kojoj se napredak zasniva na
samoocenjivanju, učenici su spremni da se potrude i kroz obrazovanje dodaju kvalitet svom
životu. U kvalitetnoj školi đaci se osećaju sigurno, bez straha od bilo čega. Kada se strah otkloni,
dete testira svoje mogućnosti. Kvalitetna škola može postati svaka škola čiji je kadar spreman za
trud (Bilić, Zloković, 2004: 63). Pre nego što škola bude kvalitetna, direktor treba da uveri
nastavnike da je spreman da pređe na novi sistem upravljanja rukovodstvom tako što će lično
prestati da „šef”.

Promena društvenog konteksta, kao i intenziviranje naučnih istraživanja u oblasti

obrazovanja, stavlja današnju školu pred nove izazove i iskušenja. Današnje škole moraju biti
„otvorene za sve“, uključujući učenike različitih sredina, društvenih, kulturnih, jezičkih i rodnih
sredina, kao i učenike sa posebnim potrebama. Međutim, škola još uvek ne zna kako da se nosi
sa svim tim razlikama u praksi. Pretpostavka na kojoj treba graditi savremenu školu jeste odnos
nastavnik-učenik – roditelj, a u trijadi učenik – nastavnik – roditelj, nalazimo glavne činioce u
školi (Srna, 2003: 78). Međutim, ponašanje svakog od ova tri faktora, njihovi stavovi,
motivacija, emocionalno stanje, tj. po njihovom mišljenju deluju mnogi faktori, kako unutar tako
i van škole

Zaštita i bezbednost učenika obezbeđuju se u skladu s bližim uslovima, oblicima,

merama, načinu, postupku i smernicama za zaštitu i bezbednost učenika, koje propisuje ministar
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.
S obzirom da ne postoje istraživanja na temu pedagoških i metodičko-didaktičkih
kompetencija univerzitetskih nastavnika, a sigurno je bitno znati šta one obuhvataju i šta o njima
misle studenti, upravo to će biti predmet ovog istraživanja.

2
2. Problem istraživanja

Problem istraživanja predstavlja izgradnja škole kao bezbedne sredine za učenike.

3. Cilj istraživanja

Cilj istraživanja je analiza ostvarivanja preventivnog delovanja škole u postojećoj praksi.

Ovim istraživanjem nastojali smo da, na osnovu analize zakonske i programske osnove
preventivnog delovanja škole i ispitivanja mišljenja i stavova nastavnika o ovom problemu,
steknemo uvid u ostvarivanje prevencije nepoželjnih ponašanja u našoj školskoj praksi i
stvorimo što kvalitetniju i bezbedniju školu.

4. Zadaci istraživanja

Ključni zadaci istraživanja koji se mogu izvesti iz prethodnog cilja istraživanja jesu:
1. Utvrditi stav nastavnika kolika je važnost kreirati, imati bezbednu i otvorenu školu.
2. Analizirati sadržaje zakonskih dokumenata i podzakonskih akata važećih za oblast
osnovnog obrazovanja, prikupiti podatke o tome kako je regulisano kreiranje bezbedne i
sigurne škole.
3. Ispitati koje mere i aktivnosti nastavnici realizuju u cilju stvaranja bezbedne i otvorene
škole.

5. Hipoteze istraživanja

Opšta hipoteza koje se može izvesti iz prethodnog jeste da uprkos doprinosima kritičke teorije
koje je pedagogija dobila, u proteklih desetak i više godina ona biva, nepravedno skrajnuta i
prepuštena zaboravu.

3
Posebne hipoteze:

1. Nastavnici imaju pozitivne stavove o važnosti kreiranja bezbedne i sigurne škole.

2. U školama postoje zakonski i podzakonski akti koji važe za oblast obrazovanja i koji su
značajni za kreiranje bezbedne i otvorene škole.

3. Nastavnici imaju pozitivan stav o merama i aktivnostima u cilju kreiranja bezbedne i otvorene
škole.

6. Varijable istraživanja

Zavisna varijabla: Uslovi i okolnosti u kojima se kreira bezbedna i sigurna škola

Nezavisna varijabla: Efekti stvaranja bezbedne i sigurne škole

7. Metode, tehnike i instrumenti istraživanja

Metoda: Deskriptivna metoda

Tehnika: Skaliranje

Instrument: Skala procene

8. Populacija i uzorak istraživanja

Sadržaj: Nastavnici osnovnih škola u Novom Sadu.

Obim: oko 100 nastavnika od prvog do osmog razreda

Vreme: Januar 2023.

Uzorak: Nameran

4
9. Organizacija i tok istraživanja

Istraživanje će biti sprovedeno u osnovnim školama u Novom Sadu, tokom januara meseca
2023. godine. Skala će biti prosleđena svim nastavnicima od prvog do osmog razreda, sa ciljem
da se ispita mišljenje o izgradnji škole kao bezbedne sredine za učenike. Nakon skaliranja,
uslediće obrada podataka i njihova interpretacija.

10. Načini i nivoi statističke obrade podataka:

Analizom dobijenih podataka došlo se do potvrde glavne hipoteze. Istraživanje je pokazalo

da su nastavnici u najvećem broju slučajeva svesni značaja izgradnje škole kao bezbedne sredine
za učenike.

5
 SKALA PROCENE

Pred Vama se nalazi skala putem koje želimo da Vaše o izgradnji škole kao bezbedne
sredine za učenike. Vaš zadatak je da pažljivo pročitate i zaokružite na skali kojem razredu
predajete u osnovnoj školi. Podsećamo te da je istraživanje potpuno anonimno. Hvala na
saradnji!

Kojem razredu predajete ? (Zaokruži)

a) 1. razred

b) 2. razred

c) 3. razred

č) 4. razred

ć) 5. razred

d) 6. razred

dž) 7. razred

đ) 8. razred

Molim Vas da iskreno odgovorite, tako što ćete kod svake tvrdnje u tabeli, u zavisnosti
od stepena saglasnosti, ispod samo jedne od ponuđenih mogućnosti upisati znak „X“.

U navedenim tvrdnjama zaokružite u kojoj meri se slažete sa sledećim iskazima

1 – uopšte se ne slažem
2 – uglavnom se ne slažem

6
 3 – neutralan sam
4 – uglavnom se slažem
5 – u potpunosti se slažem

Uopšte se ne Uglavnom se Neutralan/na Uglavnom se U

Trdnje
slažem ne slažem sam slažem potpunosti
se slažem

Tvrdnja 1. Osnovno polazište u razmatranju odnosa

vaspitanja i obrazovanja sastoji se u tome što se oba
ova procesa međusobno sadrže i prožimaju
Tvrdnja 2. Vaspitanje je sveukupno pedagoško
delovanje na sve sfere čovekovog bića, umereno na
izgrađivanje i formiranje celovite ljudske ličnosti
Tvrdnja 3. Obrazovanje je deo šireg procesa
vaspitanja koji je usmeren na sticanje znanja i razvoj
(praktičnih) sposobnosti ličnosti
Tvrdnja 4. Škola je pedagoška, kulturna i društvena
zajednica učenika, nastavnika, roditelja i svih drugih
koji doprinose ostvarivanju njenih obrazovno-
vaspitnih sadržaja
Tvrdnja 5. Škola kao obrazovna ustanova treba da
bude bezbedno okruženje za učenike
Tvrdnja 6. Škola treba da bude bezbedno okruženje
za sve učesnike u obrazovnom procesu, bez
zastrašivanja, zlostavljanja, telesnog kažnjavanja,
vređanja, ponižavanja, degradacije
Tvrdnja 7. Današnje škole moraju biti „otvorene za
sve“, uključujući učenike različitih sredina,
društvenih, kulturnih, jezičkih i rodnih sredina, kao i
učenike sa posebnim potrebama
Tvrdnja 8. Učenici škole imaju pravo na zaštitu i
bezbednost u školskoj zgradi i školskom dvorištu
Tvrdnja 9. Učenici škole imaju pravo na zaštitu i
bezbednost na putu između kuće i škole
Tvrdnja 10. Učenici škole imaju pravo na zaštitu i
bezbednost van školske zgrade i školskog dvorišta –
za vreme ostvarivanja obrazovno vaspitnog rada ili
drugih aktivnosti koje organizuje škola
Tvrdnja 11. Učenici škole imaju pravo na zaštitu i
bezbednost od postupaka drugih lica, bolesti i
povreda
Tvrdnja 12. Učenici škole imaju pravo na zaštitu i
bezbednost od požara, poplave, elementarnih
nepogoda i drugih prirodnih pojava koje mogu

7
 ugroziti bezbednost
Tvrdnja 13. Učenici škole imaju pravo na zaštitu i
bezbednost za vreme izvođenja ekskurzija i nastave
u prirodi
Tvrdnja 14. U školi je zabranjen svaki oblik nasilja i
zlostavljanja od strane učenika, njegovog roditelja i
odraslog nad nastavnikom, stručnim saradnikom ili
drugim zaposlenim

Tvrdnja 15. U školi su zabranjene aktivnosti kojima

se ugrožavaju, omalovažavaju, diskriminišu ili
izdvajaju učenici, zaposleni i druga lica, odnosno
grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etničke,
jezičke, verske ili polne pripadnosti, fizičkih i
psihičkih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta,
zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog
porekla, imovnog stanja, odnosno političkog
opredeljenja i podsticanje ili nesprečavanje takvih
aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrđenim
zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije
Tvrdnja 16. U školi je zabranjeno: fizičko, psihičko i
socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje
učenika; fizičko kažnjavanje i vređanje ličnosti,
odnosno seksualna zloupotreba učenika ili
zaposlenih
Tvrdnja 17. U toku izvođenja građevinskih radova,
bez obzira na investitora, svi zaposleni, a posebno
direktor škole, obavezuju se da redovno prate nivo
bezbednosti koje sprovodi izvođač
Tvrdnja 18. Upotreba sprava u fiskulturnim salama,
vežbanje na istim, dozvoljeno je učenicima samo u
prisistvu i pod nadzorom nastavnika za vreme
trajanja časa, pošto su prethodno postavljene
strunjače ili druga sredstva koja štite učenike od
povređivanja prilikom eventualnog pada
Tvrdnja 20. Oruđa za rad, aparati i druga nastavna
sredstva na električni pogon, moraju biti osigurana
od strujnog udara
Tvrdnja 21. Zaštita i bezbednost učenika obezbeđuju
se u skladu s bližim uslovima, oblicima, merama,
načinu, postupku i smernicama za zaštitu i
bezbednost učenika, koje propisuje ministar
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja