Tekst Predavanja PDF

Autorizovana skripta
O
Fizička hemija čvrstog stanja
N
Nacrt
RA
Bojana Nedić Vasiljević
Mart 2021
ZI
EN
EC
ER
FFH
N
N
ER
EC
EN
ZI
RA
N
O
O
N
Look deep into nature, and then you will understand
everything better.
RA
– Albert Ajnštajn
ZI
EN
EC
ER
N
N
ER
EC
EN
ZI
RA
N
O
Sadržaj
Sadržaj v
1 Elementi kristalografije 1
O
1.1 Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1
1.2 Kristalna rešetka, kristalna struktura, stukturni motiv . . . . . . . . . . . . . 3
1.3 Simetrĳa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
N
Elementi i operacĳe simetrĳe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Jedinstveni i simetrĳski ekvivalentni pravci. 32 grupe simetrĳe . . . . . . . . 20
Stereografska projekcĳa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24
Kristalni sistemi, kategorĳe, familĳe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26
RA
Brave-ove rešetke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28
Elementi i operacĳe simetrĳe sa translacĳom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31
Prostorne grupe simetrĳa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 38
1.4 Obeležavanje pravaca i ravni u kristalima. Milerovi indeksi . . . . . . . . . . 40
Označavanje pravaca i ravni u heksagonalnom sistemu . . . . . . . . . . . . . 44
Atomski faktor pakovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 46
ZI
1.5 Polimorfizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 47
Prilozi 49
EN
A Uvod 51
A.1 Kompleksni broj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51
A.2 Vektori . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52
Furĳeovi redovi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
A.3 Geometrĳska tela - važne formule . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54
EC
A.4 Talasi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 56
B Kristalografija 59
B.1 Sedam kristalnih sistema . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
B.2 Tačkaste grupe - stereogrami . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63
ER
C Kristalohemĳa 67
C.1 Izračunavanje atomskog faktora pakovanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
N
N
ER
EC
EN
ZI
RA
N
O
Elementi kristalografije 1
1.1 Uvod
O
Moglo bi se reći da u prirodi postoje tri opipljiva agregatna
N
stanja, i još tri-četiri agregatna stanja koja postoje pod vrlo
ekstremnim uslovima pritiska, temperature.... Ali ako se
zadržimo na agregatnim stanjima koja se viđaju
RA
svakodnevno, to su gasovito, tečno i čvrsto. U tom poretku se
povećava jačina interakcĳa između izgrađivačkih čestica.
Drugim rečima, u gasovitom agregatnom stanju atomi ili
molekuli gasa su veoma veoma slabo povezani i kinetička
energĳa koju poseduju čestice je daleko veća od energĳe
ZI
međumolekulskih interakcĳa. Nasuprot gasovima, u čvrstom
stanju čestice se nalaze u određenim položajima, jače ili
slabĳe vezane, i u ovom slučaju je energĳa međumolekulskih
interakcĳa veća od kinetičke energĳe čestica. Tečnosti su
EN
negde između po jačini međumolekulskih interakcĳa. Tečno

i čvrsto stanje zajedno nazivamo kondenzovanim stanjem.
Čvrsto stanje je kao što smo rekli karakterisano stalnim

oblikom i zapreminom, a te osobine nastaju kao posledica
jačine međumolekulskih interakcĳa koje značajno premašuju
EC
kinetičku energĳu izgrađivačkih čestica. Generalno

razlikujemo dva tipa čvrstog stanja: amorfno i kristalno
čvrsto stanje. Amorfno čvrsto stanje je po svojim svojstvima
negde između tečnosti i kristalnog čvrstog stanja. Do sada
neprevaziđena tehnika analize strukture i uređenja čvrstih
ER
supstanci je difrakcĳa X zračenja. To je tehnika kojom ćemo

se detaljno baviti u narednim glavama. Na osnovu analize
intenziteta difraktovanog zračenja na kristalnim
supstancama uočavaju se jasni, oštri i uski maksimumi koji
N
potiču od uređene kristalne strukture i govori se o postojanju

uređenja na dugom dometu. Za razliku od kristalnih
supstanci, kod amorfnih se na osnovu intenziteta rasejanog
zračenja može izračunati radĳalna distribuciona funkcĳa,
odnosno broj atoma koji se nalazi na rastojanju u opsegu r i
r + ∆r u odnosu na neku odabranu tačku. Jedna takva
funkicĳa prikazana je na slici 1.1a. Uočava se (a tako je kod
većine amorfnih supstanci) dobro definisan prvi maksimum
2 1 Elementi kristalografije
i svaki sledeći je sve širi i širi. To nam govori da postoji

lokalno uređenje kratkog dometa, odnosno da su neposredni
susedi dobro uređeni, ali da se takva uređenost ne održava
kroz celu supstancu. Upravo u toj uređenosti leži i osnovna
razlika između amorfnih i kristalnih supstanci. Amorfne
supstance imaju lokalno uređenje kratkog dometa,a izostaje
uređenje dugog dometa. Kristalne supstance imaju potpuno
O
definisano uređenje dugog dometa.
N
Slika 1.1: Radĳalna distribuciona
RA
funkcĳa za amorfnu supstancu
i difraktogram za kristalnu (a) Radĳalna funkcĳa (b) Difraktogram
supstancu
Ukoliko pogledamo slikovit prikaz strukture amorfnog i

ZI
kristalnog silicĳum dioksida (slike 1.2a i 1.2b) možemo na
obe slike da vidimo da oko svakog atoma silicĳuma (crvena
kuglica) postoje tri atoma kiseonika (plava kuglica) i da su
kiseonikovi atomi vrlo uređeno raspoređeni oko silicĳuma.
EN
Ta prva tri atoma kiseonika čine uređenje kratkog dometa.

Međutim razlika nastaje kada pogledamo šestočlane
prstenove koje formiraju naizmenično atomi silicĳuma i
kiseonika. Vidimo da su ti šestočlani prstenovi pravilni kod
kristalnog silicĳum dioksida i da se ta pravilnost održava
EC
kroz strukturu, dok su kod amorfnog silicĳum dioksida ti

prstenovi vrlo deformisani i nema sličnosti jednog sa drugim.
To ilustruje uređenje na drugom dometu odnosno
nedostatak istog kod amorfnih supstanci. Mogućnost pojave
ER
N
Slika 1.2: Prikaz strukture za

(a) Amorfni (b) Kristalni
amorfni i kristalni silicĳum dioksid.
anizotropĳe svojstava je nešto što karakteriše čvrste kristalne

supstance. Svojstva (polarizacĳa, dielektrične konstante,
indeksi prelamanja...) kod gasova, tečnosti i amorfnih
supstanci su uvek ista bez obzira na pravac u kom se vrši
merenje određenog svojstva. Za razliku od njih, kod čvrstih
1.2 Kristalna rešetka, kristalna struktura, stukturni motiv 3
O
Slika 1.3: Razlika između
N
Monokristal Polikristal monokristala i polikristala
RA
kristalnih supstanci može (ali ne mora uvek) doći do pojave
anizotropĳe, odnosno do pojave da neko od svojstava može
da bude različito u zavisnosti od toga duž kog pravca se vrši
merenje.
U ovoj knjizi ćemo se najviše baviti kristalnim čvrsto stanje, i

ZI
to još preciznĳe idealnim kristalima. Pretpostavku idealnog
kristala ćemo ovde uvesti i ukoliko ne naglasimo drugačĳe (a
to je u poglavlju o defektima i kvazikristalima) sve
pretpostavke i zaključke postavljamo u skladu sa tim.
EN
Kristalno stanje možemo susresti u dva tipa: monokristalni i

polikristali. Monokristal čini jedno zrno i uređenost se
propagira kroz celo zrno. Polikristalni materĳal se sastoji iz
više (mnogo) zrna i uređenost je isprekidana granicama zrna.
Slikovit prikaz razlike između monokristala i polikristala
EC
prikazan je na slici 1.3. Plava linĳa kod polikritstala prikazuje

granice zrna. Najtačnĳe bi bilo reći da je monokristal
najpribližnĳi definicĳi idealnog kristala.
ER
1.2 Kristalna rešetka, kristalna

struktura, stukturni motiv
N
Da bi moglo da se govori o strukturi i o svojstvima kristalnog

stanja, prvo moramo da pronađemo šta je to što definiše
kristalno stanje materĳe. U idealnim kristalima, to je
definitivno prostorna odnosno trodimenzionalna uređenost
njihove strukture. Drugim rečima, postojanje periodičnosti u
kristalnoj strukturi koja se ponavlja u sve tri dimenzĳe.
Kristalna struktura je periodično uređenje atoma u prostoru.
Kristal je čvrsta supstanca koja ima sistematski, uređen i

ponavljajući strukturni motiv u sva tri prostorna pravca.
Možemo postaviti pitanje, šta je to strukturni motiv u

Naziva se još i bazis i ne treba prethodnoj definicĳi. Strukturni motiv je zapravo grupa
ga mešati sa bazisom vektorskog
prostora - bazisnim vektorima
atoma koja se periodično ponavlja. Ali na koji način se vrši to
O
periodično ponavljanje? Da bi se ovo pitanje lakše objasnilo,
uvodi se pojam kristalne rešetke. Kristalna rešetka je
matematički model ili matematička apstrakcĳa, nĳe nešto što
N
realno postoji, ali omogućava da se struktura i periodičnost
kristala razume. Matematički rečeno, kristalna rešetka
predstavlja beskonačni niz tačaka u prostoru gde svaka tačka
RA
rešetke ima identično okruženje kao i bilo koja druga tačka
rešetke. U ovoj definicĳi kristalne rešetke moguće je uočiti
dva svojstva - beskonačnost i identičnost okruženja.
Identičnost okruženja govori da dve tačke rešetke zapravo
nĳe moguće razlikovati. Nĳe moguće da u kristalnoj rešetki
ZI
jedna tačka rešetke bude okružena sa tri susedne tačke
rešetke, dok je druga okružena sa četiri tačke rešetke.
Naravno, kako je ovo matematički model, može se govoriti i
o jednodimenzionim (1D), dvodimenzionim (2D) i
EN
trodimenzionim (3D) kristalnim rešetkama. Intuitivno je

jasno da je 1D rešetka zapravo niz ekvidistantnih tačaka koje
se nalaze na jednoj pravi, da je 2D rešetka zapravo mreža
tačaka u ravni dok je 3D mreža tačaka u prostoru.
Postoji jedno svojstvo kristalne rešetke koje važi uvek, a to je

EC
invarĳantnost (nepromenljivost) rešetke na translacĳu. Za

bilo koju kristalnu rešetku moguće je pronaći tri
nekoplanarna vektora a~1 , a~2 i a~3 za koja važi da se raspored
atoma ne menja ukoliko se od bilo koje tačke u kristalnoj
ER
rešetki izvrši translacĳa za vektor:
X
3
~ =
R ni a~i , n = 0, ±1, ±2, ...
i=1
N
Vektor R ~ se naziva vektor translacĳe rešetke dok se vektori

a~1 , a~2 i a~3 nazivaju bazisnim (osnovnim, elementarnim...)
vektorima kristalne rešetke. U idealnom kristalu tačke sa
vektorima položaja ~r i ~r + R ~ biće ekvivalentne za svaki
proizvoljno odabran vektor ~r. Vektor translacĳe R ~ nĳe
jednoznačno određen.
Od definicĳe kristalne rešetke potrebno je doći do definicĳe

O
Slika 1.4: 2D kristalna rešetka i različiti strukturni motivi
N
kristalne strukture odnosno samog kristala. Kristalna
struktura se dobĳa tako što se u svaku tačku kristalne rešetke
postavi strukturni motiv. Kristalna rešetka govori na koji
RA
način se strukturni motiv ponavlja u prostoru. I još na jedan
način rečeno, kristalna rešetka predstavlja translatorno
uređenje tačaka u prostoru, dok sam kristal predstavlja
translatorno uređenje strukturnog motiva u prostoru. Ovde
je važno napomenuti da se u svaku tačku kristalne rešetke
postavlja strukturni motiv. Kada se strukturni motiv sastoji
ZI
od samo jednog atoma, to je prilično očigledna situacĳa - u
svaku tačku rešetke postavi se taj atom. Međutim, kada se
EN
strukturni motiv sastoji od dva atoma, tada se u svaku tačku

rešetke moramo postavljaju ta dva atoma. Kada bi se u jednu
tačku rešetke postavio jedan atom, a u drugu tačku rešetke
drugi atom, tada okruženja te dve tačke rešetke ne bi bila
identična i izgubilo bi se malopre pomenuto osnovno
svojstvo kristalne strukture a to je invarĳantnost na
EC
translacĳu. Na slici 1.4 je prikazan primer 2D rešetke (a) i

postavljanje motiva koji se sastoji od jednog atoma (b) i dva
atoma (c). Na slici koja je označena sa (d) prikazano je
nepravilno postavljanje strukturnog motiva. O ovome će još
biti reči kasnĳe u knjizi.
ER
Kao što je i na slici 1.4a prikazano, kristalna rešetka je jedan

periodičan i ponavljajući sistem tačaka u prostoru kojim
se pokušava što vernĳe opisati kristal. Međutim, suviše je
N
komplikovano stalno crtati i izvoditi različite zaključke sa

3D mrežom tačaka. Osim što je komplikovano, zapravo je i
nepotrebno. Ta nepotrebnost proizilazi iz osnovnog svojstva
kristala koje smo više puta naglasili, a to je periodičnost
odnosno invarĳantnost na translacĳu. Ova dva pojma su
ekvivalentna zapravo. Tako umesto beskonačne mreže tačaka,
kristalnu rešetku i kristalnu strukturu moguće je prikazivati
samo jednim isečkom iz strukture, odnosno rešetkom koju
možemo translirati u sva tri prostorna pravca. Kada na tu

rešetku (videćemo malo kasnĳe da je to Brave-ova rešetka)
dodamo motiv, dobićemo jediničnu ćelĳu, a kristal se zapravo
može zamisliti kao beskonačan niz jediničnih ćelĳa. Za idealan
kristal ovo je apsolutno tačno. Da napomenem ovde jednu
nedoslednost možda, ali takva je terminologĳa. Pojam rešetka
koristi se na početku za jedan beskonačni niz tačaka, ali
O
sada kada vidimo da više nećemo baratati sa beskonačnim
strukturama, već sa samo jednim delom za koji znamo da ga
možemo translirati, onda opet koristimo reč rešetka. Ali šta je
N
sa realnim kristalima? Neka jedan realan kristal metala ima u
proseku ivicu 1 mm, dok je jedinična ćelĳa metala u proseku
nekoliko angstrema, broj jediničnih ćelĳa (N) u ovom kristalu
RA
moguće je odrediti na sledeći način:
Vk (10−3 )3
N= = = 1021
ZI Vjc (10−10 )3
Rezultat govori da u jednom kristalu po gruboj proceni ima

z
bar 1021 jediničnih ćelĳa što je dovoljan broj da rezultati
izvedeni u idealnom slučaju mogu biti primenjeni i na realne
~c
EN
sisteme.
β α Jedinična ćelĳa je deo kristalne strukture koji će

γ ~b y translacĳom u prostoru dati ceo kristal bez ikakvih
~
a
x preklapanja ili ostavljanja praznog prostora.
EC
Slika 1.5: Najopštĳa

trodimenzionalna jedinična U najopštĳem slučaju jediničnu (elementarnu) ćelĳu
ćelĳa, sva tri ugla su različita od određuju odnosno definišu tri bazisna vektora, koji ne
90 stepeni i sve tri ivice su različite
dužine moraju biti međusobno ortogonalni. U slučaju da sva tri
bazisna vektora nisu međusobno ortogonalni i nisu
ER
a međusobno istih intenziteta, jedinična ćelĳa je zapravo jedan

b paralelopiped (slika 1.5). Ako pogledamo sliku 1.6 i imamo u
c vidu definicĳu jedinične ćelĳe, možemo zaključiti da od tri
Slika 1.6: Primeri različitih 2D ćelĳa nacrtane 2D ćelĳe jedina ispravno odabrana je obeležena
N
slovom a. Ćelĳa koja je obeležena slovom b je ćelĳa koja

nema minimalnu površinu, jer možemo odabrati duplo
manju, dok je ćelĳa c posebno problematična jer ne
popunjava potpuno prostor (slika 1.7) a to je osnovni zahtev
koji je postavljen prilikom definisanja elementarne ćelĳe. Na
svakom geometrĳskom telu možemo razlikovati rogalj, ivicu
Slika 1.7: Trougao ne popunjava
i stranicu. Pretpostavimo da strukturni motiv trenutno ima
prostor u potpunosti
samo jedan atom. Atom možemo postaviti u rogalj, na
stranicu ili unutar jedinične ćelĳe.
I Ukoliko se atom nalazi unutar jedinične ćelĳe, tada taj

atom pripada samo toj jediničnoj ćelĳi.
O
I
N
Slika 1.8: Primer jedinične ćelĳe
koja ima atom u centru ćelĳe
RA
I Ukoliko se nalazi na stranici jedinične ćelĳe, tada dve
susedne jedinične ćelĳe dele taj atom.
ZI
F
EN

koja ima atom na stranicama ćelĳe
I Ukoliko se atom nalazi u roglju jedinične ćelĳe, tada

osam jediničnih ćelĳa deli taj jedan atom.
EC
ER
P
N

koja ima atom u rogljevima ćelĳe
Iz ovoga je jasno da različite jedinične ćelĳe imaju različit broj

atoma koji pripadaju jednoj jediničnoj ćelĳi.
O
N
RA
Slika 1.11: Konstrukcĳa VS rešetke
na primeru kvadratne 2D ćelĳe
ZI
Kada jediničnoj ćelĳi pripada samo jedan atom, tada se ta
ćelĳa naziva primitivnom (ili prostom) jediničnom ćelĳom.
EN
Postoji jedan specifičan tip jedinične ćelĳe koji se naziva

Vigner-Sajc-ova (VS) ćelĳa. Od posebne je važnosti u
proučavanju čvrstog stanja. Ova jedinična ćelĳa je takođe
primitivna jer sadrži jedan atom (strukturni motiv) po
jediničnoj ćelĳi. Jasno su definisani postupci kako se formira
EC
ovakva ćelĳa. Redosled postupaka je sledeći:
I Odaberemo tačku kristalne ćelĳe u odnosu na koju

ćemo formirati VS ćelĳu.
I Tačke koje su najbliže odabranoj tački spojimo sa tom
ER
odabranom tačkom.
I Na tako spojene linĳe konstruišemo normale.
I Poligon oivičen normalama čini VS ćelĳu.
Primer konstrukcĳe jedne VS ćelĳe dat je na slici 1.11. Ovde

N
je nacrtana jedna kvadratna dvodimenzionalna ćelĳa radi

lakšeg objašnjavanja, ali je isti princip konstrukcĳe VS ćelĳe
i za bilo koju trodimenzionalnu ćelĳu. Na kraju je plavom
bojom osenčen kvadrat koji predstavlja željenu VS ćelĳu.
Vidimo na poslednjoj slici da je VS ćelĳa ima jednu tačku u
centru kvadrata i zbog načina konstrukcĳe ova ćelĳa ne može
imati više od jednog mesta za motiv. To je i razlog zašto je
ovo takođe primitivna ćelĳa.
1.3 Simetrĳa 9
1.3 Simetrĳa
Dalje razmatranje strukture kristalnih materĳala zahteva

uvođenje i objašnjenje simetrĳe, bez kojih je nemoguće
baratati sa kristalima. Simetrĳa kao pojava je prisutna u
svakodnevnom životu svuda oko nas. Cvetovi i lišće biljaka,
ljudska lica, leptiri, različite zgrade... Uopšte imamo dosta
O
primera iz žive i nežive prirode gde uočavamo neku
simetrĳu. Matematika i matematička fizika, kvantna hemĳa,
N
molekulska spektrohemĳa samo su neke od grana nauke
koje se bave makar delimično simetrĳom. U teorĳi čvrstog
stanja, simetrĳa je malo specifična što ćemo videti nadalje u
RA
tekstu.
Elementi i operacĳe simetrĳe ZI

Simetrĳa nekog objekta predstavlja najopštĳe rečeno njegovo
svojstvo da nakon izvedene neke operacĳe u prostoru on
izgleda identično kao i pre operacĳe. Ta operacĳa na primer
može biti neka rotacĳa ili inverzĳa... Objekat ima određenu
EN
vrstu simetrĳe ukoliko kretanje tog objekta ili neka od

operacĳa nad objektom ga ostavljaju u položaju koji je
nemoguće razlikovati od početnog položaja. Specifično
govoreći kod molekula ili kristala, operacĳa simetrĳe je takva
operacĳa koja izmenjuje položaje atoma tako da na kraju
EC
dobĳemo molekul ili kristal koji se ne razlikuje od početnog

položaja.
Kada se govori o simetrĳi kristala na početku je potrebno i

definisati asimetričnu jedinicu kristala. To je deo jedinične
ER
ćelĳe koji primenom simetrĳski operacĳa koje važe za taj

kristal daje jediničnu ćelĳu. Drugačĳe rečeno, kada na
asimetričnu jedinicu primenimo operacĳe simetrĳe
dobićemo jediničnu ćelĳu, a onda ćemo primenom
translacĳe dobiti i kristal.
N
Elementi simetrĳe su zamišljeni geometrĳski elementi u

odnosu na koje su identično raspoređeni delovi objekta ili
figure. Ti geometrĳski elementi su tačka, prava i ravan.
Operacĳa simetrĳe geometrĳski postupak kojim se
posmatrani deo objekta poklapa sa ostalim simetrĳski
ekvivalentnim delovima. Operacĳu simetrĳe izvodimo
izvodimo oko nekog od elemenata simetrĳe.
Elemente simetrĳe možemo podeliti na tačkaste elemente

simetrĳe i translacione elemente simetrĳe. Tačkasti elementi
simetrĳe imaju bar jednu tačku koja ostaje nepokretna
dejstvom operacĳa simetrĳe. Tačkasti elementi simetrĳe i
operacĳe koje ih uključuju primenjuju se na jediničnu ćelĳu
kristala. Kada govorimo o translacionim elementima
simetrĳe, tu ne postoji tačka koja ostaje fiksna i oni se
O
primenjuju na ceo kristal. Razmatraćemo prvo jedne pa
druge. Kako simetrĳu srećemo i u drugim granama nauke,
postoje različite notacĳe koje se primenjuju u različitim
N
oblastima. Recimo notacĳa po Šemflisu je uobičajena u
spektroskopĳi, dok se u kristalografiji koristi internacionalna
(ili Herman Mogen-ova) notoacĳa. Kada za određeni kristal
RA
nabrajamo sve elemente simetrĳe koje on sadrži, može se reći
da pišemo formulu simetrĳe tog kristala.
Centar simetrĳe i inverzĳa.

Centar simetrĳe ili centar inverzĳe je tačka kroz koju
ZI
preslikavamo asimetrični deo objekta odnosno figure. Svaka
tačka iz asimetričnog dela i njoj odgovarajući par leže na
pravi koja prolazi kroz centar inverzĳe i nalaze se na istoj
EN
udaljenosti od njega. Jasno je da se centar inverzĳe ne

pomera prilikom dejstva operacĳe inverzĳe, pa je u ovom
slučaju on tačka koja je fiksna. Koordinatni sistem se uvek
postavlja u centar tela kom se određuju elementi simetrĳe. To
znači da ćemo centar inverzĳe uvek imati u koordinatnom
početku, ukoliko ga samo telo poseduje. Iz toga možemo
EC
zaključiti da će se centar inverzĳe nalaziti u tački (0,0,0).

Naravno da možemo bilo gde postaviti koordinatni sistem,
ali je ovako najpraktičnĳe. U notacĳi po Šemflisu centar
inverzĳe se obeležava slovom i, dok se u
¯
ER
Herman-Mogen-ovoj notacĳi obeležava sa 1.
Operacĳa inverzĳe u odnosu na tačku O je takva simetrĳska

transformacĳa da se tačka O preslikava u samu sebe a bilo koja druga
tačka A se preslikava u tačku A1 takvu da tačka O polovi duž AA1 .
N
1¯ : (x, y, z) 7→ (−x, −y, −z)
Matrica transformacĳe za operacĳu inverzĳe ukoliko se centar inverzĳe

nalazi u (0,0,0):
z
 
−1 0 0 A(x,y,z)
1¯ =  0 −1
 
0 
A1 (-x,-y,-z) O y
0 0 −1
x
1.3 Simetrĳa 11
Ravan refleksĳe i refleksĳa.

Ravan refleksĳe je zamišljena ravan koja deli figuru na dva
dela koja su međusobno povezana kao predmet i lik u
ogledalu. Operacĳa simetrĳe koja se vrši nad ravni refleksĳe
zove se refleksĳa. U Herman-Mogen-ovoj notacĳi se koristi
samo oznaka m za svaku od ravni koje postoje, dok
Šemflisova notacĳa razlikuje horizontalnu ravan σh ,
O
vertikalnu ravan σv i diedarsku ravan σd . Često je još
moguće videti da se ravan refleksĳe obeležava sa P.
N
Operacĳa refleksĳe od neke ravni m je takva simetrĳska transformacĳa
da se bilo koja tačka A preslikava u tačku A1 gde su ispunjeni sledeći
uslovi: duž AA1 je normalna na ravan refleksĳe i dužine OA i OA1 su
RA
jednake (O je koordinatni početak.)
m : (x, y, z) 7→ (x, y, −z)
Matrica transformacĳe za operacĳu refleksĳe od ravni xy:

  z
1 0 0 A(x,y,z)
m = 0
 
1 0 
0 0 −1 x
O y
ZI
A1 (x,y,-z)
EN
Osa rotacĳe i rotacĳa.

Osa rotacĳe je prava oko koje vršimo rotacĳu. Rotacĳu
možemo uvek izvršiti za pun krug, a nekad i za neki deo
kruga. Kod osa rotacĳe možemo definisati red ose rotacĳe (n)
kao broj koji nam govori koliko se puta telo poklopi sa
EC
samim sobom dok vršimo rotacĳu za 360°. Red ose se

naglašava kada se osa zapisuje. Po konvencĳi se uzima da se
rotacĳa vrši u smeru suprotnom kretanju kazaljke na satu.
Elementarni ugao (ϕ) za koji se vrši rotacĳa i red ose rotacĳe
povezani su sledećom jednačinom:
ER
360°
ϕ= .
n
U kristalima za razliku od molekula nisu moguće sve

N
vrednosti reda osa, već su one vrlo ograničene. To

ograničenje proizilazi iz osnovne odlike kristala, rešetke i
ćelĳe, a to je da se prilikom manipulacĳe sa ćelĳom mora
popuniti kompletno prostor. Većina osa rotacĳe koje imaju
red veći od 2 ovaj uslov ne ispunjavaju. Naravno ovde
imamo na umu da govorimo o idealnim kristalima. Kod
kvazikristala imamo i razvoj kvazi simetrĳe i otvara se
mogućnost drugačĳih osa, ali o tome drugom prilikom. Sada
ćemo pokazati koji su redovi osa mogući kod idealnih

kristala. Posmatrajmo sliku 1.12. Tačke A i B su dve susedne
tačke kristalne rešetke i neka se one nalaze na međusobnom
rastojanju T. Jednostavnosti radi, posmatraćemo odvĳanje
svih rotacĳa u jednoj ravni i sve ose koje budemo pominjali
su normalne na tu ravan. Postavimo osu rotacĳe u tačku A i
onda izvršimo rotacĳu za ugao ϕ kojim preslikamo tačku B u
O
tačku C. Kako smo izvršili rotacĳu, to znači da nam je tačka
C tačka rešetke i da je rastojanje AC takođe jednako T. Sada
postavimo osu rotacĳe u tačku B i vršimo rotacĳu za ugao
N
samo je promena smera rotacĳe, −ϕ i preslikavamo tačku A u tačku D. Kao i malopre imamo
ukoliko je nesto simetrično prilikom
da je i tačka D zapravo tačka rešetke i one rastojanje BD
rotacĳe za ugao ϕ, onda mora
biti simetrično i pri uglu rotacĳe jednako je T. Geometrĳski gledano, tačke A,B,C i D formiraju
RA
−ϕ. Svejedno je zapravo, ali trapez tako da je duž CD paralelna sa duži AB. Tačke C i D
lakše baratamo sa trapezom kao su tačke rešetke, ali one ne moraju biti susedne. To znači da
geometrĳskim oblikom.
se one nalaze na rastojanju koje je jednako celobrojnom
umnošku T, obeležimo to ovde sa mT. Povucimo iz tački A i
B normale na duž CD i tako dobĳamo tačke A1 i B1 , takve da
ZI
je rastojanje A1 B1 jednako T. Gledano sa slike dobĳa se:
|CD| = |CA1 | + |A1 B1 | + |B1 D|

EN
Potrebno je da pronađemo dužine CA1 i B1 D. Sada obratimo

pažnju na trougao ACA1 . To je pravougli trougao čĳa je
hipotenuza jednaka T. Može se napisati sledeće:
]CAB = ]CAA1 + ]A1 AB

EC
π
ϕ = ]CAA1 +
2
Poslednji red možemo preurediti na sledeći način:
π
]CAA1 = ϕ −
ER
2
U tom slučaju je:
π π
|CD| = T sin ϕ − + T + T sin ϕ −
2 2
N
π
mT = 2T sin ϕ − +T
2
π π
m = 2 sin ϕ − + 1 = −2 sin − ϕ + 1 = −2 cos(ϕ) + 1
2 2
m = 1 − 2 cos(ϕ)
m−1
cos ϕ =
2
1.3 Simetrĳa 13
Poznato je da se vrednosti kosinusa nalaze u opsegu vrednosti mT
cos ϕ ∈ [−1, 1]. Tada važi sledeće: C D

A1 T B1
−1 6 cos ϕ 6 1
T T
m−1
−1 6 61 ϕ −ϕ
2 A T B
−2 6 m − 1 6 2
O
Slika 1.12: Tačke rešetke i rotacĳa -
−1 6 m 6 3 dokaz postojanja samo određenih
osa simetrĳe kod kristala
N
Setimo se da smo za m rekli da uzima samo celobrojne
vrednosti. Sada te vrednosti možemo da sumiramo u tabeli
1.1 i da na osnovu njih pronađemo sve dozvoljene vrednosti za
cos ϕ pa onda i za ϕ. Možemo da prebrojimo da dozvoljenih
RA
Tabela 1.1: Redovi dozvoljenih osa
osa ima ukupno pet, od kojih je jedna zapravo rotacĳa za 360° u kristalima
stepeni. Drugi dozvoljeni uglovi rotacĳa su 60°, 90°, 120° i m -1 0 1 2 3
180°. Rotacĳa oko ose za ugao od 360° zapravo ne vrši nikakvo cos ϕ -1
π
-0.5
π
0
π
0.5
π
1
ϕ 2 3 4 6 0
pomeranje, i ta osa predstavlja jedinični element simetrĳe. n 2 3 4 6 1
Ose u internacionalnoj notacĳi se obeležavaju brojem koji
označava njihov red: 1, 2, 3, 4, i 6. U Šemflisovoj notacĳi
ZI
imamo oznaku Cn , gde je opet n red ose. Još se kao oznaka
ose može sresti i Ln . Ose reda većeg od dva se nazivaju osama
EN
višeg reda.
Operacĳa rotacĳe je simetrĳska transformacĳa prostora takva da je

ispunjeno sledeće:
1. Postoji jedinstvena prava r čĳe se sve tačke preslikavaju same na

sebe
EC
2. Bilo koja tačka A koja ne pripada pravi r preslikava se u A1 na

sledeći način:
I Tačke A i A1 pripadaju ravni m tako da je m ⊥ r
I O je tačka preseka ravni m i prave r
I ]AOA1 = ϕ je konstantan
|OA| = |OA1 |
ER
I
Matrica transformacĳe za operacĳu rotacĳe oko z ose:
  z
cos ϕ − sin ϕ 0
n =  sin ϕ cos ϕ
 
0 O ϕ
N
y
0 0 1 A1
x A
Do sada smo obradili tri elementa simetrĳe i odgovarajuće

operacĳe simetrĳe koje još možemo nazvati i prostim
elementima simetrĳe. Imamo i dva kombinovana odnosno
složena elementa simetrĳe, a to su rotoinvezne i
rotorefleksione ose. Kao što im i samo ime kaže, to su

kombinovani elementi simetrĳe gde je rotacĳa praćena još
jednom operacĳom simetrĳe. Ta druga operacĳa simetrĳe
pored rotacĳe može biti inverzĳa ili refleksĳa. Videćemo da
ovo nisu potpuno nezavisne simetrĳske operacĳe.
Rotoinverzne ose i rotoinverzĳa.
O
U kristalografiji je uobičajeno korišćenje ovog složenog
elementa simetrĳe. Rotoinverzĳa je operacĳa rotacĳe praćena
operacĳom inverzĳe. Redosled izvođenja simetrĳskih
N
operacĳa nĳe važan, što znači da možemo slobodno prvo
izvesti operacĳu inverzĳe pa onda operacĳu rotacĳe.
Rotoinverzione ose se u internacionalnoj notacĳi označavaju
RA
tako što se iznad broja koji označava osu rotacĳe piše crtica.
Kako imamo pet različitih osa rotacĳe, tako imamo i pet
različitih rotoinverznih osa: 1, ¯ 2, ¯ 4¯ i 6.
¯ 3, ¯ Kako se ove ose
koriste u kristalografiji, nema odgovarajućih Šemflisovih
oznaka za njih. Osim ovih oznaka možemo se susresti i sa
ZI
oznakama L1¯ , L2¯ , L3¯ , L4¯ i L6¯ . Slika 1.13 prikazuje dejstvo svih
à0 $
20 2 30
0 0 0 0
20
EN
1 2 1 3
10 10 10
EC
2 2
1 2 1 1 2 1 1
3 3
1¯ 2¯ 3¯ 4¯ 6¯
ER
Slika 1.13: Rotoinverzne ose

N
nabrojanih rotoinverznih osa. Kada imamo osu 1¯ to je

kombinacĳa rotacĳe za 360° i inverzĳe, što rezultuje na kraju
samo inverzĳom. Tako da se uglavnom operacĳa inverzĳe
¯ Plavičasta i siva kugla na slici su povezane
obeležava sa 1.
međusobno preko centra inverzĳe. Osa 2¯ predstavlja
kombinacĳu rotacĳe za 180° i inverzĳe i na slici vidimo
položaj sive kuglice označene brojem 1prim do kog se doslo
nakon primene odgovarajućih operacĳa na plavu kuglicu
1.3 Simetrĳa 15
označenu brojem 1. Poredeći plavu i sivu kuglicu vidimo da

su one međusobno povezane kao da postoji ravan refleksĳe
normalna na osu drugog reda i tako da sadrži centar
inverzĳe. Znači da je rotoinverzna osa drugog reda
ekvivalentna ravni refelksĳe (2=m). ¯ Sledeća osa je
¯
rotoinverzna osa trećeg reda (3) i ona znači izvođenje rotacĳe
za 120° i inverzĳe i vidimo na slici da su položaji plavih i
O
sivih kuglica naizmenični. Ovaj kombinovani element
simetrĳe se uvek može predstaviti kao rotacĳa oko ose trećeg
¯
reda i inverzĳa odnosno (3=3+ ¯ Rotoinverzna osa četvrtog
1).
N
reda nastaje kombinacĳom rotacĳe za 90° stepeni i
inverzĳom. Primer tela kod koga se javlja invezna osa
četvrtog reda je tetraedar. Poslednja od mogućih
RA
¯ i prema slici možemo da
rotoinverznih osa je šestog reda (6)
zaključimo da je njeno dejstvo ekvivalentno kombinacĳi
rotacĳe oko ose trećeg reda praćeno refleksĳom u ravni.
¯
(6=3+m).
Rotorefleksione ose i rotorefleksĳa.

ZI
Ovo je kombinacĳa rotacĳe za određeni ugao i refleksĳe u
ravni koja je normalna na osu simetrĳe. Ovaj složeni element
simetrĳe ima značajnĳu primenu u spektroskopĳi molekula,
EN
dok se u kristalografiji ne koristi. Šemflisova oznaka

rotorefleksione ose je Sn , gde je n red ose. Internacionalna
oznaka je ñ. Zanimljivo je uočiti međusobnu povezanost
između rotoinverznih i rotorefleksionih osa. Možemo da
10 10 10
EC
10 10 20 0
30 20
2 2 0 30
ER
2 2
1 2 1 1 2 1 1
3 3
N
1˜ 2˜ 3˜ 4˜ 6˜
Slika 1.14: Rotorefleksione ose
uporedimo slike 1.13 i 1.14 i da vidimo da je dejstvo

rotoinverzne ose prvog reda identično dejstvu
rotorefleksione ose drugog reda. Što znači da je 1= ¯ 2.

˜
Rotoinverzna osa drugog reda ima identično dejstvo kao i
rotorefleksiona osa prvog reda (2= ˜ Rotoinverzna osa trećeg
¯ 1).
reda se poklapa sa rotorefleksionom osom šestog reda
¯ 6=3+i,
3= ˜ dok se rotoinverzna osa šestog reda poklapa sa
rotorefleksionom osom trećeg reda 6= ¯ 3=3+m.
˜ Preostale su
nam još rotonverzne i rotorefleksione ose četvrtog reda,
O
njihova dejstva se poklapaju 4= ¯ 4.
˜ Rotoinverzna osa četvrtog
reda je sama po sebi veoma specifična. Kao što smo do sada
videli, ostale četiri rotoinverzne ose možemo zapisati na
N
drugi način, odnosno kad god imamo rotoinverznu osu
trećeg reda kod kristala, to znači da imamo i osu trećeg reda
i centar inverzĳe. Kada imamo rotoinverznu osu šestog reda,
RA
to znači da imamo prisutnu i osu trećeg reda i ravan
normalnu na nju. Šta se kada piše od elemenata simetrĳe
(odnosno zašto ne pišemo i običnu i rotoinverznu osu trećeg
reda) biće objašnjeno malo kasnĳe u poglavlju o
internacionalnim oznakama grupa simetrĳe. Ali šta je sa
ZI
rotoinverznom osom četvrtog reda? Ta osa je specifična po
tome što može postojati ona nezavisno od prisustva obične
ose četvrtog reda i centra inverzĳe. Dobar primer je
geometrĳsko telo tetraedar. Ako pogledamo tetraedar, on
EN
kroz svaki rogalj ima osu trećeg reda (znači ima ih 4) i kroz
svaki par naspramnih ivica ima osu drugog reda (ima ih 3).
Po dve od osa trećeg reda formiraju ravan simetrĳe (znači
ima ih 3). Međutim, tamo gde imamo osu drugog reda,
nalazimo i rotoinverznu osu četvrtog reda. A očigledno je da
EC
tetredar nema običnu osu četvrtog reda niti centar inverzĳe,

kao dva nezavisna elementa simetrĳe. Možemo i da
nabrojimo sve elemente simetrĳe koje smo pronašli kod
tetraedra 3L4¯ 4L3 3P. Ovo je dobar primer kada se koriste ove
oznake a ne internacionalne jer kada bismo nabrajali redom
ER
elemente simetrĳe to bi izgledalo 34¯ 43 3m što je vrlo čudan i
à neintuitivan zapis. Korist od internacionalnih oznaka biće

pokazana kod teorĳe grupa. Osim tetraedra, još jedan primer
tela koje nema osu četvrtog reda, već samo rotoinverznu osu
4¯ pokazan je na slici 1.15 i dato telo se naziva tetragonalni
N
disfenoid. Ovaj disfenoid može nastati kada uzmemo

tetraedar i duž jedne od osa 4¯ izvlačimo, odnosno
povećavamo visinu. Tada gubimo preostale dve ose 4¯ koje
postoje kod tetraedara, kao i sve ose trećeg reda. Na mestima
à gde su bile ose dve ose 4¯ koje smo izgubili, ostale su obične
ose drugog reda.
Slika 1.15: Tetragonalni disfenoid
1.3 Simetrĳa 17
Sada smo opisali sve elemente simetrĳe koji se javljaju kada

posmatramo kristalnu rešetku, odnosno sve tačkaste
elemente simetrĳe. Vidimo da je njihov ukupan broj zapravo
vrlo ograničen. AKo pogledamo malo bolje šta smo sve
naveli od elemenata simetrĳe, sve što nam je potrebno su ose
rotacĳe i rotoinverzne ose. Što znači da nam je potrebno
ukupno 10 elemenata simetrĳe za potpuno opisivanje
O
simetrĳe elementarne ćelĳe. Zapravo, čak i manje jer je jedna
od osa zapravo 1 (odnosno jedinični element simetrĳe).
Kombinujući sve dozvoljene elemente simetrĳe, a da bismo
N
održali zahtev da imamo zatvorenost nad skupom, nĳe
moguće imati beskonačan broj kombinacĳa. Koristeći
određena pravila o kombinovanju elemenata simetrĳe,
RA
moguće je striktno odrediti sve moguće kombinacĳe
elemenata simetrĳe.
Linĳa preseka dve ravni refleksĳe daje osu simetrĳe sa

uglom rotacĳe koji je jednak dvostrukom uglu između ove
dve ravni.
ZI
Primenu ove teoreme možemo prikazati na primeru M
EN
tetraedra (slika 1.16). Tetraedar je prikazan na ovoj slici duž

jedne ose trećeg reda i dve od ukupno tri ravni refleksĳe su
prikazane isprekidanim linĳama. Ravni refleksĳe se seku
pod uglom od 60° (biramo uvek manji ugao) i možemo N
odabrati tačku M na ivici tetraedra. Refleksĳom preko jedne
P
EC
ravni dolazimo do tačke N, a onda refleksĳom preko druge

ravni dolazimo konačno do tačke P. Ugao između tačaka M i Slika 1.16: Tetraedar - dve ravni
P je jednak uglu od 120° što je zapravo dvostruki ugao od 60°.
refleksĳe, kroz presek prolazi osa
trećeg reda
Potvrđuje se da kroz presek dve ravni prolazi osa rotacĳe, u
konkretnom primeru osa trećeg reda. Ovde mora biti jasno
ER
da ugao između dve ravni u kristalu ne može imati bilo koju

vrednost. Dozvoljene vrednosti uglova rotacĳa za ose
simetrĳa u kristalima imaju vrednosti 60, 90, 120, 180 i 360°.
Na osnovu ovih vrednosti dobĳa se da se refleksione ravni
kada se seku moraju nalaziti pod nekim od sledećih uglova:
N
30, 45, 60, 90 ili 180° .
Tačka preseka parne ose simetrĳe i ravni refleksĳe

normalne na nju je centar simetrĳe.
Ova teorema deluje neobično ali je zapravo vrlo jednostavna.

Ako se podsetimo da centar inverzĳe znači da su dve tačke
tela spojene pravom i da se nalaze na istom rastojanju,

možemo reći da se dve tačke tela nalaze pod uglom od 180°.
Parne ose u kristalima su ose L2 , L4 i L6 i svaka od te tri ose
ima rotacĳu za 180°. Kada postoji još i ravan koja je normalna
na osu, to onda znači da je deo iznad ravni jednak delu ispod
ravni i mora postojati i centar simetrĳe. Primer dejstva ove
teoreme je prikazan na slici 1.17. Data je pravilna
O
četvorostrana prizma, osnova je kvadrat, a preostale četiri
stranice su pravougaonici. Možemo prepoznati da je glavna
osa L4 , i pošto su stranice pravougaonici, postoji ravan
N
simetrĳe koja ih polovi i normalna je na glavnu osu. Ta ravan
zapravo polovi celu prizmu na dva jednaka dela. U preseku
glavne ose i normalne ravni pojavljuje se centar simetrĳe.
RA
Vidimo na slici da su rogljevi dole levo i gore desno spojeni
preko centra simetrĳe. Za svaku tačku koja postoji na ovom
telu možemo naći odgovarajuću koja će biti spojena preko
centra simetrĳe. Ovo telo naravno ima još elemenata
simetrĳe (L4 4L2 5PC), ali nisu prikazani na ovoj slici radi
ZI
jednostavnosti. Mora se naglasiti da važe i varĳacĳe ove
teoreme, te ako imamo parnu osu simetrĳe i centar simetrĳe,
Ì onda sigurno imamo i ravan refleksĳe.
EN
Kada postoji osa n-tog reda i ravan simetrĳe koja je sadrži,

tada postoji n ravni simetrĳe koje sadrže tu osu.
•
Ì Ì
EC
Ì
Slika 1.17: Parna osa i horizontalna
ravan daju centar inverzĳe
ER
Slika 1.18: Pravilna četvorostrana
Ì Ì
prizma - osa četvrtog reda i četiri
ravni koje je sadrže
N
Ilustracĳa ove teoreme data je na slici 1.18. Pravilna

četvorostrana piramida u svojoj osnovi ima kvadrat, pa je
glavna osa L4 i postoje četiri ravni simetrĳe koje sadrže
glavnu osu. Dve ravni polove stranice kvadrata, dok druge
dve ravni sadrže dĳagonalu kvadrata. Na slici su po dve
obojene različitim bojama radi preglednosti, inače su to
1.3 Simetrĳa 19
popuno ekvivalentne ravni.
Kada postoji osa n-tog reda i osa simetrĳe drugog reda

normalna na osu n-tog reda, onda postoji n osa drugog
reda normalnih na osu n-tog reda.
O
Geometrĳsko telo koje može da ilustruje ovu teoremu ne može
biti piramida kao u prethodnom slučaju već se mora dodati
još jedan rogalj i dobiti bipiramida (slika 1.19). Tačnĳe rečeno

N
pravilna četvorostrana bipiramida. Na slici je glavna osa L4
obeležena crnom bojom dok su ose L2 obeležene crvenom
bojom. Naravno, duž svake ose L2 postoji i ravan simetrĳe u
RA
skladu sa prethodnom teoremom.
U preseku dve ose drugog reda nastaje treća osa drugog Ì

reda koja prolazi kroz presek i normalna je na obe ose.
Slika 1.19: Pravilna četvorostrana
ZI bipiramida - osa četvrtog reda i
Geometrĳsko telo koje može da posluži za ilustracĳu ove četiri ose drugog reda normalne
na nju
teoreme je kvadar. Kvadar ima tri ose drugog reda, koje
su međusobno normalne. Naravno ima i druge elemente
EN
simetrĳe, ali u konkretnom slučaju nisu od interesa.
Ako postoji parna rotoinverzna osa i ravni simetrĳe koje

•
sadrže tu osu, tada postoji i osa drugog reda koja je
normalna na rotoinverznu osu i prolazi po simetrali ugla
EC
između ravni simetrĳe.

• •
• •

à
B
D
ER
C

•
D T C

A Slika 1.20: Kvadar - primer za

N
tri ose drugog reda - crne tačke

ilustruju mesta preseka ose sa
B A
à Slika 1.21: Tetraedar - osa simetrĳe
stranicama
drugog reda je istovremeno i
rotoinverzna osa četvrtog reda
Jedan od najlakših primera za ilustrovanje ove teoreme je

tetraedar (slika 1.21). Teraedar ima tri inverzne ose četvrtog
reda. Podsetimo se da L4¯ označava kombinovano izvođenje
rotacĳe za 90° i inverzĳe. Sa tim osama se poklapaju i obične

ose rotacĳe drugog reda. Na slici je jednostavnosti radi jedna
osa obeležena kao L4¯ , dok su druge dve obeležene sa L2
da bi se pokazalo kako se primenjuje teorema. Ostaje još
pitanje gde se nalaze ravni koje su pomenute u teoremi. Ravni
sadrže prikazanu osu L4¯ i jedna sadrži ivicu tetraedra CD
dok druga ravan sadrži ivicu tetraedra AB. Ako znamo da su
O
kod tetraedra te naspramne ivice pod uglom od 90°, jasno je
da su i ravni međusobno pod istim uglom.
N
Jedinstveni i simetrĳski ekvivalentni pravci. 32
grupe simetrĳe
RA
Primer tetraedra gde smo pokazali da istovremeno postojei
osa 4¯ i osa 2 otvara pitanje kada pišemo koju od osa. U
internacionalnoj notacĳi imamo prave ose rotacĳe 1,2,3,4 i
ZI ¯ 2,
6, i rotoinverzne ose 1, ¯ 4¯ i 6.
¯ 3, ¯ Ako se podsetimo da su
prve dve rotoinverzne ose zapravo centar inverzĳe i ravan
refleksĳe, ose koje nam preostaju su 1,2,3,4, 6, 3,¯ 4¯ i 6.
¯ Kada
su od elemenata simetrĳe prisutne samo prave ose, pišemo
EN
onu koja je najvišeg reda jer ta osa generiše najviše simetrĳski

ekvivalentnih tačaka. Npr, kada imamo osu četvrtog reda
imamo rotacĳu za 90°, pa za 180°, za 270° i na kraju za
360°. Znači imamo četiri simetrĳski ekvivalentne tačke. Ako
sada pogledamo malo bolje, rotacĳe za 180° i 360° čine osu
EC
drugog reda. Međutim, ona generiše samo dve simetrĳski

ekvivalentne tačke i biramo da pišemo samo osu 4. Situacĳa je
nešto složenĳa kada imamo rotoinvezne ose. Prvo, znamo osu
3¯ možemo napisati kao kombinacĳu elemenata simetrĳe 3+1. ¯
Osa 3 generiše tri tačke dok osa 3¯ generiše 6 tačaka. Biramo 3¯
ER
pisati nju. Sada je na redu osa 6. ¯ Ova osa generiše 6 tačaka

a možemo da je napišemo kao kombinacĳu elemenata 3+m.
U ovom zapisu figurise osa 3 koja generiše tri tačke. U ovom
slučaju biramo zapis ose 6. ¯ Ovde
¯ I preostaje još slučaj ose 4.
¯
N
može da se desi da imamo osu 4 a da nemamo običnu osu 4,

i tada naravno pišemo 4. ¯ Međutim, imamo po teoremi slučaj
da ako imamo osu 4 i ravan normalnu na nju, onda imamo
i centar simetrĳe. U tom slučaju pojaviće nam se osim ose 4
¯ Razmotrimo sada broj tačaka koje generišu ove ose.
i osa 4.
Obe generišu isti broj tačaka (4) pa se u tom slučaju uvek daje
prednost običnoj osi rotacĳe. Znači, kada imamo 4+m kao
elemente simetrĳe, imamo i 4¯ ali pišemo uvek običnu osu.
1.3 Simetrĳa 21
I Ako imamo osu 3 i osu 3̄ istovremeno, pišemo samo 3̄

I Ako imamo osu 6 i osu 6̄ istovremeno, pišemo samo 6
I Ako imamo osu 4 i osu 4̄ istovremeno, pišemo samo 4
Kao što smo već rekli ne postoji beskonačan broj kombinacĳa

elemenata simetrĳe. Matematički nedovoljno precizno rečeno,
O
ali skup svih elemenata simetrĳe koje ima jedno telo čini
određenu tačkastu grupu simetrĳe.
N
Matematička definicĳa - grupa
Neka binarna operacĳa * definisana nad skupom G. Tada (G,*) čine
grupu ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi:
RA
1. Asocĳativnost
2. Zatvorenost
3. Postoji jedinični element
4. Postoji neutralni element ZI
Kako imamo ograničen broj elemenata simetrĳe u kristalima,
i kako elementi simetrĳe formiraju grupu, može se pokazati
da postoji ukupno 32 tačkaste grupe simetrĳa u koje
EN
možemo razvrstati idealne kristale. Sada ćemo prvo

nabrojati elemente simetrĳe u svakoj od tih grupa i
istovremeno objasniti kako se vrši obeležavanje simetrĳskih
elemenata u grupama po Herman-Mogenovoj notacĳi. Da
bismo razumeli HM notacĳu grupa prvo moramo da
definišemo pravce u kristalima. Pravac u kristalu duž koga
EC
postoje simetrĳski elementi koji su jedinstveni i ne ponavljaju

se naziva se jedinični pravac. Simetrĳski ekvivalentni pravci
su dva ili više pravaca u kristalu sa kojima su povezani isti
elementi simetrĳe. Kada govorimo o trodimenzionalnom
ER
prostoru, možemo imati najviše tri simetrĳski

neekvivalentna pravca. Kaže se najviše tri, ali nekad je to i
manje. Te pravce u kristalografiji nazivamo primarni,
sekundarni i tercĳarni (simetrĳski) pravac. Osnovni element
simetrĳe od koga ćemo početi generisanje tačkastih grupa
N
simetrĳe je osa rotacĳe. Ranĳe je napomenuto da kristal

može imati jednu ili više osa simetrĳe. Osa najvišeg reda se
naziva glavnom osom simetrĳe.
1. Primitivne grupe - Prisutna je samo jedna osa simetrĳe,

i na osnovu toga je prisutan samo jedan simetrĳski
pravac. Ovde nastaju grupe simetrĳe sa HM oznakama
1, 2, 3, 4 i 6.
2. Centralne grupe - na glavnu osu simetrĳe dodajemo

centar simetrĳe. Kod parnih osa tamo gde imamo
centar imamo i ravan simetrĳe normalnu na osu.
Ravan simetrĳe normalna na osu u HM notacĳi se
označava kosom crtom /. I ovde imamo jedan
simetrĳski pravac. Nastale grupe simetrĳa imaju
redom oznake 1̄, 2/m, 3̄, 4/m i 6/m.
O
3. Planarne grupe simetrĳa - na glavnu osu simetrĳe
dodaje se ravan koja sadrži osu. Po teoremi, imamo
onoliko ravni koliki je red glavne ose. Ravan koja je
N
sadrži osu simetrĳe piše se odmah nakon oznake ose
(nm). Nastale grupe se označavaju: m, mm2, 3m, 4mm
i 6mm.
RA
4. Aksĳalne grupe simetrĳa - normalno na glavnu osu
dodaje se osa drugog reda. Ovde koristimo dve teoreme.
Kada dodajemo osu drugog reda na već postojeću osu
drugog reda, tada kao rezultat imamo ukupno tri ose
drugog reda. Ako imamo ose višeg reda, kada dodamo
ZI
osu drugog reda, imamo ukupno n osa drugog reda.
Nabrojaćemo samo grupe koje do sada nisu dobĳene
nekim od prethodnih postupaka. To su 222, 32, 422 i
622.
EN
5. Plan-aksĳalne grupe simetrĳe - dodajemo ravni koje

sadrže glavnu osu i centar simetrĳe. Tamo gde imamo
parnu osu kada dodamo centar, dobili smo i ravan
simetrĳe koja je normalna na osu. Kada smo dodali
ravan koja sadrži glavnu osu, po teoremi imamo n ravni
EC
koje sadrže glavnu osu. Sada imamo ravni koje sadrže

glavnu osu i jednu ravan koja je normalna na glavnu
osu. U preseku ovih vertikalnih ravni i horizontalne
imamo osu drugog reda. Kako imamo n vertikalnih
tavni, imamo i n osa simetrĳe drugog reda koje su
ER
normalne na glavnu osu. Grupe imaju sledeće oznake:

mmm, 3̄m, 4/mmm i 6/mmm.
6. Inverzno-primitivne grupe simetrĳe - kada smo
upotrebili sve proste elemente simetrĳe, sada
N
koristimo kombinovane elemente. Prvo imamo

rotoinverzne ose. Njih naravno imamo pet, međutim
nastaju nam samo dve nove grupe 4̄ i 6̄.
7. Inverzno-planarne grupe simetrĳa - dodajemo ravan
koja sadrži inverznu osu simetrĳe. Tu takođe nastaju
samo dve nove grupe simetrĳe i to su 4̄m2 i 6̄m2.
Nabrojali smo 27 grupa simetrĳe koje ili nemaju osu višeg

1.3 Simetrĳa 23
Tabela 1.2: Izvođenje 27 tačkastih grupa simetrĳe za kristale koji nemaju više osa višeg reda.
Glavni element
+C (Centralne grupe) +P (Planarne grupe) +Ł2 (Aksĳalne grupe) +PC (Planaksĳalne grupe)
(Primitivne grupe)
Osa HM Nastali Svi HM Nastali Svi HM Nastali Svi HM Nastali Svi HM
L1 1 / C 1¯ / P m / L2 2 L2 L2 PC 2/m
L2 2 P L2 PC 2/m P L2 2P mm2 L2 3L2 222 2L2 2P 3L2 3PC mmm
L3 3 / L3 C 3¯ 2P L3 3P 3m 2L2 L3 3L2 32 3L2 2P L3 3L2 3PC ¯
3m
L4 4 P L4 PC 4/m 3P L4 4P 4mm 3L2 L4 4L2 422 4L2 4PC L4 4L2 5PC 4/mmm
L6 6 P L6 PC 6/m 5P L6 6P 6mm 5L2 L6 6L2 622 6L2 6PC L6 6L2 7PC 6/mmm
Glavni element
+P (Inverzno planarne)
(Inverzno primitivne )
Osa HM Nastali Svi HM
O
L1¯ 1¯ L2 L2 PC 2/m
L2¯ m L2 P L2 2P mm2
L3¯ 3¯ 3L2 2P L3 3L2 3PC ¯
3m
L4¯ 4¯ 2L2 2P L4¯ 2L2 2P ¯
4m2
L6¯ 6¯ 3L2 2P L6¯ 3L2 4P ¯
6m2
N
reda ili imaju samo jednu osu višeg reda. Tih 27 grupa
RA
sortirano je u tabeli 1.2. Za svaku grupu su nabrojani
elementi simetrĳe koji nastaju, svi elementi simetrĳe koje ta
grupa poseduje i HM oznaka grupe. Sivom bojom su
obeležene grupe koje se ponavljaju. Sada nam preostaje da
nabrojimo tačkaste grupe simetrĳe koje imaju više osa višeg
reda i to ćemo uraditi bez prevelikog ulaženja u detalje.
ZI
Može se pokazati da ako jedinična ćelĳa ima više osa višeg
reda, ona mora imati tada 4L3 ose. U ovim visoko
simetričnim grupama mogu se javiti još ose drugog i
EN
četvrtog reda. Ukoliko imamo ose četvrtog reda tada ih mora

biti 3, odnosno 3L4 . Simetrĳski je uslovljeno da u kombinacĳi
3L4 4L3 nastaje još i 6L2 osa i tada imamo grupu koja ima
simetrĳske elemente 3L4 4L3 6L2 i HM oznaku 432. Ukoliko
nemamo ose četvrtog reda tada imamo 3L2 ose, i ukupno
EC
elemenata simetrĳe 4L3 3L2 . Ova grupa ima HM oznaku 23.

Ove dve grupe imaju samo prisutne ose simetrĳe. Sada na
ove dve grupe dodajemo prvo normalne ravni. U prvom
slučaju na elemente 3L4 4L3 6L2 dodajemo ravni normalne na
ose parne ose. Dobĳamo ukupno 9 ravni plus centar
ER
simetrĳe. Ukupni elementi simetrĳe su ovde 3L4 4L3 6L2 9PC i

ima HM oznaku m3̄m. Ovo je najsimetričnĳa tačkasta grupa
simetrĳe, odnosno grupa sa najviše elemenata simetrĳe.
Kada dodamo ravni normalne na ose drugog reda tamo gde
N
imamo već elemente simetrĳe 4L3 3L2 dobićemo i centar

simetrĳe pa će ukupni elementi simetrĳe biti 4L3 3L2 3PC i
HM oznaka m3̄. Ovde gde imamo ose trećeg i drugog reda
može se desiti da jedinična ćelĳa nema ravni normalne na
ose drugog reda, ali da postoje ravni koje prolaze između osa
drugog reda. Takvo telo zapravo ima inverznu osu četvrtog
reda i njegovi ukupni elementi simetrĳe su 3Li4 4L3 6P i HM
oznaka grupe je 4̄3m. Ovim smo nabrojali pet novih grupa
simetrĳe koje imaju više osa višeg reda i to ukupno čini 32

tačkaste grupe simetrĳe. Grupe koje imaju centar simetrĳe
nazivaju se centrosimetričnim grupama ili Laueovim
klasama. Ima ih ukupno 11. Njihov značaj je izuzetan kod
difrakcĳe na monokristalu jer prisutvo centra simetrĳe
omogućava da se posmatra značajno manji deo prostora što
ubrzava analizu. Proučavanjem kristalne strukture utvrđeno
O
je da 87% kristala poseduju centar simetrĳe, što se može
objasniti ravnomernĳim rasporedom međumolekulskih sila
unutra kristala i minimalnom rezultujućom energĳom.
N
Stereografska projekcĳa
RA
Od velike pomoći prilikom predstavljanja grupa simetrĳe je
korišćenje stereografskih projekcĳa ili stereograma.
Stereografske projekcĳe imaju široku primenu (geografske
karte...) i kada je reč o kristalima, mogu se na različite načine
ZI
koristiti. Mi ćemo ih u ovoj knjizi koristiti za prikazivanje
projekcĳe elemenata simetrĳe. Svaki od elemenata simetrĳe
ima svoju oznaku koja se koristi na crtežu. Ovde se mora
EN
naglasiti da se u zavisnosti od autora ponekad nailazi na

suptilne razlike u obeležavanju elemenata simetrĳe na
stereogramima. Oznake kakve ćemo koristiti prikazane su u
tabeli 1.3 i one su usklađene sa oznakama u internacionalnim
kristalografskim tabelama. Na primer, osa koja je normalna
ili je pod oštrim uglom u odnosu na stereografsku ravan
EC
prikazuje se samo jednim odgovarajućim simbolom ose (,

...). Ukoliko je osa paralelna sa stereografskom ravni ona se
prikazuje na krugu projekcĳe kao dĳametar tog kruga na
čĳim se krajevima nalaze odgovarajući simboli ose.
ER
U ovoj knjizi ćemo govoriti samo o stereogramima na kojima

su prikazani elementi simetrĳe, pa ćemo u skladu sa tim i dati
objašnjenje načina i postupka prikazivanja. Kada uzmemo
kristal ili telo za koje želimo da prikažemo stereogram, prvo
N
što treba da pronađemo je glavnu osu simetrĳe. Ukoliko je to

telo koje ima više osa istog reda onda nasumično jednu od njih
proglašavamo glavnom osom. Sada postavljamo kristal tako
da sva dalja posmatranja vršimo duž te glavne ose. Normalno
na glavnu osu postavljamo ravan i ona nam predstavlja ravan
stereografske projekcĳe. Na nju projektujemo sve elemente
simetrĳe. Ravan stereografske projekcĳe se na crtežu prikazuje
kao krug. Kada telo ima ravan simetrĳe koja se poklapa sa
1.3 Simetrĳa 25
Tabela 1.3: Oznake elemenata simetrĳe na stereografskoj projekcĳi
Element Oznaka po HM Prikaz duž Prikaz normalno

simetrĳe formuli oznaka glavne ose na glavnu osu
Osa
2 L2 2 —
3 L3 3 —
O
4 L4 4 —
—
N
6 L6 6
Inverzna osa
3¯ —
RA
3 L3¯
4 L4¯ 4¯ T T—T
6 L6¯ 6¯ $ $ —$
Ravan simetrĳe P m ◦ |−

Centar inverzĳe C 1¯
ZI
ravni stereograma (često se naziva i horizontalna ravan), onda
EN
se takva ravan označava debljom linĳom (slika 1.24). Pravac glavne ose
Kada postoje ravni koje sadrže glavnu osu, one se takođe

crtaju podebljanom linĳom, a kada imamo ravni koje su pod
EC
nekim uglom u donosu na glavu osu, te ravni se crtaju kao Stereografska ravan
polukrugovi na stereogramu. Može se primetiti da ravni koje

se nalaze pod uglom u odnosu na glavnu osu postoje samo u Slika 1.22: Položaj stereografske
grupama simetrĳe gde imamo više osa višeg reda. Na ravni
primeru četvorostrane piramide koja u osnovi ima
ER
pravougaonik možemo prikazati postupak crtanja

stereograma. Ova piramida ima osu drugog reda, i dve ravni
simetrĳe koje je sadrže. U slučaju da telo nema centar
simetrĳe, postavljamo telo tako da ravan stereografske Slika 1.23: Razlika u obeležavanju
N
projekcĳe prolazi kroz centar tela ili ako je to nemoguće, kao ravni
u našem primeru, postavićemo ravan stereografske
projekcĳe tako da sadrži osnovu piramide. Kako ova
piramida ima samo jednu osu (osa drugog reda je ujedno i
glavna osa), stereografsku ravan postavljamo normalno na
nju. Slika 1.25 pokazuje kako izgledaju elementi simetrĳe na
samoj piramidi i kompletnu stereografsku projekcĳu ove
tačkaste grupe.

O
Slika 1.25: Elementi simetrĳe -
pogled duž glavne ose i stereogram
četvorostrane piramide
N
Kristalni sistemi, kategorĳe, familĳe

RA
Posmatrajući geometrĳsku simetrĳu i simetrĳu svojstava
kristala, kao i formu rasta kristala, možemo izvršiti podelu
kristala na kategorĳe, familĳe (ponekad se koristi i reč

singonĳa) i sisteme.
Slika 1.24: Razlika u obeležavanju
ZI
ravni Prema broju jedinstvenih pravaca u kristalu kao i osa simetrĳe
koje postoje u njemu, napravljena je podela na nižu, srednju
i višu kristalnu kategorĳu. Kristali niže kategorĳe imaju osu
EN
simetrĳe reda koji nĳe veći od dva. Kristali koji pripadaju

srednjoj kategorĳi imaju jednu osu višeg reda od dva, dok
kristali više kategorĳe imaju više osa reda većeg od dva.
Prema međusobnom odnosu dužina ivica i uglova kristali su

EC
raspoređeni u sedam kristalnih sistema i šest kristalnih

familĳa. Kristalne familĳe su: triklinična, monoklinična,
ortorombična, tetragonalna, heksagonalna i kubna. Svaka od
nabrojanih familĳa sadrzi po jedan istoimeni kristalni sistem,
sa izuzetkom heksagonalne familĳe koja sadrži dva kristalna
ER
sistema: heksagonalni i trigonalni. Na objašnjenje

heksagonalne familĳe vratićemo se kasnĳe. Međusobni
odnosi kategorĳa, familĳa i sistema sistematizovani su u
tabeli 1.4.
N
Viša kristalna kategorĳa sadrži samo jednu kristalnu familĳu

i jedan kristalni sistem - kubni.
Kubni sistem ima više osa višeg reda. Zanimljivo je da svaki

kristal koji pripada kubnom sistemu uvek ima četiri ose trećeg
reda, može (ali ne mora) imati ose drugog i četvrtog reda, i
nema osa šestog reda. Tačkaste grupe koje pripadaju kubnom
sistemu su: 23, 432, 4̄3m, m3̄ i m3̄m.
1.3 Simetrĳa 27
Srednja kristalna kategorĳa sadrži tetragonalnu i

heksagonalnu kristalnu familĳu, odnosno tetragonalni,
heksagonalni i trigonalni kristalni sistem. Ova tri sistema
sadrže po jednu osu višeg reda.
Tetragonalni sistem ima jednu osu četvrtog reda i standarno

se postavlja tako da bude usmerena duž c kristalografskog
O
pravca. Od elemenata simetrĳe koji se još mogu javiti u ovom
sistemu su ose drugog reda, ravni simetrĳe i centar. Na osnov
u toga grupe simetrĳe koje pripadaju tetragonalnom sistemu
N
su: 4, 4̄, 422, 4̄m2, 4mm, 4/m i 4/mmm.
Heksagonalni sistem podrazumeva prisustvo jedne ose

šestog reda koja se standarndo usmerava duž c
RA
kristalografskog pravca. Grupe simetrĳa koje pripadaju
ovom sistemu su: 6, 6̄, 622, 6̄m2, 6mm, 6/m i 6/mmm.
Trigonalni sistem je drugi kristalni sistem u heksagonalnoj

familĳi i razlikuje se od heksagonalnog sistema po tome što
ZI
je prisutna samo osa trećeg reda, a ne osa šestog reda. Osa
trećeg reda se usmerava duž jednog pravca, i eventualno
mogu biti prisutne ose drugog reda u ortogronalnoj ravni
koje su međusobno postavljene pod uglom od 120°. Pravci
EN
duž kojih se nalaze ose drugog reda su simetrĳski

ekvivalentni pravci što se koristi kod internacionalnih
oznaka grupa koje pripadaju ovom sistemu. Te grupe su: 3, 3̄,
32, 3m i 3̄m. Ovde se zapisuje samo jedna dvojka (32) ili
jedna ravan (3m) a kod tetragonalnog sistema piše 422 i
EC
4mm. Kod tetragonalnog sistema, ose drugog reda su

orjentisane međusobno pod uglom od 45°, i ta dva pravca
nisu ekvivalentna (jedna pravac polovi stranice kvadrata, a
drugi pravac prolazi duž dĳagonala kvadrata). Drugim
rečima, u trigonalnom sistemu sva tri pravca duž kojih su
ER
orjentisane ose drugog reda su simetrĳski ekvivalentni

(trougao na slici 1.26), dok kod tetragonalnog sistema postoje
dva simetrĳski neekvivalentna pravca sa osama drugog reda
(simetrale stranica - prave plave boje na slici 1.26 i simetrale
uglova - prave crvene boje na slici 1.26).
N
Nižoj kristalnoj kategorĳi pripadaju triklinični, monoklinični

i ortorombični sistem.
Ortorombični sistem karakterišu tri ose drugog reda koje

su međusobno normalne. U ovom slučaju nema definisane
orjentacĳe osa duž kristalografskih osa. Grupe simetrĳa su
222, mm2 i mmm.
Slika 1.26: Simetrĳski pravci
O
ekvivalentni i neekvivalentni
Tabela 1.4: Povezanost kategorĳa,

familĳa i sistema Kategorĳa Familĳa Sistem
N
Triklinična Triklinični
Niža Monoklinična Monoklinični
RA
Ortorombična Ortorombični
Tetragonalna Tetragonalni
Srednja Trigonalni
Heksagonalna
Heksagonalni
Viša Kubna Kubni
ZI
Monoklinični sistem ima jednu osu drugog reda, koja se po
EN
dogovoru orjentiše duž b kristalografske ose. Grupe simetrĳa

koje pripadaju ovom sistemu su 2, m i 2/m
Na samom kraju triklinični odnosno najopštĳi kristalni

sistem nema prisutnu ni jednu osu drugog reda i jedini
element simetrĳe koji može da se pojavi je centar simetrĳe. Iz
EC
tog razloga nĳe definisano kako se orjenitišu ose. Grupe

simetrĳa koje mu pripadaju su 1 i 1̄
Detaljne informacĳe o svakom od pomenutih sedam kristalnih

sistema sortirane su u prilogu na kraju knjige.
ER
Brave-ove rešetke
Već je pomenuto da ne postoji jedinstven način izbora

N
jedinične ćelĳe ni rešetke u kristalu. Ipak, uvedena su neka

pravila na osnovu kojih se vrši izbor jediničnih ćelĳa, a koja
vode računa o simetrĳi kristala. Takođe, nekada je lakše
baratati sa konvencionalnim ćelĳama u odnosu na
primitivnu ćelĳu. Pravila koja su postavljena prilikom izbora
ćelĳa odnosno rešetke su:
I Simetrĳa rešetke mora da odgovara simetrĳi kristala

1.3 Simetrĳa 29
I Broj jednakih ivica i broj jednakih uglova treba da je

maksimalan
I Ako postoje pravi uglovi, njihov broj je maksimalan
I Zapremina rešetke je minimalna.
Ova pravila omogućavaju da se odabere rešetka, a naknadno

još dodajemo strukturni motiv. Prateći ova jednostavna
O
pravila, može se pokazati da postoji ukupno 5
dvodimenzionalnih i 14 trodimenzionalnih rešetki koje se iz
tradicionalnih razloga nazivaju Braveovim rešetkama. Njihov
N
ograničen broj direktna je posledica ograničenog broja
elemenata simetrĳe i grupa koje se pojavljuju kod kristala.
Dvodimenzionalne rešetke imaju četiri primitivne i jednu
RA
centriranu. Primitivne 2D rešetke su: paralelogram, kvadrat,
pravougaonik i romb sa uglom od 120° između dve stranice.
Peta rešetka je pravougaonik koji osim položaja motiva u
rogljevima ima još položaj i u preseku dĳagonala. Ta rešetka
ima manju primitivnu rešetku ali ona nĳe pravougaonik već
ZI
je paralelogram, pa je onda centrirana pravougaona rešetka
jedinstvena.
Sličnim razmatranjem dolazi se do trodimenzionalnih rešetki.

EN
Svaki od pomenutih sedam kristalnih sistema ima svoju

primitivnu rešetku. Na svaku od njih moguće je dodati još
neki položaj motiva, odnosno formirati bazno centrirane (C),
zapreminski centrirane (I) i površinski centrirane rešetke (F).
Bazno centrirane rešetke se uopšteno označavaju sa C, ali
EC
mogu i sa A i B u zavisnosti od parova ravni na kojima se

javljaju motivi. Jedinstvenih je sedam primitivnih rešetki i još
sedam centriranih rešetki, i njihova raspodela po sistemima
je sledeća:
ER
I Kubna ćelĳa (c) - sve ivice su jednake dužine, svi uglovi

su 90°. Javljaju se P, I i F ćelĳa.
I Tetragonalna ćelĳa (t) - dve ivice su jednake i i različite
od treće, svi uglovi su 90°. Javljaju se P i I ćelĳa.
N
I Heksagonalna ćelĳa (h) - dve ivice su jednake i različite

od treće, dva ugla su 90°, jedan je 120°. Javlja se samo P
ćelĳa.
I Romboedarska ćelĳa (r) - sve ivice su jednake dužine,
svi uglovi su jednaki i manji od 90°. Javlja se samo P
ćelĳa.
I Ortorombična ćelĳa (a) - sve ivice su različite dužine,
svi uglovi su 90°. Javljaju se svi tipovi ćelĳa: P, C, I i F.
I Monoklinična ćelĳa (m) - sve ivice su različite dužine,

dva ugla su 90° i treći je različit od 90°. Javljaju se P i C
ćelĳa.
Oznaka a potiče od minerala I Triklinična ćelĳa (a) - sve ivice su različite dužine i svi
anortita koji pripada trikliničnom uglovi su međusobno različiti i različiti od 90°. Javlja se
sistemu
samo P ćelĳa.
O
Oznake Braveovih rešetki sastoje se iz dva karaktera, prvo se
piše oznaka sistema malim slovom a zatim se piše oznaka
centriranja velikim slovom (mP, oI, cF . . . ). Pitanje je ovde
N
zašto postoji samo 7 centriranih rešetki, odnosno zašto za
svaki sistem ne postoji svaki tip centriranja? Kada su dodati
položaji, vrši se razmatranje da li je dobĳena nova rešetka ili
RA
se nekom transformacĳom prostora može svesti na neku već
postojeću (ali recimo manje zapremine, ili drugačĳih
koordinata)? U trikliničnom sistemu dodatkom jedne ili više
tačaka rešetke, uvek je moguće definisati manju trikliničnu
rešetku jer u tom sistemu ne postoji nikakvo ograničenje u
ZI
dužini ivica i uglova. Sledeći sistem je monoklinični. F
monoklinična rešetka se može transformisati u I rešetku, dok
je zapravo I rešetka identična C rešetki. Tako da umesto četiri
različite rešetke, jedinstvene su samo dve (mP i mC).
EN
Ortorombični sistem je jedini sistem u kome su moguće sve

četiri rešetke, odnosno oP, oC, oI i oF. U tetragonalnom
sistemu, slično kao kod monokliničnog, postoje dve
mogućnosti: tP i tI, dok se preostale tC i tF lako prevode u
ove. U kubnom sistemu moguće su cP, cI i cF, dok četvrta
EC
kombincĳa cC nĳe moguća iz razloga narušavanja simetrĳe.

Naime, kada bi postojao motiv na samo dve od šest stranica
kubne rešetke, tada bi došlo do gubljenja ose trećeg reda.
Preostali su još heksagonalni i trigonalni kubni sistem, čĳa se
međusobna povezanost i prožimanje odražava i preko
ER
Braveovih rešetki. Heksagonalna primitivna rešetka je jedina

jedinstvena u ovom sistemu i ona se označava sa hP.
Dodavanjem strukturnih motiva i formiranjem centriranih
rešetki gubi se osa šestog reda a ostaje samo osa drugog reda.
N
Tako od hC rešetke nastaje oP rešetka. Takođe, od hI rešetke

nastaje oF rešetka dok od hF rešetke nastaje oI rešetka.
Preostali sedmi kristalni sistem prikazuje se primitivnom
romboedarskom rešetkom i ona nosi specifičnu oznaku hR. I
i F rešetka iz ovog sistema se mogu opisati manjom hR
rešetkom drugačĳe orjentacĳe, dok se hC rešetka može
opisati cP rešetkom. Kako je kubni sistem više simetrĳe u
odnosu na romboedarski, zadržava se cP rešetka. Ilustracĳe
1.3 Simetrĳa 31
koje objašnjavaju ova međusobna transformisanja data su u

prilogu na kraju knjige.
Takođe, za svaku od konvencionalnih centriranih rešetki

može se pronaći primitivna koja će sigurno imati manju
zapreminu. Zbog čega se onda ne koristi primitivna već
konvencionalna, pitanje je koje se samo nameće. Glavni
O
razlog se nalazi u tome što primitivna rešetka sama (kada se
izdvoji i posmatra samo ona) ne pokazuje uvek iste
simetrĳske elemente koje ima kristal u celini. To je osnovni
N
razlog za korišćenje konvencionalnih Braveovih rešetki -
potpuno oslikavanje simetrĳe kristala.
Skice svih 14 Braveovih rešetki sistematizovane su u tabeli
RA
1.5. Kod tetragonalnih osnova je kvadrat, ortorombična je
kvadar (pravougli paralelopiped) dok je monoklinična jedan
deformisani kvadar, kome su dve stranice paralelogrami
dok su preostale četiri pravougaonici. Svaka neprimitivna
(centrirana) Braveova rešetka ima odgovarajuću primitivnu
ZI
rešetku, koja može ali ne mora biti iz istog sistema. Tako su
odgovarajući parovi cI-hR, cF-hR, tI-hR, oC-oP, oI-aP, oF-aP,
mC-mP. Iliustracĳe koje pokazuju odnose između centriranih
i primitivnih rešetki takođe su date u prilogu.
EN
Korisno je na kraju prikazati neke matematičke relacĳe. Neka

su ~a, ~b i ~c tri vektora koji reprezentuju jediničnu ćelĳu u
najopštĳem slučaju, i neka su uglovi α, β, γ uglovi između
osa. Zapremina jedinične ćelĳe može se odrediti korišćenjem
EC
mešovitog proizvoda vektora, odnosno:
V = ~a · (~b × ~c)
dok se uglovi između osa mogu izračunati na sledeći način:

ER
~b · ~c ~a · ~c ~a · ~b
cos α = , cos β = , cos γ =
|~b| |~c| |~a||~c| |~a||~b|
Elementi i operacĳe simetrĳe sa translacĳom

N
Tačkaste grupe simetrĳe koje su uvedene u prethodnom

poglavlju su karakteristične po tome da bar jednu tačku
ostavljaju nepokretnom. Da bi se opisala osnovna
karakteristika kristala a to je invarĳantnost na translacĳu,
jasno je da je potrebno definisati još jedan set elemenata
simetrĳe. Osnovni element simetrĳe je osa translacĳe,
Tabela 1.5: Šematski prikaz 14 Braveovih ćelĳa
Sistem P C I F
a a a
a a a
Kubni a a a
O
c c
N
Tetragonalni a a a a
RA
c
a
Heksagonalni a
ZI
EN
a a
a
EC
Trigonalni
c c c c
ER
b a b a b a b a
Ortorombični
b b
N
β β
a c a c
Monoklinični
Triklinični a b
1.3 Simetrĳa 33
odnosno matematička operacĳa preslikavanja tačke A u

tačku A1 tako da se nalaze na rastojanju t koje se naziva
period translacĳe. Dejstvo ose translacĳe na jedan atom
prikazano je na slici 1.27.
Slika 1.27: Primer dejstva ose

translacĳe na jednodimenzionom
t t
O
nizu
N
Matematički možemo da posmatramo na sledeći način.
Ukoliko imamo tačku A sa vektorom položaja ~r, tada će
translacĳa za vektor translacĳe ~t preslikati tu tačku u tačku
A1 sa novim vektorom položaja r~1 , tako da važi:
RA
~r + ~t = r~1 .
Kod kristala je važno naglasiti da se prilikom translacĳe

okruženje tačke A ne razlikuje od okruženja tačke A1 , što se
nalazi u osnovi zahteva da je kristal invarĳantan na
ZI
translacĳu. Pravci osa translacĳe u kristalima mogu biti
pravci kristalografskih osa a, b i/ili c, ili složenji poput
dĳagonala stranica ili prostornih dĳagonala u ćelĳi. Složeni
EN
elementi simetrĳe uključuju kombinacĳu ose translacĳe i

rotacĳe ili refleksĳe. Kada se kombinuju operacĳe refleksĳe i
translacĳe, dobĳa se element simetrĳe koji se naziva ravan
klizećeg reflektovanja. Vrši se refleksĳa od neke ravni m i
zatim se vrši translacĳa za neki deo perioda translacĳe. Kako
EC
moramo poštovati translacĳe Braveovih rešetki, nĳe moguće

da ovaj deo perioda translacĳe bude proizvoljan, već mora
biti 1/2 ili 1/4 od perioda translacĳe. I ovde da naglasimo,
postoje specifični pravci u kristalima duž kojih se najčešće
vrše translacĳe. Opet ćemo posmatrati tipove Braveovih
ER
ćelĳa. Posmatrajući primitivne ćelĳe, pravci translacĳe mogu

biti pravci kristalografskih osa ~a, ~b ili ~c. Logično je da se u
tom slučaju pomeraj vrši za polovinu odgovarajuće ivice,
~
odnosno ~a2 , b2 ili ~2c . Ovakve ravni klizećeg reflektovanja se
N
nazivaju i aksĳalne ravni, jer se nalaze duž kristalografskih

osa. Dalje, pravac pranslacĳe može biti duž dĳagonala
~ ~
stranica ćelĳe, pa je tada pomeraj ~a+2 b , ~a+~ c b+~c
2 ili 2 . Ravni
klizećeg reflektovanja koje prolaze ovim pravcima imaju
oznaku n i nazivaju se dĳagonalnim ravnima. Naposletku,
imamo i ravni koje prolaze duž takozvanih dĳamantskih
pravaca. Imaju oznaku d i i nazivaju se dĳamantske ravni. U
~ ~
tom slučaju period translacĳe može biti ~a+b4 +~c ili ~a+4 b ili ~a+~
4
c
m g
Slika 1.28: Uporedni prikaz dejstva
O
ravni refleksĳe i ravni klizećeg (a) Ravan refleksĳe m (b) Klizeća ravan refleksĳe g
reflektovanja
N
~
ili b+~
c
4 . U slučaju da nĳe moguće prepoznati neki specifičan
pravac, ravan klizećeg reflektovanja ima jednostavnu oznaku
RA
g. Osnovna prednost postojanja ravni klizećeg refletovanja u
odnosu na običnu ravan refleksĳe ogleda se u mogućnosti
gušćeg pakovanja strukturnog motiva (slika 1.28) i samim
tim ostaje manje praznog prostora, što omogućava formiranje
stabilnĳih struktura.
ZI
Zavrtanjska osa simetrĳe je drugi kombinovani element
simetrĳe koji uključuje translacĳu i rotacĳu. Obeležava se
oznakom np koja označava da se vrši rotacĳa oko ose reda
EN
n koja je praćena translacĳom duž ose za deo perioda p/n,

gde se naglašava da je p<n. Zavrtanjska osa reda 1 je isto što i
osa translacĳe. Kako imamo još ose drugog, trećeg, četvrtog
i šestog reda, imamo i njihove odgovarajuće analoge među
zavrtanjskim osama. Kod zavrtanjske ose drugog reda, imamo
samo jednu mogućnost i to je osa 21 () i primer njenog dejstva
EC
dat je na slici 1.29. Iz oznake vidimo da se vrši rotacĳa za 180°

stepeni i nakon toga translacĳa za 1/2 perioda translacĳe. Ako
uzmemo na primer da je osa usmerena duž c pravca neke
jedinične ćelĳe, onda nam je period translacĳe c. U tom slučaju
ER
moramo imati strukturni motiv u položajima 1 i 3 (slika 1.29b)

da bi bio zadovoljen uslov invarĳantnosti na translacĳu. A
ako u toj ćelĳi imamo zavrtanjsku osu 21 , onda nakon rotacĳe
i translacĳe za c/2 se motiv iz položaja 1 prebacuje u položaj
2. Ukoliko izrvšimo još jednom rotacĳu i translacĳu motiv
N
iz položaja 2 se prebacuje u položaj 3, i zadovoljen je uslov

invarĳantnosti na translacĳu.
Sa povećanjem reda ose, povećava se i broj mogućnosti

javljanja različitih zavrtanjskih osa. Zavrtanjska osa trećeg
reda ima dve mogućnosti 31 i 32 . Osa 31 vrši rotacĳu za 120° i
translacĳu za c/3 (slika 1.30b), dok osa 32 vrši rotacĳu za
120° i translacĳu za 2/3 c (slika 1.30d). Uzmimo da se rotacĳa
1.3 Simetrĳa 35
Ý
4 3 3
c 2 c
O
c
2
2 1 1
N
(a) Osa rotacĳe 2 (b) Zavrtanjska osa 21 Slika 1.29: Položaji atoma kod
obične ose 2 i zavrtanjske ose 21
RA
vrši na levo. Kod ose 31 sve je slično kao i kod prethodno
objašnjene ose 21 - iz položaja 1 jednim dejstvom ose prelazi
se u položaj 2, potom još jednim dejstvom u položaj 3 i
trećim dejstvom ose se dolazi u položaj 4 gde počinje nova
jedinična ćelĳa. Rotacĳu smo vršili na levu stranu. Potrebno
ZI
je detaljnĳe objašnjenje o dejstvu ose 32 i pratićemo sliku
1.30e. Na slici su nacrtane dve jedinične ćelĳe. Ukoliko
krenemo iz položaja 1 izvršimo rotacĳu za 120° i translacĳu
EN
za 2/3 c, doćićemo u položaj 2 (tirkizno obojena kuglica).

Sledeće dejstvo opet vrši rotacĳu za 120° i translacĳu za 2/3
c. Obratimo sada pažnju da smo nakon ove druge translacĳe
izašli iz prve jedinične ćelĳe (jer je 23c + 23c = c + c3 ) i to je
položaj 3 (tirkizno obojena kugla). Sledeće dejstvo ose, treće
po redu prebacuje motiv u položaj 4 (tirkizno obojen) i
EC
vidimo sa slike da je u odnosu na početni položaj 1 izvršena

translacĳa za dva perioda. Pošto translacĳa za period c ne
sme da vrši nikakvu promenu u samom kristalu (jer mora
biti invarĳantan na translacĳu) položaje 3 i 4 (tirkizno
ER
obojene) možemo translirati za period c tako da ih vratimo

unutar prve jedinične ćelĳe. Tako dobĳamo sivo obojene
položaje 3 i 4. Vidimo da je uslob translacĳe ispunjen jer je
sivi položaj 4 za jedan period translacĳe udaljen od položaja
1. Ova prva jedinična ćelĳa prikazana je samostalno na slici
N
1.30d. Može se reći da je dejstvo ose 32 u levo ekvivalentno

dejstvu ose 31 u desno, odnosno da se dejstva ose 32 i ose 31
međusobno odnose kao predmet i lik u ogledalu. Pošto
nikakvom operacĳom ne možemo poklopiti ove dve ose, one
su zapravo enantiomorfni parovi.
Zavrtanjskih osa četvrtog reda imamo tri: 41 (rotacĳa za 90°

+ translacĳa za c/4), 42 (rotacĳa za 90° + translacĳa za c/2)

6
4
5 4 4
c 3
O
c
2 c
N
3
3 3
1
2 1
RA
(a) Osa trećeg reda (b) Osa 31 2
3c 4

4 4 2
3 3
ZI c
2
3c
c c 3
EN
2 2
c c
3 3 1
1 1
(e) Osa reda 32 dupla ćelĳa
(c) Osa 31 za 180 (d) Osa reda 32
EC
Slika 1.30: Zavrtanjske ose treceg reda
i 43 (rotacĳa za 90° + translacĳa za 3/4 c). Dejstva ovih osa

ER
prikazana su na slici 1.31. Po analogĳi sa osama trećeg reda,

enentiomorfni parovi (leva i desna osa) su 41 i 43 . Preostala
je još osa 42 (slika 1.31b). Ona nema enantiomorfni par i
naziva se neutralnom osom. Primećujemo da postojanje ove
ose zahteva veći broj motiva a do njihovih položaja se dolazi
N
analognim razmatranjem kao kod slike 1.30e, odnosno vršimo

translacĳe svih položaja koji su izvan prve jedinične ćelĳe u
prvu. Treba napomenuti da je neutralna osa i prvo uvedena
osa 21 .
Moguće zavrtanjske ose šestog reda su: 61 (rotacĳa za 60°

i translacĳa za c/6), 62 (rotacĳa za 60° i translacĳa za c/3),
63 (rotacĳa za 60° i translacĳa za c/3), 64 (rotacĳa za 60° i
1.3 Simetrĳa 37
Ì
8
7 5 5 6
6
3
c c
O
4
2
4c
N
4
3 1 2 1
2
RA
(a) Osa 4 (b) Osa 42
ñ ó
5 ZI 5
3 c 3 c
EN
c c 2
4 4
1 1
EC
(c) Osa 41 (d) Osa reda 43
Slika 1.31: Zavrtanjske ose četvrtog reda

ER
translacĳa za 2c/3) i 65 (rotacĳa za 60° i translacĳa za 5c/6).

Enantiomorfne parove čine ose 61 i 65 , kao i 62 i 64 , dok je
osa 63 neutralna osa. Dejstvo zavrtanjskih osa šestog reda
prikazano je na slikama 1.32a - 1.32c. Interesantan primer ? ?
gde se uočava prisustvo 63 ose je heksagonalna rešetka. Prva
N
? ?
slika pokazuje isečak paralelan sa c osom tako da se vidi
naizmenični položaj atoma, dok se na drugoj slici duž c ose
može uočiti da ove ose prolaze duž praznog prostora u rešetki.
Na ovu strukturu ćemo se vrlo brzo vratiti.
Slika 1.33 pokazuje koliko se efikasnĳe iskorišćava prostor

prilikom postojanja zavrtanjskih osa u poređenju sa običnom
= A
9 8
10 7 7 7
11 12
6
6 5
5
O
c c c
4 4
3
3
N
2
3 2 c c
6 6 2
4 1 1 1
5 6
RA
(a) Osa 6 (b) Osa 61 (c) Osa reda 65
? > @
7
9 8
8 7 8 7
ZI
5 6
4 6 5
EN
5 c c
c
6
3 4
c
2 4 3
c c
3 3
2
1
EC
3 2 1 2 1
(d) Osa 63 (e) Osa reda 62 (f) Osa reda 64
Slika 1.32: Zavrtanjske ose šestog reda

ER
osom drugog reda što daje prednost zavrtanjskim osama.
Prostorne grupe simetrĳa

N
Kada se iskombinuje četrnaest mogućih Braveovih rešetki sa

trideset i dve tačkaste grupe i na to dodaju još mogući
translacioni simetrĳski elementi, dolazi se do 230 mogućih
kristalografskih prostornih grupa. Oznaka svake od grupa
počinje tipom Braveove rešetke i zatim se nastavlja oznakom
tačkaste grupe koja može biti modifikovana u slučaju
prisustva nekog translacionoh elementa. Sve prostorne
1.3 Simetrĳa 39

O
(a) Osa rotacĳe 2 (b) Zavrtanjska osa 21 Slika 1.33: Uporedni prikaz dejstva
ose rotacĳe 2 i zavrtanjske ose 21
N
grupe i prateće informacĳe o njima sistematizovane su u
Internacionalnim kristalografskim tabelama - deo A. Na slici
1.34 je dat prikaz jedne prostorne grupe kao primer
RA
informacĳa koje postoje. Za svaku grupu data je oznaka i
njen redni broj, informacĳa o kristalnom sistemu kom
pripada, raspored elemenata simetrĳe. Nakon toga, dati su
svi mogući položaji u kojima se atom može naći, kao i uslovi
gašenja (o ovome u glavi kod difrakcĳe). Položaj sa
ZI
koordinatama (x,y,z) naziva se opšti položaj i on postoji u
svakoj prostornoj grupi. Položaj u kome je jedna ili više
koordinata jednaka 0, 1/2, 1/4, 3/4, 1/3, 2/3 zove se
EN
specĳalni položaj i ti položaji su simetrĳski određeni. Ovo je

ukratko objašnjenje informacĳa koje su date u
Internacionalnim tabelama, a za detalje potrebno je
pogledati samu knjigu. Pored standarne notacĳe koja se
koristi u Internacionalnim tabelama, jedna od alternativnih
notacĳa prostornih grupa koja se često koristi je Pirsonova
EC
notacĳa. Ova vrsta notacĳe zasnovana je na kristalnom

sistemu, tipu Braveove rešetke i broju atoma po jediničnoj
ćelĳi. Opšti oblik ove notacĳe je xY# gde x označava kristalni
sistem, Y označava Braveovu rešetku dok je # broj atoma po
ER
ćelĳi. Primer ovih oznaka je hP2 ili cF4 i tipično se sada

koristi u nauci o materĳalima (specifično kod metala,
intermetalika i legura).
N
O
N
RA
Slika 1.34: Prostorne grupe -
primer
ZI
1.4 Obeležavanje pravaca i ravni u
EN
kristalima. Milerovi indeksi
Pokazalo se do sada da se proučavanje kristala može

značajno olakšati sa uvođenjem pojma jedinične ćelĳe, a to je
EC
opet moguće zbog postojanja invarĳantnosti na translacĳu u

samim kristalima. Kada se već najviše fokusiramo na
jediničnu ćelĳu, pogodno je i koordinate pojedinih tačaka
definisati nekako u odnosu na samu jediničnu ćelĳu.
Uzmimo recimo da imamo opštu ćelĳu sa ivicama a, b i c i
ER
neku tačku P sa koordinatama (p,q,r) kao što je prikazano na

slici 1.35 . Pravci kristalografskih osa se poklapaju sa
pravcima ivica i u opštem slučaju ne moraju biti ortogonalni.
z Ukoliko odgovarajuću koordinatu podelimo sa dužinom
ivice jedinične ćelĳe dobićemo takozvane frakcione
N
koordinate:
(p, q, r) p q r
(x, y, z) = ( , , )
c a b c
Posmatrana tačka P će u svakoj jediničnoj ćelĳi imati date
y a b x
frakcione koordinate, a apsolutne koordinate mogu biti
izračunate. Sa promenom neke od ivica jedinične ćelĳe (pod
Slika 1.35: Ilustracĳa frakcionih uticajem spoljašnjih faktora kao što su temperatura,
koordinata
pritisak...) menja se apsolutna koordinata tačke P, dok
1.4 Obeležavanje pravaca i ravni u kristalima. Milerovi indeksi 41
frakciona ostaje ista.
[2 3 2]
c
O
b
a
Slika 1.36: Primer pravca 232 u
kristalu
N
U kristalu se mogu definisati pravci i ravni. Pravac [u v w] u
kristalu čĳe su ivice a, b i c je paralelan pravcu koji se dobĳa
RA
spajanjem ishodišta jedinične ćelĳe (koordinatnog početka)
i tačke sa koordinatama (ua, vb, wc). Pravac [2 3 2] prikazan
je na slici 1.36. Dati pravac je dobĳen tako što je tačka sa
koordinatama (2a,3b,2c) spojena sa ishodištem. Ukoliko se
koordinate traže u negativnom smeru neke od osa, ne piše
se znak minus već se postavlja crta iznad broja. Tako je [2 2 1]
oznaka za pravac koji spaja tačku (2a,2b,-c) sa ishodištem.
ZI
Pravci duž kojih se nalaze koordinatne ose su jednostavno
[1 0 0], [0 1 0] i [0 1 1]. Kada je potrebno za neki zadati pravac
EN
odrediti indekse, tada se translacĳom koordinatni početak

postavlja na početak zadatog pravca, dok se za tačku na
samom kraju pravca traže frakcione koordinate. Ukoliko su
to celi brojevi, to su tada i indeksi pravca, a ukoliko nisu celi
brojevi onda se prevedu pogodnim množenjem u cele brojeve.
EC
Lakši način za određivanje indeksa pravca je sledeći:
I Neka je početak pravca u tački sa koordinatama

(x1 , y1 , z1 ) i neka je kraj u tački (x2 , y2 , z2 )
I Indeksi pravca određuju se jednostavnim oduzimanjem
(x2 − x1 , y2 − y1 , z2 − z1 )
ER
I Ukoliko nisu celi brojevi dobĳeni, prevedu se u cele

brojeve
Kada se govori o jednom konkretnom pravcu kao u ovom

slučaju onda se pišu oznake u uglastim zagradama ([u v w]),
N
a kada je u pitanju cela familĳa pravaca (najčešće simetrĳski

ekvivalentnih) onda se pišu vitičaste zagrade {u v w}.
U kristalu i jediničnoj ćelĳi moguće je pronaći različite ravni.

Neke od njih mogu sadržati strukturni motiv, dok je isto
moguće pronaći ravni koje ga neće sadržati. Indeksi koji se
koriste za označavanje ravni nazvani su Milerovi indeksi i
postoji jasno definisan set koraka kako se do njih dolazi.
1. Ravan za koju se određuju Milerovi indeksi ne sme

prolaziti kroz ishodište (koordinatni početak). Ukoliko
z je to slučaj, potrebno je promeniti položaj ishodišta.
2. Posmatrana ravan seče koordinatne ose x, y i z u tačkama
P, Q i R, redom, i formira odsečke dužine p,q i r.
3. Za svaku od tačaka P, Q i R potraže se recipročna
R
vrednost frakcione koordinate, odnosno a b c
p q r
O
4. Da bi se dobile celorojne vrednosti, svaki od razlomaka
množi se najmanjim zajedničkim sadržaocem n (=
y
Q NZS( a b c
p , q , r )).
N
P 5. Dobĳeni indeksi (h k l) nazivaju se Milerovim
x indeksima ((h k l)=(n a b c
p n q n r )).
RA
Kada nema preseka ravni sa nekom od koordinatnih osa
tada taj indeks ima vrednost nula jer je uzeto da je vrednost
preseka ∞ pa je recipročna vrednost jednaka nuli. Ukoliko je
odsečak negativan, tada se Milerov indeks kao i kod pravaca
označava horizontalnom crtom iznad broja.
ZI z
z z
EN
− a2 a y y y
a
EC
x x x
(a) (1 1 0) i (1 2 0) (b) {1 1 1} (c) (0 1 0) i (2 0 0)
Slika 1.37: Primeri ravni sa različitim Milerovim indeksima na kubnim i tetragonalnom kristalu
ER
Na slici 1.37 su prikazani primeri različitih ravni na kubnoj

jediničnoj ćelĳi, kao i na tetragonalnoj jediničnoj ćelĳi.
Označavanje ravni korišćenjem Milerovih indeksa očigledno
je nezavisno od kristalnog sistema. Međutim, kubnom
N
sistemu posebno važi da je pravac [h k l] normalan na ravan

sa indeksima (h k l). Na slici 1.37c su prikazane dve različite
ravni koje imaju iste Milerove indekse (1 1 1). Kada se govori
o jednoj takvoj serĳi odnosno familĳi ravni koje imaju iste
Milerove indekse, onda se piše oznaka {1 1 1}. Zanimljivo je
pogledati i sliku na kojoj su prikazane ravni (0 2 0) i (0 1 0).
Primetno je da su to ravni koje su međusobno paralelne, ali
da svaka od prikazanih ravni pripada familĳi {0 2 0} dok
1.4 Obeležavanje pravaca i ravni u kristalima. Milerovi indeksi 43
Slika 1.38: Međuravansko
O
d
rastojanje
svaka druga ravan pripada familĳi ravni {0 1 0}. Pod
N
pretpostavkom da je ovo jedna cP rešetka, u tom slučaju u
familĳi {0 2 0} bi svaka druga ravan bila popunjena
strukturnom motivom, dok bi u familĳi {0 1 0} svaka od ravni
RA
sadržala strukturni motiv. Ravni su na prethodnoj slici
crtane ograničeno na jednu jediničnu ćelĳu. Naravno da se
ravni prostiru kroz celokupni kristal.
Kada se govori o familĳama ravni, odnosno o više ravni sa

ZI
istim indeksima koje se nalaze na nekom rastojanju, potrebno
je definisati pojam međuravanskog rastojanja. To je minimalno
rastojanje između dve susedne ravni sa indeksima {h k l}. (0 1 0 ) ( 0 2 0 ) ( 0 1 0) ( 0 2 0) ( 0 1 0)
Pravac minimalnog rastojanja je pravac normale na ravni sa
EN
indeksima (h k l) i kod kubnih kristala to je pravac [h k l].

Međuravansko rastojanje d povezano je sa parametrima ćelĳe
i Milerovim indeksima ravni {h k l}. Za svaki kristalni sistem
postoji određena matematička formula koja ih povezuje, a za
određene kristalne sisteme date su u nastavku:
EC
I kubni sistem
1 h2 + k2 + l2
=
d 2 a2
I tetragonalni sistem
ER
1 h 2 + k2 l2
= + 2
d 2 a 2 c
I heksagonalni sistem
1 4 h2 + hk + k2 l2
N
= +
d2 3 a2 c2
I ortorombični sistem
1 h2 k2 l2
= + +
d2 a2 b2 c2
Kada su u pitanju trigonalni, monoklinični i triklinični

kristalni sistem, formule su izrazito komplikovane.
Označavanje pravaca i ravni u heksagonalnom

sistemu
U poglavlju o Braveovim rešetkama je pokazano da je

heksagonalni kristalni sistem specifičan i da se kristalna
rešetka heksagonalnog sistema znatno razlikuje od ostalih.
Razlika u obeležavanju pravaca i ravni u heksagonalnom
O
sistemu je još jedna od razlika koje se javljaju. U
heksagonalnom sistemu, pravci i ravni se obeležavaju
N
koristeći četiri indeksa. Na postojeća tri indeksa koji se
odnose na ose a1 , a2 i c, dodaje se treća a osa (a3 ) koja se
nalazi u ravni sa osama a1 i a2 i sve tri su pod međusobnim
uglom od 120°. Prvo pitanje koje se nameće je zašto su u
RA
ovom sistemu potrebna četiri indeksa? Na slici 1.39 su
prikazani primeri simetrĳski povezanih pravanca i ravni u
kubnom i heksagonalnom sistemu korišćenjem uobičajene
notacĳe sa tri indeksa.
ZI c
z [0 0 1 ]
(0 0 1) (1 1 0)
EN
Slika 1.39: Simetrĳski ekvivalentne y [0 1 0 ]

(0 1 0 ) a1
ravni i pravci u kubnom i
heksagonalnom sistemu x [1 0 0] (1 0 0) (1 0 0 ) (0 1 0 ) a2
EC
U kubnom sistemu (1 0 0), (0 1 0), (0 0 1), (1 0 0), (0 1 0) i

(0 0 1) su simetrĳski ekvivalentne ravni i primećuje se da su
međusobno povezane permutacĳama jedinice i nule. Na isti
način su povezani pravci x, y i z koji se ne mogu razlikovati
ER
kod kubnog kristala i imaju oznake [1 0 0], [0 1 0] i [0 0 1].

Međutim kod heksagonalnog sistema simetrĳski
ekvivalentne ravni su (1 0 0), (0 1 0), (1 1 0), (0 1 0), (1 0 0) i
(1 1 0) i simetrĳski ekvivalentni pravci su [1 0 0], [0 1 0] i [1 1 0]
i jasno je da se do ovih indeksa ne može doći samo
N
permutacĳama indeksa. Da bi bilo moguće simetrĳski

ekvivalentne ravni i pravce povezati permutacĳama indeksa,
uveden je i pomenuti četvrti indeks (slika 1.40).
Naravno, u trodimenzionalnom svetu samo tri promenljive su

međusobno nezavisne, pa je tako i u slučaju heksagonalnog
sistema. Neka su standardni indeksi pravca [u v w] i neka
su novi indeksi [U V T W] ( nazivaju se još i Weber-ovi ili,
1.4 Obeležavanje pravaca
0 i ravni u kristalima. Milerovi indeksi 45
100
20
80
→
−
c
40
y
60
x
−
→
a 3
60
−
→
a B 40
3
−
→
a 2
O
80
20
−
→
a A
−
→ 2 −
→
a
a 100
N
1 1 Slika 1.40: Caption
0
0 20 40 60 80 100
z imati u vidu
pogrešno, Miler-Brave-ovi indeksi pravca). Treba
RA
da kada se uvede treća a osa, ona nĳe linearno nezavisna
od prve dve, već važi a~1 + a~2 + a~3 = 0. Posledično indeksi
pravca su povezani tako da je T = −(U + V). Jednostavnim
vektorskim računom moguće je povezati [u v w] i [U V T W].
Obe vrste indeksa u suštini reprezentuju jedan isti vektor
položaja, na primer ~P:
ZI
~P = ua~1 + va~2 + w~c
EN
i
~P = Ua~1 + V a~2 + T a~3 + W~c.
ua~1 + va~2 + w~c = Ua~1 + V a~2 + T a~3 + W~c
ua~1 + va~2 + w~c = Ua~1 + V a~2 − T (a~1 + a~2 ) + W~c

EC
ua~1 + va~2 + w~c = (U − T )a~1 + (V − T )a~2 + W~c
Sada se još izvrši zamena T = −(U + V) i dobĳa se konačno:
ua~1 + va~2 + w~c = (U + U + V)a~1 + (V + U + V)a~2 + W~c

ER
ua~1 + va~2 + w~c = (2U + V)a~1 + (U + 2V)a~2 + W~c
Ovde se može uočiti međusobna povezanost indeksa iz oba

sistema:
N
u=2U+V v=U+2V w=W
U= 31 (2u−v) V= 13 (2v−u) T =−(U+V) W=w
Jednačina pokazuje da je moguće da Weberovi indeksi ne

budu celi brojevi i još uvek ne postoji jedinstven dogovor da
li je potrebno izvršiti prevođenje u cele brojeve ili ne. https://doi.org/10.1107/S160057671800
Indeksi ravni odnosno Miler-Brave-ovi indeksi su sa
c c
(1 1 0) (1 1 0 0)
a3
Slika 1.41: Ravni označene a1

a1
Milerovim (levo) i Miler-Brave- a2
(1 0 0 ) (0 1 0 ) a2
( 1 0 1 0) ( 0 1 1 0)
O
ovim (desno) indeksima
Milerovim indeksima povezani nešto jednostavnĳe. Neka su
N
[h k l] standarndi Milerovi indeksi neke ravni i neka su
[h k i l] Miler-Brave-ovi indeksi iste ravni. Indeksi h, k kao i
indeks l se ne menjaju prilikom prelaska između dva sistema,
RA
dok se indeks i izračunava tako da je i = −(h + k).
Koristeći sada i Milerove i Miler-Brave-ove indekse, izvršeno

je ponovno obeležavanje ravni sa slike 1.39. Na uporednoj
slici 1.41 konačno se uočava razlog za uvođenje sistema sa 4
ZI
indeksa, simetrĳski povezane ravni povezane su
permutacĳama Miler-Brave-ovih indeksa.
EN
Atomski faktor pakovanja
Za svaku jediničnu ćelĳu moguće je definisati atomsku

gustinu pakovanja ili atomski faktor pakovanja koja
pradstavlja odnos zapremine koja je zauzeta atomima unutar
EC
jedinične ćelĳe i zapremine jedinične ćelĳe. Da bi ovaj odnos

bilo moguće izračunati, pretpostavka koja mora da stoji je da
su atomi nestišljive sfere.
ZVa
AFP =
ER
Vjc
U datoj jednačini Z je broj atoma po jediničnoj ćelĳi, Va je

zapremina jednog atoma, dok je Vjc zapremina jedinične
ćelĳe. Ovaj broj je uvek manji od jedan. Izračunavanje AFP za
N
neke najčešće jedinične čelĳe dat je u prilogu. Najveću

gustinu pakovanja ima jedinična ćelĳa koja ima jedan atom u
motivu i cF tip rešetke (74 %). Kubna rešetka sa manjom
gustinom pakovanja je cI rešetka i ima 68 % dok primitivna
cP rešetka ima 52 %. Zanimljivo je da dĳamantska jedinična
ćelĳa koja je zapravo cF rešetka sa dva atoma u motivu ima
gustinu pakovanja od 34 %. Primeri koji su dati
podrazumevaju prisustvo samo jedne atomske vrste.
1.5 Polimorfizam 47
Naravno, moguće je uopštiti ovaj račun na više atomskih

vrsta koje su prisutne u jedinjenju, pa je u tom slučaju opštĳa
jednačina: P
Zi Vai
AFP = i
Vjc
1.5 Polimorfizam
O
Kristali su stabilni oblici nekog elementa ili jedinjenja u
N
određenoj oblasti pritiska i temperature. Prilikom promene
pritiska ili temperature, može doći do promene agregatnog
stanja (topljenja ili sublimacĳe) ali može doći i do promene u
RA
kristalnoj strukturi a da i dalje nema promene u agregatnom
stanju. Dodatno, kada promena u kristalnoj strukturi nĳe
uzrokovala promenu u hemĳskom sastavu kristala, kaže se
da se desila neka polimorfna transformacĳa posmatranog
kristala. Za dve različite kristalne strukture kaže se da su to
različiti polimorfni oblici. Podsećanja radi, kada je
ZI
posmatrana supstanca hemĳski element, tada se govori o
alotropskim modifikacĳama. Tako su grafit i dĳamant
poznati primeri za alotropske modifikacĳe ugljenika, dok su
EN
njegove manje poznate alotropske modifikacĳe fuleren i

nanočestični ugljenični materĳali. Primeri polimorfnih oblika
kod CaCO3 , odnosno kalcĳum karbonata su kalcit i aragonit.
Kalcit je najpoznatĳi kao krečnjak, dok aragonit ulazi u
sastav ljuštura školjki. Usled istog hemĳskog sastava,
EC
polimorfi imaju ista hemĳska svojstva, dok su im različita

fizička (rastvorljivost, boja, provodljivost...) Promena iz
jednog u drugi polimorfni oblik predstavlja jedan oblik fazne
transformacĳe odnosno fazni prelaz. Ta promena u kristalnoj
strukturi nekada zaista predstavlja promenu kristalnog
ER
sistema. Npr. kalcit je romboedarski kristal dok je aragonit

tetragonalni. A ponekad, promena je vidljiva na nivou blagih
otklona od idealnog položaja atoma. Na primer, u nekim
alumosilikatima može doći do pomeraja SiO4 i AlO4
tetraedara i umesto idealnih šestočlanih prstenova na nekoj
N
temperaturi imamo malo zarotirane prstenove. Polimorfizam

je od izuzetne važnosti u farmaceutskoj industrĳi gde recimo
biološku aktivnost može imati samo jedan polimorf nekog
leka, i onda je neophodno da se prilagodi sinteza ili da se
izvrši prečišćavanje uzorka da se izdvoji samo ta poželjna
komponenta.
N
ER
EC
EN
ZI
RA
N
O
N
ER
EC
EN
ZIPrilozi
RA
N
O
N
ER
EC
EN
ZI
RA
N
O
Uvod
A
O
N
A.1 Kompleksni broj
RA
Kompleksni broj je broj oblika: P = a + ib gde su a i b realni brojevi, a i je imaginarna
jedinica, odnosno broj takav da je zadovoljen uslov i2 = −1. Voditi računa da je pogrešna
√
definicĳa imaginarne jedinice kao broja i = −1 jer je koren definisan samo za pozitivne
brojeve, a -1 to svakako nĳe.
ZI
Konjugovano kompleksni broj broju P je broj P∗ = a − ib.
Kvadrat modula kompleksnog broja |P|2 definisan je na sledeći način:

EN
|P|2 = P · P∗ = (a + ib)(a − ib) = a2 + b2 .
Podsećanja radi, moduo kompleksnog broja je realan broj. Često je od koristi i drugačĳa
reprezentacĳa kompleksnih brojeva, koja se uvodi na sledeći način:
EC
|P| a b
P = a + ib = (a + ib) = |P|( +i )
|P| |P| |P|
Ako pogledamo na slici A.1 šta trigonometrĳski znači ovako napisan kompleksni broj,
ER
a b
videćemo da je prvi član |P| zapravo cos θ, dok je |P| jednako sin θ. Imajući ovo u vidu,
kompleksni broj P može se napisati:
a b
P = a + ib = |P|( + i ) = |P|(cos θ + i sin θ).
|P| |P|
N
Ovakav kompleksan zapis može da se iskoristi i da se kompleksan broj zapiše u Ojlerovom

obliku:
P = |P|eiθ .
U ovakvom zapisu, konjugovano kompleksni broj broju P, je
P∗ = |P|e−iθ .
52 A Uvod
Im
|P|
θ b
a Re
O
Slika A.1: Reprezentacĳa broja u kompleksnoj ravni
N
I u ovoj notacĳi naravno važi da je:
P · P∗ = |P|eiθ · |P|e−iθ = |P|2
RA
A.2 Vektori ZI
Neka veličina je vektorska veličina (ili kraće vektor) ukoliko je za njeno definisanje potrebno
znati pravac, smer i intenzitet. Za razliku od vektora, skalar je definisan samo svojom
brojnom vredošću. Nula vektor je vektor čĳi je intenzitet nula, dok je jedinični vektor vektor
EN
čĳi je intenzitet jedan. Dva vektora istog pravca nazivaju se kolinearnim vektorima.
Vektor se može još zapisati i pomoću svojih koordinata i projekcĳe vektora na tri koordinatne
ose. Neka je dat vektor ~a čĳi se početak nalazi u koordinatnom početku i kraj u nekoj tački
sa koordinatama (Ax , Ay , Az ), tada se on može prikazati na sledeći način:
EC
~a = Ax n~x + Ay n~y + Az n~z ,
gde su vektori n~x , n~y i n~z jedinični vektori koordinatnih osa x, y i z, redom.
Skalarni proizvod dva vektora je skalar čĳa je vrednost definisana sledećim izrazom:
ER

~ = |~a|~b cos θ
~a · b
Ukoliko su dva vektora normalna ~a ⊥ ~b, tada je ugao između njih 90°. U tom slučaju,
cos 90 = 0, pa je onda i ~a · ~b = 0. Ovo je i način provere ortogonalnosti dva vektora. Ukoliko
N
~b
θ
~a
b cos θ
Slika A.2: Skalarni proizvod

A.2 Vektori 53
~a × ~b
~b
θ
~a
Slika A.3: Vektorski proizvod
O
se vektori ~a i ~b zapišu preko projekcĳa na koordinatne ose∗ ,
N
~b = Bx n~x + By n~y + Bz n~z ,
RA
tada će skalarni proizvod biti:
~a · ~b = (Ax n~x + Ay n~y + Az n~z )(Bx n~x + By n~y + Bz n~z ) =
= Ax Bx + Ay By + Az Bz
ZI
Jedna korisna relacĳa dobĳa se skalarnim množenjem vektora sa samim sobom:
~a · ~a = (Ax n~x + Ay n~y + Az n~z )(Ax n~x + Ay n~y + Az n~z ) =

EN
= A2x + A2y + A2z = |~a|2
Dobĳena relacĳa znači da je skalarni proizvod vektora sa samim sobom jednak kvadratu
njegovog intenziteta.
Vektorski proizvod dva vektora je vektor definisan na sledeći način:

EC
I pravac vektora ~a × ~
b je normala na ravan koju formiraju vektori ~a i ~b
I smer vektora ~a × ~
b je određen pravilom desne ruke
I intenzitet je |~a × ~
b| = |~a||~b| sin θ
Ukoliko se vektori ~a i ~b zapišu pomoću projekcĳa na koordinatne ose:

ER
~b = Bx n~x + By n~y + Bz n~z ,
tada se vektorski proizvod ~a × ~b može napisati koristeći determinantu:

N

n~ n~y n~z
x
~
~a × b = Ax

Ay Az =

Bx By Bz
= (Ay Bz − Az By )n~x − (Ax Bz − Az Bx )n~y + (Ax By − Ay Bx )n~z

∗ Jedinični vektori n~x , n~y i n~z su međusobno normalni
54 A Uvod
Furĳeovi redovi
Pretpostavimo da je f periodična† funkcĳa sa periodom T = 2L. Tada će Furĳeov red funkcĳe

f koji predstavlja beskonačan red sinusnih i kosinusnih članova u sledećem obliku:
∞ ∞
a0 X X
f(x) = + an cos(nx) + bn sin(nx)
2
n=1 n=1
O
gde je:
N
ZL
1
a0 = f(x)dx
L −L
ZL
RA
1 nπx
an = f(x) cos dx
L −L L
ZL nπx
1
bn = f(x) sin dx
L −L
ZI L
Kako je svaku funkcĳu koja je periodična sa periodom 2L moguće preslikati u funkcĳu koja
je periodična sa periodom 2π,
Zπ
1
EN
a0 = f(x)dx
π −π
Zπ
1
an = f(x) cos(nx)dx
π −π
Zπ
EC
1
bn = f(x) sin(nx)dx
π −π
A.3 Geometrĳska tela - važne formule

ER
Visina tetraedra jeste normala povučena iz temena tetraedra na naspramnu stranicu. Jedan
kraj se nalazi u temenu, a drugi u ortocentru jednakostraničnog trougla. Na osnovu slike
može se primetiti da prostorna visina tetraedra, ivica tetraedra i 23 visine stranice tetraedra
N
formiraju pravougli trougao CMB. Primenom Pitagorine teoreme na taj trougao, dobĳa se
formula za izračunavanje visine tetraedra:
√
2 2a 3 2
H +( ) = a2
3 2
† Funkcĳa f je periodična ukoliko postoji pozitivan broj T takav da je f(x + T ) = f(x) za svako x iz domena
funkcĳe f.
A.3 Geometrĳska tela - važne formule 55
B
M
O
D
Slika A.4: Visina tetraedra
N
C
RA
a
H
M √ B
2a 3
3 2
ZI
Slika A.5: Trougao od interesa
EN
√
3a2 2a2 a 6
2
H =a − 2
= ⇒H=
9 3 3
Od koristi je i pokazati u kojoj se tački seku sve visine tetraedra. Ako pogledamo sliku
detaljno (radi preglednosti crteža prikazan je presek samo dve visine tetraedra, međutim,
intuitivno je jasno da se i preostale dve visine seku u istoj tački), trougao od značaja je BKM.
EC
Tačka preseka visina K deli svaku od visina na dva dela. Neka je duži deo dužine bH, i
onda je kraći deo dužine (1 − b)H. b je broj koji je potrebno odrediti. Opet se na osnovu
Pitagorine teoreme dobĳa:
√
2 2a 3 2 2
(bH) = ((1 − b)H) + ( )
ER
3 2
√
a 3 2
(bH)2 − ((1 − b)H)2 = ( )
3
a2
N
(bH − (1 − b)H)(bH + (1 − b)H) =

3
a2
H2 = (2b − 1)
3
2a2 a2 1 3
( 2b − 1) = ⇒ ( 2b − 1) = ⇒ b =
3 3 2 4
Na osnovu dobĳenog rezultata nalazi se da tačka preseka visina tetraedra deli visinu
tetraedra u odnosu 43 : 14 .
56 A Uvod
A
K
B
M
O
D
Slika A.6: Presek visina tetraedra
N
A.4 Talasi
RA
Talasi najopštĳe predstavljaju prenošenje poremećaja kroz neku sredinu i to na rastojanjima
mnogo većim od amplitude oscilovanja čestica koje prenose taj poremećaj. Prilikom tog
prenošenja, čestice sredine se ne pomeraju, već samo vrše oscilovanje oko ravnotežnog
položaja. Svako kretanje koje se ponavlja u jednakim vremenskim intervalima naziva
se periodično, a ukoliko se odvĳa stalno po istoj putanji onda se naziva oscilatorno.
ZI
Grubo se mogu razlikovati mehanički i elektromagnetni talasi. Kada čestice materĳe u
čvrstom, tečnom ili gasovitom agregatnom stanju osciluju oko svojih ravnotežnih položaja,
govori se o mehaničkim talasima. Elektromagnetne talase u materĳalnoj sredini prenose
EN
naelektrisanja.
Prema pravcu prostiranja, mehanički talasi se dele na linĳske, površinske i zapreminske.

Prema pravcu oscilovanja čestica sredine, talasi se dele na longitudinalne (čestica sredine
osciluju po pravcu prostiranja talasa) i transferzalne (čestice sredine osciluju normalno na
pravac prostiranja talasa). Mehanički longitudinalni talas postoji u svim sredinama. Da
EC
bi transferzalni mehanički talas postojao, mora postojati poprečna elastična sila (izražena
preko napona smicanja) između slojeva. Takva elastična sila se javlja u čvrstim telima, ali
ne i u fluidima jer kod fluida čestice sredine nisu čvrsto vezane za određeni položaj u
prostoru.
ER
Jednačina talasa je zavisnost trenutnog položaja y čestice koja je zahvaćena talasom na

rastojanju x od izvora talasa u trenutku vremena t.Poremećaj koji uzrokuje formiranje talasa
može biti različit, pa i jednačina talasa može imati najrazličitĳi oblik. U najopštĳem slučaju
kada se talas prostire u pravcu x-ose, jednačina talasa se može napisati
N
y = f(ct − x).
Za potrebe kursa biće dovoljno razmatrati talase koji nastaju harmonĳskim oscilovanjem
izvora. Matematički se može zapisati da je jednačina izvora talasa y = y0 sin(ωt) gde je y0
amplituda oscilovanja izvora talasa a ω njegova ugaona frekvencĳa.
Ako se čestica sredine nalazi na rastojanju x od izvora talasa, ona počinje da osciluje nakon
vremena t0 koje je potrebno talasu da pređ e rastojanje x (prelazi ga brzinom c). Tada se
A.4 Talasi 57
y
period
y0
0 t
t0
−y0
O
Slika A.7: Dva talasa
može napisati jednačina talasa za tu česticu na sledeći način‡ :
N
x
y = y0 sin(ω(t − t0 )) = y0 sin ω(t − ) =
c
RA
ωx
= y0 sin ωt − = y0 sin(ωt − kx).
c
ZI
EN
EC
ER
N
‡ k= ω
= 2π
= 2π
c Tc λ
N
ER
EC
EN
ZI
RA
N
O
Kristalografija
B
O
N
B.1 Sedam kristalnih sistema
RA
U ovom prilogu su sortirane sve karakteristike od značaja sa svaki od sedam kristalnih
sistema.
Kubni (izometrĳski) sistem ZI

Familĳa Kubna
Kategorĳa Viša
Ose a=b=c
EN
Uglovi α = β = γ = 90°
Simetrĳski element Prisutno je više osa višeg reda, ali uvek 4L3
Tačkaste grupe 23, m3, ¯
¯ 432, 43m ¯
i m3m
Primer geometrĳskog tela Kocka, oktaedar, tetraedar
EC
Sfalerit (ZnS sa primesama Fe2+ )

Primer minerala
dĳamant
ER
Postoje dva ili tri neekvivalentna simetrĳska pravca u zavisnosti od konkretne tačkaste grupe.
Grupe koje sadrže osu četvrtog reda imaju tri neekvivalentna pravca (koja se poklapaju sa
pravcima osa reda 4, 3 i 2, dok grupe koje nemaju osu četvrtog reda imaju dva simetrĳski
neekvivalentna pravca duž osa trećeg i drugog reda.
N
Tetragonalni sistem
60 B Kristalografija
Familĳa Tetragonalna
Kategorĳa Srednja
Ose a = b 6= c
Simetrĳski element Jedna L4
O
Tačkaste grupe ¯ 422, 4m2,
4, 4, ¯ 4mm, 4/m i 4/mmm
Pravilna četvorostrana prizma
N
Primer geometrĳskog tela pravilna četvorostrana piramida
tetragonalni disfenoid
RA
Primer minerala Rutil (polimorf TiO2 )
Jedna L4 osa duž c pravca, ponekad postoje još dva pravca u ortogonalnoj ravni duž kojih
su ose L2 koje su međusobno pod uglom od 45°.ZI
Heksagonalni sistem
Familĳa Heksagonalna
EN
Kategorĳa Srednja
Ose a = b 6= c
Uglovi α = γ = 90°, β = 120°
EC
Tačkaste grupe ¯ 622, 6m2,

6, 6, ¯ 6mm, 6/m i 6/mmm
Pravilna šestostrana prizma
Primer geometrĳskog tela pravilna trostrana prizma
pravilna šestostrana piramida
ER
Primer minerala β-kvarc (polimorf SiO2 )
Jedna L6 osa duž c pravca, ponekad postoje još dva pravca u ortogonalnoj ravni duž kojih
su ose L2 koje su međusobno pod uglom od 30°.
N
Trigonalni sistem
B.1 Sedam kristalnih sistema 61
Familĳa Heksagonalna
Kategorĳa Srednja
Ose a=b=c
Uglovi α = β = γ 6= 90°
O
Tačkaste grupe ¯ 32, 3m i 3m
3, 3, ¯
Pravilna trostrana piramida
N
Primer geometrĳskog tela
RA
α-kvarc (polimorf SiO2 )
Primer minerala
kalcit (polimorf CaCO3 )
Jedna L3 osa duž c pravca, ponekad postoji još jedna osa L2 u ortogonalnoj ravni.
ZI
Ortorombični sistem
Familĳa Ortorombična
EN
Kategorĳa Niža
Ose a 6= b 6= c
Simetrĳski element Tri L2
EC
Tačkaste grupe 222, mm2 i mmm

Kvadar
Četvorostrana piramida
Primer minerala Aragonit (polimorf CaCO3 )
ER
Tri ortogonalna pravca uvek imamo, različiti su izbori osa.
Monoklični sistem
N
Familĳa Monoklinična
Kategorĳa Niža
Ose a 6= b 6= c
Uglovi α = γ = 90°, β 6= 90°
O
Tačkaste grupe 2, m i 2/m
N
Primer minerala Gips (CaSO3 · 2 H2 O)
RA
Jedan simetrĳski pravac, najčešće duž b pravca (nekad može biti i duž c).
Triklinični sistem
Familĳa Triklinična
Kategorĳa
ZI Niža
Ose a 6= b 6= c
Uglovi α 6= β 6= γ 6= 90°
EN
Simetrĳski element /
Tačkaste grupe 1 i 1¯
Tirkiz (CuAl6 (PO4 )4 (OH)8 · 4 H2 O)
EC
Primer minerala
Nema jedinsten simetrĳski pravac.

ER
N
B.2 Tačkaste grupe - stereogrami 63
aP aC aI aF 1
aP aP aP
mP mC mI mF 2
mC mP
oP oC oI oF 4
hR(rP) rC rI rF 1
O
cP hR hR
hP hC hI hF 1
oP oF oI
N
tP tC tI tF 2
tP iI
cP cI cF
RA
cC 3
x
B.2 Tačkaste grupe - stereogrami ZI

U ovom prilogu prikazani su kompletni stereogrami, kao i duža i kraća internacionalna
oznaka za svaku od 32 tačkaste grupe simetrĳa.
EN
EC
ER
N
O
HM duga 1 HM duga 1¯ HM duga 2 HM duga m
N
HM kratka 1 HM kratka 1¯ HM kratka 2 HM kratka m

RA

ZI
2
HM duga m HM duga 222 HM duga mm2 HM duga 2 2 2
mmm
HM kratka 2/m HM kratka 222 HM kratka mm2 HM kratka mmm

EN

EC
HM duga 3 HM duga 3¯ HM duga 32 HM duga 3m

HM kratka 3 HM kratka 3¯ HM kratka 32 HM kratka 3m

ER

$

N

2
HM duga 3¯ m HM duga 6 HM duga 6¯ HM duga 622
HM kratka 3¯ m HM kratka 6 HM kratka 6¯ HM kratka 622
Slika B.1: Tačkaste grupe simetrĳa - I deo
B.2 Tačkaste grupe - stereogrami 65
O

N
RA
6
HM duga m
HM kratka 6/m

ZI
< $

EN

6 2 2
HM duga mmm HM duga 6mm HM duga 6¯ m2
HM kratka 6/mmm HM kratka 6mm HM kratka 6¯ m2

EC

ER

HM duga 4 HM duga 4¯ HM duga 422

HM kratka 4 HM kratka 4¯ HM kratka 422
N
Slika B.2: Tačkaste grupe simetrĳa - nastavak

O

N

RA
4 4 2 2
HM duga m HM duga 4¯ m2 HM duga mmm
HM kratka 4/m HM kratka 4¯ m2 HM kratka 4/mmm

ZI

EN

HM duga 4mm HM duga 23 HM duga m3¯

2 ¯
HM kratka 4mm HM kratka 23 HM kratka m 3
EC

ER

¯ m 4 ¯ 2
HM duga 432 HM duga 43 HM duga m3m
HM kratka 432 ¯ m
HM kratka 43 HM kratka m3¯ m
N
Slika B.3: Tačkaste grupe simetrĳa - nastavak

Kristalohemĳa
C
O
N
C.1 Izračunavanje atomskog faktora pakovanja
RA
Atomski faktor pakovanja se računa uvek na isti način:
ZVa
AFP =
Vjc
ZI
Jednostavnosti radi, uzeto je da strukturni motiv zapravo jedan atom. Za svaku rešetku
potrebno je pronaći Z, odnosno broj atoma po jediničnoj ćelĳi, i pronaći povezanost između
parametara ćelĳe i radĳusa atoma.
EN
I Prosta kubna ćelĳa cP
cP ćelĳa ima atome samo u rogljevima kocke i tu je Z=1. Ako su atomi u rogljevima
kocke, to znači da se atomi međusobno dodiruju duž ivica kocke, odnosno 2R = a.
Zapremina kocke je opšte poznata Vjc = a3 .
EC
ZVa 1 · 34 R3 π 1 · 43 R3 π 4πR3 π
AFP = = = = = = 0.52
Vjc a 3 (2R) 3 3 · 8R3 6
ER
R R
N
Slika C.1: cP ćelĳa
I Zapreminski centrirana kubna ćelĳa cI

cI ćelĳa osim atoma u rogljevima kocke ima još i atom u centru kocke, pa je Z=2.
Atomi se međusobno dodiruju duž prostorne dĳagonale. Dužina prostorne dĳagonale
68 C Kristalohemĳa
√
povezana je sa ivicom kocke preko formule D = a 3 i ta dužina jednaka je 4R = D =
√
a 3. Dobĳa se:
√
ZVa 2 · 34 R3 π 2 · 34 R3 π 3π
AFP = = = 4R 3
= = 0.68
Vjc a3 (√ ) 8
3
O
r
N
r
r
r
RA
Slika C.2: cI ćelĳa
ZI
I Površinski centrirana kubna ćelĳa cF - Kubno gusto pakovanje ccp
Površinski centrirana kubna ćelĳa osim atoma u rogljevima ima atome i na svakoj od
stranica kocke. U tom slučaju Z se izračunava Z = 8 · 18 + 6 · 21 = 4. Atomi se međusobno
√ √
dodiruju duž dĳagonale stranice kocke (d = a 2) i tada važi da je 4R = d = a 2.
EN
Atomski faktor pakovanja jednak je:

√
ZVa 4 · 43 R3 π 4 · 34 R3 π 2π
AFP = = = 4R 3
= = 0.74
Vjc a3 (√ ) 6
2
EC
r
ER
r
r
r
N
Slika C.3: cF ćelĳa
I Primitivna heksagonalna ćelĳa hP Primitivna heksagonalna ćelĳa je ovde

prikazana više kao teorĳski model izračunavanja gustine pakovanja, nego što ima
C.1 Izračunavanje atomskog faktora pakovanja 69
nekog praktičnog značaja ova vrsta pakovanja. hP ćelĳa se dobĳa kada se

maksimalno gusto slože isti atomi u jednoj ravni a onda se u sledećoj ravni složi isti
takav paralelan sloj (slika C.4). Kada se isti atomi slažu jedan pored drugog, najgušće
se mogu složiti tako da se oko jednog centralnog atoma rasporedi još šest istih atoma
i centri formiraju pravilni šestougao. U tom slučaju svaka dva centra atoma nalaze se
na međusobnom rastojanju 2R i to rastojanje je jednako ivici jedinične ćelĳe a. Kada
se sledeći sloj postavi paralelno sa prvim slojem, dobĳa se specifičan slučaj
O
heksagonalne prizme gde je i visina prizme jednaka 2R = a. Jedinična ćelĳa kod ovog
N
R R R
R R
RA
Slika C.4: hP ćelĳa
rasporeda je zapravo jedna trećina √

ZI
ove heksagonalne
√
prizme. Zapremina jedinične
ćelĳe biće: Vjc = P · H = 2 · a 4 3 · a = a 2 3 . Atomi u ovoj jediničnoj ćelĳi su
2 3
raspoređeni u rogljevima ćelĳe, i onda znamo da je Z=1. Konačno se može izračunati:

EN
ZVa 1 · 43 R3 π 8R3 π π
AFP = = √ = √ = √ = 0.60
Vjc a 3 3
3 · ( 2 R) 3 3 3 3
2
I Heksagonalna gusto spakovana ćelĳa hcP Još jedan ilustrativan primer računanja
atomske gustine pakovanja je heksagonalno gusto pakovanje. U odnosu na prethodni
EC
slučaj (hP), heksagonalna gusto pakovana ćelĳa ima još srednji sloj atoma koji se
nalaze u šupljinama između dva sloja. Unutar jedne jedinične ćelĳe nalazi se jedan
atom, pa je ukupni broj atoma u ovoj jediničnoj ćelĳi Z=2. Zapremina jedinične ćelĳe
je slična kao i u prethodnom slučaju, osim što sada √
visina prizme više nĳe jednaka a
a2 3
već ima neku drugu vrednost c Vjc = P · H = 2 · 4 · c. Ovde se dolazi do pitanja na
ER
koji su način povezane ivice a i c. Pošto je u pitanju gusto pakovanje atoma, definisano
je da se atomi smeštaju u tom srednjem sloju u položaju ( a3 , a3 , c2 ). Za potrebe računa
odnosa c i a, pojednostavljen je crtež jedinične ćelĳe i nacrtani su samo položaji tačaka
od interesa (slika C.5). Sve vreme ostaje činjenica da su u datim tačkama atomi koji
imaju poluprečnih R i da važi veza da je 2R = a. Tačka obeležena sa N na slici C.5 je
N
tačka na polovini visine c, dok je tačka M njena projekcĳa na baznu ravan. Geometrĳa
govori da je telo OABN tetraedar (jer su sve ivice dužine 2R=a) i u tom slučaju MN je
prostorna visina tetraedra. Tada je M tačka preseka visina jednakostraničnog trougla
OAB. Sada je potrebno uočiti trougao AMN i na njemu primeniti Pitagorinu teoremu:
AN2 = MN2 + AM2

√
a 3
Iz osobina jednakostraničnog trougla poznato je da je dužina AM jednaka 3 , AN
70 C Kristalohemĳa
N
c
O
1
2c
O
A M
B
N
RA
ZI
Slika C.5: hcp isečak
EN
jednaka je a, dok je visina tetraedra zapravo c2 . Zamenom se dobĳa:

√
a 3 2 c a2 c2
2
a =( ) + ( ) 2 → a2 = )+
3 2 3 4
EC
12a2 = 4a2 + 3c2 → 8a2 = 3c2

r
c 8
=
a 3
Bez obzira što je ovo samo međukorak u računu, ovaj odnos je izuzetno važan jer
ER
govori o idealnom odnosu ivica jedinične ćelĳe kod heksagonalnog gustog pakovanja.
Sada se ponovo izračunava zapremina jedinične ćelĳe ali uz korišćenje ove relacĳe i
dobĳa se:
√ √ r
a2 3 a2 3 8 √
Vjc = P · H = 2 · ·c=2· · a = a3 2
4 4 3
N
Konačno, gustina pakovanja za HCP ćelĳu je:
ZVa 2 · 43 R3 π 8R3 π π
AFP = = √ = √ = √ = 0.74
Vjc a 2
3 3 · (2R) 2
3 3 2
I Dĳamantska ćelĳa
Poslednji primer za koji će biti određena gustina pakovanja je dĳamantska ćelĳa. Ona
sama po sebi nĳe Brave-ova rešetka, već je zapravo to cF rešetka koja ima dva atoma u
C.1 Izračunavanje atomskog faktora pakovanja 71
motivu, pri čemu je uzeto da su atomi isti. Jedan atom se nalazi u položaju A(0,0,0)
dok se drugi nalazi u položaju B( a4 , a4 , a4 ) i to je pravac duž kog se atomi dodiruju.
Rastojanje između dve tačke može se izračunati:
r √
a a a a 3
dAB = ( − 0)2 + ( − 0)2 + ( − 0)2 = = 2R
4 4 4 4
Nakon određivanja zavisnosti između ivice ćelĳe i poluprečnika atoma, može se
O
jednostavno izračunati AFP:
√
ZVa 8 · 34 R3 π 8 · 34 R3 π 3π
N
AFP = = = 8R 3 = = 0.34
Vjc a 3
( √3 ) 16
RA
ZI
EN
EC
ER
N

Tekst Predavanja PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Tekst Predavanja PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Autorizovana skripta

negde između po jačini međumolekulskih interakcĳa. Tečno

Čvrsto stanje je kao što smo rekli karakterisano stalnim

kinetičku energĳu izgrađivačkih čestica. Generalno

supstanci je difrakcĳa X zračenja. To je tehnika kojom ćemo

potiču od uređene kristalne strukture i govori se o postojanju

i svaki sledeći je sve širi i širi. To nam govori da postoji

Ukoliko pogledamo slikovit prikaz strukture amorfnog i

Ta prva tri atoma kiseonika čine uređenje kratkog dometa.

kroz strukturu, dok su kod amorfnog silicĳum dioksida ti

Slika 1.2: Prikaz strukture za

anizotropĳe svojstava je nešto što karakteriše čvrste kristalne

U ovoj knjizi ćemo se najviše baviti kristalnim čvrsto stanje, i

Kristalno stanje možemo susresti u dva tipa: monokristalni i

prikazan je na slici 1.3. Plava linĳa kod polikritstala prikazuje

1.2 Kristalna rešetka, kristalna

Da bi moglo da se govori o strukturi i o svojstvima kristalnog

Kristal je čvrsta supstanca koja ima sistematski, uređen i

Možemo postaviti pitanje, šta je to strukturni motiv u

trodimenzionim (3D) kristalnim rešetkama. Intuitivno je

Postoji jedno svojstvo kristalne rešetke koje važi uvek, a to je

invarĳantnost (nepromenljivost) rešetke na translacĳu. Za

rešetki izvrši translacĳa za vektor:

Vektor R ~ se naziva vektor translacĳe rešetke dok se vektori

Od definicĳe kristalne rešetke potrebno je doći do definicĳe

strukturni motiv sastoji od dva atoma, tada se u svaku tačku

translacĳu. Na slici 1.4 je prikazan primer 2D rešetke (a) i

Kao što je i na slici 1.4a prikazano, kristalna rešetka je jedan

komplikovano stalno crtati i izvoditi različite zaključke sa

možemo translirati u sva tri prostorna pravca. Kada na tu

Rezultat govori da u jednom kristalu po gruboj proceni ima

β α Jedinična ćelĳa je deo kristalne strukture koji će

Slika 1.5: Najopštĳa

a međusobno istih intenziteta, jedinična ćelĳa je zapravo jedan

slovom a. Ćelĳa koja je obeležena slovom b je ćelĳa koja

stranicu ili unutar jedinične ćelĳe.

I Ukoliko se atom nalazi unutar jedinične ćelĳe, tada taj

Slika 1.9: Primer jedinične ćelĳe

I Ukoliko se atom nalazi u roglju jedinične ćelĳe, tada

Slika 1.10: Primer jedinične ćelĳe

Iz ovoga je jasno da različite jedinične ćelĳe imaju različit broj

Postoji jedan specifičan tip jedinične ćelĳe koji se naziva

ovakva ćelĳa. Redosled postupaka je sledeći:

I Odaberemo tačku kristalne ćelĳe u odnosu na koju

Primer konstrukcĳe jedne VS ćelĳe dat je na slici 1.11. Ovde

je nacrtana jedna kvadratna dvodimenzionalna ćelĳa radi

Dalje razmatranje strukture kristalnih materĳala zahteva

Elementi i operacĳe simetrĳe ZI

vrstu simetrĳe ukoliko kretanje tog objekta ili neka od

dobĳemo molekul ili kristal koji se ne razlikuje od početnog

Kada se govori o simetrĳi kristala na početku je potrebno i

ćelĳe koji primenom simetrĳski operacĳa koje važe za taj

Elementi simetrĳe su zamišljeni geometrĳski elementi u

Elemente simetrĳe možemo podeliti na tačkaste elemente

Centar simetrĳe i inverzĳa.

udaljenosti od njega. Jasno je da se centar inverzĳe ne

zaključiti da će se centar inverzĳe nalaziti u tački (0,0,0).

Herman-Mogen-ovoj notacĳi obeležava sa 1.

Operacĳa inverzĳe u odnosu na tačku O je takva simetrĳska

1¯ : (x, y, z) 7→ (−x, −y, −z)

Matrica transformacĳe za operacĳu inverzĳe ukoliko se centar inverzĳe

Ravan refleksĳe i refleksĳa.

m : (x, y, z) 7→ (x, y, −z)