Tekst Predavanja Dopunjeno PDF

O
Fizička hemija čvrstog stanja
N
RA
ZI
EN
EC
Bojana Nedić Vasiljević

ER
Fakultet za fizičku hemiju

N
O
N
RA
ZI
EN
EC
Copyright © 2021 Bojana Nedić Vasiljević

ER
Copying prohibited
Art. No xxxxx
N
ISBN xxx–xx–xxxx–xx–x
Edition 0.0
Cover design by Cover Designer
Izdavač Fakultet za fizičku hemiju

Štampano u Beograd
Sadržaj
O
N
RA
ZI
1 Elementi kristalografije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.1 Uvod 5
EN
1.2 Kristalna rešetka, kristalna struktura, stukturni motiv 7
1.3 Simetrija 13
1.4 Obeležavanje pravaca i ravni u kristalima. Milerovi

indeksi 47
EC
1.5 Polimorfizam 54
2 Kristalohemija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
ER
2.1 Vrste sila u kristalima 56
2.2 (Veoma) Kratak pregled meÒučestičnih interakcija 56
2.3 Tipovi kristala 58

N
3 Difrakcija X zračenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82
3.1 Recipročna rešetka 82
3.2 Dobijanje i svojstva X zračenja. Interakcije sa kristalom.

89
3.3 Difrakcija X-zračenja na kristalu. 91
3
4 Dodaci . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101
4.1 Matematički uvod 101
4.2 Talasi 106
4.3 Kristalografija i kristalohemija 109
Literatura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 116
O
N
RA
ZI
EN
EC
ER
N
1. Elementi kristalografije
O
N
1.1 Uvod
RA
ZI
Agregatna stanja sa kojima se neko može svakodnevno susresti su
gasovito, tečno i čvrsto. U odreÒenim ekstremnim uslovima pritiska i
EN
temperature, postoji još odreÒeni broj agregatnih stanja od kojih je

najpoznatija plazma, dok manje su manje poznati Bozonski kondenzat,
Fermijev kondenzat... MeÒutim, ako se pogledaju samo gasovito, tečno i
čvrsto stanje, to je poredak u kom se povećava jačina interakcija izmeÒu
izgraÒivačkih čestica. Drugim rečima, u gasovitom agregatnom stanju
EC
atomi ili molekuli gasa su veoma slabo povezani i kinetička energija koju
poseduju čestice je daleko veća od energije meÒumolekulskih interakcija.
Nasuprot gasovima, u čvrstom stanju čestice se nalaze u odreÒenim
položajima, jače ili slabije vezane, i u ovom slučaju je energija
ER
meÒumolekulskih interakcija veća od kinetičke energije čestica. Tečnosti

su negde izmeÒu po jačini meÒumolekulskih interakcija. Tečno i čvrsto
stanje zajedno nazivamo kondenzovanim stanjem.
Čvrsto stanje se karakteriše stalnim oblikom i zapreminom, a te osobine
N
nastaju kao posledica jačine meÒumolekulskih interakcija koje značajno

premašuju kinetičku energiju izgraÒivačkih čestica. Pročavanjem
strukture čvrstih sistema, uočava se da postoje dva tipa čvrstog stanja:
amorfno i kristalno čvrsto stanje. Amorfno čvrsto stanje je po svojim
svojstvima negde izmeÒu tečnosti i kristalnog čvrstog stanja. Jedna od
odličnih tehnika analize strukture i ureÒenja čvrstih supstanci je
difrakcija X zračenja. Na osnovu analize intenziteta difraktovanog
5
6 1.1. Uvod
zračenja na kristalnim supstancama uočavaju se jasni, oštri i uski

maksimumi koji potiču od ureÒene kristalne strukture i govori se o
postojanju ureÒenja na dugom dometu. Za razliku od kristalnih
supstanci, kod amorfnih se na osnovu intenziteta rasejanog zračenja može
izračunati radijalna distribuciona funkcija, odnosno broj atoma koji se
nalazi na rastojanju u opsegu r i r + ∆r u odnosu na neku odabranu tačku.
Jedna takva funkicija prikazana je na slici 1.1a. Uočava se (a tako je kod
O
većine amorfnih supstanci) dobro definisan prvi maksimum i svaki
sledeći je sve širi i širi. To upravo govori da postoji lokalno ureÒenje
N
kratkog dometa, odnosno da su neposredni susedi dobro ureÒeni, ali da se
takva ureÒenost ne propagira kroz celu supstancu. Upravo u toj
dugodometnoj ureÒenosti leži i osnovna razlika izmeÒu amorfnih i
RA
kristalnih supstanci. Amorfne supstance imaju lokalno ureÒenje kratkog
dometa, dok izostaje ureÒenje dugog dometa. Kristalne supstance imaju
potpuno definisano ureÒenje dugog dometa. ZI
EN
EC
(a) Radijalna funkcija (b) Difraktogram
Slika 1.1: Rasejanje X zračenja na amorfnoj i kristalnoj supstanci

ER
Slikovit prikaz strukture amorfnog i kristalnog silicijum dioksida (slike

1.2a i 1.2b) omogućava pojašnjenje ureÒenja da kratkom i dugom dometu.
Oko svakog atoma silicijuma (crvena kuglica) postoje tri atoma kiseonika
(plava kuglica) i kiseonikovi atomi su vrlo ureÒeno rasporeÒeni oko
silicijuma. Ta prva tri atoma kiseonika čine ureÒenje kratkog dometa.
N
MeÒutim razlika nastaje u ureÒenju odnosno konstrukciji šestočlanih

prstenova koje formiraju naizmenično atomi silicijuma i kiseonika.
Šestočlani prstenovi su pravilni kod kristalnog silicijum dioksida i ta se
pravilnost održava duž cele strukture, dok su kod amorfnog silicijum
dioksida ti prstenovi deformisani i nema identičnosti meÒu njima. To
ilustruje ureÒenje na drugom dometu odnosno nedostatak istog kod
amorfnih supstanci.
Glava 1. Elementi kristalografije 7
O
(a) Amorfni (b) Kristalni
Slika 1.2: Prikaz strukture za amorfni i kristalni silicijum dioksid
N
Mogućnost pojave anizotropije svojstava je nešto što karakteriše čvrste
kristalne supstance. Svojstva (polarizacija, dielektrične konstante, indeksi
prelamanja, lakoća loma...) kod gasova, tečnosti i amorfnih supstanci su
RA
uvek ista bez obzira na pravac u kom se vrši merenje odreÒenog svojstva.
Za razliku od njih, kod čvrstih kristalnih supstanci može (ali ne mora
uvek) doći do pojave anizotropije, odnosno do pojave da neko od svojstava
može da bude različito u zavisnosti od toga duž kog pravca se vrši
merenje.
ZI
Knjiga se svojim najvećim delom bavi kristalnim čvrstim stanjem, i to još
preciznije idealnim kristalima. Pretpostavku idealnog kristala uvodi se
EN
ovde i ukoliko nije naglašeno drugačije (a to je u poglavlju o defektima i

kvazikristalima) sve pretpostavke i zaključci biće postavljeni u skladu sa
tim. Kristalno stanje susreće se u dva tipa: monokristalno i polikristalo.
Monokristal čini jedno zrno i ureÒenost se propagira kroz celo zrno.
Polikristalni materijal se sastoji iz više (mnogo) zrna i ureÒenost je
EC
isprekidana granicama zrna. Slikovit prikaz razlike izmeÒu monokristala

i polikristala prikazan je na slici 1.3. Plava linija kod polikritstala
prikazuje granice zrna. Najtačnije bi bilo reći da je monokristal
najpribližniji definiciji idealnog kristala.
ER
1.2 Kristalna rešetka, kristalna struktura, stukturni

motiv
N
Da bi moglo da se govori o strukturi i o svojstvima kristalnog stanja,

potrebno je definisati kristalno stanje materije i pronaći šta je to što
karakteriše kristalnu strukturu. U idealnim kristalima, to je definitivno
prostorna odnosno trodimenzionalna ureÒenost njihove strukture.
Drugim rečima, postojanje periodičnosti u kristalnoj strukturi koja se
ponavlja u sve tri dimenzije. Kristalna struktura je periodično ureÒenje
atoma u prostoru.
8 1.2. Kristalna rešetka, kristalna struktura, stukturni motiv
O
Monokristal Polikristal
N
Slika 1.3: Razlika izmeÒu monokristala i polikristala
RA
Kristal je čvrsta supstanca koja ima sistematski, ureÒen i
ponavljajući strukturni motiv u sva tri prostorna pravca.
Iz definicije dolazi se do pitanja, a šta je to strukturni motiv? Strukturni

ZI
motiv1 je zapravo grupa atoma koja se periodično ponavlja. Na koji način
se vrši to periodično ponavljanje? Da bi se ovo pitanje lakše objasnilo i
došlo do odgovora, uvodi se pojam kristalne rešetke. Kristalna rešetka je
EN
matematički model ili matematička apstrakcija, nije nešto što realno

postoji, ali omogućava da se struktura i periodičnost kristala razume.
Matematički rečeno, kristalna rešetka predstavlja beskonačni niz tačaka u
prostoru gde svaka tačka rešetke ima identično okruženje kao i bilo koja
EC
druga tačka rešetke. U ovoj definiciji kristalne rešetke moguće je uočiti

dva svojstva - beskonačnost i identičnost okruženja. Identičnost okruženja
govori da dve tačke rešetke zapravo nije moguće razlikovati. Nije moguće
da u kristalnoj rešetki jedna tačka rešetke bude okružena sa tri susedne
tačke rešetke, dok je druga okružena sa četiri tačke rešetke. Naravno,
ER
kako je ovo matematički model, može se govoriti i o jednodimenzionim

(1D), dvodimenzionim (2D) i trodimenzionim (3D) kristalnim rešetkama.
Intuitivno je jasno da je 1D rešetka zapravo niz ekvidistantnih tačaka koje
se nalaze na jednoj pravi, da je 2D rešetka zapravo mreža tačaka u ravni
N
dok je 3D mreža tačaka u prostoru.

Postoji jedno svojstvo kristalne rešetke koje važi uvek, a to je
invarijantnost (nepromenljivost) rešetke na translaciju. Za bilo koju
kristalnu rešetku moguće je pronaći tri nekoplanarna vektora a~1 , a~2 i a~3 za
koja važi da se raspored atoma ne menja ukoliko se od bilo koje tačke u
1 Naziva se još i bazis i ne treba ga mešati sa bazisom vektorskog prostora - bazisnim
vektorima
kristalnoj rešetki izvrši translacija za vektor:
X
3
~ =
R ni a~i , n = 0, ±1, ±2, ...
i=1
Vektor R ~ se naziva vektor translacije rešetke dok se vektori a~1 , a~2 i a~3
nazivaju bazisnim (osnovnim, elementarnim...) vektorima kristalne
O
rešetke. U idealnom kristalu tačke sa vektorima položaja ~r i ~r + R ~ biće
ekvivalentne za svaki proizvoljno odabran vektor ~r. Vektor translacije R ~
N
nije jednoznačno odreÒen i bira se prema konkretnom slučaju.
Od definicije kristalne rešetke potrebno je doći do definicije kristalne
strukture odnosno samog kristala. Kristalna struktura se dobija tako što
RA
se u svaku tačku kristalne rešetke postavi strukturni motiv. Kristalna
rešetka zapravo govori na koji način se strukturni motiv ponavlja u
prostoru. I još na jedan način rečeno, kristalna rešetka predstavlja
translatorno ureÒenje tačaka u prostoru, dok sam kristal predstavlja
ZI
translatorno ureÒenje strukturnog motiva u prostoru. Ovde je važno
napomenuti da se u svaku tačku kristalne rešetke postavlja strukturni
motiv. Kada se strukturni motiv sastoji od samo jednog atoma, to je
prilično očigledna situacija - u svaku tačku rešetke postavi se taj atom.
EN
MeÒutim, kada se strukturni motiv sastoji od dva atoma, tada se u svaku

tačku rešetke moramo postavljaju ta dva atoma. Kada bi se u jednu tačku
rešetke postavio jedan atom, a u drugu tačku rešetke drugi atom, tada
okruženja te dve tačke rešetke ne bi bila identična i izgubilo bi se malopre
EC
pomenuto osnovno svojstvo kristalne strukture a to je invarijantnost na

translaciju. Na slici 1.4 je prikazan primer 2D rešetke (a) i postavljanje
motiva koji se sastoji od jednog atoma (b) i dva atoma (c). Na slici koja je
označena sa (d) prikazano je nepravilno postavljanje strukturnog motiva.
O ovome će još biti reči kasnije u knjizi.
ER
Kao što je i na slici 1.4a prikazano, kristalna rešetka je jedan periodičan i

ponavljajući sistem tačaka u prostoru kojim se pokušava što vernije
opisati kristal. MeÒutim, suviše je komplikovano stalno crtati i izvoditi
različite zaključke sa 3D mrežom tačaka. Osim što je komplikovano,
N
zapravo je i nepotrebno. Ta nepotrebnost proizilazi iz periodičnosti

odnosno invarijantnosti na translaciju. Ova dva pojma su ekvivalentna
zapravo. Tako umesto beskonačne mreže tačaka, kristalnu rešetku i
kristalnu strukturu moguće je prikazivati samo jednim isečkom iz
strukture, odnosno rešetkom koju je moguće translirati u sva tri prostorna
pravca. Kada se na tu rešetku (videće se kasnije da je to Brave-ova rešetka)
doda motiv, dobija se jedinična ćelija kristala, a kristal se zapravo može
O
N
Slika 1.4: 2D kristalna rešetka i različiti strukturni motivi
RA
zamisliti kao beskonačan niz jediničnih ćelija. Za idealan kristal ovo je
apsolutno tačno. 2 Ali šta je sa realnim kristalima? Neka jedan realan
kristal metala ima u proseku ivicu 1 mm, dok je jedinična ćelija metala u
proseku nekoliko angstrema, broj jediničnih ćelija (N) u ovom kristalu
moguće je odrediti na sledeći način:
ZI
Vk (10−3 )3
N= = = 1021
Vjc (10−10 )3
EN
Rezultat govori da u jednom kristalu po gruboj proceni ima bar 1021

jediničnih ćelija što je dovoljan broj da rezultati izvedeni u idealnom
slučaju mogu biti primenjeni i na realne sisteme.
EC
Jedinična ćelija je deo kristalne strukture koji će translacijom u

prostoru dati ceo kristal bez ikakvih preklapanja ili ostavljanja
praznog prostora.
ER
U najopštijem slučaju jediničnu (elementarnu) ćeliju odreÒuju odnosno

definišu tri bazisna vektora, koji ne moraju biti meÒusobno ortogonalni.
U slučaju da sva tri bazisna vektora nisu meÒusobno ortogonalni i nisu
meÒusobno istih intenziteta, jedinična ćelija je zapravo jedan
paralelopiped (slika 1.5). Vektori se najčešće obeležavaju sa ~a, ~b i ~c. Prema
N
dogovoru, ugao izmeÒu vektora ~a i ~b obeležava se sa γ, ugao izmeÒu

vektora ~a i ~c obeležava se sa β dok je ugao izmeÒu vektora ~c i ~b obeležan
sa α.
2 Pojam rešetka koristi se na početku za jedan beskonačni niz tačaka, a od ovog momenta
da više se neće baratati sa beskonačnim nizovima tačaka, već sa samo jednim delom koji je
moguće translirati, pa se i za njega opet korist reč rešetka. Nedoslednost u terminologiji,
ali ne tako problematična.
~c
β α
~b y
~ γ
a
x
O
Slika 1.5: Najopštija trodimenzionalna jedinična ćelija
N
Slika 1.6 pokazuje različite izbore jediničnih ćelija i uzimajući u obzir
definiciju jedinične ćelije, može se zaključiti da od tri nacrtane 2D ćelije
jedina ispravno odabrana je obeležena slovom a. Ćelija koja je obeležena
RA
slovom b je ćelija koja nema minimalnu površinu, jer je moguće odabrati
duplo manju, dok je ćelija c posebno problematična jer ne popunjava
potpuno prostor (slika 1.7) a to je osnovni zahtev koji je postavljen
prilikom definisanja elementarne ćelije.
ZI
a
b
EN
Slika 1.6: Primeri različitih 2D ćelija Slika 1.7: Trougao ne popunjava

prostor u potpunosti
EC
Na svakom geometrijskom telu može se razlikovati rogalj, ivica i stranica.

Atom koji se nalazi u nekom strukturnom motivu može da zauzme
položaj unutar same jedinične ćelije, ali takoÒe može biti i na ivici, na
stranici ili u roglju jedinične ćelije. Za svaki od ovih položaja atoma,
ER
pogodno je odrediti koliko jediničnih ćelija deli taj jedan atom.
• Ukoliko se atom nalazi unutar jedinične ćelije, tada taj atom pripada
samo toj jediničnoj ćeliji.
N
• Ukoliko se nalazi na stranici jedinične ćelije, tada dve susedne

jedinične ćelije dele taj atom.
• Ukoliko se atom nalazi na ivici jedinične ćelije, tada četiri jedinične

ćelije deli taj jedan atom.
• Ukoliko se atom nalazi u roglju jedinične ćelije, tada osam jediničnih

ćelija deli taj jedan atom.
O
Slika 1.8: Primer jedinične ćelije koja ima atom u centru ćelije
N
RA
Slika 1.9: Primer jedinične ćelije koja ima atom na stranici ćelije
ZI
EN
EC
Slika 1.10: Primer jedinične ćelije koja ima atom na ivici ćelije
ER
N
Slika 1.11: Primer jedinične ćelije koja ima atom u roglju ćelije
Iz ovoga je jasno da različite jedinične ćelije imaju različit broj atoma koji
pripadaju jednoj jediničnoj ćeliji.
Kada jediničnoj ćeliji pripada samo jedan atom, tada se ta ćelija

naziva primitivnom (ili prostom) jediničnom ćelijom.
Postoji jedan specifičan tip jedinične ćelije koji se naziva Vigner-Sajc-ova
O
(VS) ćelija. Od posebne je važnosti u proučavanju čvrstog stanja. Ova
jedinična ćelija je takoÒe primitivna jer sadrži jedan atom (odnosno jedan
strukturni motiv) po jediničnoj ćeliji. Jasno su definisani postupci kako se
N
formira ovakva ćelija.
Redosled postupaka je sledeći:
RA
• Odabere se tačka oko koje će se formirati VS ćelija.
• Susedne tačke koje su najbliže odabranoj tački se spoje sa

njom.
ZI
• Na tako spojene linije konstruišu se normale.
• Poligon oivičen normalama čini VS ćeliju.

EN
Primer konstrukcije jedne VS ćelije dat je na slici 1.12. Ovde je nacrtana

jedna kvadratna dvodimenzionalna ćelija radi lakšeg objašnjavanja, ali je
isti princip konstrukcije VS ćelije i za bilo koju trodimenzionalnu ćeliju. Na
kraju je plavom bojom osenčen kvadrat koji predstavlja željenu VS ćeliju.
EC
Poslednja slika pokazuje da VS ćelija ima jednu tačku u centru kvadrata i

zbog načina konstrukcije ova ćelija ne može imati više od jednog mesta za
motiv. To je i razlog zašto je ovo takoÒe primitivna ćelija.
ER
1.3 Simetrija
Dalje razmatranje strukture kristalnih materijala zahteva uvoÒenje i
objašnjenje simetrije, bez kojih je nemoguće baratati sa kristalima.
N
Simetrija kao pojava je prisutna u svakodnevnom životu svuda. Cvetovi i

lišće biljaka, ljudska lica, leptiri, različite zgrade... Dosta je primera iz
žive i nežive prirode gde se primećuje neka vrsta simetrije. Matematika i
matematička fizika, kvantna hemija, molekulska spektrohemija samo su
neke od grana nauke koje se bave makar delimično simetrijom. U teoriji
čvrstog stanja, simetrija ima svojih specifičnosti koje su naravno posledica
samih ureÒenja u kristalu.
14 1.3. Simetrija
O
N
RA
ZI
EN
EC
ER
Slika 1.12: Konstrukcija VS rešetke na primeru kvadratne 2D ćelije

N
1.3.1 Elementi i operacije simetrije
Simetrija nekog objekta predstavlja najopštije rečeno njegovo svojstvo da

nakon izvedene neke operacije u prostoru on izgleda identično kao i pre
operacije. Ta operacija na primer može biti neka rotacija ili inverzija...
Objekat ima odreÒenu vrstu simetrije ukoliko kretanje tog objekta ili
neka od operacija nad objektom ga ostavljaju u položaju koji je nemoguće
O
razlikovati od početnog položaja. Specifično govoreći kod molekula ili
kristala, operacija simetrije je takva operacija koja izmenjuje položaje
atoma tako da se na kraju dobije položaj molekula ili kristala koji se ne
N
razlikuje od početnog položaja.
Kada se govori o simetriji kristala na početku je potrebno i definisati
RA
asimetričnu jedinicu kristala. To je deo jedinične ćelije koji primenom
simetrijskih operacija koje važe za taj kristal daje jediničnu ćeliju.
Drugačije rečeno, kada se na asimetričnu jedinicu primene operacije
simetrije dobija se jedinična ćelija, a primenom translacije na jediničnu
ćeliju dobija se kristal.
ZI
Elementi simetrije su zamišljeni geometrijski elementi u odnosu na koje
su identično rasporeÒeni delovi objekta ili figure. Ti geometrijski elementi
su tačka, prava i ravan. Operacija simetrije geometrijski postupak kojim
EN
se posmatrani deo objekta poklapa sa ostalim simetrijski ekvivalentnim

delovima. Operaciju simetrije izvodimo izvodimo oko nekog od elemenata
simetrije.
Elementi simetrije dele se na tačkaste elemente simetrije i translacione
EC
elemente simetrije. Tačkasti elementi simetrije imaju bar jednu tačku koja
ostaje nepokretna dejstvom operacija simetrije. Tačkasti elementi
simetrije i operacije koje ih uključuju primenjuju se na jediničnu ćeliju
kristala. Kada govorimo o translacionim elementima simetrije, tu ne
postoji tačka koja ostaje fiksna i oni omogućavaju generisanje celog
ER
kristala. Simetrija se pojavljuje i koristi i u drugim granama nauke, pa

postoje različite notacije koje se primenjuju u različitim oblastima.
Recimo notacija po Šemflisu je uobičajena u spektroskopiji, dok se u
kristalografiji koristi internacionalna (ili Herman Mogen-ova) notoacija.
N
Centar simetrije i inverzija.

Centar simetrije ili centar inverzije je tačka kroz koju se preslikava
asimetrični deo objekta odnosno figure. Svaka tačka iz asimetričnog dela i
njoj odgovarajući par leže na pravi koja prolazi kroz centar inverzije i
nalaze se na istoj udaljenosti od njega. Jasno je da se centar inverzije ne
pomera prilikom dejstva operacije inverzije, pa je u ovom slučaju on tačka
koja je fiksna. Koordinatni sistem se najčešće postavlja u centar tela kom
16 1.3. Simetrija
se odreÒuju elementi simetrije. To znači da će centar inverzije uvek biti u

koordinatnom početku, ukoliko ga samo telo poseduje. Koordinate
centara inverzije su (0,0,0). Koordinatni sistem se svakako može postaviti
bilo gde, ali je ovako najpraktičnije. U notaciji po Šemflisu centar inverzije
se obeležava slovom i, dok se u Herman-Mogen-ovoj notaciji obeležava sa
1̄.
O
Operacija inverzije u odnosu na tačku O je takva simetrijska transformacija da se
tačka O preslikava u samu sebe a bilo koja druga tačka A se preslikava u tačku A1
takvu da tačka O polovi duž AA1 .
N
1̄ : (x, y, z) 7→ (−x, −y, −z)
Matrica transformacije za operaciju inverzije ukoliko se centar inverzije nalazi u
RA
(0,0,0):
  z
−1 0 0 A(x,y,z)
1̄ =  0 −1 0 
 
A1 (-x,-y,-z) O y
0 0 −1
x
ZI
Ravan refleksije i refleksija.
Ravan refleksije je zamišljena ravan koja deli figuru na dva dela koja su
meÒusobno povezana kao predmet i lik u ogledalu. Operacija simetrije
EN
koja se vrši nad ravni refleksije zove se refleksija. U Herman-Mogen-ovoj

notaciji se koristi samo oznaka m za svaku od ravni koje postoje, dok
Šemflisova notacija razlikuje horizontalnu ravan σh , vertikalnu ravan σv i
diedarsku ravan σd . Moguće je videti da se ravan refleksije obeležava sa P
EC
i to se radi kod nabrajanja elemenata simetrije.
Operacija refleksije od neke ravni m je takva simetrijska transformacija da se bilo

koja tačka A preslikava u tačku A1 gde su ispunjeni sledeći uslovi: duž AA1 je
normalna na ravan refleksije i dužine OA i OA1 su jednake (O je koordinatni
ER
početak.)
m : (x, y, z) 7→ (x, y, −z)
Matrica transformacije za operaciju refleksije od ravni xy:
  z
1 0 0 A(x,y,z)
m = 0 1 0 
 
N
O y
0 0 −1 x
A1 (x,y,-z)
Osa rotacije i rotacija.

Osa rotacije je prava oko koje se vrši operacija rotacije. Uvek se može
izvršiti rotacija za pun krug, a nekad i za deo kruga. Kod osa rotacije
definiše se red ose (n) kao broj koji govori koliko se puta telo poklopi sa
samim sobom u toku vršenja rotacije za 360°. Red ose se naglašava
prilikom zapisivanja ose jer se tako osa identifikuje. Po konvenciji se

uzima da se rotacija vrši u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu
odnosno u pozitivnom matematičkom smeru. Elementarni ugao (ϕ) za
koji se vrši rotacija i red ose rotacije povezani su sledećom jednačinom:
360°
ϕ= .
n
O
U kristalima za razliku od molekula nisu moguće sve vrednosti reda osa,
već su one vrlo ograničene. To ograničenje proizilazi iz osnovne odlike
kristala, rešetke i ćelije, a to je da se prilikom manipulacije sa ćelijom
N
mora popuniti kompletno prostor. Većina osa rotacije koje imaju red veći
od 2 ovaj uslov ne ispunjavaju. Kod kvazikristala postoji razvoj kvazi
RA
simetrije i otvara se mogućnost drugačijih osa, ali o tome drugom
prilikom. Sada će biti pokazano koji su redovi osa mogući kod idealnih
kristala. Slika 1.13 ilustruje ovaj postupak. Tačke A i B su dve susedne
tačke kristalne rešetke i neka se one nalaze na meÒusobnom rastojanju T.
Jednostavnosti radi, biće posmatrano odvijanje svih rotacija u jednoj ravni
ZI
i sve ose koje se budu pominjale su normalne na tu ravan. Osa rotacije se
postavlja u tačku A i vrši se rotaciju za ugao ϕ koja preslikava tačku B u
tačku C. Rotacija je simetrijska operacija, a to znači da je tačka C takoÒe
EN
tačka rešetke i da je rastojanje AC jednako T. Sada se osa rotacije postavlja

u tačku B i vrši se rotaciju za ugao −ϕ pa se tačka A preslikava u tačku D.
3 Kao i malopre, tačka D zapravo tačka rešetke i tada je rastojanje BD
jednako T. Geometrijski gledano, tačke A,B,C i D formiraju trapez tako da

EC
je duž CD paralelna sa duži AB. Tačke C i D su tačke rešetke, ali one ne

moraju biti susedne. To znači da se one nalaze na rastojanju koje je
jednako celobrojnom umnošku T (mT). Iz tački A i B povlače se normale
na duž CD i tako dobijaju se tačke A1 i B1 , takve da je rastojanje A1 B1
jednako T. Gledano sa slike dobija se:
ER
|CD| = |CA1 | + |A1 B1 | + |B1 D|
Potrebno je da se odrede dužine CA1 i B1 D. Trougao ACA1 je pravougli

N
trougao čija je hipotenuza jednaka T. Može se napisati sledeće:
]CAB = ]CAA1 + ]A1 AB

π
ϕ = ]CAA1 +
2
3 samo je promena smera rotacije, ukoliko je nesto simetrično prilikom rotacije za ugao
ϕ, onda mora biti simetrično i pri uglu rotacije −ϕ.

18 1.3. Simetrija
mT
C D
A1 T B1
T T
ϕ −ϕ
A T B
Slika 1.13: Tačke rešetke i rotacija - dokaz postojanja samo odreÒenih osa
O
simetrije kod kristala
N
Poslednji red se preureÒuje na sledeći način:
π
]CAA1 = ϕ −
2
RA
U tom slučaju je:
π π
|CD| = T sin ϕ − + T + T sin ϕ −
2 2
π
mT = 2T sin ϕ − +T
2
ZI
π π
m = 2 sin ϕ − + 1 = −2 sin − ϕ + 1 = −2 cos(ϕ) + 1
2 2
m = 1 − 2 cos(ϕ)
EN
m−1
cos ϕ =
2
Poznato je da se vrednosti kosinusa nalaze u opsegu vrednosti

cos ϕ ∈ [−1, 1]. Tada važi sledeće:
EC
−1 6 cos ϕ 6 1
m−1
−1 6 61
2
−2 6 m − 1 6 2
ER
−1 6 m 6 3
m uzima samo celobrojne vrednosti, i one su sumirane u tabeli 1.1 i na
osnovu njih izračunavaju se sve dozvoljene vrednosti za cos ϕ pa onda i
za ϕ. Moguće je prebrojati da dozvoljenih osa ima ukupno pet, od kojih
N
je jedna zapravo rotacija za 360° stepeni. Drugi dozvoljeni uglovi rotacija

su 60°, 90°, 120° i 180°. Rotacija oko ose za ugao od 360° zapravo ne vrši
nikakvo pomeranje, i ta osa predstavlja jedinični element simetrije. Ose u
internacionalnoj notaciji se obeležavaju brojem koji označava njihov red: 1,
2, 3, 4, i 6. U Šemflisovoj notaciji postoji oznaka Cn , gde je opet n red ose.
Još se kao oznaka ose može sresti i Ln . Ose reda većeg od dva se nazivaju
osama višeg reda.
Tabela 1.1: Redovi dozvoljenih osa u kristalima
m -1 0 1 2 3
cos ϕ -1 -0.5 0 0.5 1
π π π π
ϕ 2 3 4 6 0
n 2 3 4 6 1
O
Operacija rotacije je simetrijska transformacija prostora takva da je ispunjeno
sledeće:
N
1. Postoji jedinstvena prava r čije se sve tačke preslikavaju same na sebe
2. Bilo koja tačka A koja ne pripada pravi r preslikava se u A1 na sledeći način:
RA
• Tačke A i A1 pripadaju ravni m tako da je m ⊥ r
• O je tačka preseka ravni m i prave r
• ]AOA1 = ϕ je konstantan
• |OA| = |OA1 |
 
ZI
Matrica transformacije za operaciju rotacije oko z ose:
z
cos ϕ − sin ϕ 0
n =  sin ϕ cos ϕ 0
 
O ϕ
y
0 0 1 A1
A
EN
Do sada su definisana i objašnjena tri elementa simetrije i odgovarajuće

operacije simetrije koje je moguće nazvati i prostim elementima simetrije.
Javljaju se i dva kombinovana odnosno složena elementa simetrije, a to su
EC
rotoinvezne i rotorefleksione ose. Kao što im i samo ime kaže, to su

kombinovani elementi simetrije gde je rotacija praćena još jednom
operacijom simetrije. Ta druga operacija simetrije pored rotacije može biti
inverzija ili refleksija. Ovo nisu potpuno nezavisne simetrijske operacije.
ER
Rotoinverzne ose i rotoinverzija.

U kristalografiji je uobičajeno korišćenje ovog složenog elementa
simetrije. Rotoinverzija je operacija rotacije praćena operacijom inverzije.
Redosled izvoÒenja simetrijskih operacija nije važan, što znači da se može
prvo izvesti operacija inverzije pa onda operacia rotacije. Rotoinverzione
N
ose se u internacionalnoj notaciji označavaju tako što se iznad broja koji

označava osu rotacije piše crtica. Kako imamo pet različitih osa rotacije,
tako imamo i pet različitih rotoinverznih osa: 1̄, 2̄, 3̄, 4̄ i 6̄. Kako se ove ose
koriste u kristalografiji, nema odgovarajućih Šemflisovih oznaka za njih.
Osim ovih oznaka možemo se susresti i sa oznakama L1̄ , L2̄ , L3̄ , L4̄ i L6̄ .
Slika 1.14 prikazuje dejstvo svih nabrojanih rotoinverznih osa. Osa 1̄ je
kombinacija rotacije za 360° i inverzije, što rezultuje na kraju samo
20 1.3. Simetrija
à0 $
20 2 30
10 20 10 30 20
10 10 10
O
2 2
1 2 1 1 2 1 1
3 3
N
1̄ 2̄ 3̄ 4̄ 6̄
RA
Slika 1.14: Rotoinverzne ose
inverzijom. U internacionalnoj notaciji, operacija inverzije obeležava sa 1̄.

ZI
Plavičasta i siva kugla na slici su povezane meÒusobno preko centra
inverzije. Osa 2̄ predstavlja kombinaciju rotacije za 180°i inverzije i na
slici se vidi položaj sive kuglice označene brojem 1prim do kog se doslo
EN
nakon primene odgovarajućih operacija na plavu kuglicu označenu

brojem 1. Poredeći plavu i sivu kuglicu vidi se da su one meÒusobno
povezane kao da postoji ravan refleksije normalna na osu drugog reda i
tako da sadrži centar inverzije. Znači da je rotoinverzna osa drugog reda
EC
ekvivalentna dejstvu ravni refelksije (2̄=m). Sledeća osa je rotoinverzna

osa trećeg reda (3̄) i ona znači izvoÒenje rotacije za 120° i inverzije i na
slici se uočava da su položaji plavih i sivih kuglica naizmenični. Ovaj
kombinovani element simetrije se uvek može predstaviti kao rotacija oko
ose trećeg reda i inverzija odnosno (3̄=3+1̄). Rotoinverzna osa četvrtog
ER
reda nastaje kombinacijom rotacije za 90° i inverzijom. Primer tela kod

koga se javlja invezna osa četvrtog reda je tetraedar. Poslednja od mogućih
rotoinverznih osa je šestog reda (6̄) koja vrši rotaciju za 60° i inverziju i
prema slici se zaključuje da je njeno dejstvo ekvivalentno kombinaciji
N
rotacije oko ose trećeg reda praćeno refleksijom u ravni. (6̄=3+m).

Rotorefleksione ose i rotorefleksija.
Ovo je kombinacija rotacije za odreÒeni ugao i refleksije u ravni koja je
normalna na osu simetrije. Ovaj složeni element simetrije ima značajniju
primenu u spektroskopiji molekula, dok se u kristalografiji ne koristi.
Šemflisova oznaka rotorefleksione ose je Sn , gde je n red ose.
Internacionalna oznaka je ñ. Zanimljivo je uočiti meÒusobnu povezanost
izmeÒu rotoinverznih i rotorefleksionih osa. UporeÒivanjem slika 1.14 i
10 10 10
10 10 20 30 20
20 20 30
O
2 2
1 2 1 1 2 1 1
3 3
N
1̃ 2̃ 3̃ 4̃ 6̃
RA
Slika 1.15: Rotorefleksione ose
ZI
1.15 vidi se da je dejstvo rotoinverzne ose prvog reda identično dejstvu
rotorefleksione ose drugog reda. Što znači da je 1̄=2̃. Rotoinverzna osa
drugog reda ima identično dejstvo kao i rotorefleksiona osa prvog reda
(2̄=1̃). Rotoinverzna osa trećeg reda se poklapa sa rotorefleksionom osom
EN
šestog reda 3̄=6̃=3+i, dok se rotoinverzna osa šestog reda poklapa sa

rotorefleksionom osom trećeg reda 6̄=3̃=3+m. Preostale su rotonverzne i
rotorefleksione ose četvrtog reda, i njihova dejstva se poklapaju 4̄=4̃.
Rotoinverzna osa četvrtog reda je sama po sebi veoma specifična. Ostale
EC
četiri rotoinverzne ose moguće je uvek izraziti preko kombinacije dva

elementra simetrije. Kad god je prisutna rotoinverzna osa trećeg reda kod
kristala, to znači da je prisutna i osu trećeg reda i centar inverzije. Kada je
prisutna rotoinverzna osa šestog reda, to znači da su prisutne i osa trećeg
ER
reda i ravan normalnu na nju. Šta se kada piše od elemenata simetrije

(odnosno zašto se ne pišu i obična i rotoinverzna osa trećeg reda) biće
objašnjeno malo kasnije u poglavlju o internacionalnim oznakama grupa
simetrije. Ali šta je sa rotoinverznom osom četvrtog reda? Ta osa je
specifična po tome što može postojati ona nezavisno od prisustva obične
N
ose četvrtog reda i centra inverzije. Dobar primer je geometrijsko telo

tetraedar. On kroz svaki rogalj ima osu trećeg reda (znači ima ih 4) i kroz
svaki par naspramnih ivica ima osu drugog reda (ima ih 3). Ravni
simetrija ima ukupno 6. MeÒutim, tamo gde postoji osa drugog reda,
nalazi se i rotoinverzna osa četvrtog reda. A očigledno je da tetredar nema
običnu osu četvrtog reda niti centar inverzije, kao dva nezavisna elementa
simetrije. Nabrajanje svih elemenata simetrije kod tetraedra daje
22 1.3. Simetrija
3L4̄ 4L3 6P. Ovo je dobar primer kada se koriste ove oznake a ne
internacionalne jer kada bi se nabrajali redom elementi simetrije
korišćenjem internacionalnih oznaka dobilo bi se 34̄ 43 6m što je vrlo
čudan i neintuitivan zapis. Korist od internacionalnih oznaka biće
pokazana kod teorije grupa. Osim tetraedra, još jedan primer tela koje
nema osu četvrtog reda, već samo rotoinverznu osu 4̄ pokazan je na slici
1.16 i dato telo se naziva tetragonalni disfenoid. Ovaj disfenoid može
O
à
M
N
RA
N
P
à Slika 1.17: Tetraedar - dve ravni
refleksije, kroz presek prolazi osa trećeg
Slika 1.16: Tetragonalni disfenoid
ZI
reda
nastati od tetraedara kada se izvači duž jedne od osa 4̄, odnosno povećava
EN
se visina. Tada se gube preostale dve ose 4̄ koje postoje kod tetraedara,
kao i sve ose trećeg reda. Na mestima gde su bile ose dve ose 4̄ koje više ne
postoje, ostale su obične ose drugog reda.
Sada su opisani svi elementi simetrije koji se javljaju kada posmatranjem
jedinične ćelije, odnosno sve tačkaste elemente simetrije. Njihov ukupan
EC
broj je ograničen. Svi elementi simetrije se mogu svesti na ose rotacija i

rotoinverzne ose. Što znači da je potrebno ukupno 10 elemenata simetrije
za potpuno opisivanje simetrije elementarne ćelije. Zapravo, čak i manje
jer je jedna od osa zapravo 1 (odnosno jedinični element simetrije).
ER
Kombinujući sve dozvoljene elemente simetrije, a da bi se održalozahtev

da postoji zatvorenost nad skupom, nije moguće imati beskonačan broj
kombinacija. Koristeći odreÒena pravila o kombinovanju elemenata
simetrije, moguće je striktno odrediti sve moguće kombinacije elemenata
N
simetrije.
Linija preseka dve ravni refleksije daje osu simetrije sa uglom rotacije
koji je jednak dvostrukom uglu izmeÒu ove dve ravni.
Primena ove teoreme pokazana je na primeru tetraedra (slika 1.17).

Tetraedar je prikazan na ovoj slici duž jedne ose trećeg reda i dve ravni
refleksije su prikazane isprekidanim linijama. Ravni refleksije se seku pod
uglom od 60° (bira se uvek manji ugao) i odabrana je tačka M na ivici

tetraedra. Refleksijom preko jedne ravni tačka M preslikava se u tačku N,
a onda refleksijom preko druge ravni N se preslikava u tačku P. Ugao
izmeÒu tačaka M i P je jednak uglu od 120° što je zapravo dvostruki ugao
od 60°. PotvrÒuje se da kroz presek dve ravni prolazi osa rotacije, u
konkretnom primeru osa trećeg reda. Ovde mora biti jasno da ugao
izmeÒu dve ravni u kristalu ne može imati bilo koju vrednost. Dozvoljene
O
vrednosti uglova rotacija za ose simetrija u kristalima imaju vrednosti 60,
90, 120, 180 i 360°. Na osnovu ovih vrednosti dobija se da se refleksione
N
ravni kada se seku moraju nalaziti pod nekim od sledećih uglova: 30, 45,
60, 90 ili 180° .
RA
Tačka preseka parne ose simetrije i ravni refleksije normalne na nju
je centar simetrije.
Ova teorema deluje neobično ali je zapravo vrlo jednostavna. Centar

inverzije znači da su dve tačke tela spojene pravom i da se nalaze na istom
ZI
rastojanju, može se reći da se dve tačke tela nalaze pod uglom od 180°.
Parne ose u kristalima su ose L2 , L4 i L6 i svaka od te tri ose ima rotaciju
za 180°. Kada postoji još i ravan koja je normalna na osu, to onda znači da
EN
je deo iznad ravni jednak delu ispod ravni i mora postojati i centar
simetrije. Primer dejstva ove teoreme je prikazan na slici 1.18. Data je
pravilna četvorostrana prizma, osnova je kvadrat, a preostale četiri
stranice su pravougaonici. Može se prepoznati da je glavna osa L4 , i pošto
su stranice pravougaonici, postoji ravan simetrije koja ih polovi i
EC
normalna je na glavnu osu. Ta ravan zapravo polovi celu prizmu na dva

jednaka dela. U preseku glavne ose i normalne ravni pojavljuje se centar
simetrije. Vidi se na slici da su rogljevi dole levo i gore desno spojeni
preko centra simetrije. Za svaku tačku koja postoji na ovom telu možemo
ER
naći odgovarajuću koja će biti spojena preko centra simetrije. Ovo telo
naravno ima još elemenata simetrije (L4 4L2 5PC), ali nisu prikazani na
ovoj slici radi jednostavnosti. Mora se naglasiti da važe i varijacije ove
teoreme, te ako imamo parnu osu simetrije i centar simetrije, onda
N
sigurno imamo i ravan refleksije.
Kada postoji osa n-tog reda i ravan simetrije koja je sadrži, tada
postoji n ravni simetrije koje sadrže tu osu.
Ilustracija ove teoreme data je na slici 1.19. Pravilna četvorostrana

piramida u svojoj osnovi ima kvadrat, pa je glavna osa L4 i postoje četiri
ravni simetrije koje sadrže glavnu osu. Dve ravni polove stranice
24 1.3. Simetrija
Ì Ì
Ì
O
Ì
Ì Ì
N
Slika 1.18: Parna osa i horizontalna
ravan daju centar inverzije Slika 1.19: Pravilna četvorostrana
prizma - osa četvrtog reda i četiri ravni
RA
koje je sadrže
kvadrata, dok druge dve ravni sadrže dijagonalu kvadrata. Na slici su po

dve obojene različitim bojama radi preglednosti, inače su to popuno
ekvivalentne ravni.
ZI
Kada postoji osa n-tog reda i osa simetrije drugog reda normalna na
osu n-tog reda, onda postoji n osa drugog reda normalnih na osu n-
EN
tog reda.
Geometrijsko telo koje može da ilustruje ovu teoremu ne može biti

piramida kao u prethodnom slučaju već se mora dodati još jedan rogalj i
dobiti bipiramida (slika 1.20). Tačnije rečeno pravilna četvorostrana
EC
bipiramida. Na slici je glavna osa L4 obeležena crnom bojom dok su ose

L2 obeležene crvenom bojom. Naravno, duž svake ose L2 postoji i ravan
simetrije u skladu sa prethodnom teoremom.
U preseku dve ose drugog reda nastaje treća osa drugog reda koja
ER
prolazi kroz presek i normalna je na obe ose.
Geometrijsko telo koje može da posluži za ilustraciju ove teoreme je

kvadar. Kvadar ima tri ose drugog reda, koje su meÒusobno normalne.
N
Naravno ima i druge elemente simetrije, ali u konkretnom slučaju nisu od

interesa.
Ako postoji parna rotoinverzna osa i ravni simetrije koje sadrže tu
osu, tada postoje i ose drugog reda koje su normalne na rotoinverznu
osu i prolaei po simetrali ugla izmeÒu ravni simetrije.
Jedan od najlakših primera za ilustrovanje ove teoreme je tetraedar (slika


Ì •

• • • •

O
•
N
Ì

Slika 1.20: Pravilna četvorostrana
RA
bipiramida - osa četvrtog reda i četiri ose
Slika 1.21: Kvadar - primer za tri ose
drugog reda normalne na nju
drugog reda - crne tačke ilustruju mesta
preseka ose sa stranicama
ZI
à
B
D
C
EN

D T C
A

EC
B A
à
Slika 1.22: Tetraedar - osa simetrije drugog reda je istovremeno i rotoinverzna osa
četvrtog reda
ER
1.22). Teraedar ima tri inverzne ose četvrtog reda a to je kombinovano

izvoÒenje rotacije za 90° i inverzije. Sa tim osama se poklapaju i obične
N
ose rotacije drugog reda. Na slici je jednostavnosti radi jedna osa

obeležena kao L4̄ , dok su druge dve obeležene sa L2 da bi se pokazalo
kako se primenjuje teorema. Ostaje još pitanje gde se nalaze ravni koje su
pomenute u teoremi. Ravni sadrže prikazanu osu L4̄ i jedna sadrži ivicu
tetraedra CD dok druga ravan sadrži ivicu tetraedra AB. Ako se zna da su
kod tetraedra te naspramne ivice pod uglom od 90°, jasno je da su i ravni
meÒusobno pod istim uglom.
26 1.3. Simetrija
1.3.2 Jedinstveni i simetrijski ekvivalentni pravci. 32 grupe

simetrije
Primer tetraedra gde je pokazano da istovremeno postoji i osa 4̄ i osa 2

otvara pitanje šta se od osa piše? Ako se ne pišu sve, kako se odlučuje koja
se piše? U internacionalnoj notaciji koriste se prave ose rotacije 1,2,3,4 i 6,
i rotoinverzne ose 1̄, 2̄, 3̄, 4̄ i 6̄. Podsećanja radi, prve dve rotoinverzne ose
O
su zapravo centar inverzije i ravan refleksije, ose koje preostaju su 1,2,3,4,
6, 3̄, 4̄ i 6̄. Kada su od elemenata simetrije prisutne samo prave ose, beleži
se ona koja je najvišeg reda jer ta osa generiše najviše simetrijski
N
ekvivalentnih tačaka. Npr, kada je prisutna osa četvrtog reda pojavljuje se
rotacija za 90°, pa za 180°, za 270° i na kraju za 360°. Znači postoje četiri
RA
simetrijski ekvivalentne tačke, svaka na po devedeset stepeni u odnosu na
početnu. Ako se pogledaju tačke na 180° i 360°, dolazi se do zaključka da
je to osa drugog reda. To je sasvim regularan zaključak jer dve uzastopne
rotacije za po 90° daju rotaciju za 180°. MeÒutim, osa drugog reda generiše
samo dve simetrijski ekvivalentne tačke i tada se piše samo osa 4. Situacija
ZI
je nešto složenija kada su prisutne rotoinvezne ose. Osa 3̄ se može napisati
kao kombinacija elemenata simetrije 3+1̄. Osa 3 generiše tri simetrijski
ekvivalentne tačke dok osa 3̄ generiše 6 tačaka. Dakle, u slučaju prisutne
EN
ose 3̄, piše se samo inverzna a ne obična osa. Osa 6̄ generiše 6 tačaka a
može se napisati kao kombinacija elemenata 3+m. U ovom
kombinovanom zapisu figuriše osa 3 koja generiše tri tačke. Izbor je u tom
slučaju rotorefleksiona osa 6̄. I preostaje još slučaj ose 4̄. Ovde može da se
desi da je prisutna osa 4̄ a da nema obične ose 4, i tada se piše 4̄. MeÒutim,
EC
po teoremama može da se pojavi slučaj da je prisutna osa 4 i ravan

normalna na nju, pa se javlja i centar simetrije. U tom slučaju pojavljuje se
osim ose 4 i osa 4̄. Obe generišu isti broj simetrijski ekvivalentnih tačaka
(4) pa se u tom slučaju uvek daje prednost običnoj osi rotacije.
ER
Pomenuto je već da ne postoji beskonačan broj kombinacija elemenata

simetrije. Matematički nedovoljno precizno rečeno, ali skup svih
elemenata simetrije koje ima jedno telo čini odreÒenu tačkastu grupu
simetrije.
N
Neka binarna operacija * definisana nad skupom G. Tada (G,*) čine grupu ukoliko
su ispunjeni sledeći uslovi:
1. Asocijativnost
2. Zatvorenost
3. Postoji jedinični element
4. Postoji neutralni element
Ograničen broj elemenata simetrije u kristalima, i svojstvo da elementi

simetrije formiraju grupu, dovode do ograničenog broja različitih grupa
simetrija. Može se pokazati da postoji ukupno 32 tačkaste grupe simetrija
u koje je moguće razvrstati idealne kristale. Prvo će biti nabrojani
elementi simetrije u svakoj od tih grupa i istovremeno će biti objašnjeno
kako se vrši obeležavanje simetrijskih elemenata u grupama po
Herman-Mogenovoj (HM) notaciji. Da bi se razumela HM notacija grupa
O
prvo je potrebno definisati pravce u kristalima. Pravac u kristalu duž koga
postoje simetrijski elementi koji su jedinstveni i ne ponavljaju se naziva se
N
jedinični pravac. Simetrijski ekvivalentni pravci su dva ili više pravaca u
kristalu sa kojima su povezani isti elementi simetrije. Kada se govori o
trodimenzionalnom prostoru, može biti prisutno najviše tri simetrijski
RA
neekvivalentna pravca. Kaže se najviše tri, ali nekad je to i manje. Pravci u
kristalografiji se nazivaju primarni, sekundarni i tercijarni (simetrijski)
pravac. Osnovni element simetrije od koga se počinje generisanje
tačkastih grupa simetrije je osa rotacije. Ranije je napomenuto da kristal
može imati jednu ili više osa simetrije. Osa najvišeg reda se naziva
ZI
glavnom osom simetrije.
1. Primitivne grupe - Prisutna je samo jedna osa simetrije, i na osnovu

EN
toga je prisutan samo jedan simetrijski pravac. Ovde nastaju grupe

simetrije sa HM oznakama 1, 2, 3, 4 i 6.
2. Centralne grupe - na glavnu osu simetrije dodaje se centar simetrije.

Kod parnih osa tamo gde postoji centar pojavljuje se i ravan simetrije
EC
normalnu na osu. Ravan simetrije normalna na osu u HM notaciji se

označava kosom crtom /. Ovde postoji samo jedan simetrijski pravac.
Nastale grupe simetrija imaju redom oznake 1̄, 2/m, 3̄, 4/m i 6/m.
ER
3. Planarne grupe simetrija - na glavnu osu simetrije dodaje se ravan

koja sadrži osu. Po teoremi, pojavljuje se onoliko ravni koliki je red
glavne ose. Ravan koja je sadrži osu simetrije piše se odmah nakon
oznake ose (nm). Nastale grupe se označavaju: m, mm2, 3m, 4mm i
N
6mm.
4. Aksijalne grupe simetrija - normalno na glavnu osu dodaje se osa

drugog reda. Ovde se koriste dve teoreme. Kada se dodaje osa drugog
reda na već postojeću osu drugog reda, tada kao rezultat se pojavljuju
ukupno tri ose drugog reda. U slučaju osa višeg reda, kada se doda
osa drugog reda, pojavljuje se ukupno n osa drugog reda. Nove grupe
simetrija su: 222, 32, 422 i 622.
28 1.3. Simetrija
5. Plan-aksijalne grupe simetrije - dodaju se ravni koje sadrže glavnu

osu i centar simetrije. Tamo gde je prisutna parna osa kada se doda
centar, dobija se i ravan simetrije koja je normalna na osu. Kada se
doda ravan koja sadrži glavnu osu, po teoremi pojavljuje se n ravni
koje sadrže glavnu osu. Postoje dakle ravni koje sadrže glavnu osu i
jedna ravan koja je normalna na glavnu osu. U preseku ovih
vertikalnih ravni i horizontalne pojavljuje se osa drugog reda. Kako
O
je prisutno n vertikalnih tavni, tada postoji i n osa simetrije drugog
reda koje su normalne na glavnu osu. Grupe imaju sledeće oznake:
N
mmm, 3̄m, 4/mmm i 6/mmm.
6. Inverzno-primitivne grupe simetrije - kombinovani elementi
RA
simetrije odnosno složeni su sledeći na redu za generisanje grupa,
jer su sve kombinacije sa prostim elementima simetrije
upotrebljeno. Rotoinverznih osa ima pet, meÒutim nastaju samo dve
nove grupe 4̄ i 6̄.
ZI
7. Inverzno-planarne grupe simetrija - dodaje se ravan koja sadrži
inverznu osu simetrije. Tu takoÒe nastaju samo dve nove grupe
simetrije i to su 4̄m2 i 6̄m2.
EN
Nabrojano je 27 grupa simetrije koje ili nemaju osu višeg reda ili imaju
samo jednu osu višeg reda. Tih 27 grupa sortirano je u tabeli NEMA
TABELE. Za svaku grupu su nabrojani elementi simetrije koji nastaju, svi
elementi simetrije koje ta grupa poseduje i HM oznaka grupe. Sivom
EC
bojom su obeležene grupe koje se ponavljaju.

Preostaju tačkaste grupe simetrije koje imaju više osa višeg reda i one će
biti nabrojane bez prevelikog ulaženja u detalje. Može se pokazati da ako
jedinična ćelija ima više osa višeg reda, ona mora imati tada 4L3 ose. U
ovim visoko simetričnim grupama mogu se javiti još ose drugog i četvrtog
ER
reda. Ukoliko se pojavljuju ose četvrtog reda tada ih mora biti 3, odnosno
3L4 . Simetrijski je uslovljeno da u kombinaciji 3L4 4L3 nastaje još i 6L2 osa
i tada se pojavljuje grupa koja ima simetrijske elemente 3L4 4L3 6L2 i HM
oznaku 432. Ukoliko nema ose četvrtog reda tada su pojavljuju 3L2 ose, i
N
ukupno elemenata simetrije 4L3 3L2 . Ova grupa ima HM oznaku 23. Ove
dve grupe imaju samo prisutne ose simetrije. Na ove dve grupe dodaju se
normalne ravni. U prvom slučaju na elemente 3L4 4L3 6L2 dodaju se ravni
normalne na parne ose. Dobija se ukupno 9 ravni plus centar simetrije.
Ukupni elementi simetrije su ovde 3L4 4L3 6L2 9PC i ima HM oznaku
m3̄m. Ovo je najsimetričnija tačkasta grupa simetrije, odnosno grupa sa
najviše elemenata simetrije. Kada se dodaju ravni normalne na ose drugog
reda tamo gde su prisutni elementi simetrije 4L3 3L2 dobija se i centar
simetrije pa će ukupni elementi simetrije biti 4L3 3L2 3PC i HM oznaka
m3̄. Kada su prisutne ose trećeg i drugog reda može se desiti da jedinična
ćelija nema ravni normalne na ose drugog reda, ali da postoje ravni koje
prolaze izmeÒu osa drugog reda. Takvo telo zapravo ima inverznu osu
četvrtog reda i njegovi ukupni elementi simetrije su 3L4̄ 4L3 6P i HM
oznaka grupe je 4̄3m. Ovde je opisano pet novih grupa simetrije koje
O
imaju više osa višeg reda i to ukupno čini 32 tačkaste grupe simetrije.
Grupe koje imaju centar simetrije nazivaju se centrosimetričnim grupama
N
ili Laueovim klasama. Ima ih ukupno 11. Njihov značaj je izuzetan kod
difrakcije na monokristalu jer prisutvo centra simetrije omogućava da se
posmatra značajno manji deo prostora što ubrzava analizu. Proučavanjem
RA
kristalne strukture utvrÒeno je da 87% kristala poseduje centar simetrije,
što se može objasniti ravnomernijim rasporedom meÒumolekulskih sila
unutra kristala i minimalnom rezultujućom energijom.
ZI
1.3.3 Stereografska projekcija
Od velike pomoći prilikom predstavljanja grupa simetrije je korišćenje

stereografskih projekcija ili stereograma. Stereografske projekcije imaju
EN
široku primenu (geografske karte...) i kada je reč o kristalima, mogu se na

različite načine koristiti. U ovoj knjizi će se koristiti za prikazivanje
projekcije elemenata simetrije. Svaki od elemenata simetrije ima svoju
oznaku koja se koristi na crtežu. Ovde se mora naglasiti da se u zavisnosti
EC
od autora ponekad nailazi na suptilne razlike u obeležavanju elemenata

simetrije na stereogramima. Oznake kakve će se u knjizi koristiti
prikazane su u tabeli 1.2 i one su usklaÒene sa oznakama u
internacionalnim kristalografskim tabelama. Na primer, osa koja je
normalna ili je pod oštrim uglom u odnosu na stereografsku ravan
ER
prikazuje se samo jednim odgovarajućim simbolom ose (, ...). Ukoliko je

osa paralelna sa stereografskom ravni ona se prikazuje na krugu
projekcije kao dijametar tog kruga na čijim se krajevima nalaze
odgovarajući simboli ose.
N
Kako je cilj da stereogrami budu iskorišćeni za projekcije elemenata

simetrije, u skladu sa tim je dato objašnjenje načina i postupka
prikazivanja. Izabrani kristal ili telo za koje se prikazuje stereogram se
prouči i potraži se glavna osa simetrije. Ukoliko je to telo koje ima više osa
istog reda onda nasumično se jedna od njih proglašava glavnom osom.
Sada se kristal postavlja tako da sva dalja posmatranja vrše duž te glavne
ose. Normalno na glavnu osu postavlja se ravan i ona predstavlja ravan
30 1.3. Simetrija
Tabela 1.2: Oznake elemenata simetrije na stereografskoj projekciji
Element Oznaka po HM Prikaz duž Prikaz normalno

simetrije formuli oznaka glavne ose na glavnu osu
Osa
2 L2 2 —
—
O
3 L3 3
4 L4 4 —
N
6 L6 6 —
Inverzna osa
RA
3 L3̄ 3̄ —
4 L4̄ 4̄ T T —T
6 L6̄ 6̄ $ $ —$
◦ |−
Ravan simetrije P
ZI
m
Centar inverzije C 1̄
EN
stereografske projekcije. Na nju se projektuju svi elementi simetrije.

Ravan stereografske projekcije se na crtežu prikazuje kao krug. Kada telo
ima ravan simetrije koja se poklapa sa ravni stereograma (često se naziva i
horizontalna ravan), onda se takva ravan označava debljom linijom (slika
1.25).
EC
Pravac glavne ose

ER
Stereografska ravan Slika 1.24: Razlika u obeležavanju

ravni kada nepostoji ravan simetrije
koja se poklapa sa stereografskom ravni
(levo) i kada postoji (desno)
Slika 1.23: Položaj stereografske ravni
N
Kada postoje ravni koje sadrže glavnu osu, one se takoÒe crtaju
podebljanom linijom, a kada su ravni pod nekim uglom u odnosu na
glavu osu, te ravni se crtaju kao polukrugovi na stereogramu. Može se
primetiti da ravni koje se nalaze pod uglom u odnosu na glavnu osu
postoje samo u grupama simetrije gde imamo više osa višeg reda. Na
primeru četvorostrane piramide koja u osnovi ima pravougaonik prikazan
je postupak dobijanja stereograma. Ova piramida ima osu drugog reda, i

dve ravni simetrije koje je sadrže. U slučaju da telo nema centar simetrije,
telo se postavlja tako da ravan stereografske projekcije prolazi kroz centar
tela ili ako je to nemoguće, kao u ovom primeru, ravan stereografske
projekcije se postavlja tako da sadrži osnovu piramide.
O
N

RA
Slika 1.25: Razlika u obeležavanju ravni
Kako ova piramida ima samo jednu osu (osa drugog reda je ujedno i
glavna osa), stereografsku ravan se postavlja normalno na nju. Slika 1.26
pokazuje kako izgledaju elementi simetrije na samoj piramidi i
ZI
kompletnu stereografsku projekciju ove tačkaste grupe.
EN

EC
Slika 1.26: Elementi simetrije - pogled duž glavne ose i stereogram četvorostrane
ER
piramide
N
1.3.4 Kristalni sistemi, kategorije, familije
Posmatrajući geometrijsku simetriju i simetriju svojstava kristala, kao i

formu rasta kristala, može se izvršiti podelu kristala na kategorije,
familije (ponekad se koristi i reč singonija) i sisteme.
Prema broju jedinstvenih pravaca u kristalu kao i osa simetrije koje
postoje u njemu, napravljena je podela na nižu, srednju i višu kristalnu
kategoriju. Kristali niže kategorije imaju osu simetrije reda koji nije veći
32 1.3. Simetrija
od dva. Kristali koji pripadaju srednjoj kategoriji imaju jednu osu višeg
reda od dva, dok kristali više kategorije imaju više osa reda većeg od dva.
Prema meÒusobnom odnosu dužina ivica i uglova kristali su rasporeÒeni
u sedam kristalnih sistema i šest kristalnih familija. Kristalne familije su:
triklinična, monoklinična, ortorombična, tetragonalna, heksagonalna i
kubna. Svaka od nabrojanih familija sadrzi po jedan istoimeni kristalni
sistem, sa izuzetkom heksagonalne familije koja sadrži dva kristalna
O
sistema: heksagonalni i trigonalni. MeÒusobni odnosi kategorija, familija i
sistema sistematizovani su u tabeli 1.3.
N
Viša kristalna kategorija sadrži samo jednu kristalnu familiju i jedan
kristalni sistem - kubni.
Kubni sistem ima više osa višeg reda. Zanimljivo je da svaki kristal koji
RA
pripada kubnom sistemu uvek ima četiri ose trećeg reda, može (ali ne
mora) imati ose drugog i četvrtog reda, i nema osa šestog reda. Tačkaste
grupe koje pripadaju kubnom sistemu su: 23, 432, 4̄3m, m3̄ i m3̄m.
Srednja kristalna kategorija sadrži tetragonalnu i heksagonalnu kristalnu
ZI
familiju, odnosno tetragonalni, heksagonalni i trigonalni kristalni sistem.
Ova tri sistema sadrže po jednu osu višeg reda.
Tetragonalni sistem ima jednu osu četvrtog reda i standarno se postavlja
tako da bude usmerena duž c kristalografskog pravca. Od elemenata
EN
simetrije koji se još mogu javiti u ovom sistemu su ose drugog reda, ravni
simetrije i centar. Na osnovu toga grupe simetrije koje pripadaju
tetragonalnom sistemu su: 4, 4̄, 422, 4̄m2, 4mm, 4/m i 4/mmm.
Heksagonalni sistem podrazumeva prisustvo jedne ose šestog reda koja se
EC
standardno usmerava duž c kristalografskog pravca. Grupe simetrija koje

pripadaju ovom sistemu su: 6, 6̄, 622, 6̄m2, 6mm, 6/m i 6/mmm.
Trigonalni sistem je drugi kristalni sistem u heksagonalnoj familiji i
razlikuje se od heksagonalnog sistema po tome što je prisutna samo osa
ER
trećeg reda, a ne osa šestog reda. Osa trećeg reda se usmerava duž jednog
pravca, i eventualno mogu biti prisutne ose drugog reda u ortogronalnoj
ravni koje su meÒusobno postavljene pod uglom od 120°. Pravci duž kojih
se nalaze ose drugog reda su simetrijski ekvivalentni pravci što se koristi
kod internacionalnih oznaka grupa koje pripadaju ovom sistemu. Te
N
grupe su: 3, 3̄, 32, 3m i 3̄m. Ovde se zapisuje samo jedna dvojka (32) ili
jedna ravan (3m) a kod tetragonalnog sistema piše 422 i 4mm. Kod
tetragonalnog sistema, ose drugog reda su orjentisane meÒusobno pod
uglom od 45°, i ta dva pravca nisu ekvivalentna (jedna pravac polovi
stranice kvadrata, a drugi pravac prolazi duž dijagonala kvadrata).
Drugim rečima, u trigonalnom sistemu sva tri pravca duž kojih su
orjentisane ose drugog reda su simetrijski ekvivalentni (trougao na slici
Kategorija Familija Sistem

Triklinična Triklinični
Niža Monoklinična Monoklinični
Ortorombična Ortorombični
Tetragonalna Tetragonalni
O
Srednja Trigonalni
Heksagonalna
Heksagonalni
N
Viša Kubna Kubni
RA
Tabela 1.3: Povezanost kategorija, familija i sistema
1.27), dok kod tetragonalnog sistema postoje dva simetrijski

neekvivalentna pravca sa osama drugog reda (simetrale stranica - prave
plave boje na slici 1.27 i simetrale uglova - prave crvene boje na slici 1.27).
ZI
EN
EC
Slika 1.27: Simetrijski pravci ekvivalentni i neekvivalentni
Nižoj kristalnoj kategoriji pripadaju triklinični, monoklinični i

ER
ortorombični sistem.
Ortorombični sistem karakterišu tri ose drugog reda koje su meÒusobno
normalne. U ovom slučaju nema definisane orjentacije osa duž
kristalografskih osa. Grupe simetrija su 222, mm2 i mmm.
N
Monoklinični sistem ima jednu osu drugog reda, koja se po dogovoru

orjentiše duž b kristalografske ose. Grupe simetrija koje pripadaju ovom
sistemu su 2, m i 2/m
Na samom kraju triklinični odnosno najopštiji kristalni sistem nema
prisutnu ni jednu osu drugog reda i jedini element simetrije koji može da
se pojavi je centar simetrije. Iz tog razloga nije definisano kako se
orjenitišu ose. Grupe simetrija koje mu pripadaju su 1 i 1̄
34 1.3. Simetrija
Detaljne informacije o svakom od pomenutih sedam kristalnih sistema

sortirane su u prilogu na kraju knjige.
1.3.5 Brave-ove rešetke

Već je pomenuto da ne postoji jedinstven način izbora jedinične ćelije ni
rešetke u kristalu. Ipak, uvedena su neka pravila na osnovu kojih se vrši
izbor jediničnih ćelija, a koja vode računa o simetriji kristala. TakoÒe,
O
nekada je lakše baratati sa konvencionalnim ćelijama u odnosu na
primitivnu ćeliju. Pravila koja su postavljena prilikom izbora ćelija
N
odnosno rešetke su:
• Simetrija rešetke mora da odgovara simetriji kristala
RA
• Broj jednakih ivica i broj jednakih uglova treba da je maksimalan
• Ako postoje pravi uglovi, njihov broj je maksimalan
• Zapremina rešetke je minimalna.

ZI
Ova pravila omogućavaju da se odabere rešetka, a potom se još dodaje
strukturni motiv. Prateći ova jednostavna pravila, može se pokazati da
postoji ukupno 5 dvodimenzionalnih i 14 trodimenzionalnih rešetki koje
EN
se iz tradicionalnih razloga nazivaju Braveovim rešetkama. Njihov

ograničen broj direktna je posledica ograničenog broja elemenata
simetrije i grupa koje se pojavljuju kod kristala. Dvodimenzionalne
rešetke se javljaju kao primitivne kojih ima četiri i jedna je centrirana.
Primitivne 2D rešetke su: paralelogram, kvadrat, pravougaonik i romb sa
EC
uglom od 120° izmeÒu dve stranice. Peta rešetka je pravougaonik koji

osim položaja motiva u rogljevima ima još položaj i u preseku dijagonala.
Ta rešetka ima manju primitivnu rešetku ali ona nije pravougaonik već je
paralelogram, pa je onda centrirana pravougaona rešetka jedinstvena. Sve
ER
su prikazane na slici 1.28.

Sličnim razmatranjem dolazi se do trodimenzionalnih rešetki. Svaki od
pomenutih sedam kristalnih sistema ima svoju primitivnu rešetku. Na
svaku od njih moguće je dodati još neki položaj motiva, odnosno formirati
N
bazno centrirane (C), zapreminski centrirane (I) i površinski centrirane

rešetke (F). Bazno centrirane rešetke se uopšteno označavaju sa C, ali
mogu i sa A i B u zavisnosti od parova ravni na kojima se javljaju motivi.
Jedinstvenih je sedam primitivnih rešetki i još sedam centriranih rešetki, i
njihova raspodela po sistemima je sledeća:
• Kubna ćelija (c) - sve ivice su jednake dužine, svi uglovi su 90°.
Javljaju se P, I i F ćelija.
a
120
b
a a
O
a
N
b b 90
a a
a
RA
Slika 1.28: 2D Brave-ove rešetke redom: opšta, heksagonalna, pravougaona, pravougaona
centrirana i kvadratna
• Tetragonalna ćelija (t) - dve ivice su jednake i i različite od treće,

svi uglovi su 90°. Javljaju se P i I ćelija.
ZI
• Heksagonalna ćelija (h) - dve ivice su jednake i različite od treće,
dva ugla su 90°, jedan je 120°. Javlja se samo P ćelija.
EN
• Romboedarska ćelija (r) - sve ivice su jednake dužine, svi uglovi su

jednaki i manji od 90°. Javlja se samo P ćelija koja se često obeležava
i kao hR.
• Ortorombična ćelija (o) - sve ivice su različite dužine, svi uglovi su

EC
90°. Javljaju se svi tipovi ćelija: P, C, I i F.
• Monoklinična ćelija (m) - sve ivice su različite dužine, dva ugla su

90° i treći je različit od 90°. Javljaju se P i C ćelija.
ER
• Triklinična ćelija (a4 ) - sve ivice su različite dužine i svi uglovi su

meÒusobno različiti i različiti od 90°. Javlja se samo P ćelija.
Oznake Braveovih rešetki sastoje se iz dva karaktera, prvo se piše oznaka

N
sistema malim slovom a zatim se piše oznaka centriranja velikim slovom

(mP, oI, cF . . . ). Pitanje je ovde zašto postoji samo 7 centriranih rešetki,
odnosno zašto za svaki sistem ne postoji svaki tip centriranja? Kada su
dodati položaji, vrši se razmatranje da li je dobijena nova rešetka ili se
nekom transformacijom prostora može svesti na neku već postojeću (ali
recimo manje zapremine, ili drugačijih koordinata)? U trikliničnom
4 Oznaka a potiče od minerala anortita koji pripada trikliničnom sistemu
36 1.3. Simetrija
sistemu dodatkom jedne ili više tačaka rešetke, uvek je moguće definisati
manju trikliničnu rešetku jer u tom sistemu ne postoji nikakvo
ograničenje u dužini ivica i uglova. Sledeći sistem je monoklinični. F
monoklinična rešetka se može transformisati u I rešetku, dok je zapravo I
rešetka identična C rešetki. Tako da umesto četiri različite rešetke,
jedinstvene su samo dve (mP i mC). Ortorombični sistem je jedini sistem
u kome su moguće sve četiri rešetke, odnosno oP, oC, oI i oF. U
O
tetragonalnom sistemu, slično kao kod monokliničnog, postoje dve
mogućnosti: tP i tI, dok se preostale tC i tF lako prevode u ove. U kubnom
sistemu moguće su cP, cI i cF, dok četvrta kombincija cC nije moguća iz
N
razloga narušavanja simetrije. Naime, kada bi postojao motiv na samo dve
od šest stranica kubne rešetke, tada bi došlo do gubljenja ose trećeg reda.
RA
Preostali su još heksagonalni i trigonalni sistem, čija se meÒusobna
povezanost i prožimanje odražava i preko Braveovih rešetki.
Heksagonalna primitivna rešetka je jedinstvena u ovom sistemu i ona se
označava sa hP. Dodavanjem strukturnih motiva i formiranjem
centriranih rešetki gubi se osa šestog reda a ostaje samo osa drugog reda.
ZI
Tako od hC rešetke nastaje oP rešetka. TakoÒe, od hI rešetke nastaje oF
rešetka dok od hF rešetke nastaje oI rešetka. Preostali sedmi kristalni
sistem prikazuje se primitivnom romboedarskom rešetkom i ona nosi
EN
specifičnu oznaku hR. I i F rešetka iz ovog sistema se mogu opisati

manjom hR rešetkom drugačije orjentacije, dok se hC rešetka može
opisati cP rešetkom. Kako je kubni sistem više simetrije u odnosu na
romboedarski, zadržava se cP rešetka. Ilustracije koje objašnjavaju ova
EC
meÒusobna transformisanja date su u prilogu na kraju knjige.

ER
Potrebno je malo detaljnije pojasniti heksagonalnu familiju odnosno

rešetke koje se pojavljuju u njoj. Heksagonalni sistem koristi
heksagonalnu rešetku hP dok trigonalni sistem uglavnom koristi
romboedarsku rešetku. MeÒutim, ove dve rešetke nisu meÒusobno
N
nezavisne i moguće je strukturu iz trigonalnog sistema prikazati i

koristeći heksagonalnu rešetku i koristeći romboedarsku rešetku, u
zavisnosti od konkretnog slučaja i potreba. Slike 1.29a i 1.29b pokazuju
kristalnu strukturu CaCO3 u formi kalcita koja je nacrtana koristeći obe
vrste rešetki. Na samom kraju, najpreciznije je reći da je sistem trigonalni,
a rešetka je romboedarska. MeÒutim, često se i sistem naziva
romboedarskim, i rešetka se naziva trigonalnom.
O
N
(a) Romboedarska (b) Heksagonalna
RA
Slika 1.29: Kristalna struktura kalcijum karbonata u formi kalcita
TakoÒe, za svaku od konvencionalnih centriranih rešetki može se pronaći
primitivna koja će sigurno imati manju zapreminu. Zbog čega se onda ne
koristi primitivna već konvencionalna, pitanje je koje se samo nameće.
ZI
Glavni razlog se nalazi u tome što primitivna rešetka sama (kada se
izdvoji i posmatra samo ona) ne pokazuje iste simetrijske elemente koje
ima kristal u celini, dok se konvencionalna re[etka bira tako da oslikava
EN
potpunu simetriju.
Primer Za cF ćeliju, odgovarajuća primitivna ćelija je romboedarska. Ivica
primitivne ćelije jednaka polovini dijagonale stranice kvadrata. Uzmimo da je ivica
polazne cF ćelije jednaka a. Poznata je formula za izračunavanje zapremine tela koje
formiraju tri nekoplanarna vektora ~a, ~b i ~c koja glasi V = ~a · ~b ×~c.
EC
Primitivni vektori romboedarske ćelije počinju u koordinatnom početku, a

završavaju se u preseku dijagonala tri različite stranice kocke. Tako da su ti vektori
sledeći:
a
a~1 = (~j + ~k)
2
a~ ~
ER
a~2 = (i + k)
2
a
a~3 = (~i +~j)
2
Iskoristimo ove vektore i izračunamo zapreminu primitivne ćelije:

~i ~j ~k
N
a ~ ~ a
V = a~1 · a~2 × a~3 = (j + k) · 2 0 a =

2 a a 2
2 2 0
a~ ~ a2 a2 a2 ~
= (j + k) · (− ~i + ~j + k) =
2 4 4 4
a 3 a 3
= +
8 8
a3
V=
4
38 1.3. Simetrija
Zapremina konvencionalne cF ćelije je jednostavno a3 . Sada možemo da odredimo

odnos zapremina i dobijamo:
a 3
Vp 1
= 43 =
Vc a 4
Skice svih 14 Braveovih rešetki sistematizovane su u tabeli 1.4. Kod

tetragonalnih osnova je kvadrat, ortorombična je kvadar (pravougli
O
paralelopiped) dok je monoklinična jedan deformisani kvadar, kome su
dve stranice paralelogrami dok su preostale četiri pravougaonici. Svaka
N
neprimitivna (centrirana) Braveova rešetka ima odgovarajuću primitivnu
rešetku, koja može ali ne mora biti iz istog sistema. Tako su odgovarajući
parovi cI-hR, cF-hR, tI-hR, oC-oP, oI-aP, oF-aP, mC-mP. Iliustracije koje
RA
pokazuju odnose izmeÒu centriranih i primitivnih rešetki takoÒe su date
u prilogu.
Korisno je na kraju prikazati neke matematičke relacije. Neka su ~a, ~b i ~c
tri vektora koji reprezentuju jediničnu ćeliju u najopštijem slučaju, i neka
su uglovi α, β, γ uglovi izmeÒu osa. Zapremina jedinične ćelije može se
ZI
odrediti korišćenjem mešovitog proizvoda vektora, odnosno:
V = ~a · (~b ×~c)
EN
dok se uglovi izmeÒu osa mogu izračunati na sledeći način:
~b ·~c ~a ·~c ~a · ~b
cos α = , cos β = , cos γ =
|~b| |~c| |~a||~c| |~a||~b|
EC
1.3.6 Elementi i operacije simetrije sa translacijom

Tačkaste grupe simetrije koje su uvedene u prethodnom poglavlju su
karakteristične po tome da bar jednu tačku ostavljaju nepokretnom. Da bi
ER
se opisala invarijantnost na translaciju potrebno je definisati još jedan set

elemenata simetrije koji će uzimati u obzir translaciju. Osnovni element
simetrije u ovom slučaju je osa translacije, odnosno matematička operacija
preslikavanja tačke A u tačku A1 tako da se nalaze na rastojanju t koje se
N
naziva period translacije. Dejstvo ose translacije na jedan atom prikazano

je na slici 1.30.
t t
Slika 1.30: Primer dejstva ose translacije na jednodimenzionom nizu

Tabela 1.4: Šematski prikaz 14 Braveovih ćelija
Sistem P C I F
a a a
a a a a a a
Kubni
O
c c
N
Tetragonalni a a a a
RA
c ZI
a a
Heksagonalni
EN
a a
a
EC
Trigonalni
c c c c
ER
b a b a b a b a
Ortorombični
N
b b
β β
c c
Monoklinični a a
Triklinični a b
40 1.3. Simetrija
Matematički možemo da posmatramo na sledeći način. Ukoliko imamo

tačku A sa vektorom položaja ~r, tada će translacija za vektor translacije ~t
preslikati tu tačku u tačku A1 sa novim vektorom položaja r~1 , tako da
važi:
O
~r +~t = r~1 .
N
Kod kristala je važno naglasiti da se prilikom translacije okruženje tačke
RA
A ne razlikuje od okruženja tačke A1 , što se nalazi u osnovi zahteva da je
kristal invarijantan na translaciju. Pravci osa translacije u kristalima
mogu biti pravci kristalografskih osa a, b i/ili c, ili složenji poput
dijagonala stranica ili prostornih dijagonala u ćeliji. Složeni elementi
simetrije uključuju kombinaciju ose translacije i rotacije ili refleksije.
ZI
Kada se kombinuju operacije refleksije i translacije, dobija se element
simetrije koji se naziva ravan klizećeg reflektovanja. Vrši se refleksija od
neke ravni m i zatim se vrši translacija za neki deo perioda translacije.
EN
Kako moramo poštovati translacije Braveovih rešetki, nije moguće da ovaj

deo perioda translacije bude proizvoljan, već mora biti 1/2 ili 1/4 od
perioda translacije. I ovde da naglasimo, postoje specifični pravci u
kristalima duž kojih se najčešće vrše translacije. Opet ćemo posmatrati
tipove Braveovih ćelija. Posmatrajući primitivne ćelije, pravci translacije
EC
mogu biti pravci kristalografskih osa ~a, ~b ili ~c. Logično je da se u tom
~
slučaju pomeraj vrši za polovinu odgovarajuće ivice, odnosno ~2a , b2 ili ~2c .
Ovakve ravni klizećeg reflektovanja se nazivaju i aksijalne ravni, jer se
nalaze duž kristalografskih osa. Dalje, pravac pranslacije može biti duž
ER
~ ~
dijagonala stranica ćelije, pa je tada pomeraj ~a+ b ~a+~c
2 , 2 ili
b+~c
2 . Ravni
klizećeg reflektovanja koje prolaze ovim pravcima imaju oznaku n i
nazivaju se dijagonalnim ravnima. Naposletku, imamo i ravni koje
prolaze duž takozvanih dijamantskih pravaca. Imaju oznaku d i i nazivaju
N
~ c
se dijamantske ravni. U tom slučaju period translacije može biti ~a+b+~4 ili
~a+~b ~
4 ili ~a+~
c
4 ili
b+~c
4 . Desi se ponekad da nije moguće prepoznati neki
specifičan pravac, i ravan klizećeg reflektovanja tada ima jednostavnu
oznaku g. Osnovna prednost postojanja ravni klizećeg refletovanja u
odnosu na običnu ravan refleksije ogleda se u mogućnosti gušćeg
pakovanja strukturnog motiva (slika 1.31) i samim tim ostaje manje
praznog prostora, što omogućava formiranje stabilnijih struktura.
m g
(a) Ravan refleksije m (b) Klizeća ravan refleksije g
O
Slika 1.31: Uporedni prikaz dejstva ravni refleksije i ravni klizećeg reflektovanja
Zavrtanjska osa simetrije je drugi kombinovani element simetrije koji
N
uključuje translaciju i rotaciju. Obeležava se oznakom np koja označava
da se vrši rotacija oko ose reda n koja je praćena translacijom duž ose za
deo perioda p/n, gde se naglašava da je p<n. Zavrtanjska osa reda 1 je isto
RA
što i osa translacije. Kako postoje ose drugog, trećeg, četvrtog i šestog
reda,postoje i njihovi odgovarajući analozi meÒu zavrtanjskim osama.
Kod zavrtanjske ose drugog reda, postoji samo jednu mogućnost i to je osa
21 () i primer njenog dejstva dat je na slici 1.32. Iz oznake se čita da se
ZI
vrši rotacija za 180° stepeni i nakon toga translacija za 1/2 perioda
translacije. Neka je osa usmerena duž c pravca neke jedinične ćelije, tada
je period translacije c. U tom slučaju strukturni motiv se pojavljuje u
položajima 1 i 3 (slika 1.32b) da bi bio zadovoljen uslov invarijantnosti na
EN
translaciju. A ako u toj ćeliji postoji zavrtanjska osa 21 , onda nakon

rotacije i translacije za c/2 se motiv iz položaja 1 prebacuje u položaj 2.
Kada se izvrši još jedna rotacija i translacija, motiv iz položaja 2 se
prebacuje u položaj 3, i zadovoljen je uslov invarijantnosti na translaciju.
EC
Ý
4 3 3
ER
c 2 c
c
2
N
2 1 1
(a) Osa rotacije 2 (b) Zavrtanjska osa 21
Slika 1.32: Položaji atoma kod obične ose 2 i zavrtanjske ose 21

Sa povećanjem reda ose, povećava se i broj mogućnosti javljanja različitih
zavrtanjskih osa. Zavrtanjska osa trećeg reda ima dve mogućnosti 31 i 32 .
Osa 31 vrši rotaciju za 120° i translaciju za c/3 (slika 1.33b), dok osa 32
vrši rotaciju za 120° i translaciju za 2/3 c (slika 1.33d). Konvencijom se
42 1.3. Simetrija
strandarni smer rotacije uzima kao pozitivan matematički smer. Kod ose
31 sve je slično kao i kod prethodno objašnjene ose 21 - iz položaja 1
jednim dejstvom ose prelazi se u položaj 2, potom još jednim dejstvom u
položaj 3 i trećim dejstvom ose se dolazi u položaj 4 gde počinje nova
jedinična ćelija. Rotacija je dale vršena na levu stranu. Potrebno je
detaljnije objašnjenje o dejstvu ose 32 i za to je potrebna slika 1.33e. Na
slici su nacrtane dve jedinične ćelije. Početni položaj je 1 i vrši se rotaciju
O
za 120° i translacija za 2/3 c, dolazi se u položaj 2 (tirkizno obojena
kuglica). Sledeće dejstvo opet vrši rotaciju za 120° i translaciju za 2/3 c.
Pažljivim posmatranjem uočava se napuštanje jedne jedinične ćelije (jer je
N
2c 2c c
3 + 3 = c + 3 ) i to je položaj 3 (tirkizno obojena kugla). Sledeće dejstvo
ose, treće po redu prebacuje motiv u položaj 4 (tirkizno obojen) i na slici
RA
se vidi da je u odnosu na početni položaj 1 izvršena translacija za dva
perioda. Pošto translacija za period c ne sme da vrši nikakvu promenu u
samom kristalu (jer mora biti invarijantan na translaciju) položaje 3 i 4
(tirkizno obojene) moguće je translirati za period c tako da se vrate unutar
prve jedinične ćelije. Tako dobijamo sivo obojene položaje 3 i 4. Uslov
ZI
translacije je ispunjen jer je sivi položaj 4 za jedan period translacije
udaljen od položaja 1. Ova prva jedinična ćelija prikazana je samostalno
na slici 1.33d. Može se reći da je dejstvo ose 32 u levo ekvivalentno
EN
dejstvu ose 31 u desno, odnosno da se dejstva ose 32 i ose 31 meÒusobno

odnose kao predmet i lik u ogledalu. Pošto nikakvom operacijom nije
moguće poklopiti ove dve ose, one su zapravo enantiomorfni parovi.
Zavrtanjskih osa četvrtog reda ima tri: 41 (rotacija za 90° + translacija za
EC
c/4), 42 (rotacija za 90° + translacija za c/2) i 43 (rotacija za 90° +

translacija za 3/4 c). Dejstva ovih osa prikazana su na slici 1.34. Po
analogiji sa osama trećeg reda, enentiomorfni parovi (leva i desna osa) su
41 i 43 . Preostala je još osa 42 (slika 1.34b). Ona nema enantiomorfni par i
naziva se neutralnom osom. Primećuje se da postojanje ove ose zahteva
ER
veći broj motiva a do njihovih položaja se dolazi analognim razmatranjem

kao kod slike 1.33e, odnosno vršenjem translacije svih položaja koji su
izvan prve jedinične ćelije u prvu. Treba napomenuti da je neutralna osa i
prvo uvedena osa 21 .
N
Moguće zavrtanjske ose šestog reda su: 61 (rotacija za 60° i translacija za

c/6), 62 (rotacija za 60° i translacija za c/3), 63 (rotacija za 60° i translacija
za c/3), 64 (rotacija za 60° i translacija za 2c/3) i 65 (rotacija za 60° i
translacija za 5c/6). Enantiomorfne parove čine ose 61 i 65 , kao i 62 i 64 ,
dok je osa 63 neutralna osa. Dejstvo zavrtanjskih osa šestog reda
prikazano je na slikama 1.35a - 1.35c. dok slika 1.36 pokazuje opet koliko
se efikasnije iskorišćava prostor prilikom postojanja zavrtanjskih osa u

6 4
4
5 4
3
c
c 2
O
c
c
3
N
3 1 3
1
2
2
RA
(a) Osa trećeg reda (b) Osa 31 3c 4

2
4 ZI 4
c
3 3
2
3c
c c 3
EN
2 2
c c 1
3 3
1 1
(e) Osa reda 32 dupla
EC
ćelija
(c) Osa 31 za 180 (d) Osa reda 32
Slika 1.33: Zavrtanjske ose treceg reda

ER
poreÒenju sa običnom osom drugog reda što daje prednost zavrtanjskim

osama.
N

(a) Osa rotacije 2 (b) Zavrtanjska osa 21
Slika 1.36: Uporedni prikaz dejstva ose rotacije 2 i zavrtanjske ose 21

Interesantan primer gde se uočava prisustvo 63 ose je heksagonalna
44 1.3. Simetrija
Ì
8
7 5 5 6
6
3
c c
O
4
2
4c
N
4
3 1 2 1
2
RA
(a) Osa 4 (b) Osa 42
ñ ó
5 5
4
ZI
4
3 c 3 c
EN
2
c c 2
4 4
1 1
EC
(c) Osa 41 (d) Osa reda 43
Slika 1.34: Zavrtanjske ose četvrtog reda

ER
kristalna ćelija (1.37) i to takva da je u pitanju heksagonalno gusto

pakovanje (o tipovima pakovanja biće reči kasnije i u dodatku). Prva slika
pokazuje isečak paralelan sa c osom tako da se vidi naizmenični položaj
atoma, dok se na drugoj slici duž c ose može uočiti da ove ose prolaze duž
N
praznog prostora u rešetki.
1.3.7 Prostorne grupe simetrija

Kada se iskombinuje četrnaest mogućih Braveovih rešetki sa trideset i dve
tačkaste grupe i na to dodaju još translacioni simetrijski elementi, dolazi
se do 230 mogućih kristalografskih prostornih grupa. Oznaka svake od
grupa počinje tipom Braveove rešetke i zatim se nastavlja oznakom
=
A
9 8 7
10 7
11 12 7
6 6
5 5
4 c
O
c 3 4 c
2
N
c 3
6
3 2 1 c
2
4 1 6
5 6 1
RA
(a) Osa 6 (b) Osa 61 (c) Osa reda 65
? > @
7
9
8 7 8 7 8
ZI
5 6
4 6 5
EN
5 c
6 c c
3 4
c
2 4 3
c c
2 3 3
1
EC
3 2 1 2 1
(d) Osa 63 (e) Osa reda 62 (f) Osa reda 64

ER
Slika 1.35: Zavrtanjske ose šestog reda
tačkaste grupe koja može biti modifikovana u slučaju prisustva nekog

translacionog elementa. Sve prostorne grupe i prateće informacije o njima
N
sistematizovane su u Internacionalnim kristalografskim tabelama - deo A.

Na slici 1.38 je dat prikaz jedne prostorne grupe kao primer informacija
koje postoje. Za svaku grupu data je oznaka i njen redni broj, informacija
o kristalnom sistemu kom pripada, raspored elemenata simetrije. Nakon
toga, dati su svi mogući položaji u kojima se atom može naći, kao i uslovi
gašenja (o ovome u glavi kod difrakcije). Položaj sa koordinatama (x,y,z)
naziva se opšti položaj i on postoji u svakoj prostornoj grupi. Položaj u
46 1.3. Simetrija
? ?
? ?
Slika 1.37: Primer ose 63 u heksagonalnoj rešetki
O
kome je jedna ili više koordinata jednaka 0, 1/2, 1/4, 3/4, 1/3, 2/3 zove se
N
specijalni položaj i ti položaji su simetrijski odreÒeni. Ovo je ukratko
objašnjenje informacija koje su date u Internacionalnim tabelama, a za
detalje potrebno je pogledati samu knjigu.
RA
ZI
EN
EC
ER
Slika 1.38: Prostorne grupe - primer
Pored standarne notacije koja se koristi u Internacionalnim tabelama,

jedna od alternativnih notacija prostornih grupa koja se često koristi je
N
Pirsonova notacija. Ova vrsta notacije zasnovana je na kristalnom sistemu,

tipu Braveove rešetke i broju atoma po jediničnoj ćeliji. Opšti oblik ove
notacije je xY# gde x označava kristalni sistem, Y označava Braveovu
rešetku dok je # broj atoma po ćeliji. Primer ovih oznaka je hP2 ili cF4 i
tipično se sada koristi u nauci o materijalima (specifično kod metala,
intermetalika i legura).
1.4 Obeležavanje pravaca i ravni u kristalima. Milerovi

indeksi
Pokazalo se do sada da se proučavanje kristala može značajno olakšati sa
uvoÒenjem pojma jedinične ćelije, a to je opet moguće zbog postojanja
invarijantnosti na translaciju u samim kristalima. Kada se već najviše
fokusiramo na jediničnu ćeliju, pogodno je i koordinate pojedinih tačaka
O
definisati nekako u odnosu na samu jediničnu ćeliju. Uzmimo recimo da
imamo opštu ćeliju sa ivicama a, b i c i neku tačku P sa koordinatama
N
(p,q,r) kao što je prikazano na slici 1.39 . Pravci kristalografskih osa se
poklapaju sa pravcima ivica i u opštem slučaju ne moraju biti ortogonalni.
Ukoliko odgovarajuću koordinatu podelimo sa dužinom ivice jedinične
RA
ćelije dobićemo takozvane frakcione koordinate:
z
ZI (p, q, r)
c
y a b x
EN
Slika 1.39: Ilustracija frakcionih koordinata
p q r
(x, y, z) = ( , , )
a b c
EC
Posmatrana tačka P će u svakoj jediničnoj ćeliji imati date frakcione

koordinate, a apsolutne koordinate mogu biti izračunate. Sa promenom
neke od ivica jedinične ćelije (pod uticajem spoljašnjih faktora kao što su
temperatura, pritisak...) menja se apsolutna koordinata tačke P, dok
ER
frakciona ostaje ista.
[2 3 2]
c
N
b
a
Slika 1.40: Primer pravca 232 u kristalu
U kristalu se mogu definisati pravci i ravni. Pravac [u v w] u kristalu čije

48 1.4. Obeležavanje pravaca i ravni u kristalima. Milerovi indeksi
su ivice a, b i c je paralelan pravcu koji se dobija spajanjem ishodišta

jedinične ćelije (koordinatnog početka) i tačke sa koordinatama (ua, vb,
wc). Pravac [2 3 2] prikazan je na slici 1.40. Dati pravac je dobijen tako što
je tačka sa koordinatama (2a,3b,2c) spojena sa ishodištem. Ukoliko se
koordinate traže u negativnom smeru neke od osa, ne piše se znak minus
već se postavlja crta iznad broja. Tako je [2 2 1] oznaka za pravac koji spaja
tačku (2a,2b,-c) sa ishodištem. Pravci duž kojih se nalaze koordinatne ose
O
su jednostavno [1 0 0], [0 1 0] i [0 1 1]. Kada je potrebno za neki zadati
pravac odrediti indekse, tada se translacijom koordinatni početak
N
postavlja na početak zadatog pravca, dok se za tačku na samom kraju
pravca traže frakcione koordinate. Ukoliko su to celi brojevi, to su tada i
indeksi pravca, a ukoliko nisu celi brojevi onda se prevedu pogodnim
RA
množenjem u cele brojeve. Lakši način za odreÒivanje indeksa pravca je
sledeći:
• Neka je početak pravca u tački sa koordinatama (x1 , y1 , z1 ) i neka je

ZI
kraj u tački (x2 , y2 , z2 )
EN
• Indeksi pravca odreÒuju se jednostavnim oduzimanjem (x2 − x1 , y2 −

y1 , z 2 − z 1 )
EC
• Ukoliko nisu celi brojevi dobijeni, prevedu se u cele brojeve
Kada se govori o jednom konkretnom pravcu kao u ovom slučaju onda se

pišu oznake u uglastim zagradama ([u v w]), a kada je u pitanju cela familija
ER
pravaca (najčešće simetrijski ekvivalentnih) onda se pišu vitičaste zagrade

{u v w}.
U kristalu i jediničnoj ćeliji moguće je pronaći različite ravni. Neke od njih
mogu sadržati strukturni motiv, dok je isto moguće pronaći ravni koje ga
N
neće sadržati. Indeksi koji se koriste za označavanje ravni nazvani su

Milerovi indeksi i postoji jasno definisan set koraka kako se do njih dolazi.
1. Ravan za koju se odreÒuju Milerovi indeksi ne sme prolaziti kroz

ishodište (koordinatni početak). Ukoliko je to slučaj, potrebno je
promeniti položaj ishodišta.
Q y
O
P
x
N
Slika 1.41: Primer PQR ravni
2. Posmatrana ravan seče koordinatne ose x, y i z u tačkama P, Q i R,
RA
redom (slika 1.41), i formira odsečke dužine p,q i r.
3. Za svaku od tačaka P, Q i R potraže se recipročna vrednost frakcione

koordinate, odnosno a b c
p q r
ZI
4. Da bi se dobile celorojne vrednosti, svaki od razlomaka množi se
najmanjim zajedničkim sadržaocem n (= NZS( a b c
p , q , r )).
5. Dobijeni indeksi (h k l) nazivaju se Milerovim indeksima

EN
((h k l)=(n a b c
p n q n r )).
Kada nema preseka ravni sa nekom od koordinatnih osa tada taj indeks
ima vrednost nula jer je uzeto da je vrednost preseka ∞ pa je recipročna
vrednost jednaka nuli. Ukoliko je odsečak negativan, tada se Milerov
EC
indeks kao i kod pravaca označava horizontalnom crtom iznad broja.

z
z z
ER
− a2 a y y y
N
x a x x
(a) (1 1 0) i (1 2 0) (b) {1 1 1} (c) (0 1 0) i (2 0 0)
Slika 1.42: Primeri ravni sa različitim Milerovim indeksima na kubnim i tetragonalnom

kristalu
Na slici 1.42 su prikazani primeri različitih ravni na kubnoj jediničnoj
ćeliji, kao i na tetragonalnoj jediničnoj ćeliji. Označavanje ravni
korišćenjem Milerovih indeksa očigledno je nezavisno od kristalnog
(0 1 0) (0 2 0) (0 1 0) (0 2 0) (0 1 0)
Slika 1.43: Ravni iz familije {0 2 0}
O
sistema. MeÒutim, kubnom sistemu posebno važi da je pravac [h k l]
normalan na ravan sa indeksima (h k l). Na slici 1.42c su prikazane dve
N
različite ravni koje imaju iste Milerove indekse (1 1 1). Kada se govori o
jednoj takvoj seriji odnosno familiji ravni koje imaju iste Milerove
RA
indekse, onda se piše oznaka {1 1 1}. Zanimljivo je pogledati i sliku 1.43 na
kojoj su prikazane ravni (0 2 0) i (0 1 0). Primetno je da su to ravni koje su
meÒusobno paralelne, ali da svaka od prikazanih ravni pripada familiji
{0 2 0} dok svaka druga ravan pripada familiji ravni {0 1 0}. Pod
pretpostavkom da je ovo jedna cP ćelija, u tom slučaju u familiji {0 2 0} bi
ZI
svaka druga ravan bila popunjena atomom, dok bi u familiji {0 1 0} svaka
od ravni sadržala atom. Ravni su na prethodnoj slici crtane ograničeno na
jednu jediničnu ćeliju. Naravno da se ravni prostiru kroz celokupni
EN
kristal.
Kada se govori o familijama ravni, odnosno o više ravni sa istim
indeksima koje se nalaze na nekom rastojanju, potrebno je definisati
pojam meÒuravanskog rastojanja. To je minimalno rastojanje izmeÒu dve
susedne ravni sa indeksima {h k l}. Pravac minimalnog rastojanja je pravac
EC
normale na ravni sa indeksima (h k l) i kod kubnih kristala to je pravac

[h k l]. MeÒuravansko rastojanje d povezano je sa parametrima ćelije i
ER
N
Slika 1.44: MeÒuravansko rastojanje
Milerovim indeksima ravni {h k l}. Za svaki kristalni sistem postoji

odreÒena matematička formula koja ih povezuje, a za odreÒene kristalne
sisteme date su u nastavku:
• kubni sistem
1 h2 + k2 + l2
=
d2 a2
• tetragonalni sistem
1 h2 + k2 l2
= + 2
d2 a2 c
O
• heksagonalni sistem
1 4 h2 + hk + k2 l2
N
= + 2
d2 3 a2 c
• ortorombični sistem
RA
1 h2 k2 l2
= + +
d2 a2 b2 c2
Kada su u pitanju trigonalni, monoklinični i triklinični kristalni sistem,

formule su izrazito komplikovane.
ZI
1.4.1 Označavanje pravaca i ravni u heksagonalnom sistemu
EN
U poglavlju o Braveovim rešetkama je pokazano da je heksagonalni

kristalni sistem specifičan i da se kristalna rešetka heksagonalnog sistema
znatno razlikuje od ostalih. Razlika u obeležavanju pravaca i ravni u
heksagonalnom sistemu je još jedna od razlika koje se javljaju. U
heksagonalnom sistemu, pravci i ravni se obeležavaju koristeći četiri
EC
indeksa. Na postojeća tri indeksa koji se odnose na ose a1 , a2 i c, dodaje se

treća a osa (a3 ) koja se nalazi u ravni sa osama a1 i a2 i sve tri su pod
meÒusobnim uglom od 120°. Prvo pitanje koje se nameće je zašto su u
ovom sistemu potrebna četiri indeksa? Na slici 1.45 su prikazani primeri
ER
simetrijski povezanih pravanca i ravni u kubnom i heksagonalnom

sistemu korišćenjem uobičajene notacije sa tri indeksa.
c
N
z [0 0 1]
(0 0 1) (1 1 0)
y [0 1 0] a1
(0 1 0)
a2
x [1 0 0] (1 0 0) (1 0 0) (0 1 0)
Slika 1.45: Simetrijski ekvivalentne ravni i pravci u kubnom i heksagonalnom sistemu

U kubnom sistemu (1 0 0), (0 1 0), (0 0 1), (1 0 0), (0 1 0) i (0 0 1) su

simetrijski ekvivalentne ravni i primećuje se da su meÒusobno povezane
permutacijama jedinice i nule. Na isti način su povezani pravci x, y i z koji
se ne mogu razlikovati kod kubnog kristala i imaju oznake [1 0 0], [0 1 0] i
[0 0 1]. MeÒutim kod heksagonalnog sistema simetrijski ekvivalentne
ravni su (1 0 0), (0 1 0), (1 1 0), (0 1 0), (1 0 0) i (1 1 0) i simetrijski
ekvivalentni pravci su [1 0 0], [0 1 0] i [1 1 0] i jasno je da se do ovih indeksa
O
ne može doći samo permutacijama indeksa. Da bi bilo moguće simetrijski
ekvivalentne ravni i pravce povezati permutacijama 0 indeksa, uveden je i
100
pomenuti četvrti indeks (slika 1.46).
N
20
80
→
−
c
RA
40
y
60
x
−
a→3
− 60
a→3 B 40
−
→
ZI a2
80
20
−→
a2
− A
a→
1 100 −
a→1
EN
0
0 20 40 60
Slika 1.46: UvoÒenje treće a ose u heksagonalnom sistemu 80 100
z
Naravno, u trodimenzionalnom svetu samo tri promenljive su meÒusobno
nezavisne, pa je tako i u slučaju heksagonalnog sistema. Neka su
EC
standardni indeksi pravca [u v w] i neka su novi indeksi [U V T W] (

nazivaju se još i Weber-ovi ili, pogrešno, Miler-Brave-ovi indeksi pravca).
Treba imati u vidu da kada se uvede treća a osa, ona nije linearno
nezavisna od prve dve, već važi a~1 + a~2 + a~3 = 0. Posledično indeksi pravca
ER
su povezani tako da je T = −(U + V). Jednostavnim vektorskim računom

moguće je povezati [u v w] i [U V T W]. Obe vrste indeksa u suštini
reprezentuju jedan isti vektor položaja, na primer ~P:
~P = ua~1 + va~2 + w~c

N
i
~P = Ua~1 + V a~2 + T a~3 + W~c.
ua~1 + va~2 + w~c = Ua~1 + V a~2 + T a~3 + W~c

ua~1 + va~2 + w~c = Ua~1 + V a~2 − T (a~1 + a~2 ) + W~c
ua~1 + va~2 + w~c = (U − T )a~1 + (V − T )a~2 + W~c
Sada se još izvrši zamena T = −(U + V) i dobija se konačno:

ua~1 + va~2 + w~c = (U + U + V)a~1 + (V + U + V)a~2 + W~c
ua~1 + va~2 + w~c = (2U + V)a~1 + (U + 2V)a~2 + W~c
Ovde se može uočiti meÒusobna povezanost indeksa iz oba sistema:
u=2U+V v=U+2V w=W
O
U= 13 (2u−v) V= 13 (2v−u) T =−(U+V) W=w
Jednačina pokazuje da je moguće da Weberovi indeksi ne budu celi
N
brojevi i još uvek ne postoji jedinstven dogovor da li je potrebno izvršiti
prevoÒenje u cele brojeve ili ne.
https://doi.org/10.1107/S1600576718007033
RA
Indeksi ravni odnosno Miler-Brave-ovi indeksi su sa Milerovim indeksima
povezani nešto jednostavnije. Neka su [h k l] standarndi Milerovi indeksi
neke ravni i neka su [h k i l] Miler-Brave-ovi indeksi iste ravni. Indeksi h, k
kao i indeks l se ne menjaju prilikom prelaska izmeÒu dva sistema, dok se
indeks i izračunava tako da je i = −(h + k).
ZI
Koristeći sada i Milerove i Miler-Brave-ove indekse, izvršeno je ponovno
obeležavanje ravni sa slike 1.45. Na uporednoj slici 1.47 konačno se
uočava razlog za uvoÒenje sistema sa 4 indeksa, simetrijski povezane
EN
ravni povezane su permutacijama Miler-Brave-ovih indeksa.

c c
(1 1 0) (1 1 0 0)
EC
a3
a1 a1
a2 a2
(1 0 0) (0 1 0) (1 0 1 0)(0 1 1 0)
ER
Slika 1.47: Ravni označene Milerovim (levo) i Miler-Brave-ovim (desno) indeksima
1.4.2 Atomski faktor pakovanja

N
Za svaku jediničnu ćeliju moguće je definisati atomsku gustinu

pakovanja ili atomski faktor pakovanja koja pradstavlja odnos
zapremine koja je zauzeta atomima unutar jedinične ćelije i zapremine
jedinične ćelije. Da bi ovaj odnos bilo moguće izračunati, pretpostavka
koja mora da stoji je da su atomi nestišljive sfere.
ZVa
AFP =
Vjc
54 1.5. Polimorfizam
U datoj jednačini Z je broj atoma po jediničnoj ćeliji, Va je zapremina

jednog atoma, dok je Vjc zapremina jedinične ćelije. Ovaj broj je uvek
manji od jedan. Izračunavanje AFP za neke najčešće jedinične čelije dat je
u prilogu. Najveću gustinu pakovanja ima jedinična ćelija koja ima jedan
atom u motivu i cF tip rešetke (74 %). Kubna rešetka sa manjom gustinom
pakovanja je cI rešetka i ima 68 % dok primitivna cP rešetka ima 52 %.
Zanimljivo je da dijamantska jedinična ćelija koja je zapravo cF rešetka sa
O
dva atoma u motivu ima gustinu pakovanja od 34 %. Primeri koji su dati
podrazumevaju prisustvo samo jedne atomske vrste. Naravno, moguće je
N
uopštiti ovaj račun na više atomskih vrsta koje su prisutne u jedinjenju,
pa je u tom slučaju opštija jednačina:
P
Z V
RA
AFP = i i ai
Vjc
1.5 Polimorfizam ZI
Kristali su stabilni oblici nekog elementa ili jedinjenja u odreÒenoj oblasti
pritiska i temperature. Prilikom promene pritiska ili temperature, može
doći do promene agregatnog stanja (topljenja ili sublimacije) ali može
doći i do promene u kristalnoj strukturi a da i dalje nema promene u
EN
agregatnom stanju. Dodatno, kada promena u kristalnoj strukturi nije

uzrokovala promenu u hemijskom sastavu kristala, kaže se da se desila
neka polimorfna transformacija posmatranog kristala. Za dve različite
kristalne strukture kaže se da su to različiti polimorfni oblici. Podsećanja
EC
radi, kada je posmatrana supstanca hemijski element, tada se govori o

alotropskim modifikacijama. Tako su grafit i dijamant poznati primeri
za alotropske modifikacije ugljenika, dok su njegove manje poznate
alotropske modifikacije fuleren i nanočestični ugljenični materijali.
ER
Primeri polimorfnih oblika kod CaCO3 , odnosno kalcijum karbonata su

kalcit i aragonit. Kalcit je najpoznatiji kao krečnjak, dok aragonit ulazi u
sastav ljuštura školjki. Usled istog hemijskog sastava, polimorfi imaju ista
hemijska svojstva, dok su im različita fizička (rastvorljivost, boja,
provodljivost...) Promena iz jednog u drugi polimorfni oblik predstavlja
N
jedan oblik fazne transformacije odnosno fazni prelaz. Ta promena u

kristalnoj strukturi nekada zaista predstavlja promenu kristalnog
sistema. Npr. kalcit je kristal trigonalnog sistema dok je aragonit
tetragonalni. A ponekad, promena je vidljiva na nivou blagih otklona od
idealnog položaja atoma. Na primer, u nekim alumosilikatima može doći
do pomeraja SiO4 i AlO4 tetraedara i umesto idealnih šestočlanih
prstenova na nekoj temperaturi imamo malo zarotirane prstenove.
Polimorfizam je od izuzetne važnosti u farmaceutskoj industriji gde

recimo biološku aktivnost može imati samo jedan polimorf nekog leka, i
onda je neophodno da se prilagodi sinteza ili da se izvrši prečišćavanje
uzorka da se izdvoji samo ta poželjna komponenta.
O
N
RA
ZI
EN
EC
ER
N
2. Kristalohemija
O
N
2.1 Vrste sila u kristalima
RA
ZI
Pod odreÒenim vrednostima spoljašnjih faktora (odnosno pritiska,
temperature) čvrsto stanje je najstabilnije stanje za neku supstancu,
EN
odnosno Gibsova slobodna energija u čvrstom stanju je tada minimalna.

Kako čvrsto stanje u odnosu na ostala agregatna stanja karakteriše visoka
ureÒenost, postavlja se pitanje kako je ono baš preferentno stanje? Odakle
minimum Gibsove energije u čvrstom stanju, kad su i tečno i gasovito
stanja sa većim entropijskim doprinosom? [2, 4, 3, 1]
EC
2.2 (Veoma) Kratak pregled meÒučestičnih interakcija

ER
Kristale kao i generalno molekule na okupu drže odreÒene hemijske veze

kao i meÒumolekulske interakcije. Postoji neka uobičajena podela
hemijskih veza na jonsku, kovalentnu i metalnu vezu, ali u osnovi to su
sve različito ispoljene forme elektrostatičke interakcije. Sama hemijska
veza zavisi od načina raspodele elektrona koji učestvuju u njenoj
N
izgradnji. Za potrebe različitih sistematizacija nije loše (a ni netačno)

zadržati ipak tu podelu, ali imati na umu da kada se kaže da je neka veza
jonska, da to znači da je najprisutniji karakter jonske veze, ali da su tu
uvek prisutne i ostale interakcije. U bilo kom slučaju, kriva zavisnosti
energije od rastojanja izmeÒu čestica izgleda vrlo slično (slika 2.1). Na
beskonačnoj udaljenosti dve čestice ne osećaju meÒusobno prisustvo pa je
interakcija nula, nakona toga na velikim rastojanjima interakcije su
56
Glava 2. Kristalohemija 57
privlačne, dok su na malim rastojanjima interakcije odbojne. Na nekom

ravnotežnom rastojanju postignut je minimum energije i tu se ostvaruje
stabilna hemijska veza.
O
σ odbojne
Energija, V
N

privlačne
RA
r0
Rastojanje, r
ZI
Slika 2.1: Opšti izgled interakcija izmeÒu čestica
Ako se govori o jonskoj vezi, u tom slučaju se formira pozitivan i

negativan jon, i elektron je lokalizovan pretežno oko negativnog jona.
EN
MeÒutim elektrostatičko polje koje se formira oko jednog ili drugog jona,
nije lokalizovano samo na ta dva jona već se propagira kroz prostor i
jačina tog polja opada inverzno sa rastojanjem od posmatranog jona.
Metalna veza se ostvaruje tako da se jezgra nalaze u relativno fiksnim
EC
položajima dok su elektroni potpuno delokalizovani i kreću se slobodno

oko jona. U nekom od narednih poglavlja detaljno će biti obraÒen ovaj
pristup i biće prikazane sve prednosti ali i nedostaci ovakvog posmatranja
metalne veze. U supstancama gde se kaže da je prisutna kovalentna veza
ER
postoji u nekom delu prostora lokalizacija elektronskog para, odnosno

povećana verovatnoća nalaženja elektrona u odreÒenom delu prostora.
Osim hemijskih veza koje su izuzetno jake, izmeÒu čestica se javljaju i
slabije meÒumolekulske interakcije opet kao posledica prisustva
elektrostatičkih sila. Te interakcije se najčešće jednim imenom nazivaju
N
Van der Valsove sile i mogu biti dipol-dipol, dipol-indukovani dipol i

najopštije indukovani dipol - indukovani dipol. Ove poslednje su
univerzalne i zovu se još i Londonove disperzione sile. Posebna a široko
prisutna vrsta dipol-dipol interakcija je vodonična veza. Ako se pogledaju
kristali kuhinjske soli, bakra, dijamanta i šećera, mogu se odmah
nabrojati razlike u njihovim svojstvima. Recimo, bakar je metal i najbolje
provodi struju, dijamant je nemetal i veoma je čvrst, kuhinjska so se lako
58 2.3. Tipovi kristala
u vodi rastvara u vodi, rastvor provodi struju dok se šećer rastvara u vodi
ali nije provodan. TakoÒe razlike u temperaturama topljenja kod šećera i
soli su značajne (186 °C za saharozu u poreÒenju sa 801 °C za kristal NaCl)
2.3 Tipovi kristala

2.3.1 Koordinacioni broj i koordinacioni poliedar
O
Pre nego što se preÒe na razmatranje kristala sa stanovišta hemijske veze
koja se formira, korisno bi bilo ovde definisati dva pojma: koordinacioni
N
broj i koordinacioni poliedar. Broj najbližih suseda koji okružuju jedan
posmatrani atom (ili jon) naziva se koordinacioni broj, dok se
RA
geometrijsko telo koje nastaje spajanjem centara tih najbližih suseda
naziva koordinacioni poliedar. U kristalima koordinacioni broj može
imati vrednosti od tri do dvanaest. Pravilni poliedri nastaju kod
koordinacionih brojeva 3, 4, 6, 8 i 12 i oni su redom: jednakostranični
trougao, tetraedar, oktaedar, kocka i kuboktaedar. U realnom kristalima
ZI
moguće su i vrednosti 5, 7, 9, 10 i 11, ali tada dolazi do narušavanja
simetrije i poliedri nisu pravilni pa ih nije lako ni prepoznati. U daljem
razmatranju videće se da su odreÒene vrednosti koordinacionih brojeva
EN
karakteristične za odreÒene vrste kristala.

Veoma grubo može se napraviti podela kristala prema dominantnom tipu
hemijske veze koja se formira u kristalima. Kristali se dele na četiri velike
grupe:
EC
• Metalne
• Kovalentne
• Jonske
ER
• Molekulske.
Svi metali izuzev žive na ambijentalnim uslovima postoje u obliku

metalnih kristala. Najgrublje objašnjenje strukture metalnih kristala bilo
N
bi da se jezgra metalnih atoma nalaze na relativno fiksnim položajima

dok se elektroni zajedno kreću oko njih. Ti slobodni elektroni čine
elektronski gas (slika 2.2). Ovakav pogled na strukturu metala ima svojih
mana i ne može baš sva svojstva metala da opiše, ali o tome će detaljno
biti reči u kasnijim poglavljima knjige. Kada je reč o samoj strukturi i
specifičnostima vezanim za metalne kristale, može se uočiti da kristal
jednog metala ima sve iste atome u svojoj strukturi i da se ne ostvaruju
+ -
+
- - - -- - +
- -- --
- -
- - -
--
+ -
-- -
+ - - - +
- --
-- -- -
- - -- --
+ + +
O
Slika 2.2: Šematski prikaz metalne veze
N
RA
ZI
EN
EC
kovalentne veze koje zahtevaju prostornu usmerenost. Dakle, atomi

metala mogu najgušće da se spakuju u jednoj kristalnoj strukturi. Kako se
ER
to pakuju atomi metala? Od svih metala, samo Po kristališe u prostoj

kubnoj rešetki (cP). Zapreminski centriranu kubnu rešetku (cI) zauzima
izvestan broj metala (Cr, Fe, Na, K...), dok najveći broj metala ima dve
karakteristične rešetke. Jedna od njih je površinski centrirana kubna
rešetka (cF) dok je druga heksagonalna rešetka (hP). Kod metala, ova
N
heksagonalna rešetka ima dva atoma u svom motivui formira se jedinična

ćelija koja se specifično naziva heksagonalno gusto pakovanje (HGP, hcp
na engleskom) kristala. Kada atomi metala imaju cF rešetku, taj tip
jedinične ćelije naziva se kubno gusto pakovanje (KGP, ccp na
engleskom). Gusto u oba ova slučaja zapravo označava najveći mogući
procenat pakovanje i iznosi 74 procenata za obe jedinične ćelije (dodatak
...). Slika 2.3 prikazuje izgled rešetki i slojeva kog HGP i KGP.
O
N
(a) Slojevi u HGP (b) HGP jedinična ćelija
RA
ZI
EN
(c) Slojevi u KGP (d) KGP jedinična ćelija
Slika 2.3: Položaj slojeva atoma i jedinične ćelije kod HGP i KGP struktura
EC
Ove dva tipa jediničnih ćelija su već pominjane kada je računata gustina
pakovanja u prethodnom poglavlju. HGP i KGP dobijaju se na sličan
način: formira se prvi sloj atoma koji se slažu najgušće moguće, a to je
tako što se oko jednog atoma složi još šest istih (ljubičasti sloj atoma na
ER
slici 2.3a). Centri ovih okolnih šest atoma formiraju u idealnom slučaju
pravilan šestougao. Neka je ovaj sloj atoma obeležen slovom A. Drugi sloj
(B) se takoÒe u oba tipa pakovanja formira na isti način, atomi se
postavljaju u udubljenja iznad prvog sloja (zeleni sloj atoma). Slika 2.4
prikazuje projekciju duž z ose duž koje se slojevi slažu jedan na drugi i
N
primećuje se da je nakon slaganja drugog sloja ostalo još uvek

nepokrivenih pravaca (jednostavno rečeno, imamo pravce duž strukture
gde nema atoma - to su bele tačke na slici). Sada se stiže do tačke gde se
pravi razlika izmeÒu ove dve strukture. Kada se treći sloj postavi
paralelno sa prvim slojem, dobija se HGP tip rešetke, i pravci paralelni sa
z osom gde nema atoma postoje i dalje. Sekvenca reÒanja slojeva kod HGP
tipa slaganja je ABABABABA... Dakle, svaki drugi sloj se ponavlja. Ali ako
Slika 2.4: Slojevi kod HGP
O
se ipak na ta mesta koja su ostala nepokrivena postavi treći sloj atoma (on
sada nije paralelan ni sa prvim ni sa drugim slojem ) dobija se KGP tip
N
pakovanja. Taj treći sloj je na slikama 2.3 c i d obeležen žutom bojom i
neka je označen slovom C. To znači da je u slučaju KGP slaganja sekvenca
reÒanja slojeva ABCABCABC... Ponavlja se svaki treći sloj. Vredno je
RA
napomene da su ovi slojevi A. B i C slojevi istih atoma, samo se razlikuje
njihov položaj u prostoru. U prvom slučaju HGP strukture, lako se i
vizuelno uočava da je u pitanju heksagonalna rešetka, dok kod KGP tipa
to nije tako jednostavno. Najlakše se može videti ukoliko se krene od cF
ZI
rešetke i onda se postavi tako da se posmatra duž ose trećeg reda. Tada se
uočava karakterističan raspored tri sloja atoma. Strukturu HGP imaju na
primer magnezijum, titanijum, cink, cirkonijum ... dok KGP strukturu
imaju aluminijum, nikl, zlato... Koju će ćeliju zauzeti metali moguće je
EN
predvideti korišćenjem vrlo komplikovanih kvantnomehaničkih

proračuna, pa čak i tada se javljaju greške. Naravno da postoje i složenije
strukture od ovih. Na primer, kobalt ispod 435 °C ima neureÒenu
raspodelu tri sloja atoma, dok iznad te temperature ima KGP tip
EC
strukture. Lantan, Prazeodijum i Neodimijum imaju mešane položaje

ABACABAC...
Slika 2.5 pokazuje izgled koordinacionog poliedra za HGP i KGP strukture.

Oba tipa pakovanja omogućavaju da se postigne koordinacioni broj 12, što
ER
je maksimalna koordinacija, karakteristična za metale. U ravni u kojoj se

nalazi centralni atom složeno je još šest atoma, dok je u ravni iznad i u
ravni ispod sloja složeno po tri atoma, što ukupno daje 12. Koordinacioni
poliedar je u oba slučaja kuboktaedar samo se razlikuje orjentacija pa je
N
kod HGP direktan kupoktaedar, a kod KGP je takozvani inverzni (anti-)

kuboktaedar. Kada se pogledaju slike koje prikazuju ta dva oktaedra, prva
razlika koja se uočava je relativna orjentacija dva jednakostranična trougla
iznad i ispod centralnog atoma. U jednom slučaju ta dva trougla kao da su
povezana preko ravni refleksije dok u drugom slučaju kao da su povezana
centralnom simetrijom.
U dodatku na kraju knjige pokazano je da u slučaju HGP postoji idealan

O
Slika 2.5: Koordinacioni poliedri za HGP (žuta boja) i KGP (siva boja)
N
odnos dužina a i c osa koji iznosi:
RA
r
c 8
= .
a 3
Slika 2.6 prikazuje rezime strukture i karakteristika metalnih kristala.
ZI
Jonski kristali su kristali jonskih jedinjenja u kojima je kao što i ime kaže
dominantna jonska veza. Tipični primeri ovakvih kristala su NaCl, CsCl,
CaF2 , MgO... Vidi se iz primera da su to zapravo jedinjenja izrazitih
metala i nemetala i da u strukturi imamo lokalizaciju elektrona u blizini
EN
elektronegativnijeg elementa. Za jonska jedinjenja u čvrstom stanju

karakteristično je da se ureÒuju joni, a ne atomi, i da se elektrostatička
interakcija propagira kroz ceo kristal. Preciznije rečeno na jedan odreÒeni
jon deluju joni iz svih koordinacionih sfera, ne samo iz prve ili druge.
EC
Prvo je potrebno razmotriti različite strukture i uslove u kojima se

formiraju te strukture, a zatim pokazati kako se izračunava energija
rešetke kod jonskih kristala. Za razliku od metala gde su svi atomi iste
vrste i mogu se najgušće spakovati u prostoru kod jonskih kristala to nije
ER
slučaj. Osim što pozitivan i negativan jon najčešće nisu isti po

dimenzijama, javljaju se i elektrostatičke sile privlačenja i odbijanja usled
samog naelektrisanja jona. U zavisnosti od relativnog odnosa veličina
katjona i anjona, moguće je pretpostaviti kakvu kristalnu strukturu će
zauzeti joni. Katjoni su uglavnom manji od anjona, pa je dogovorom
N
utvrÒeno da se za centralni atom uzima katjon, i da se tada koordinacioni

broj računa prema broju anjona u prvoj koordinacionoj sferi. TakoÒe,
uzima se odnos poluprečnika katjona prema poluprečniku anjona kada se
procenjuje koja vrsta koordinacije je prisutna. Kao što je već pomenuto
maksimalna koordinacija je dvanaest i ona se dominantno javlja kada su
prisutni atomi koji su medusobno jednaki. Sledeća niža a pravilna
koordinacija je osam, i koordinacioni poliedar u tom slučaju je kocka.
Veza nije mnogo jaka, nije

ni usmerena, atomi metala
Struktura
su svi isti pa se lako postižu
visoke koordinacije i simetrija.
Primer Generalno metali, izuzev žive
O
Termička Niža tačka topljenja, veliki
N
svojstva koeficijent toplotnog širenja
RA
Električna Dobri provodnici zbog
svojstva postojanja slobodnih elektrona
Mekani materijali,
Mehanička
ZI
lako se oblikuju, imaju
svojstva
karakterističan sjaj
EN
Slika 2.6: Karakteristike metalnih kristala

EC
ER
Postoji kritična vrednost odnosa poluprečnika katjona i anjona preko koje

se favorizuje koordinacija dvanaest. Potrebno je pronaći tu vrednost, i do
nje se dolazi ponovo razmatranjem geometrijskih odnosa. Neka je
N
poluprečnik katjona r+ i neka je poluprečnik anjona r− . U

koordinacionom poliedru koji je kocka, katjon se nalazi u centru kocke
dok su anjoni u rogljevima. U kritičnom slučaju, anjoni se meÒusobno
dodiruju, dok se u centralnu šupljinu smešta katjon (slika 2.7). Kako se
anjoni dodiruju, tada važi da je ivica kocke jednaka 2r− . Traži se pravac
duž koga se anjon i katjon meÒusobno dodiruju i to je u ovom slučaju
prostorna dijagonala kocke.
O
r+
N
r−
√
2r− 2
RA
Slika 2.7: Koordinacija osam - raspored anjona oko katjona i presek duž dijagonale
ZI
Dobija se:
EN
√ √
2(r+ + r− ) = a 3 = 2r− 3
r+ + r− √
= 3
r−
r+ √
EC
+1 = 3
r−
r+ √
= 3 − 1 = 0.73
r−
ER
Geometrijski gledano, dobija se da svaki odnos poluprečnika katjona i

anjona koji se nalazi izmeÒu 0.73 i 1 favorizuje formiranje kuboktaedra
odnosno koordinaciju 12. Smanjenje tog odnosa favorizuje formiranje
N
kocke odnosno koordinaciju 8. Sada se traži opseg u kom je favorizovana

koordinacija 8. Prva manja koordinacija je 6 i to je koordinacioni poliedar
je u tom slučaju oktaedar. Prikazan je na slici 2.8. Kritičan slučaj je kada
se šest anjona meÒusobno dodiruju i to tako da je četiri anjona u jednoj
ravni, jedan je ispod a jedan je iznad ravni. U centru oktaedra smešta se
katjon. Geometrijski se uočava da je ivica oktaedra jednaka 2r− , dok se
katjon i anjon dodiruju preko dijagonale kvadrata.
r+
r−
O
2r−
N
Slika 2.8: Koordinacija šest - raspored anjona oko katjona i presek u ravni simetrije
RA
Tada se dobija:
√ √
ZI
2(r+ + r− ) = a 2 = 2r− 2
r+ + r− √
= 2
r−
r+ √
EN
+1 = 2
r−
r+ √
= 2 − 1 = 0.41
r−
EC
Sledeća manja koordinacija do koje se dolazi kada se smanjuje odnos

radijusa katjona i anjona je tetraedarska koordinacija, odnosno
koordinacioni broj 4. U istom koordinacionom broju moguć je i kvadrat
ER
kao koordinacija, ali to je višestruko češći slučaj kod koordinacionih

jedinjenja nego kod jonskih kristala. Kada su anjoni organizovani u formi
tetraedra, oni se meÒusobno dodiruju pa je ivica tetraedra dužine
a = 2r− . Katjon se smešta u šupljinu u unutrašnjosti i u kritičnom slučaju
N
je takav radijus katjona da je pravac duž kog se dodiruju katjon i anjoni

zapravo pravac prostorne visine tetraedra. U uvodnom poglavlju date su
neophodne matematičke informacije o tetraedru,
√ pa je pokazano da je
a 6
prostorna visina tetraedra jednaka H = 3 i da se sve prostorne visine
seku u jednoj tački O koja deli prostornu visinu na dva dela u odnosu 43
prema 14 .
Na osnovu prethodnog razmatranja i slike 2.9 može se napisati sledeća

M
r−
r+
O r r−
O
+ N
P
N
Slika 2.9: Koordinacija četiri - raspored anjona oko katjona i presek u ravni
RA
simetrije
jednačina:
√ √
3 a 6 (2r− ) 6
r+ + r− = =
4 3
ZI
√ 4
(r− ) 6
r+ + r− =
√2
r+ + r− 6
EN
=
r− 2
√
r+ 6
+1 =
r− 2
√
r+ 6
− 1 = 0.22
EC
=
r− 2
Dalje smanjenje radijusa katjona u odnosu na radijus anjona vodi ka
netipičnoj koordinaciji u kristalima a to je koordinacija tri gde je
koordinacioni poliedar zapravo jednakostranični trougao i veoma retko se
ER
javlja. Jednakostranični trougao prikazan na slici 2.10 je takav da je

stranica trougla jednaka a = 2r− . Zbir radijusa katjona i anjona jednak je
2
3 visine trougla. Dobija se odnos:
√ √
2 a 3 (2r− ) 3
N
r+ + r− = =
3 2 √ 3
r+ + r− 2 3
=
r− 3
√
r+ 2 3
+1 =
r− 2
√
r+ 2 3
= − 1 = 0.15
r− 2
r−
r+
O
N
Slika 2.10: Koordinacija tri - raspored anjona oko katjona i skica
Izračunati odnosi radijusa, koordinacije, poliedri i primeri sortirani su u
RA
tabeli 2.1. Tabela je napravljena na osnovu prethodnih razmatranja
struktura. Kada je odnos radijusa rr+− jedan, a to je slučaj kada nisu
prisutni joni već metalni atomi, tada je koordinacija maksimalna (12) i
prisutan poliedar je kuboktaedar (u jednoj od dve moguće orjentacije).
ZI
Kada su prisutni joni u strukturi ali vrlo bliskih veličina 0.73 6 rr+− < 1
koordinacija biva osam i primer za takvu strukturu je CsCl. Sa daljim
smanjenjem veličine katjona (0.41 6 rr−+ < 0.73), više nije preferentna
EN
orjentacija osam već šest i primer za strukturu sa takvom koordinacijom

je NaCl. Kada se još smanji veličina katjona u odnosu na anjon
(0.22 6 rr+− < 0.41) dolazi se do preferentno tetraedarske koordinacije
(primeri su CuCl ili ZnS) i u krajnjem slučaju najveće razlike izmeÒu
veličina katjona i anjona a da postoji stabilna kristalna rešetka
EC
(0.15 6 rr−+ < 0.22) javlja se koordinacija tri. Za ovaj poslednji slučaj
tipičan primer je B2 O3 .
Tabela 2.1: Koordinacioni brojevi, poliedri i primeri za pravilna geometrijska tela

ER
r+
Opseg r− Koordinacioni broj Poliedar Primer
0.15 - 0.22 3 Trougao B2 O3
0.22 - 0.41 4 Tetraedar CuCl
0.41 - 0.73 6 Oktaedar Po, NaCl
N
0.73 - 1 8 Kocka Fe, Na, Li, CsCl

1 12 Kuboktaedar Mg, Ti, Al, Ni
Neka od već nabrojanih jedinjenja su tipični predstavnici svojih struktura

i korisno je detaljnije razmotriti njihove kristalne strukture. Jonska
jedinjenja često imaju oznaku koja se sastoji od dva broja u zagradi (A,B),
gde je A koordinacioni broj katjona dok je B koordinacioni broj anjona.
2.3.2 Jonski kristali

Cezijum-hlorid (8,8) tip jedinjenja
Jedinična ćelija jonskog kristala CsCl prikazana je na slici 2.11a dok je

ukupna kristalna struktura prikazana na slici 2.11b. Ukoliko se definiše
da su joni Cl – postavljeni u rogljevima jedinične ćelije, tada se joni Cs+
nalaze u centru jedinične ćelije (0.5,0.5,0.5). Ovakva struktura naizgled
O
liči na zapreminski centriranu kubnu rešetku, meÒutim to je pogrešan
zaključak. Osnovno pravilo kod kristala govori da svaka tačka Brave-ove
N
rešetke mora imati isto okruženje. Kada se malo bolje pogleda, ova
struktura je zapravo prosta kubna rešetka koja ima dva atoma u motivu.
Drugi način na koji može da se posmatra ova struktura je da su ovo dve
RA
proste podrešetke koje su translirane jedna u odnosu na drugu za vektor
(0.5, 0.5, 0.5).
ZI
EN
EC
(a) Jedinična ćelija (b) Kristalna struktura
Slika 2.11: Cezijum hlorid - (8,8) koordinacija

Posmatranjem strukture moguće je prebrojati da u prvoj koordinacionoj
ER
sferi ima 8 jona i da je koordinacioni poliedar kocka. Ako se iskoriste

vrednosti jonskih radijusa za ova dva jona (rCs+ = 0.167 nm i
r
rCl− = 0.184 nm) i pronaÒe odnos ovih radijusa rCs−+ = 0.90, može se
Cl
videti da se ovaj dobijeni broj slaže sa predviÒenim opsegom iz tabele 2.1
za koordinaciju osam.
N
Natrijum-hlorid (6,6) tip jedinjenja
Kada se veličina katjona smanjuje u odnosu na veličinu anjona, više nije

najpovoljnija struktura (8,8) i smanjuje se koordinacija. Dolazi se do
jedinične ćelije koju čine šest katjona i šest anjona i tipičan primer ovakve
strukture je NaCl. Na slici 2.12a je prikazana jedinična ćelija dok je na
slici 2.12b kristalna struktura. Naizmenično su postavljeni joni Na+ i Cl – .

Kada se pogleda struktura kristala, može se videti da su to zapravo dve
prožete cF podrešetke translirane jedna u odnosu na drugu za (0.5, 0, 0).
O
N
RA
Slika 2.12: Natrijum hlorid - (6,6) koordinacija

ZI
Kristali koji takoÒe imaju ovaj tip strukture su MgO, KBr, AgCl i drugi. Jon
natrijuma okružen je sa šest jona hlora i to su četiri u ravni dok je jedan jon
hlora iznad ravni i jedan ispod ravni. Jonski radijusi za ova dva jona su
EN
r
(rNa+ = 0.102 nm i rCl− = 0.184 nm) i dobijeni odnos radijusa rNa−+ = 0.55
Cl
što spada u opseg izračunate koordinacije šest i koordinacioni poliedar je
oktaedar. Opet se dobija slaganje sa predviÒenom strukturom.
EC
Bakar(I)-hlorid (4,4) tip jedinjenja

ER
Kada se još smanji veličina katjona u odnosu na anjon, ni (6,6) tip

strukture više nije povoljan, odnosno nije povoljna koordinacija 6 i
jedinjenja kristališu u (4,4) tipu jedinjenja, odnosno u tetraedarskoj
N
koordinaciji. Primer za takav tip jedinjenja je CuCl. Ako se postave joni

Cl – postave u položaje koji odgovaraju cF rešetki, polovina tetraedarskih
položaja se popunjava sa Cu+ jonima. Tako na slikama 2.13a i 2.13b se
katjoni bakra (plave boje) mogu primetiti u dve različite nijanse, što
oslikava da su dva tamnija jona na različitoj b-koodrinati u odnosu da
druga dva svetlija jona. Po četiri jona hlora formiraju tetraedar i u
njegovom centru se smešta jon bakra.
O
N
RA
Slika 2.13: Bakar (I) hlorid - (4,4) koordinacija
Ovakvu strukturu takoÒe ima ZnS u formi koja se zove sfalerit, pa se po
ovom mineralu ovaj tip strukture i naziva sfaleritni tip. Zanimljivo je da
sam mineral sfalerit nije čisto jonsko jedinjenje, već ima veliki doprinos i
ZI
kovalentne veze. Uz prikazane strukture i poliedre ilustrativno je
izračunati atomski faktor pakovanja za ova tri hlorida. Račun pokazuje da
strukture CsCl i NaCl imaju slične gustine pakovanja (0.68 i 0.65, redom)
EN
dok CuCl ima nešto nižu gustinu pakovanja (0.54). Ovakav način procene
kristalne strukture na osnovu jonskih radijusa katjona i anjona ima svojih
ograničenja i grešaka. Jedan od glavnih izvora grešaka je odreÒivanje
samog jonskog radijusa jer joni nisu idealne sfere. Drugo, sama jedinjenja
nisu nikad čisto jonska i čisto kovalentna, pa je i to izvor grešaka.
EC
MeÒutim, za neku osnovnu procenu tipa kristalne rešetke je koristan

metod. Za procenu udela kovalentne veze u nekoj jonskoj strukturi koristi
se izračunavanje energije rešetke.
ER
Koheziona energija. Energija rešetke. Born Haber-ov ciklus
Osim pitanja o strukturi samih jonskih kristala, odnosno kako su ureÒeni

joni u kristalu, postoji još i pitanje kakav je energetski bilans samih
N
jonskih kristala. Drugim rečima, zašto se formiraju jonski kristali a ne

kristali jonskih molekula. Za jonske kristale može se definisati jedna
karakteristična veličina, a to je energija rešetke (EL ).
Energija rešetke je razlika u energiji kada se joni nalaze u kristalu i

kada su joni izolovani u gasu na beskonačnoj udaljenosti.
Na ovaj način definisana energija rešetke, ona ima pozitivnu vrednost i to

je način na koji je definiše CRC [2]. Naravno, ovde je reč o konvenciji, pa

je sasvim moguće definisati je i suprotno. Tada bi definicija glasila da je u
pitanju razlika u energiji kada su joni izolovani u gasu, i kada se nalaze u
obliku jonskog kristala i u tom slučaju bi energija rešetke bila manja od
nule. U knjizi na dalje koristiće se konvencija da je energija rešetke
pozitivna veličina. Nezavisno od definicije, pod ambijantalnim uslovima
kristalno stanje jonskih kristala je stabilnije i energetski povoljnije u
O
odnosu na slobodne jone u gasu. Na osnovu poznavanja elementarne
termodinamike, moguće je definisati i entalpiju rešetke tako da je:
N
EL = ∆HL + P∆Vm
Na 0 K energija rešetke je jednaka entalpiji, dok se na višim
RA
temperaturama te dve vrednosti razlikuju za par kJ/mol pa se ta razlika
zanemaruje i pojmovi entalpije i energije se koriste ravnopravno.
Energetski efekti u jonskim kristalima dominantno potiču elektrostatičke
interakcije izmeÒu jona koji su prisutni u strukturi. Takva vrsta interakcija
ZI
opisuje se Kulonovim zakonom i izraz za silu koja se javlja izmeÒu dve
naelektrisane čestice A i B je:
1 ZA eZB e
F=
EN
4π0 d2
i odgovarajuća energija interakcije je:
1 ZA ZB e2
E=
4π0 d
EC
Izračunavanje energije interakcija jonskih parova može se početi od

pojednostavljenog primera jednodimezionog niza pozitivnih i negativnih
jona koji je prikazan na slici 2.14. Neka je poluprečnik pozitivnog jona r+
i poluprečnik negativnog jona neka je r− . U idealnom slučaju kakav je
ER
ovde, centri jona su meÒusobno na rastojanju d = r+ + r− . Potrebno je

odabrati jedan jon u odnosu na koji se računa energija inerakcija. To je na
slici centralni pozitivan jon. Kako je ovo beskonačan niz i naizmenično su
poreÒani pozitivni i negativni joni, razumno je pretpostaviti da je
N
simetričan raspored oko odabranog jona. Ta pretpostavka značajno

olakšava izračunavanje jer je moguće sad posmatrati samo polovinu ovog
niza, i ovde je odabrano da se posmatra samo desna strana niza.
U odnosu na odabrani centralni jon mogu se izračunati sledeće interakcije
jonskih parova:
• prvi sused je negativan i nalazi se na rastojanju d

1 |ZA ZB |e2
(E = − 4π 0 d ),
+ - + - + - + - +
d
Slika 2.14: Jednodimenzionalni niz pozitivnih i negativnih jona
O
• sledeći jon je pozitivan i nalazi se na rastojanju 2d (
1 |ZA ZB |e2
E = 4π 0 2d ),
N
• treći sused je negativan i nalazi se na rastojanju 3d
1 |ZA ZB |e2
(E = − 4π 0 3d ),
RA
• ...
Energija interakcije posmatranog jona sa desnom stranom ovog niza biće

zbir ovih pojedinačnih energija:
1 |ZA ZB |e2
ZI
1 |ZA ZB |e2 1 |ZA ZB |e2
E=− + + ...
4π0 d 4π0 2d 4π0 3d
|Z1 Z2 |e2 1 1 1 1
E= · (− + − + − ...)
EN
4π0 d 2d 3d 4d
|Z1 Z2 |e2 1 1 1 1
E=− · (1 − + − + ...)
4π0 d | 2 {z3 4 }
ln 2
|Z1 Z2 1 |e2
EC
E=− · ln 2
4π0 d
Da bi se dobila energija interakcije svih jona sa posmatranim, potrebno je

pomnožiti dobijeni rezultat sa dva, jer postoji interakcija i leve strane niza
na isti način kao i desne. To znači da je konačno interakcija svih jona sa
ER
posmatranim jonom jednaka:
|Z1 Z2 |e2 1
E = −2 · ln 2
4π0 d
N
Isti princip izračunavanja se porimenjuje i kod trodimenzionalnog slučaja.

Potrebno je odabrati jon u odnosu na koji se vrši izračunavanje energije
interakcije, i potom se kretati po koordinacionim sferama. Neka je primer
kristala NaCl (Slika 2.15). Ljubičasti joni su joni natrijuma (Na+ ) i zeleni su
joni hlora (Cl – ). Odabrani natrijumov jon je obeležen zvezdicom na slici.
Prvu koordinacionu sferu čini šest jona hlora koji se nalaze na rastojanju
d, nakon toga drugu koordinacionu sferu čini 12 jona natrijuma koji su
O
N
RA
Slika 2.15: NaCl - primer izračunavanja energije jonskih interakcija
√
na rastojanju d 2. Treća koordinaciona sfera je 8 jona hlora iz rogljeva
√
prikazane kocke koji su na rastojanju d 3, i tako redom.
ZI
Ukupna energija interakcije jona sa odabranim jonom natrijuma je:
|Z1 Z2 |e2 6 12 8
E= · (− + √ − √ + ...)
4π0 d d 2 d 3
EN
1 |Z1 Z2 |e2 6 12 8
E=− · ( − √ + √ − ...)
4π0 d 1 2 3
1 |Z1 Z2 |e2
E=− ·M
4π0 d
EC
Niz u zagradi koji je obeležen slovom M predstavlja Madelungovu

konstantu. Jednačina pokazuje da ona ne zavisi od prisutnih jonskih
vrsta, niti od naelektrisanja jona. Zavisi isključivo od položaja samih jona
u kristalnoj strukturi i za kristale sa istim tipom struktura ima istu
vrednost. Red koji zapravo čini Madelungovu konstantu u zavisnosti od
ER
same kristalne strukture, nekada će konvergirati brže, nekad sporije.

Vrednosti su dostipne u CRC [2] priručniku. Trenutno je izračunata
energija interakcije jednog jona sa svim prisutnim jonima. Uglavnom se
energija izražava po molu supstance, u ovom slučaju je to po molu NaCl,
N
što znači da je potrebno pomnožiti energiju izračunatu za jedan jon sa

Avogadrovim brojem (Na ). Još je potrebno razmotriti da li su sve
interakcije ispravno uračunate. Energija interakcija računa se za jonske
parove, pa u tom slučaju svaki od jonskih parova se pojavljuje dva puta u
računu, tj. jednom kada se on posmatra kao centralni jon, a drugi put
kada se posmatra kao jon iz odreÒene koordinacione sfere. To znači da
ukupnu energiju treba podeliti sa 2 da bi se uklonilo duplo računanje
parova. TakoÒe, jedan mol NaCl daje jedan mol jonova Na+ i jedan mol
jonova Cl – , što ukupno daje 2 mola jona. Drugim rečima, potrebno je 2Na
jona da bi se dobio 1 mol NaCl. Energiju interakcije u tom slučaju je
potrebno pomnožiti brojem 2. Ukupan faktor sa kojim se množi energija
interakcija sa jednim jonom da bi se dobila energija interakcija po molu
kristala je:
1
2 Na = N a
O
2
Dolazi se do konačnog oblika energije interakcija izmeÒu jona u kristalu:
N
1 |Z1 Z2 |e2
E=− Na · M
4π0 d
.
RA
Osim interakcije usled pristustva pozitivnih i negativnih jona, postoje
odbojne interakcije koje nastaju usled preklapanja elektronskih orbitala
prisutnih jonskih vrsta, kao i zbog važenja Paulijevog principa isljučenja.
Energija odbojnih interakcija izuzetno brzo raste sa smanjenjem rastojanja
ZI
izmeÒu dva jona. Član koji približno opisuje odbojne interakcije ima
oblik:
d
Er = Na B∗ exp − ∗
d
EN
gde je d∗ empirijski utvrÒeno da ima vrednost oko 34.5 pm za alkalne

halide i slične jednostavne strukture. Kada je poznat oblik odbojnih
interakcija, moguće je pronaći minimum za ove dve energije i to tako da
je:
EC
1 |Z1 Z2 |e2

∂(E + Er ) ∂ d
=0→ (− Na · M + Na B∗ exp − ∗ ) = 0
∂d ∂d 4π0 d d
Rešavanjem ovog izraza dobija se Born-Majer-ova jednačina:
ER
|Z+ Z− |e2 d∗
Emin = −A (1 − )
4π0 d d
Kod primene ove jednačine mora se voditi računa da vrednost za d∗ mora
biti izražena u istim jedinicama kao i d. Jednačina pokazuje da će energija
N
imati veliku vrednost u slučaju da je |Z+ Z− | veliko ili da je d malo. Ova

vrednost energije može se korigovati još vrednošću za van der Waals-ove
interakcije koje se javlaju unutar kristala −Cd−6 . ...uticaj energije
interakcija na tt, i druga svojstva... Ovako definisana energija kristalne
rešetke nije lako (skoro da nije uopšte) merljiva veličina, pa nije moguće
eksperimentalno odrediti njenu vrednost i uporediti je sa vrednostima
koje se izračunavaju iz prethodnih jednačina. Tada se pribegava primeni
termohemijskih jednačina i Hess-ovog zakona koji se u ovom konkretnom

slučaju zove Born-Haber-ov ciklus. Cilj je pronaći odreÒeni niz jednačina
koje imaju poznate termohemijske efekte, kao što su entalpija formiranja
jedinjenja, entalpije disocijacije, sublimacije, isparavanja, energija
jonizacije i afinitet prema elektronu... Na primeru izračunavanja entalpije
rešetke za NaCl može se prikazati niz koraka. Entalpija rešetke za NaCl
dobija se iz reakcije NaCl(s) Na+ (g) + Cl – (g), i to je reakcija koju je
O
potrebno dobiti kombinovanjem različitih jednačina. Poznato je da se u
termohemiji koristi standardna entalpija formiranja što za NaCl ima
oblik: Na(s) + 21 Cl2 (g) NaCl(s), ∆Ho
N
f . Sa leve strane jednačine se
pojavljuje čvrsti natrijum i da bi se dobila željena forma jona u gasovitom
obliku potrebno je izvršiti sublimaciju natrijuma Na(s) Na(g), ∆Hs i
RA
potom jonizaciju Na(g) +
Na (g) + 1 e, Ej . Hlor se javlja u molekulskom
obliku pod standarnim uslovima i proces se počinje disocijacijom
hemijske veze u molekulu 21 Cl2 (g) Cl(g), 21 D i potom atom hlora
vezuje jedan elektron Cl (g) + 1 e Cl – (g) i dobija se negativno
naelektrisan jon što je promena koja je praćena energetskim efektom koji
ZI
se izražava korišćenjem afiniteta prema elektronu Ea . Ako se prvoj od
ovih jednačina promeni smer ( i vrednost za entalpiju formiranja se
pomnoži sa -1) i potom se sabere sa svim ostalim jednačinama dobiće se:
EN
1
NaCl(s) Na(s) + Cl2 (g)
2
Na(s) Na(g)
EC
Na(g) Na+ (g) + 1 e

1
Cl2 (g) Cl(g)
2
Cl (g) + 1 e Cl− (g)
ER
Sabranjem ovog niza jednačina dobiće se željena reakcija NaCl

(s) Na+ (g) + Cl – (g), i u tom slučaju je entalpoja rešetke jednaka:
1
∆HL = −∆Ho
N
f + ∆Hs + Ej + D + Ea
2
Na ovaj način dobija se nepoznata vrednost energije rešetke preko svih
poznatih vrednosti drugih procesa. Može se nacrtati i ciklus koji prikazuje
datu seriju reakcija:
Kada se primenom Born-Haber-ovog ciklusa odredi vrednost za energiju
kristalne rešetke, uporeÒivanjem sa vrednošću koja je dobijena na osnovu
Born-Majer-ove jednačine omogućava brzu procenu udela jonske veze u
Na+(g) +Cl(g)
D
Ea
Na+(g) + 12 Cl2(g)
Na+(g) +Cl(g)
–
Ej
1
Na(g) + 2 Cl2(g)
O
Es HL
Na(s) + 12 Cl2(g)
N
∆Hf
NaCl(s)
RA
Slika 2.16: Born-Haber-ov ciklus za NaCl
odreÒenom kristalu. Ukoliko se te dve vrednosti slažu, u kristalu je

dominantno prisutna jonska veza. U suprotnom slučaju, ukoliko
ZI
vrednosti odstupaju, veza nije dominantno jonska već postoji značajan
udeo kovalentne veze u sistemu.
Kao i u prethodnoj sekciji, slika 2.17 prikazuje rezime sturkture i svojstava
EN
kod jonskih kristala.
2.3.3 Kovalentni i molekulski kristali

U kovalentnim kristalima atome unutar kristala na okupu drži
EC
kovalentna hemijska veza koja se prostire kroz ceo kristal, odnosno

formira se mreža kovalentnih veza. U nekom osnovnom pogledu na
kovalentnu hemijsku vezu, može se reći da se ona ostvaruje formiranjem
zajedničkih elektronskih parova izmeÒu dva susedna atoma, odnosno na
ER
odreÒenim mestima u prostoru je povećana verovatnoća za pronalaženje

elektronskih parova. Kao posledica ovakvog ostvarivanja hemijske veze,
kovalentna veza je usmerena hemijska veza. Jačina kovalentne i jonske
veze je uporediva, odnosno obe su istog reda veličine. Kovalentni kristali
su uglavnom izgraÒeni od nemetala i tipični primeri su dijamant,
N
silicijum, germanijum, SiO2 , SiC... Dijamant, silicijum i germanijum (slika

.. ) imaju isti tik kristalne strukture gde je u osnovi Braveova cF rešetka,
dok u motivu imaju dva atoma. SiO2 se pojavljuje u više kristalnih oblika,
ali je uglavnom osnovna izgraÒivačka jedinica tetraedar u čijem je centru
atom silicijuma dok su u rogljevima atomi kiseonika. Na ovom mestu
može se izvršiti povezivanje sa molekulskim kristalima u smislu da se
kod molekulskih kristala unutar molekula javljaju kovalentne veze, ali
Hemijska veza je jaka i

nije usmerena, veze su
Struktura dugog dometa, dobijaju se
strukture visoke simetrije i
visokog koordinacionog broja.
Primer NaCl, CsCl, MgO...
O
Koeficijent termičkog širenja
je nizak, tačka topljenja
N
Termička je u opsegu srednjih
svojstva do visokih vrednosti u
zavisnosti
Izolatori, od meÒuatomskih
elektroni su jako
RA
rastojanja i naelektrisanja.
vezani za jone i ne mogu
Električna slobodno da se kreću pa
svojstva ne provode struju, ali
provode struju ukoliko
se nalaze u rastopu.
Mehanička
ZI Tvrdi materijali, ali
svojstva lako pucaju, krti su.
EN
Slika 2.17: Karakteristike josnkih kristala

EC
pojedinačne molekule unutar kristala održavaju slabije meÒumolekulske

interakcije. To su uglavnom vodonična veza (led, šećer) ili drugi oblici
dipol-dipol interakcija (CO2 , SO2 , jod...), ili ukoliko se govori o kristalima
ER
plemenitih gasova (argon) onda su u pitanju univerzalne Londonove

disperzione interakcije. Dakle, razlika izmeÒu kovalentnih i molekulskih
kristala leži u tipu interakcije koja održava čestice na okupu u kristalu.
Kod kovalentnih kristala je to kovalentna interakcija dok su kod
molekulskih kristala za to odgovorne meÒumolekulske interakcije.
N
Samim tim, kovalentni i molekulski kristali pokazuju različita svojstva.

Pre svega. kovalentni kristali su izuzetno čvrsti (dijamant), imaju visoke
tačke topljenja ne provode struju ni u čvrstom ni u istopljenom obliku,
dok su molekulski kristali mekani i lako topivi materijali, ali takoÒe ne
provode struju. Razlog ovako različitog ponašanja leži u prisustvu
meÒumolekulskih interakcija u molekulskim kristalima jer su u pitanju
veze koje se lako raskidaju, za razliku od kovalentnih.
O
(a) Dijamant (b) Grafit
N
Slika 2.18: Kristalne strukture dijamanta i grafita
Ugljenik predstavlja interesantan primer jer je već napomenuto da je
dijamant tipičan predstavnik kovalentnih kristala. Drugi primer ureÒenja
RA
kod ugljenika predstavlja grafit. Struktura grafita se karakteriše slojevima
šestočlanih prstenova (jedan sloj se naziva grafen) i slojevi se meÒusobno
drže na okupu preko meÒumolekulskih interakcija. Njegova svojstva su
opšte poznata takoÒe, on je mekani materijal, lako se odvajaju slojevi,
dobar je provodnik elektrona. Različiti autori grafit svrstavaju u različite
ZI
kategorije, neko ga svrstava u molekulske kristale, a neko u kovalentne
kristale. U skladu sa prethodno napisanim, grafit bi pre trebalo svrstati u
molekulske kristale, ali on je zapravo još jedan primer da podele i
EN
kategorije koje se uvode ne mogu uvek na adekvatan način da opišu svaki

od slučaja na koji se odnose. Tipična struktura grafita prikazana je na slici
.. PoreÒenjem sa dijamantskom stukutrom može se videti da je ureÒenje u
strukturama različito. Dijamant ima tetraedarsko okruženje oko atoma i
to se objašnjava prisustvom sp3 hibridizovanih orbitala ugljenika. Atomi
EC
ugljenika u grafitu su ureÒeni u slojeve šestočlanih prstenova (ugao koji

zaklapaju tri susedna atoma ugljenika je 120° ) i takva struktura se
objašnjava prisustvom sp2 hibridizovanih orbitala. Slobodne p orbitale iz
svakog od atoma daju delokalizovanu π orbitalu duž celog sloja. Zbog
ER
prisustva različitih hibridizacija, atomske orbitale se na drugačije načine

udružuju i daju molekulske orbitale. Dijagram nastanka i kombinovanja
orbitala za dijamant i grafit dat je na slici 2.19.
Atom ugljenika ima elektronsku strukturu 1s2 2s2 2p4 . U dijamantu se
N
elektroni nalaze u udruženi u sp3 hibirdizovane orbitale gde se 2s i sve tri

2p orbitale mešaju i daju 4 sp3 orbitala koje su jednake energije. Sa četiri
atoma može se ostvariti kovalentna veza i to tako što se ti susedni atomi
rasporeÒuju u rogljeve tetraedra. Tako formirane molekulske orbitale
imaju oznaku σ i σ∗ , gde je prva vezujuća dok je druga antivezujuća
orbitala. Sa povećanjem broja atoma koji učestvuju u izgradnji kristala
dijamanta, gubi se diskretna struktura orbitala u energijskom dijagramu i
javljaju se trake koje potiču od σ i σ∗ orbitala. U ovom slučaju σ je

potpuno popunjena elektronima dok je σ∗ potpuno prazna, i razdvojene
su velikom energetskom razlikom. Kako je σ kompletno popunjena traka,
nema mogućnosti za kretanje elektrona i dijamant je izolator. Kod grafita
se javlja sp2 hibridizacija gde se udružuju jedna s i dve p orbitale i
dobijaju se tri sp2 hibridizovane orbitale koje učestvuju u graÒenju
molekulskih orbitala, dok jedna p orbitala koja nije hibridizovana
O
učestvuje u graÒenju π orbitala. Jedna od dobijenih π orbitala nije
potpuno popunjena i značajno su manje energetske razlike izmeÒu zona,
N
pa je grafit provodan. Grafit provodi elektrone duž slojeva, nema
provodljivosti u izmeÒu slojeva.
RA
ZI
EN
EC
ER
N
N
80
σ∗
σ∗
ER
π∗
πo
2p
2p π
EC
sp3 sp2
2s
σ
EN
s s
1s 1s 1s
Dijamant CC4 C(sp3 ) C C(sp2 ) CC3 Grafit
ZI
Slika 2.19: Struktura energetskih nivoa kod dijamanta i grafita
2.3. Tipovi kristala

RA
N
O
Hemijska veza je jaka i

Molekuli se u kristalu
usmerena, zbog čega se javlja
meÒusobno drže preko
mreža po celoj strukturi
Struktura Struktura VdW interakcija, veze su
kristala, koordinacije i
izuzetno slabe, kristali
simetrije su niže u odnosu
su niske simetrije.
na jonske i metalne kristale.
Dijamant, silicijum, Grafit, Šećer,
Primer Primer
O
germanijum, TiO2 , Sumpor, I2 , Ar, Led...
Niska tačka topljenja,
N
Koeficijent termičkog
Termička Termička koeficijent termičkog
širenja je nizak, tačka
svojstva svojstva širenja veliki, jer se
topljenja su visoke.
VdW sile lako razaraju.
RA
Električna Izolatori, nema Električna
Uglavnom su izolatori.
svojstva slobodnih elektrona. svojstva
ZI
Mehanička Tvrdi materijali, Mehanička
Mekani materijali
svojstva ali lako pucaju. svojstva
EN
(a) Kovalentni kristali (b) Molekulski kristali
Slika 2.20: Karakteristike kovalentnih i molekulskih kristala

EC
ER
N
3. Difrakcija X zračenja
O
N
3.1 Recipročna rešetka
RA
ZI
Recipročna rešetka (RR) je matematički model koju je kao koncept uveo
Ewald 1921. Njegova ideja bila je da olakša razumevanje procesa
EN
difrakcije na kristalima. Za svaku realnu rešetku (rešetku u realnom

prostoru) moguće je konstruisati recipročnu rešetku. Matematički se
formira tako što se za tri bazisna vektora realnog prostora a
~ 1, a
~2 i a
~3
definišu tri nova vektora ~b1 , ~b2 i ~b3 takva da je ispunjen uslov
~ i · ~bj = 2πδij gde je:
EC

0 ,i , j
δij =
1 ,i = j
ER
δij se naziva Kroneker-ov delta simbol i zapravo omogućava da neki izraz

postoji samo ukoliko su indeksi jednaki. U drugom slučaju, nema tih
članova. Na osnovu osobina skalarnog proizvoda poznato je da ukoliko je
N
skalarni proizvod dva vektora jednak nuli, tada su ta dva vektora

meÒusobno normalna. U tom slučaju vektor ~b1 biće normalan na vektore
~2 i a
a ~ 3 . Na ova dva vektora takoÒe je normalan i njihov vektorski
proizvod a ~ 3 . Tada mora biti ispunjeno da je vektor ~b1 paralelan sa
~2 × a
ovim vektorskim proizvodom i tada važi da je: ~b1 = K(~ a2 × a
~ 3 ). Istim
~
razmatranjem dobiće se da je i b2 = L(~ a3 × a ~ a1 × a
~ 1 ) i b3 = M(~ ~ 2 ), gde su
K, L i M koeficijenti koje je potrebno odrediti. Kada se iskoristi definicija
82
Glava 3. Difrakcija X zračenja 83
vektora ~bi dobija se:
~ 1 · ~b1 = 2π = a
a ~ 1 · K(~
a2 × a a1 · (~
~ 3 ) = K~ a2 × a
~ 3)
a ~
~ 2 · b2 = 2π = a~ 2 · L(~
a3 × a a2 · (~
~ 1 ) = L~ a3 × a
~ 1)
~ 3 · ~b3 = 2π = a
a ~ 3 · M(~
a1 × a a3 · (~
~ 2 ) = M~ a1 × a
~ 2)
Iz osobina vektorskog proizvoda poznato je da važi relacija a ~ · (~b × ~c) =
O
~b·(~c ×~ a ×~b) za tri nekoplanarna vektora. I dodatno je ovaj proizvod
a) = ~c ·(~
jednak zapremini paralelopipeda koji obrazuju ova tri vektora. Dobija se
da je:
N
2π 2π
K=L=M= =
~ 1 · (~
a a2 × a
~ 3) V
RA
Sada se mogu vrednosti konstanti zameniti i dobiti konačni izrazi za
vektore recipročne rešetke:
~b1 = 2π ~2 × a
a ~3
ZI ~ 1 · (~
a a2 × a~ 3)
~b2 = 2π ~
a 3 × ~
a 1
~ 2 · (~
a a3 × a~ 1)
~b3 = 2π a ~1 × a~2
EN
~ 3 · (~
a a1 × a~ 2)
Ova tri vektora definišu recipročnu rešetku i može se pokazati da u

ortogonalnim kristalnim sistemima važi:
EC
2π 2π 2π (2π)3
V ∗ = b1 b2 b3 = =
a1 a2 a3 V
(2π)3
dok jednačina V ∗ = V važi za sve kristalne sisteme. U ortogonalnim
sistemima takoÒe važi da se pravac vektora ~bi poklapa sa pravcem
ER
vektora a~ i . Ova tri vektora ~bi čine bazis u recipročnom prostoru i preko
njih je moguće izraziti bilo koji vektor koji pripada tom prostoru. Neka je
proizvoljan vektor iz recipročnog prostora označen sa G ~ i izražen preko
svojih komponenata na sledeći način:
N
~ = h~b1 + k~b2 + l~b3

G
gde su h,k i l celi brojevi. Cilj je sada pronaći sve vektore ~R iz realnog
prostora takve da su normalni na vektor G.~ Vektor ~R se može izraziti preko
svojih komponenti na sledeći način:
~R = x~
a1 + y~
a2 + z~
a3
84 3.1. Recipročna rešetka
Dva meÒusobno normalna vektora zadovoljavaju sledeći uslov:
~R · G
~ = 0 = (xa~1 + ya~2 + za~3 )(hb~1 + kb~2 + lb~3 ) → hx + ky + lz = 0
Poslednja jednačina nije ništa drugo nego jednačina ravni koja prolazi kroz
koordinatni početak. Jednačina ravni koja odseca na koordinatnim osama
x, y i z odsečke dužine a, b i c, redom može se napisati i na sledeći način:
O
x y z
+ + =1
a b c
N
Običnom translacijom te ravni menjaće se isključivo desna strana
jednakosti i u slučaju kada prolazi kroz koordinatni početak postaće nula.
Kako je samo vršena translacija, to je ista familija ravni i pomerena je za
RA
meÒuravansko rastojanje d. PoreÒenjem dve jednačine ravni dobiće se:

hx + ky + lz = 0 1 1 1
x y z → h = ∧k = ∧l =
a+b+c =1 a b c
ZI
Podsećanja radi, a, b i c su odsečci na koordinatnim osama koje formira
posmatrana ravan, što znači da su h, k i l zapravo Milerovi indeksi te
ravni. To znači da svi vektori ~R koji pripadaju ovoj ravni su normalni na
EN
posmatrani vektor G.~ Drugim rečima, vektor G ~ je normalan na ravan sa

Milerovim indeksima (hkl). Na slici 3.1 je prikazana neka ravan (hkl) koja
je udaljena od koordinatnog početka za rastojanje d. Neka je vektor ~t
proizvoljan vektor koji počinje u koordinatnom početku a završava se bilo
gde na ravni (hkl). Ovaj vektor zaklapa ugao θ sa normalom na ovu ravan,
EC
što omogućava da se izrazi meÒuravansko rastojanje d na sledeći način:
d = t cos θ
Potrebno je potražiti skalarni proizvod vektora ~t i jediničnog vektora

ER
~
~ (= G
normale na ravan n ~ ) dobija se:
|G|
~ = |~t||~
~t · n n| cos θ = d
N
Treba imati u vidu da prethodna formula važi za bilo koji vektor ~t koji
počinje u koordinatnom početku u završava se na ravni sa Milerovim
~1
indeksima (hkl). U tom slučaju važiće i za vektor a h . TakoÒe jedinični
vektor normalne na ravan (hkl) se može izraziti preko vektora recipročne
rešetke na sledeći način:
~
G h~b1 + k~b2 + l~b3
~=
n =
|G|
~ |G|
~
l
~t ~
n
y
θ
k
O
h x
O
Slika 3.1: Orjentacija vektora recipročne rešetke i nasumično odabranog vektora
t
N
RA
. Dobija se:
~ 1 h~b1 + k~b2 + l~b3

a
~t · n
~ =d= ·
h |G|
~
ZI
Iz definicije vektora recipročne rešetke poznato je da su proizvodi sa
EN
mešovitim indeksima nula, tako da od proizvoda preostaje samo:
~ 1 h~b1 2π
a
d= · =
h |G|~ |G|
~
EC
Iz poslednje jednačine dolazi se do izraza koji daje intenzitet vektora

recipročne rešetke za ravan (hkl).
ER
Vektor recipročne rešetke za ravan sa Milerovim indeksima (hkl) ima

pravac normale na ravan i intenzitet koji je jednak
N
2π
|G|
~ =
dhkl
Na primeru jedne dvodimenzionalne rešetke može se objasniti formiranje

recipročne rešetke, a isti princip važiće i u slučaju trodimenzionalne
rešetke.
~1
a (1 0)
20 21 22
(0 2)
(1 1) 101)
(0
(2 1) ~b1 11 12
O
01 02
O ~ 2 00
a ~b2
N
(a) 2D Realna rešetka (b) 2D Recipročna rešetka
Slika 3.2: Rasejanje X zračenja na amorfnoj i kristalnoj supstanci
RA
Slika 3.2a pokazuje primer jedne kvadratne realne rešeke čija je ivica
jedinične ćelije jednaka a, i u tom slučaju su vektori a
~1 i a
~ 2 po intenzitetu
jednaki a, dok su meÒusobno normalni. Nacrtani su primeri odreÒenih
ravni na ovoj realnoj rešetki. Kada se preÒe u recipročni prostor, da bi se
počelo crtanje recipročne rešetke mora se prvo odrediti mesto
ZI
koordinatnog početka, i to je tačka koja u recipročnom prostoru odgovara
00. Vektori recipročne rešetke biće ~b1 = ~b2 = 2π
a . Svaka tačka recipročne
2π
rešetke nalazi se na rastojanju dhkl od koordinatnog početka. U realnoj
EN
rešetki u svaku tačku rešetke postavlja se motiv koji se sastoji od jednog

ili više atoma. Može se postaviti pitanje, šta je motiv kod recipročne
rešetke? To su intenziteti difrakcionih linija. Svakako je opet u pitanju
matematičko pridruživanje vrednosti intenziteta tečkama recipročne
EC
rešetke. Na primeru jednodimenzione rešetke može se pokazati veza

izmeÒu direktne i recipročne rešetke. Jednodimenziona rešetka može se
opisati nizom tačaka koje se nalaze na rastojanju a (slika 3.3).
Matematički niz tih tačaka može se predstaviti delta funkcijom koja ima
vrednost samo u tačkama koje su celobrojni umnožak rastojanja a.
ER
a a a
Slika 3.3: Jednodimenziona rešetka

N
Formula će imati oblik:

∞
X
f(x) = δ(x − na)
n=−∞
Očigledno je da je ovako definisana funkcija periodična, odnosno da je

f(x+a)=f(x), za svaku vrednost koordinate x. Moguće je potražiti Furijeovu
transformaciju izraza koji opisuje direktnu rešetku i koeficijenti koju su
potrebni za tu transformaciju se mogu izračunati (dodatak ...) preko

formula:
Z a/2 ∞
X
1 x
Cn = δ(x − na) exp −i2πn dx
a −a/2 n=−∞ a
O
Kako se integracija vrši nad jednim periodom funkcije, u tom opsegu
postoji samo jedna vrednost delta funkcije, pa je moguće ukloniti sumu iz
izraza i dobiti:
N
Z a/2
1 x
Cn = δ(x − a) exp −i2πn dx
RA
a −a/2 a
Za delta funkciju se može pokazati da ukoliko vrednost x=a pripada

intervalu nad kojim se vrši integracija, tada važi:
Z
ZI
δ(x − a)f(x) = f(a)
EN
U tom slučaju dobiće se:
1 a 1
Cn = exp −i2πn = exp(−i2πn) =
a a a
1
EC
Cn = (cos(2nπ) − i sin(2nπ))
a
1
Cn =
a
ER
Ovaj rezultat govori da su svi koeficijenti u Furijeovom razvoju delta

funkcije zapravo jednaki i iznose recipročnu vrednost perioda, odnosno u
konkretnom slučaju iznose recipročnu vrednost parametra jedinične
ćelije. Sada se može uzeti neka opštija funkcija od delta funkcije i neka je
N
recimo:
∞
X
f(x) = g(x)
n=−∞
gde je jedino poznato da je funkcija g(x) periodična sa periodom od 2π,

odnosno da je g(x) = g(x+2mπ). Za ovako definisanu funkciju, koeficijenti
Furijeove transformacije biće:

Z
1 2π
Cn = f(x) exp(−i2πnx)dx
2π 0
Z ∞
1 2π X
Cn = g(x + 2mπ) exp(−i2πnx)dx
2π 0 m=−∞
Z X∞
1
O
Cn = 2π + 2mπ g(x) exp(−i2πnx)dx
2π 2mπ m=−∞
Z
1 ∞
N
Cn = g(x) exp(−i2πnx)dx
2π −∞
1
Cn = F(k)
RA
2π
gde je F(k) Furijeova transformacija funkcije g(x) koja je 2π periodična:
Z∞
F(k) = g(x) exp(−i2πnx)dx
−∞
ZI
Za slučaj jednodimenzione rešetke za koju je već pokazano da su
koeficijenti Cn = a1 može se izračunati:
EN
1
Cn = F(k)
2π
1 1
= F(k)
a 2π
2π
EC
F(k) =
a
Drugim rečima, Furijeova transformacija realne jednodimenzione rešetke

je jednodimenziona recipročna rešetka. Moguće je ovo uopšiti i na tri
dimenzije i zapravo je zaključak da je recipročna rešetka Furijeova
ER
transformacija realne rešetke. Čemu služi još koncept recipročne rešetke?

Matematički, kristal se može posmatrati kao konvolucija motiva i rešetke.
U tom slučaju važi:
N
O
FT (kristal) = FT (motiv res) =
= FT (motiv) · FT (res) →
FT (kristal) = FT (motiv) · RR
Može se postaviti pitanje, a šta je Furijeova transformacija kristala? To je

zapravo difrakciona slika koja se dobija kao rezultat difrakcije X zračenja
na kristalu.
3.2 Dobijanje i svojstva X zračenja. Interakcije sa

kristalom.
X ili Rendgensko zračenje je elektromagnetno zračenje talasnih dužina
koje su u oblasti od 1 nm do 100 nm. Usled dualne prirode
elektromagnetnog zračenja, može se govoriti i o fotonima i njihova
energija se lako izračunava uoliko je poznata talasna dužina
O
elektromagnetnog zračenja:
N
E = hν = h .
λ
Opseg energija koje imaju fotoni iz oblasti X zračenja je orjentaciono
RA
(100 eV - 100 keV). Postoji dva tipa rendgenskog zračenja - zakočno i
karakteristično. Zakočno zračenje nastaje kada ubrzani visoko energetski
snop elektrona proÒe pored jezgra mete, i usled interakcija dolazi do
promene brzine i pravca snopa elektrona. Na osnovu kvantne
elektrodinamike pokazuje se da se prilikom svake promene brzine
ZI
elektrona emituje elektromagnetno zračenje. U ovom konkretnom slučaju
to zračenje se naziva zakočno zračenje i kontinualne je prirode. Na slici
3.4a je prikazan jedan izuzetno pojednostavljen ali ipak ilustrativan
EN
šematski prikaz nastajanja ove vrste zračenja.
-
hν - -
-
- -
EC
- - + - - - + - -
- - - -
ER
hν -
(a) Emisija kontinualnog X zračenja (b) Emisija karakterističnog X zračenja

N
Slika 3.4: Ilustracija nastajanja X zračenja

U odreÒenom broju slučajeva desi se da ubrzani elektroni ne proÒu samo
pored jezgra već da pogode odreÒeni elektron sa unutrašnjih orbitala i da
ga u tom sudaru izbace sa svog mesta (slika 3.4b). U tom slučaju neki od
atoma sa viših ljuski prelazi na njegovo mesto i višak energije se oslobaÒa
emisijom fotona. U ovom slučaju, posto su tačno definisane energije
nivoa, fotoni će biti tačno odreÒenih energija i zračenje koje se emituje je
sada karakteristično, a ne kontinualno.
90 3.2. Dobijanje i svojstva X zračenja. Interakcije sa kristalom.
3 Mnivoi
O
2p3/2 L3
2p1/2 L2
N
2s L1
Kα1 Kα2 Kβ
1s K
RA
(a) Nastajanje K linija (b) Spektar X zračenja ukupni
Slika 3.5: Prelazi karakterističnih linija i ukupni spektar X zračenja

Fotoni koji su emitovani putem karakterističnog zračenja imaju vrlo uzani
ZI
opseg talasnih dužina, moglo bi se reći da su skoro diskretnih vrednosti.
Notacija koja je najčešće u upotrebi je Zigbanova (eng. Siegbahn), ali
IUPAC je preporučio upotrebu pojednostavljene notacije (slika 3.5a). U
obe notacije, glavnom kvantnom broju elektronskih nivoa se pripisuje
EN
odreÒeno slovo (K, L, M ... za kvantne brojeve 1, 2, 3, redom). Da bi se

obeležio prelaz usled koga dolazi do emisije karakterističnog zračenja,
prvo se piše slovna oznaka nivoa na sa kog je izbijen elektron i to je isto
kod obe notacije. Kod Zigbanov notacije, posle slova sledi oznaka alfa
EC
(ukoliko je elektron prešao sa L nivoa) ili beta (ukoliko je prešao sa M

nivoa) i tako redom. Kako i L i M nivoi imaju više podnivoa, onda se
preciznije prelazi obeležavaju kao Kα1 ili Kα2 u zavisnosti od toga da li je
elektron došao sa L3 (2p3/2 ) nivoa ili L2 (2p1/2 ) nivoa redom. Naseljenost
ER
L3 nivoa je duplo veća od naseljenosti L2 nivoa pa je i intenzitet dva puta

veći. Notacija po IUPAC-u za Kα1 daje oznaku K − L3 dok za nivo Kα2 daje
oznaku K − L2 . Ipak je još uvek češća prvobitna notacija po Zigbanu.
Linija Kα1 je najintenzivnija linija koja se sreće u spektru X zračenja
nekog elementa i ona se najčešće i koristi. TakoÒe i ostale linije Kβ , Kγ su
N
sastavljene od više linija, ali kako se te linije ne koriste u instrumentaciji,

uglavnom se njihovi multipleti i ne pominju. Na jednom šematskom
prikazu ukupnog spektra X zračenja (slika 3.5b) može se videti da Kβ
linija ima nižu talasnu dužinu ali i značajno niži intetnzitet od Kα linija,
usled manje naseljenosti tih nivoa. Tačne talasne dužine zavise od rednog
broja materijala koji se koristi kao meta za bombardovanje snopom brzih
elektrona, i to je anodni materijal u standarnim laboratorijskim izvorima
X zračenja, odnosno rendgenskim cevima. Uobičajeni anodni materijali i

talasne dužine karakterističnih linija sortirane su u tabeli. Najšire
korišćen izvor X zračenja u laboratorijama koje se bave ispitivanjem
materijala je bakarna rendgenska cev. Cilj je imati što manje talasnih
dužina u izvoru monohromatskog zračenja, pa se Kβ linija ranije
uklanjala filterima. Filteri su bili folije od odreÒenih materijala koji imaju
sposobnost apsorpije odreÒenih talasnih dužina X zračenja. Tako se za
O
izvor koji koristi bakarnu anodu koristio filter od nikla jer je on najbolje
apsorbovao talasne dužine (odnosno imao je apsorpcionu ivicu)
N
neposredno pored talasne dužine za Kβ zračenje. Šematski položaj
apsorpcione ivice je prikazan na slici . U savremenim instrumenima se
koriste monohromatori koji selektuju samo jednu talasnu dužinu.
RA
Kada X zračenje padne na ispitivani uzorak veliki je broj procesa koji se
mogu desiti (slika 3.6). U slučaju da je ugao pod kojim X zračenje pada na
uzorak manji od 1°, dolazi do totalne refleksija X zračenja i to su metode
koje se koriste za ispitivanje površine kristala. Kada je ugao pod kojim X
zračenje pada na kristal značajno veći od 1°, zračenje može biti
ZI
apsorbovano, rasejano ili propušteno. Deo apsorbovanog zračenja može
biti emitovan u obliku toplote, emisije sekundarnog X zračenja, Ožeovih
ili fotoelektorna. TakoÒe deo zračenja može interagovati sa kristalom tako
EN
da se rasejava elastično (Tompsonovo rasejanje) ili neelastično

(Komptonovo rasejanje). Od svih procesa, u difrakciji na kristalu se
posmatra proces elastičnog rasejaja. U tom slučaju rasejani talas ima istu
talasnu dužinu kao i upadni talas (odnosno talasi su koherentni).
EC
Komptonovo rasejanje je proces koji se takoÒe dešava prilikom difrakcije

ali on doprinosi šumu koji se detektuje na difraktogramima.
3.3 Difrakcija X-zračenja na kristalu.

ER
Foton iz oblasti X zračenja ima talasnu dužinu koja je uporediva sa

meÒuatomskim rastojanjima u kristalima. Dešava se koherentno rasejanje
(rasejanje kod koga nema promene intenziteta talasnog vektora) na
elektronima koji su prisutni u kristalu i kao posledica toga javlja se
N
fenomen interferencije izmeÒu talasa koji su rasejani na svakom od

elektrona. Ovaj fenomen je zapravo u osnovi mnogih tehnika koje koriste
difrakciju ili rasejanje X zračenja. Posmatra se jednostavan proces
interferencije gde foton samo jednom interaguje sa elektronima, odnosno
nema procesa rerasejanja.
Kada se posmatra difrakcija talasa na kristalima, uvodi se jedna važna
pretpostavka. Pretpostavlja se da upadni snop X-zračenja nije puno
92 3.3. Difrakcija X-zračenja na kristalu.
Upadni snop e
Uzorak Apsorbovani snop

Toplota
Fluorescentno X zračenje
O
Elektroni
X zračenje Ožeovi elektroni
Tompsonovo Fotoelektroni
N
Propušteni snop e
Komptonovo
RA
Slika 3.6: Različiti procesi koji mogu da se odviju u toku interakcije X zračenja sa
materijom
poremećen prisustvom kristala ni zbog indeksa prelamanja ni zbog

ZI
gubitka energije prilikom rasejanja. Indeks prelamanja je za neutrone i X
fotone blizak jedinici za skoro sve kristalne materijale.
Tompson je negde u kasnom devetnaestom veku pokazao da se zračenje
EN
koje ima ugaonu frekfenciju ω može opisati ravnim talasom koji je funkcija
vektora položaja ~r i vremena t na sledeći način: 1

E(~r, t) = E0 exp ω · t − ~k ·~r
EC
X zračenje naravno kao i svako elektromagnetno zračenje ima svoju

električnu i magnetnu komponentu koje su meÒusobno normalne i
normalne na pravac prostiranja talasa, odnosno normalne su na vektor ~k.
MeÒutim, kako se kod procesa rasejanja i difrakcije posmatra interakcija
ER
X zračenja sa elektronima (jezgra imaju 1000 puta veću masu i to je razlog

zašto se interakcija zračenja sa jezgrima zanemaruje) koji su naelektrisane
čestice, uobičajeno je da se posmatra samo interakcija sa električnim
poljem jer je ta interakcija dominantna u ovom procesu.
N
3.3.1 Bragov zakon

Lorens Bragg je prvi primetio da se proces difrakcije X-zračenja na
kristalima može opisati procesom refleksije od ravni u kristalima. Neka je
niz ravni u kristalu (slika 3.7a) na meÒuravanskom rastojanju d. Zrak broj
1 Internacionalne tablice za kristalografiju kažu da je potrebno da se uzme da je u
eksponentu samo +
1 nailazi na prvu ravan pod uglom θ i na njoj se reflektuje pod istim

uglom θ, dok zrak broj 2 prolazi do druge ravni i na njoj se tek reflektuje
takoÒe pod uglom θ . Da bi se dobilo maksimalno pojačanje, putna razlika
izmeÒu dva talasa mora biti jednaka celom broj talasnih dužina. Na slici
se primećuje da je putna razlika, odnosno dužina koliko je više prešao
drugi talas u odnosu na prvi jednaka AOB. Korišćenjem trigonometrijskih
relacija dobija se:
O
AOB = AO + OB = d sin θ + d sin θ = 2d sin θ = nλ
N
~k
RA
0
1 1
0
2 2
θ M θ
ZI 2θ 2θ
θθ
d P
A B
~k0 θ
O
EN
(a) Ilustracija Bragovog zakona (b) Konus na kome je ispunjen Bragov

uslov
EC
Slika 3.7: Prelazi karakterističnih linija i ukupni spektar X zračenja
Bragov zakon - 2d sin θ = nλ
Dakle, dobija se jedna jednostavna a vrlo pouzdana relacija. Znajući vezu

ER
izmeÒu meÒuravanskog rastojanja za odreÒene nizove ravni, indeksa i

parametara jedinične ćelije, moguće je jednostavno dobiti i parametre
ćelije ukoliko su potrebni. Prilikom izvoÒenja ovog zakona sve je
pojednostavljeno. Uzeto je da se dešava refleksija na ravnima, a realno
N
nema ni ravni ni refleksija. Kada se javi vrednost n veća od jedinice,

moguće je izvršiti jednu matematičku manipulaciju sa jednačinom i
dobiti:
d
2d sin θ = nλ → 2 sin θ = λ
n
Ovako preformulisana jednačina govori da se svaki viši red difrakcije
(reda n) može posmatrati kao prvi red difrakcije samo sa nekog drugog
d
niza ravni, odnosno sa ravni koje imaju meÒuravansko rastojanje n .
Posmatrano je do sada da se refleksija dešava samo u ravni knjige.
MeÒutim, ovaj uslov je zapravo ispunjen bilo gde na konusu čiji je ugao
izmeÒu visine i izvodnice jednak 2θ (slika 3.7b).
O
3.3.2 Laue-ovi uslovi
N
U slično vreme kao i Bragg, Max von Laue je takoÒe proučavao interakciju
X zračenja sa materijom. On je ceo proces opisao realnije posmatrajući
rasejanje talasa na atomima. Može se prvo posmatrati najjednostavniji
RA
jednodimenzionalni slučaj, odnosno niz atoma koji se nalaze na rastojanju
a (slika 3.8a). Zraci obeleženi sa 1 su upadni zraci koji nailaze na niz
atoma pod uglom θ i rasejavaju se zraci 2 pod uglom φ. Ako se pogledaju
samo prvi i drugi atom, upadni zrak koji stiže na drugi atom je prešao
rastojanje BC više u odnosu na upadni zrak koji pada na prvi atom. Kada
ZI
se zraci raseju, zrak koji se rasejao na prvom atomu je prešao rastojanje
AC više u odnosu na rasejani zrak na drugom atomu. Ukupna putna
razlika izmeÒu talasa koji se rasejavaju na prvom i drugom atomu mora
EN
biti jednaka celom broju talasnih dužina i može se napisati:
BC − AD = a cos θ − a cos φ = mλ
EC
Upadni zrak karakteriše se upadnim talasnim vektorom ~k0 i rasejani zrak

svojim talasnim vektorom ~k. Proces rasejanja i difrakcije odvija se na
koherentnim talasima što znači da je:
ER
2π
|~k0 | = |~k| =
λ
2π 2π
~0 =
n ~
n
N
λ λ
gde su vektori n~0 i n

~ jedinični vektori duž pravaca upadnog i rasejanog
zračenja. Rastojanje BC je po dužini jednako a cos θ ali je to takoÒe
rastojanje duž pravca upadnog zračenja i može se napisati:
a cos θ = |~
a| cos θ|~
n0 | = a
~ ·n
~0
n=2
1 1 1 1 n=1
C
~k0 ~k0 ~k0 ~k0 n=0
a θ
A B n=1
φ
O
D
~k ~k ~k ~k
n=2
2 2 2 2
N
(a) Jednodimenzioni niz atoma (b) Laueovi konusi različitog reda
Slika 3.8: Rasejanje x zračenja na atomskom nizu
RA
Sada se može napisati:
~ ·n
mλ = a cos θ − a cos φ = a ~ ·n
~0 −a ~ · (~
~ =a ~)
n0 − n
Ako se pomnoži jednačina sa 2π/λ može da se još zapiše:

ZI
2π 2π 2π
mλ ~ ·( n
=a ~0 − ~)
n
λ λ λ
I konačno je:
EN
~ · (~k0 − ~k)
2πm = a
.
Ove tri jednačine predstavljaju tri različita načina zapisivanja Laueovog
uslova za difrakciju na jednodimenzionalnom nizu:
EC
a(cos θ − cos φ) = mλ
~ · (~
a n0 − n ~ ) = mλ
~ · (~k0 − ~k) = 2πm
a
ER
Slično kao i kod Bragovog zakona, kada se sa posmatranja u ravni preÒe

na prostor, Laueov uslov je ispunjen bilo gde na konusu čija je izvodnica
jednaka ~k. TakoÒe, sa različite vrednosti m, razlikovaće se konusi u
prostoru (slika 3.8b). Kada se uopšti ovo izvoÒenje na sva tri prostorna
N
pravca, dobijaju se kompletni Laueovi uslovi za difrakciju na rešetki

atoma
U tabeli 3.1 su sortirana sva tri načina izražavanja Laueovih uslova za
difrakciju. a, b i c predstavljaju ivice jedinične ćelije, dok su m, n i p celi
brojevi. Potrebno je još pokazati koje su vrednosti zapravo brojeva m, n i
p. Tu je potrebno posmatrati dva procesa istovremeno. Slika 3.9 pokazuje
proces difrakcije na ravnima koje se nalaze na meÒuravanskom rastojanju
Tabela 3.1: Laueovi uslovi za difrakciju na rešetki
a(cos θ − cos φ) = mλ ~ · (~
a ~ ) = mλ
n0 − n ~ · (~k0 − ~k) = 2πm
a
b(cos α − cos β) = nλ ~b · (~ ~ ) = nλ
n0 − n ~b · (~k0 − ~k) = 2πn
c(cos γ − cos δ) = pλ ~c · (~ ~ ) = pλ
n0 − n ~c · (~k0 − ~k) = 2πp
d. Neka upadni zrak ~k0 pada i reflektuje se pod uglom θ u odnosu na
O
ravan. Pravac AC je povučen tako da je normalan na ravni. Geometrijski
se vidi sa slike da je dužina AC jednaka:
N
AC = |~k| sin θ + |~k0 | sin θ = 2k sin θ
RA
C ~k0
~k0 ~k θ
ZI
θ θ
d A
Slika 3.9: Difrakcija sa ravni i rasejanje na atomu

EN
Poslednji korak u jednačini važi jer su koherentni talasi u pitanju. Sada

umesto geometrijski ako se ista slika pogleda sa vektorske strane može se
napisati:
EC
λ 2π λ 2π
|AC| = |~k − ~k0 | = 2k sin θ = k = = = |G|
~
d λ d d
Samo posmatranjem procesa difrakcije i matematičkom manipulacijom
nad jednačinom koja izražava Bragg-ov zakon došlo se do drugog izraza
ER
koji glasi :
|~k − ~k0 | = |G|
~ → ~k − ~k0 = G
~
Vektor G~ je vektor recipročne rešetke pa se može napisati korišćenjem

bazisnih vektora recipročne rešetke, pa se dobija:
N
~k − ~k0 = G
~ = h~b1 + k~b2 + l~b3
Sada se može primeniti jedan od Laueovih uslova:
2πm = a(~k − ~k0 ) = a(h~b1 + k~b2 + l~b3 ) = h · 2π
Iz poslednje jednačine se može zaključiti da je m=h, i analogno bi bilo da

je n=k i p=l, što znači da su celi brojevi koji se pojavljuju u Laueovim
uslovima za difrakciju zapravo Milerovi indeksi ravni (h k l) na kojoj dolazi

do difrakcije. Ovo je korak koji zapravo pokazuje da su Bragov i Laueov
način zapravo dva ekvivalentna pristupa istom fenomenu.
Kada se pogleda jednačina ~k − ~k0 = G
~ može se izvršiti transformacija na
sledeći način:
~k = ~k0 + G ~ → ~k · ~k = (~k0 + G)~ · (~k0 + G)

~ =
O
~k · ~k = ~k0 · ~k0 + ~k0 · G
~ + +~k0 · G
~ + +G~ ·G
~
|~k|2 = |~k0 |2 + 2~k0 · G ~2
~ + |G|
N
Kako su talasi koherentni važi |~k|2 = |~k0 |2 i preostaje:
~2
~ + |G|
0 = 2~k0 · G
RA
2~k0 · G ~2
~ = −|G|
~
G
2~k0 · ~
= −|G|
|G|
~
ZI
Ovde je potrebno uvideti dve stvari: prvo je potrebno setiti se da je odnos
vektora i njegovog inetnziteta jednak jediničnom vektoru. U ovom
konkretnom slučaju, taj jedinični vektor ima pravac normale na ravni
EN
(h k l). Druga stvar koju je potrebno zapaziti je da ukoliko je vektor G ~

vektor recipročne rešetke, tada i vektor −G~ mora biti vektor recipročne
rešetke takoÒe da bi se zadovoljio uslov invarijantnosti na transalciju.
Kako oba ova vektora imaju isti intenzitet i isti pravac, samo je suprotan
smer, može se iz poslednje jednačine izostaviti minus i dobija se:
EC
~
G
2~k0 · ~
= −|G|
|G|
~
1 ~
~ = |G|
~k0 · n
ER
2
Kako se može interpretirati ova poslednja jednačina?
Difrakcija će se desiti kada projekcija talasnog vektora upadnog

zračenja ~k0 na pravac normale na ravan (h k l) bude jednaka tačno
N
~
polovini intenziteta vektora recipročne rešetke G.
Uz podsećanje iz dela knjige o primitivnim rešetkama, jedan specijalan

tip rešetke je Wigner-Sajz-ova rešetka. Glavna odlika ove rešetke je da je
njena granica na polovini dužine koja spaja dve tačke rešetke. Posebno
kod recipročne rešetke, Wigner-Sajzova rešetka se naziva prva Briluenova
zona (skraćeno IBZ). Ukoliko se ishodište recipročne rešetke postavi u
centar IBZ, susedne tačke rešetke će biti na rastojanju koje je jednaku

~ Slika 3.10 pokazuje ilustraciju IBZ za jednu
vektoru recipročne rešetke G.
dvodimenzionalnu heksagonalnu rešetku. Granica IBZ se postavlja na
polovini rastojanja do susedne tačke rešetke, što u ovom slučaju
predstavlja dužinu od 21 G.
~ Svaki upadni talasni vektor koji počinje u
ishodištu IBZ a završava se na granici IBZ je vektor koji ispunjava
Braggov zakon i može doći do difrakcije.
O
N
~
k0 ~
k
O∗ ~
G
RA
Slika 3.10: I Briluenova zona na primeru dvodimenzionalne heksagonalne rešetke
- važenje Bragovog zakona
ZI
3.3.3 Geometrijska interpretacija uslova za difrakciju.
EN
Evald-ova sfera
Postoji jedna geometrijska konstrukcija koja vizuelno olakšava
interpretaciju Bragg-ovog zakona. Evaldova sfera se konstruiše tako da se
u centar sfere postavi kristal i oko kristala se opiše sfera poluprečnika 2π
λ .
EC
Ova konstrukcija je prikazana na slici 3.11. Crveni zrak 1 predstavlja

pravac upadnog zračenja i posle difrakcije na kristalu koji se nalazi u
tački C se reflektuje u pravcu plavog zraka 2. Upadni ugao je obeležen sa
θ i tada je ugao izmeÒu upadnog i reflektovanog zraka jednak 2θ. Neka je
ER
na drugi kraj prečnika sfere u pravcu upadnog zraka postavljeno

ishodište recipročne rešetke, odnosno tačka O∗ . U pravcu upadnog zraka
pojavljuje se talasni vektor ~k0 dok se u pravcu reflektovanog zraka
pojavljuje talasni vektor ~k. Ako se gleda samo geometrijska pozicija koja
N
je postavljena na slici, može se napisati:
~ ∗ + O∗~A∗ = CA
CO ~∗
Pod pretpostavkom da se u tački preseka reflektovanog zraka 2 i sfere

nalazi tačka recipročne rešetke, onda su vektori CO~ ∗ i CA
~ ∗ po intenzitetu
2π
jednaki λ i jednaki su upravo upadnom i rasejanom talasnom vektoru. I
još kao posledica toga da je A∗ tačka recipročne rešetke, intenzitet vektora
2π A*
λ
1 2θ 1
2π θ C 2π O*
O
λ λ
N
Slika 3.11: Konstrukcija Evaldove sfere
RA
2π
O∗~A∗ biće jednak d i dolazi se do već poznate jednačine:
~ ∗ + O∗~A∗ = CA
CO
ZI ~ ∗ → ~k0 + G
~ = ~k
Već je pokazano da je ova jednačina zapravo zapis Laueovog uslova za

difrakciju, ili Bragovog zakona. I onda je moguće reći da je Bragov zakon
ispunjen onog trenutka kada se tačka recipročne rešetke naÒe na
Evaldovoj sferi za odreÒenu talasnu dužinu λ. U slučaju kada A∗ nije
EN
tačka recipročne rešetke, tada O∗~A∗ neće biti vektor recipročne rešetke, i
nije ispunjena jednačina. TakoÒe, može se preformulisati Bragov zakon na
sledeći način:
1/2 · 2π/d
2d sin θ = λ → sin θ =
EC
2π/λ
d zapravo polovina dužine |O A | dok je λ

I ovde se uočava da je 12 2π ∗ ∗ 2π
dužina |CA∗ | i takoÒe se poklapa sa geometrijskim relacijama. Na osnovu

razmatranja Evaldove sfere može se objasniti u kojim je eksperimentalnim
ER
tehnikama moguće koristiti monohromatsko, a u kojim polihromatsko

zračenje. Kod originalne Laueove metode, korišćeno je polihromatsko
zračenje i fiksiran položaj monokristala. U tom slučaju svaka od tačaka
recipročne rešetke je vršila odabir odgovarajuće talasne dužine iz
polihromatskog izvora i imala je svoju Evaldovu sferu na kojoj bi se
N
nalazila. Savremena metoda difrakcije na monokristalu koristi

monohromatsko zračenje ali se monokristal rotira po različitim
prostornim uglovima i na taj način se različite tačke recipročne rešetke
dovode na Evaldovu sferu. Druga savremena metoda se zasniva na
Debaj-Šererovoj metodi i to je metoga difrakcije na prahu. Koristi se
monohromatsko zračenje ali je u prahu prisutna velika količna nasumično
orjentisanih kristala tako da se neka tačka recipročne rešetke pojavi na
sferi. Istovremeno se pomeraju uzorak i detektor (ili izvor i detektor) i

opet se pronalaze položaji u kojima se neka druga tačka recipročne
rešetke nalazi na sferi. Granična vrednost za d za koje tačka recipročne
rešetke može da preseče Evaldovu sferu je λ/2. Za d vrednosti manje od
toga, tačka recipročne rešetke neće moći da se naÒe na sferi.
Kao što je pomenuto, dve najčešće korišćene metode zasnovane na
difrakciji X zračenja su metoda monokristala i metoda difrakcije na
O
prahu. Kod metode monokristala, detektor se pokreće po delu prostornog
ugla i beleži intenzitet rasejanog zračenja, dok se kod metode difrakcije
N
na prahu detektor tačkasti ili linijski detektor pomera za odreÒeni ugao u
zavisnosti od konkretne geometrije ureÒaja, pa se govori od θ − θ
geometriji u slučaju da se izvor i detektor pomeraju dok je uzorak
RA
fiksiran, ili starija metoda θ − 2θ gde je izvor zračenja fiksira, uzorak se
rotira za θ dok se detektor istovremeno pomera za 2θ. Rezultat difrakcije
na monokristalu je prikazan na slici (NEDOSTAJE) i prikazuje seriju
ureÒenih tačaka što zapravo predstavlja sliku recipročne rešetke
konkretnog monokristala. Kada je u pitanju difrakcija na prahu primer
ZI
difraktograma je prikazan na slici... Slika
EN
EC
ER
N
4. Dodaci
O
N
RA
ZI
Definicije, matematička pojašnjenja koja prevazilaze osnovnu namenu
knjige...
EN
4.1 Matematički uvod

4.1.1 Kompleksni broj
Kompleksni broj je broj oblika: P = a + ib gde su a i b realni brojevi, a i
EC
je imaginarna jedinica, odnosno broj takav da je zadovoljen uslov i2 = −1.

Voditi računa da je pogrešna definicija imaginarne jedinice kao broja i =
√
−1 jer je koren definisan samo za pozitivne brojeve, a -1 to svakako nije.
Konjugovano kompleksni broj broju P je broj P∗ = a − ib.
ER
Kvadrat modula kompleksnog broja |P|2 definisan je na sledeći način:
|P|2 = P · P∗ = (a + ib)(a − ib) = a2 + b2 .
Podsećanja radi, moduo kompleksnog broja je realan broj. Često je od

N
koristi i drugačija reprezentacija kompleksnih brojeva, koja se uvodi na

sledeći način:
|P| a b
P = a + ib = (a + ib) = |P|( + i )
|P| |P| |P|
Ako pogledamo na slici 4.1 šta trigonometrijski znači ovako napisan

kompleksni broj, videćemo da je prvi član |P|
a b
zapravo cos θ, dok je |P|
101
102 4.1. Matematički uvod
jednako sin θ. Imajući ovo u vidu, kompleksni broj P može se napisati:

a b
P = a + ib = |P|( + i ) = |P|(cos θ + i sin θ).
|P| |P|
Im
|P|
O
θ b
a Re
N
RA
Slika 4.1: Reprezentacija broja u kompleksnoj ravni
Ovakav kompleksan zapis može da se iskoristi i da se kompleksan broj

zapiše u Ojlerovom obliku:
P = |P|eiθ .
ZI
U ovakvom zapisu, konjugovano kompleksni broj broju P, je
P∗ = |P|e−iθ .
EN
I u ovoj notaciji naravno važi da je:
P · P∗ = |P|eiθ · |P|e−iθ = |P|2
4.1.2 Vektori
EC
Neka veličina je vektorska veličina (ili kraće vektor) ukoliko je za njeno

definisanje potrebno znati pravac, smer i intenzitet. Za razliku od vektora,
skalar je definisan samo svojom brojnom vredošću. Nula vektor je vektor
čiji je intenzitet nula, dok je jedinični vektor vektor čiji je intenzitet jedan.
ER
Dva vektora istog pravca nazivaju se kolinearnim vektorima.

Vektor se može još zapisati i pomoću svojih koordinata i projekcije
vektora na tri koordinatne ose. Neka je dat vektor ~a čiji se početak nalazi
u koordinatnom početku i kraj u nekoj tački sa koordinatama
N
(Ax , Ay , Az ), tada se on može prikazati na sledeći način:
~a = Ax n~x + Ay n~y + Az n~z ,
gde su vektori n~x , n~y i n~z jedinični vektori koordinatnih osa x, y i z, redom.
Skalarni proizvod dva vektora je skalar čija je vrednost definisana
sledećim izrazom:
~ = |~a|~b cos θ
~a · b
Glava 4. Dodaci 103
~b
θ
~a
b cos θ
Slika 4.2: Skalarni proizvod
O
Slika 4.2 pokazuje da skalarni proizvod dva vektora zapravo proizvod
intenziteta jednog vektora i projekcije drugog vektora na pravac prvog.
N
Ukoliko su dva vektora normalna ~a ⊥ ~b, tada je ugao izmeÒu njih 90°. U
tom slučaju, cos 90 = 0, pa je onda i ~a · ~b = 0. Drugačije možemo reći da je
projekcija vektora ~b na vektor ~a nula, pa je skalarni proizvod takoÒe nula.
RA
Ovo je način provere ortogonalnosti dva vektora. Ukoliko se vektori ~a i ~b
zapišu preko projekcija na koordinatne ose1 ,

ZI
~b = Bx n~x + By n~y + Bz n~z ,
tada će skalarni proizvod biti:

EN
~a · ~b = (Ax n~x + Ay n~y + Az n~z )(Bx n~x + By n~y + Bz n~z ) =
= Ax Bx + Ay By + Az Bz
Jedna korisna relacija dobija se skalarnim množenjem vektora sa samim

EC
sobom:
~a ·~a = (Ax n~x + Ay n~y + Az n~z )(Ax n~x + Ay n~y + Az n~z ) =
= A2x + A2y + A2z = |~a|2

ER
Dobijena relacija znači da je skalarni proizvod vektora sa samim sobom

jednak kvadratu njegovog intenziteta.
Vektorski proizvod dva vektora je vektor definisan na sledeći način:
N
• pravac vektora ~a × ~b je normala na ravan koju formiraju vektori ~a i ~b
• smer vektora ~a × ~b je odreÒen pravilom desne ruke
• intenzitet je |~a × ~b| = |~a||~b| sin θ
1 Jedinični vektori n~ , n~ i n~ su meÒusobno normalni

x y z
104 4.1. Matematički uvod
~a × ~b
~b
θ
~a
Slika 4.3: Vektorski proizvod
O
Ukoliko se vektori ~a i ~b zapišu pomoću projekcija na koordinatne ose:
N
~b = Bx n~x + By n~y + Bz n~z ,
RA
tada se vektorski proizvod ~a × ~b može napisati koristeći determinantu:

n~
x n~y n~z

~a × ~b = Ax Ay Az =

Bx By Bz
ZI
= (Ay Bz − Az By )n~x − (Ax Bz − Az Bx )n~y + (Ax By − Ay Bx )n~z
EN
4.1.3 Furijeovi redovi

Pretpostavimo da je f periodična2 funkcija sa periodom T = 2L. Tada će
Furijeov red funkcije f koji predstavlja beskonačan red sinusnih i
kosinusnih članova u sledećem obliku:
EC
∞ ∞
a0 X X
f(x) = + an cos(nx) + bn sin(nx)
2
n=1 n=1
gde je:
ER
ZL
1
a0 = f(x)dx
L −L
ZL
1 nπx
an = f(x) cos dx
N
L −L L
Z
1 L nπx
bn = f(x) sin dx
L −L L
Kako je svaku funkciju koja je periodična sa periodom 2L moguće
preslikati u funkciju koja je periodična sa periodom 2π,
2 Funkcija f je periodična ukoliko postoji pozitivan broj T takav da je f(x + T ) = f(x) za
svako x iz domena funkcije f.

Glava 4. Dodaci 105
Zπ
1
a0 = f(x)dx
π −π
Zπ
1
an = f(x) cos(nx)dx
π −π
Zπ
1
bn = f(x) sin(nx)dx
π −π
O
4.1.4 Geometrijska tela - važne formule
N
Visina tetraedra jeste normala povučena iz temena tetraedra na
naspramnu stranicu. Jedan kraj se nalazi u temenu, a drugi u ortocentru
jednakostraničnog trougla. Na osnovu slike može se primetiti da
RA
prostorna visina tetraedra, ivica tetraedra i 32 visine stranice tetraedra
formiraju pravougli trougao CMB. Primenom Pitagorine teoreme na taj
trougao, dobija se formula za izračunavanje visine tetraedra:
C
C
ZI
a
H
A
EN
B
M
M √ B
2a 3
D 3 2
(a) Položaj prostorne visine (b) Trougao od interesa

EC
tetraedra
Slika 4.4: Tetraedar

√
2 2a 3 2
H +( ) = a2
3 2
ER
√
2 2 3a2 2a2 a 6
H =a − = ⇒H=
9 3 3
Od koristi je i pokazati u kojoj se tački seku sve visine tetraedra. Ako
pogledamo sliku detaljno (radi preglednosti crteža prikazan je presek
N
samo dve visine tetraedra, meÒutim, intuitivno je jasno da se i preostale

dve visine seku u istoj tački), trougao od značaja je BKM. Tačka preseka
visina K deli svaku od visina na dva dela. Neka je duži deo dužine bH, i
onda je kraći deo dužine (1 − b)H. b je broj koji je potrebno odrediti. Opet
se na osnovu Pitagorine teoreme dobija:
√
2 2 2a 3 2
(bH) = ((1 − b)H) + ( )
3 2
106 4.2. Talasi
√
2 a 3 2
2
(bH) − ((1 − b)H) = ( )
3
a2
(bH − (1 − b)H)(bH + (1 − b)H) =
3
a2
H2 = (2b − 1)
3
2a2 a2
O
1 3
(2b − 1) = ⇒ (2b − 1) = ⇒ b =
3 3 2 4
N
C
RA
A
K
B
M
D
ZI
Slika 4.5: Presek visina tetraedra
Na osnovu dobijenog rezultata nalazi se da tačka preseka visina tetraedra

EN
deli visinu tetraedra u odnosu 34 : 14 .
4.2 Talasi
EC
Talasi najopštije predstavljaju prenošenje poremećaja kroz neku sredinu i

to na rastojanjima mnogo većim od amplitude oscilovanja čestica koje
prenose taj poremećaj. Prilikom tog prenošenja, čestice sredine se ne
pomeraju, već samo vrše oscilovanje oko ravnotežnog položaja. Svako
ER
kretanje koje se ponavlja u jednakim vremenskim intervalima naziva se

periodično, a ukoliko se odvija stalno po istoj putanji onda se naziva
oscilatorno. Grubo se mogu razlikovati mehanički i elektromagnetni
talasi. Kada čestice materije u čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom
stanju osciluju oko svojih ravnotežnih položaja, govori se o mehaničkim
N
talasima. Elektromagnetne talase u materijalnoj sredini prenose

naelektrisanja.
Prema pravcu prostiranja, mehanički talasi se dele na linijske, površinske
i zapreminske. Prema pravcu oscilovanja čestica sredine, talasi se dele na
longitudinalne (čestica sredine osciluju po pravcu prostiranja talasa) i
transferzalne (čestice sredine osciluju normalno na pravac prostiranja
talasa). Mehanički longitudinalni talas postoji u svim sredinama. Da bi
Glava 4. Dodaci 107
transferzalni mehanički talas postojao, mora postojati poprečna elastična

sila (izražena preko napona smicanja) izmeÒu slojeva. Takva elastična sila
se javlja u čvrstim telima, ali ne i u fluidima jer kod fluida čestice sredine
nisu čvrsto vezane za odreÒeni položaj u prostoru.
Jednačina talasa je zavisnost trenutnog položaja y čestice koja je
zahvaćena talasom na rastojanju x od izvora talasa u trenutku vremena
t.Poremećaj koji uzrokuje formiranje talasa može biti različit, pa i
O
jednačina talasa može imati najrazličitiji oblik. U najopštijem slučaju
kada se talas prostire u pravcu x-ose, jednačina talasa se može napisati
N
y = f(ct − x).
RA
Za potrebe kursa biće dovoljno razmatrati talase koji nastaju
harmonijskim oscilovanjem izvora. Matematički se može zapisati da je
jednačina izvora talasa y = y0 sin(ωt) gde je y0 amplituda oscilovanja
izvora talasa a ω njegova ugaona frekvencija. Nije loše naglasiti da kada
su u pitanju harmonijske oscilacije, potpuno ravnopravno se koriste
ZI
funkcije sin i cos za opisivanje talasnog kretanja.
Ako se čestica sredine nalazi na rastojanju x od izvora talasa, ona počinje
da osciluje nakon vremena t0 koje je potrebno talasu da preÒ e rastojanje x
EN
(prelazi ga brzinom c). Tada se može napisati jednačina talasa za tu česticu

na sledeći način3 :
x
y = y0 sin(ω(t − t0 )) = y0 sin ω(t − ) =
c
EC
ωx
= y0 sin ωt − = y0 sin(ωt − kx).
c
y
ER
period
y0
0 t
t0
N
−y0
Slika 4.6: Dva talasa
Ukoliko u prostoru postoji više izvora talasa, rezlutujući talas koji se može
detektovati u tački P je jednostavna superpozicija svih talasa koji stižu do
3 k = ω = 2π = 2π
c Tc λ
108 4.2. Talasi
tačke P. Ukoliko se posmatraju dva koherentna talasa koji jedan u odnosu

na drugi imaju faznu razliku δ, njihove talasne jednačine će izgledati:
y1 = A cos(ωt − kx)
y2 = A cos(ωt − kx + δ)
U nekoj tački P koja je udaljena od izvora oba talasa rezultujući talas će
O
biti:
y1 + y2 = A cos(ωt − kx) + A cos(ωt − kx + δ) =
N
= A(cos(ωt − kx) + cos(ωt − kx + δ)) =
ωt − kx + ωt − kx + δ ωt − kx − ωt + kx − δ
= 2A cos cos =
2
RA
2
δ −δ
= 2A cos ωt − kx + cos
2 2
Kosinus je parna funkcija cos(−x) = cos(x) pa je:

δ
ZI
δ

y1 + y2 = 2A cos cos ωt − kx +
2 2
Amplituda rezultujućeg talasa u posmatranoj tački biće 2A cos δ2 što

EN
znači da amplituda talasa zavisi od fazne razlike posmatranih talasa.

Kako je još poznato da je intenzitet srazmeran kvadratu amplitude talasa,
onda se umesto funkcije cos(x) javlja kvadrat te funkcije cos(x)2 i ona je
ograničena u intervalu [0, 1]. Te ekstremne vrednosti funkcije se postižu u
sledećim slučajevima:
EC

δ 0 , δ2 = (2k + 1) π2 → δ = (2k + 1)π
cos =
2 1 , δ2 = (2k)π → δ = (2k)π
ER
Da bi se javilo maksimalno pojačanje talasa, fazna razlika mora biti

jednaka parnom umnošku broja π. Kada je umnožak neparan, pri deljenju
sa dva da bi se dobila vrednost polovine fazne razlike, preostaće jedno π2
koje će uvek dati vrednost kosinusu nula, i javiće se zapravo gubljenje
intenziteta talasa.
N
Kod talasnog kretanja je često problem neposredno meriti faznu razliku,

pa je koristo povezati faznu sa putnom razlikom koja je značajno lakše
merljiva. Ovde će to povezivanje biti uraÒeno na jedan intuitivan način,
mada možda nedovoljno matematički egzaktno. Ukoliko se posmatra
jedan opšti elektromagnetni talas, njegov vektor električnog polja na
primer, osciluje u ravni koja je normalna na pravac prostiranja talasa. Dok
elektromagnetni talas preÒe jednu talasnu dužinu λ, vektor električnog
Glava 4. Dodaci 109
polja je napravio jednu punu oscilaciju odnosno opisao je pun krug 2π.
Ukoliko je elektromagnetni talas presao neku drugu dužinu (∆x), u tom
slučaju je ugao koji je opisao vektor električnog polja jednak δ.
Jednostavnim postavljanjem proporcionalnog odnosa može se doći do
jednačine koja povezuje faznu i putnu razliku:
λ
λ : 2π = ∆x : δ → ∆x = δ
O
2π
Za maksimalan intenzitet superpozicije dva talasa potrebno je da vrednost
δ bude jednaka celobrojnom umnošku broja π, pa se može pronaći da je
N
vrednost putne razlike u ovom slučaju:
λ λ
RA
∆x = δ= 2kπ = kλ
2π 2π
Dobijeni izraz koji govori da će doći do maksimalnog pojačanja amplitude
dva talasa kada je putna razlika izmeÒu njih jednaka celobrojnom
umnošku talasnih dužina je iskorišćen prilikom izvoÒenja Bragovog
ZI
zakona.
4.3 Kristalografija i kristalohemija

EN
4.3.1 Sedam kristalnih sistema

U ovom prilogu su sortirane sve karakteristike od značaja sa svaki od
sedam kristalnih sistema.
EC
Kubni (izometrijski) sistem

Familija Kubna
Kategorija Viša
ER
Ose a=b=c
Uglovi α = β = γ = 90°
Simetrijski element Prisutno je više osa višeg reda, ali uvek 4L3
Tačkaste grupe 23, m3̄, 432, 4̄3m i m3̄m
N
Primer geometrijskog tela Kocka, oktaedar, tetraedar

Sfalerit (ZnS sa primesama Fe2+ )
Primer minerala
dijamant
Postoje dva ili tri neekvivalentna simetrijska pravca u zavisnosti od konkretne

tačkaste grupe. Grupe koje sadrže osu četvrtog reda imaju tri neekvivalentna
pravca (koja se poklapaju sa pravcima osa reda 4, 3 i 2, dok grupe koje nemaju
110 4.3. Kristalografija i kristalohemija
osu četvrtog reda imaju dva simetrijski neekvivalentna pravca duž osa trećeg i
drugog reda.
Tetragonalni sistem
Familija Tetragonalna
Kategorija Srednja
O
Ose a=b,c
N
Simetrijski element Jedna L4
Tačkaste grupe 4, 4̄, 422, 4̄m2, 4mm, 4/m i 4/mmm
RA
Pravilna četvorostrana prizma
Primer geometrijskog tela pravilna četvorostrana piramida
tetragonalni disfenoid
Primer minerala Rutil (polimorf TiO2 )
ZI
Jedna L4 osa duž c pravca, ponekad postoje još dva pravca u ortogonalnoj ravni
duž kojih su ose L2 koje su meÒusobno pod uglom od 45°.
EN
Heksagonalni sistem
Familija Heksagonalna
Kategorija Srednja
EC
Ose a=b,c
Uglovi α = γ = 90°, β = 120°
ER
Tačkaste grupe 6, 6̄, 622, 6̄m2, 6mm, 6/m i 6/mmm

Pravilna šestostrana prizma
Primer geometrijskog tela pravilna trostrana prizma
pravilna šestostrana piramida
N
Primer minerala β-kvarc (polimorf SiO2 )
Jedna L6 osa duž c pravca, ponekad postoje još dva pravca u ortogonalnoj ravni
duž kojih su ose L2 koje su meÒusobno pod uglom od 30°.
Trigonalni sistem
Glava 4. Dodaci 111
Familija Heksagonalna
Kategorija Srednja
Ose a=b=c
Uglovi α = β = γ , 90°
O
Tačkaste grupe 3, 3̄, 32, 3m i 3̄m
Pravilna trostrana piramida
Primer geometrijskog tela
N
α-kvarc (polimorf SiO2 )
Primer minerala
RA
kalcit (polimorf CaCO3 )
Jedna L3 osa duž c pravca, ponekad postoji još jedna osa L2 u ortogonalnoj ravni.
Ortorombični sistem
Familija
ZI Ortorombična
Kategorija Niža
Ose a,b,c
EN
Simetrijski element Tri L2
Tačkaste grupe 222, mm2 i mmm
Kvadar
EC

Četvorostrana piramida
Primer minerala Aragonit (polimorf CaCO3 )
Tri ortogonalna pravca uvek imamo, različiti su izbori osa.

ER
Familija Monoklinična
Kategorija Niža
Ose a,b,c
N
Uglovi α = γ = 90°, β , 90°

Monoklični sistem
Tačkaste grupe 2, m i 2/m
Primer minerala Gips (CaSO3 · 2 H2 O)
Jedan simetrijski pravac, najčešće duž b pravca (nekad može biti i duž c).
Triklinični sistem
Familija Triklinična
Kategorija Niža
Ose a,b,c
Uglovi α , β , γ , 90°
O
Simetrijski element /
Tačkaste grupe 1 i 1̄
N
Primer minerala Tirkiz (CuAl6 (PO4 )4 (OH)8 · 4 H2 O)
RA
Nema jedinsten simetrijski pravac.
aP aC aI aF 1
aP
ZI
aP aP
mP mC mI mF 2
mC mP
EN
oP oC oI oF 4
hR(rP) rC rI rF 1
cP hR hR
hP hC hI hF 1
EC
oP oF oI
tP tC tI tF 2
tP iI
ER
cP cC cI cF 3
x
N
4.3.2 Izračunavanje atomskog faktora pakovanja

Atomski faktor pakovanja se računa uvek na isti način:
ZVa
AFP =
Vjc
Jednostavnosti radi, uzeto je da strukturni motiv zapravo jedan atom. Za svaku

rešetku potrebno je pronaći Z, odnosno broj atoma po jediničnoj ćeliji, i pronaći
povezanost izmeÒu parametara ćelije i radijusa atoma.
Glava 4. Dodaci 113
Prosta kubna ćelija cP
cP ćelija ima atome samo u rogljevima kocke i tu je Z=1. Ako su atomi u

rogljevima kocke, to znači da se atomi meÒusobno dodiruju duž ivica kocke,
odnosno 2R = a. Zapremina kocke je opšte poznata Vjc = a3 .
ZVa 1 · 43 R3 π 1 · 43 R3 π 4πR3 π
AFP = = = = = = 0.52
Vjc a3 (2R)3 3 · 8R3 6
O
N
a
RA
R R
ZI
Slika 4.7: cP ćelija
Zapreminski centrirana kubna ćelija cI

EN
cI ćelija osim atoma u rogljevima kocke ima još i atom u centru kocke, pa je Z=2.
Atomi se meÒusobno dodiruju duž prostorne dijagonale. Dužina √ prostorne
dijagonale povezana je√ sa ivicom kocke preko formule D = a 3 i ta dužina
jednaka je 4R = D = a 3. Dobija se:
√
EC
ZVa 2 · 34 R3 π 2 · 43 R3 π 3π
AFP = = = 4R = = 0.68
Vjc a3 √
( ) 3 8
3
ER
r
r
r
r
N
Slika 4.8: cI ćelija
Površinski centrirana kubna ćelija cF - Kubno gusto pakovanje ccp

Površinski centrirana kubna ćelija osim atoma u rogljevima ima atome i na svakoj
+ 6 · 12 = 4. Atomi se
od stranica kocke. U tom slučaju Z se izračunava Z = 8 · 18 √
meÒusobno√dodiruju duž dijagonale stranice kocke (d = a 2) i tada važi da je
4R = d = a 2. Atomski faktor pakovanja jednak je:
√
ZVa 4 · 43 R3 π 4 · 34 R3 π 2π
AFP = = = 4R = = 0.74
Vjc a3 ( √ )3 6
2
O
N
r
RA
r
r
ZI
Slika 4.9: cF ćelija
EN
Primitivna heksagonalna ćelija hP

Primitivna heksagonalna ćelija je ovde prikazana više kao teorijski model
izračunavanja gustine pakovanja, nego što ima nekog praktičnog značaja ova
vrsta pakovanja. hP ćelija se dobija kada se maksimalno gusto slože isti atomi u
jednoj ravni a onda se u sledećoj ravni složi isti takav paralelan sloj (slika 4.10).
EC
Kada se isti atomi slažu jedan pored drugog, najgušće se mogu složiti tako da se
oko jednog centralnog atoma rasporedi još šest istih atoma i centri formiraju
pravilni šestougao. U tom slučaju svaka dva centra atoma nalaze se na
meÒusobnom rastojanju 2R i to rastojanje je jednako ivici jedinične ćelije a. Kada
se sledeći sloj postavi paralelno sa prvim slojem, dobija se specifičan slučaj
ER
heksagonalne prizme gde je i visina prizme jednaka 2R = a.
R R R
N
R R
Slika 4.10: hP ćelija
Jedinična ćelija kod ovog rasporeda je zapravo jedna trećina √

ove heksagonalne
√
2 3
prizme. Zapremina jedinične ćelije biće: Vjc = P · H = 2 · a 4 3 · a = a 2 3 . Atomi
Glava 4. Dodaci 115
u ovoj jediničnoj ćeliji su rasporeÒeni u rogljevima ćelije, i onda znamo da je Z=1.

Konačno se može izračunati:
ZVa 1 · 34 R3 π 8R3 π π
AFP = = 3
√ = √ = √ = 0.60
Vjc a 3 3 · (2R)3 3 3 3
2
Heksagonalna gusto spakovana ćelija hcP

Još jedan ilustrativan primer računanja atomske gustine pakovanja je
O
heksagonalno gusto pakovanje. U odnosu na prethodni slučaj (hP), heksagonalna
gusto pakovana ćelija ima još srednji sloj atoma koji se nalaze u šupljinama
izmeÒu dva sloja. Unutar jedne jedinične ćelije nalazi se jedan atom, pa je ukupni
N
broj atoma u ovoj jediničnoj ćeliji Z=2. Zapremina jedinične ćelije je slična kao i
u prethodnom slučaju, osim što sada visina √
prizme više nije jednaka a već ima
a2 3
neku drugu vrednost c Vjc = P · H = 2 · 4 · c. Ovde se dolazi do pitanja na koji
RA
su način povezane ivice a i c. Pošto je u pitanju gusto pakovanje atoma,
definisano je da se atomi smeštaju u tom srednjem sloju u položaju ( a3 , a3 , c2 ). Za
potrebe računa odnosa c i a, pojednostavljen je crtež jedinične ćelije i nacrtani su
samo položaji tačaka od interesa (slika 4.11). Sve vreme ostaje činjenica da su u
datim tačkama atomi koji imaju poluprečnih R i da važi veza da je 2R = a.
ZI
c
EN
N
c
1
2c
EC
O
A M
B
ER
N
Slika 4.11: hcp isečak
Tačka obeležena sa N na slici 4.11 je tačka na polovini visine c, dok je tačka M

njena projekcija na baznu ravan. Geometrija govori da je telo OABN tetraedar (jer
su sve ivice dužine 2R=a) i u tom slučaju MN je prostorna visina tetraedra. Tada
je M tačka preseka visina jednakostraničnog trougla OAB. Sada je potrebno uočiti

trougao AMN i na njemu primeniti Pitagorinu teoremu:
AN2 = MN2 + AM2

√
a 3
Iz osobina jednakostraničnog trougla poznato je da je dužina AM jednaka 3 ,
AN jednaka je a, dok je visina tetraedra zapravo c2 . Zamenom se dobija:
√
a2 c2
O
2 a 3 2 c
a =( ) + ( )2 → a2 = )+
3 2 3 4
12a2 = 4a2 + 3c2 → 8a2 = 3c2
N
r
c 8
=
a 3
RA
Bez obzira što je ovo samo meÒukorak u računu, ovaj odnos je izuzetno važan jer
govori o idealnom odnosu ivica jedinične ćelije kod heksagonalnog gustog
pakovanja.
Sada se ponovo izračunava zapremina jedinične ćelije ali uz korišćenje ove relacije
i dobija se:
√
ZI √ r
a2 3 a2 3 8 √
Vjc = P · H = 2 · ·c = 2· · a = a3 2
4 4 3
Konačno, gustina pakovanja za HCP ćeliju je:
EN
ZVa 2 · 34 R3 π 8R3 π π
AFP = = √ = √ = √ = 0.74
Vjc 3
a 2 3
3 · (2R) 2 3 2
Dijamantska ćelija
Poslednji primer za koji će biti odreÒena gustina pakovanja je dijamantska ćelija.
EC
Ona sama po sebi nije Brave-ova rešetka, već je zapravo to cF rešetka koja ima
dva atoma u motivu, pri čemu je uzeto da su atomi isti. Jedan atom se nalazi u
položaju A(0,0,0) dok se drugi nalazi u položaju B( a4 , a4 , a4 ) i to je pravac duž kog
se atomi dodiruju. Rastojanje izmeÒu dve tačke može se izračunati:
ER
r √
a 2
a 2
a 2
a 3
dAB = ( − 0) + ( − 0) + ( − 0) = = 2R
4 4 4 4
Nakon odreÒivanja zavisnosti izmeÒu ivice ćelije i poluprečnika atoma, može se

jednostavno izračunati AFP:
N
√
ZVa 8 · 43 R3 π 8 · 34 R3 π 3π
AFP = = = = = 0.34
Vjc a3 (√8R 3
) 16
3
4.3.3 Tačkaste grupe - stereogrami

U ovom prilogu prikazani su kompletni stereogrami, kao i duža i kraća
internacionalna oznaka za svaku od 32 tačkaste grupe simetrija.
Glava 4. Dodaci 117
O
HM duga 1 HM duga 1̄ HM duga 2 HM duga m
HM kratka 1 HM kratka 1̄ HM kratka 2 HM kratka m

N

RA

HM duga 2 2 2 2
m HM duga 222 HM duga mm2 HM duga m mm
HM kratka 2/m HM kratka 222 HM kratka mm2 HM kratka mmm

ZI

EN

HM duga 3 HM duga 3̄ HM duga 32 HM duga 3m

HM kratka 3 HM kratka 3̄ HM kratka 32 HM kratka 3m

EC

$

HM duga 3̄ m2 HM duga 6 HM duga 6̄ HM duga 622

HM kratka 3̄m HM kratka 6 HM kratka 6̄ HM kratka 622
ER

< $

N

6
HM duga m HM duga 6 2 2
mmm HM duga 6mm HM duga 6̄m2
HM kratka 6/m HM kratka 6/mmm HM kratka 6mm HM kratka 6̄m2
Slika 4.12: Tačkaste grupe simetrija - I deo


O

N

HM duga 4 HM duga 4̄ HM duga 422
HM kratka 4 HM kratka 4̄ HM kratka 422
RA

ZI

HM duga 4
HM duga 4̄m2 HM duga
4 2 2
m mmm
HM kratka 4/m HM kratka 4̄m2 HM kratka 4/mmm

EN

EC
HM duga 4mm HM duga 23 HM duga m3̄

2 3̄
HM kratka m
HM kratka 4mm HM kratka 23

ER

HM duga 432 HM duga 4̄3m HM duga m 4 3̄ 2

m
HM kratka 432 HM kratka 4̄3m HM kratka m3̄m
N
Slika 4.13: Tačkaste grupe simetrija - nastavak

Bibliografija
O
N
RA
[1] Bardella, F., A. Montes Rodrigues, i R. Leal Neto: CrystalWalk: crystal
ZI
structures, step by step. Journal of Applied Crystallography, 50:949–950, 2017.
[2] Haynes, W. (urednik): CRC Handbook of Chemistry and Physics. CRC Press,
2017.
EN
[3] Momma, K. i F. Izumi: VESTA 3 fot three-dimensional visualization of crystal,

volumetric and morphogy data. Journal of Applied Crystallography, 2011.
[4] Nespolo, M.: The rise and fall of Weber indicies. Journal of Applied
Crystallography, 51:1221–1225, 2018.
EC
ER
N
119

Tekst Predavanja Dopunjeno PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Tekst Predavanja Dopunjeno PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tekst Predavanja Dopunjeno PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

O

Fizička hemija čvrstog stanja

Bojana Nedić Vasiljević

Fakultet za fizičku hemiju

Copyright © 2021 Bojana Nedić Vasiljević

Cover design by Cover Designer

Izdavač Fakultet za fizičku hemiju

1.2 Kristalna rešetka, kristalna struktura, stukturni motiv 7

1.4 Obeležavanje pravaca i ravni u kristalima. Milerovi

2.1 Vrste sila u kristalima 56

2.2 (Veoma) Kratak pregled meÒučestičnih interakcija 56

2.3 Tipovi kristala 58

3.2 Dobijanje i svojstva X zračenja. Interakcije sa kristalom.

3.3 Difrakcija X-zračenja na kristalu. 91

temperature, postoji još odreÒeni broj agregatnih stanja od kojih je

meÒumolekulskih interakcija veća od kinetičke energije čestica. Tečnosti

nastaju kao posledica jačine meÒumolekulskih interakcija koje značajno

zračenja na kristalnim supstancama uočavaju se jasni, oštri i uski

(a) Radijalna funkcija (b) Difraktogram

Slika 1.1: Rasejanje X zračenja na amorfnoj i kristalnoj supstanci

Slikovit prikaz strukture amorfnog i kristalnog silicijum dioksida (slike

MeÒutim razlika nastaje u ureÒenju odnosno konstrukciji šestočlanih

Slika 1.2: Prikaz strukture za amorfni i kristalni silicijum dioksid

ovde i ukoliko nije naglašeno drugačije (a to je u poglavlju o defektima i

isprekidana granicama zrna. Slikovit prikaz razlike izmeÒu monokristala

1.2 Kristalna rešetka, kristalna struktura, stukturni

Da bi moglo da se govori o strukturi i o svojstvima kristalnog stanja,

Iz definicije dolazi se do pitanja, a šta je to strukturni motiv? Strukturni

matematički model ili matematička apstrakcija, nije nešto što realno

druga tačka rešetke. U ovoj definiciji kristalne rešetke moguće je uočiti

kako je ovo matematički model, može se govoriti i o jednodimenzionim

dok je 3D mreža tačaka u prostoru.

kristalnoj rešetki izvrši translacija za vektor:

MeÒutim, kada se strukturni motiv sastoji od dva atoma, tada se u svaku

pomenuto osnovno svojstvo kristalne strukture a to je invarijantnost na

Kao što je i na slici 1.4a prikazano, kristalna rešetka je jedan periodičan i

zapravo je i nepotrebno. Ta nepotrebnost proizilazi iz periodičnosti

Rezultat govori da u jednom kristalu po gruboj proceni ima bar 1021

Jedinična ćelija je deo kristalne strukture koji će translacijom u

U najopštijem slučaju jediničnu (elementarnu) ćeliju odreÒuju odnosno

dogovoru, ugao izmeÒu vektora ~a i ~b obeležava se sa γ, ugao izmeÒu

Slika 1.6: Primeri različitih 2D ćelija Slika 1.7: Trougao ne popunjava

Na svakom geometrijskom telu može se razlikovati rogalj, ivica i stranica.

pogodno je odrediti koliko jediničnih ćelija deli taj jedan atom.

• Ukoliko se nalazi na stranici jedinične ćelije, tada dve susedne

• Ukoliko se atom nalazi na ivici jedinične ćelije, tada četiri jedinične

• Ukoliko se atom nalazi u roglju jedinične ćelije, tada osam jediničnih

Kada jediničnoj ćeliji pripada samo jedan atom, tada se ta ćelija

Postoji jedan specifičan tip jedinične ćelije koji se naziva Vigner-Sajc-ova

• Susedne tačke koje su najbliže odabranoj tački se spoje sa

• Poligon oivičen normalama čini VS ćeliju.

Primer konstrukcije jedne VS ćelije dat je na slici 1.12. Ovde je nacrtana

Poslednja slika pokazuje da VS ćelija ima jednu tačku u centru kvadrata i

Simetrija kao pojava je prisutna u svakodnevnom životu svuda. Cvetovi i

Slika 1.12: Konstrukcija VS rešetke na primeru kvadratne 2D ćelije

1.3.1 Elementi i operacije simetrije

Simetrija nekog objekta predstavlja najopštije rečeno njegovo svojstvo da

se posmatrani deo objekta poklapa sa ostalim simetrijski ekvivalentnim