PATOLOGIJA NERVNOG SISTEMA

POVIŠENI INTRAKRANIJALNI PRITISAK

SIMPTOMI:

• Glavobolja - pojaĉava se kašljanjem, kihanjem i naprezanjem

• Iznenadna muĉnina i povraćanje

• Brza iscrpljenost u mentalnom i fiziĉkom naporu

• Nervoza, emocionalna nestabilnost i razdraţljivost

• Oslabljen vid ili zamagljen vid. Ponekad slika objekata udvo-

struĉena.
 MOŽDANI UDAR
 MOŢDANI UDAR JE STANJE KOJE NASTAJE USLIJED PREKIDA OPSKRBE KRVI
ODREĐENOG DIJELA MOZGA.

• HEMORAGIJSKI MOŢDANI UDAR NASTAJE ZBOG RUPTURE KRVNOG SUDA I

POSLJEDIĈNOG KRVARENJA. OVAJ TIP UDARA NAJĈEŠĆE JE UZROKOVAN MO-
ŢDANIM ANEURIZMAMA I VISOKIM KRVNIM PRITISKOM.

• ISHEMIJSKI MOŢDANI UDAR NASTAJE ZBOG ZAĈEPLJENJA KRVNOG SUDA

KRVNIM UGRUŠKOM ILI ATEROSKLEROTSKIM PLAKOM - EMBOLIJSKI TIP I
TROMBOTIĈKI TIP.

 VEĆINA MOŢDANIH KRVARENJA JAVLJA SE U PODRUĈJU BAZALNIH GANGLI-

JA, MOŢDANIH HEMISFERA, MALOG MOZGA I PONSA.
SIMPTOMI:

• slabost, trnci ili paraliza jedne strane lica, ruke ili noge
• nagla i intenzivna glavobolja
• problemi s vidom
• gubitak ravnoteţe, koordinacije i vrtoglavica
• poremećaj govora - gubitak govora ili nerazumljiv govor
• muĉnina
• povraćanje
• apatija, pospanost i letargija
• gubitak svijesti
• epi napad
PROLAZNI MOŢDANI UDAR (TIA – TRANZITORNI ISHEMIJSKI ATAK)

PROLAZNI MOŢDANI UDAR PREDSTAVLJA PROLAZNU POJAVU SIMPTOMA

SLIĈNIH MOŢDANOM UDARU, KOJI NASTAJU KADA KRVNI UGRUŠAK KRATKO-
TRAJNO ZAĈEPI KRVNI SUD. STANJE PROLAZNOG ISHEMIĈKOG ATAKA OBI-
ĈNO TRAJE NEKOLIKO MINUTA ILI SATI I PREDSTAVLJA VAŢNO UPOZORENJE
PRIJETEĆEG MOŢDANOG UDARA.

SIMPTOMI:
• Gubitak ili nenormalni osjet na jednoj strani tijela
• Djelomiĉan gubitak vida ili sluha
• Vrtoglavice
• Dvostruke slike
• Nerazgovijetan govor
 INTRAKRANIJALNA KRVARENJA
KRVARENJE SE MOŢE POJAVITI U MOZGU ILI OKO NJEGA. KRVARENJA KOJA SE
JAVLJAJU U MOZGU SU INTRACEREBRALNA KRVARENJA. VAN MOZGA SU SUB-
ARAHNOIDALNO, SUBDURALNO I EPIDURALNO KRVARENJE.
 SUBARAHNOIDNO KRVARENJE

UOBIĈAJENI UZROK KRVARENJA JE ANEURIZMA, ATEROSKLEROZA ILI INFEKCIJA.

PRSNUĆA ILI RUPTURE ANEURIZME SU NAJĈEŠĆE U DOBI IZMEĐU 25 I 50 GODINA.
SIMPTOMI:

• Ponekad aneurizme propuštaju male koliĉine krvi prije prsnuća, pa zbog toga
dovode do znakova upozorenja, kao što su glavobolja, bol u licu, dvoslike ili drugi
problemi vida.

• Prsnuće izaziva naglu i tešku glavobolju, ĉesto uz kratkotrajni gubitak svijesti.

Moguć je nastanak kome, ali je ĉešća zbunjenost ili pospanost. Podraţaj meningi
uzrokuje glavobolju, povraćanje i vrtoglavicu. Takođe se pojavljuju kolebanja pulsa
i brzine disanja, ponekad uz epi - napadi. Oko 25% ljudi ima neurološke probleme -
paralizu jedne strane tijela.
 HIDROCEFALUS
HIDROCEFALUS JE NAZIV ZA PROŠIRENJE KOMORA MOZGA KOME JE PREDHO-
DILO POVIŠENJE PRITISKA U KOMORNOM SISTEMU CNS I SUBARAHNOIDAL-
NOM PROSTORU ZBOG POVEĆANE KOLIĈINE CEREBROSPINALNOG LIKVORA.
PODJELA:

 HIDROCEFALUS SE PREMA VREMENU KAD NASTAJE DIJELI SE NA UROĐENI I

STEĈENI.

 PREMA RAZVOJU BOLESTI DIJELI SE NA OPSTRUKTIVNI, MALRESORPTIVNI I

HIPERSEKRETORNI.

• Opstruktivni hidrocefalus nastaje zbog prepreke u oticanju likvora. Uzroci

su: tumori, tromboza gornjeg sagitalnog sinusa i kongenitalne anomalije.

• Malresorptivni hidrocefalus nastaje zbog poremećaja resorpcije likvora iz

mozga. Nastaje nakon krvarenja u mozgu, upala, povreda i operacija.

• Hipersekretorni hidrocefalus uzrokuju tumori mozga koji stvaraju likvor.

HIDROCEFALUS KOD DJECE - SIMPTOMI:

• neuobiĉajeno velika glava (iznad prosjeka – 350 mm opseg)

• nagli porast veliĉine glave
• plakanje i vrištanje
• ispupĉena ili napeta fontanela
• muĉnina i povraćanje
• letargija
• pretjerana razdraţljivost
• konvulzije
HIDROCEFALUS ODRASLIH OSOBA - SIMPTOMI:

• inkontinencija
• ĉest nagon za mokrenjem
• gubitak pamćenja
• nemogućnost rasuđivanja i razmišljanja
• poteškoće u kretanju
• gubitak koordinacije i ravnoteţe
• motoriĉka usporenost
 MENINGITIS

MENINGITIS JE UPALA OVOJNICA MOZGA I KIĈMENE MOŢDINE. UZROKUJU GA

VIRUSI, BAKTERIJE I GLJIVICE.
• 70% INFEKCIJA JAVLJA SE KOD DJECE MLAĐE OD 5 GODINA.

• ENTEROVIRUSNI (NAJĈEŠĆI) VIRUSNI MENINGITIS JE BLAŢI I JAVLJA SE ĈEŠĆE

OD BAKTERIJSKOG MENINGITISA. ZAHVAĆA LJUDE MLAĐE OD 30 GODINA.

• BAKTERIJE UZROĈNICI MENINGITISA SU NEISSERIA MENINGITIDIS, STREPTO-

COCCUS PNEUMONIAE, HAEMOPHILUS INFLUENZAE (DJECA).

SIMPTOMI:

• preosjetljivost na svjetlo (fotofobija)

• promijenjeno stanje svijesti (preosjetljivost, nemir, smetenost, pospa-
nost do kome)
• bolovi u vratu i mišićima
• ukoĉen vrat
• poremećaj govora
• ENCEFALITIS JE UPALA MOŢDANOG PARENHIMA UZROKOVANA IZRAVNIM PRO-
DOROM VIRUSA U MOZAK ILI JE POSLJEDICA HIPERSENZITIVNOSTI NA VIRUS.
ENCEFALOMIJELITIS ZAHVAĆA MOZAK I KIĈMENU MOŢDINU.

• ENCEFALITIS MOŢE BITI PRIMARNA MANIFESTACIJA ILI SEKUNDARNA KOMPLI-

KACIJA VIRUSNE INFEKCIJE. VIRUSI KOJI UZROKUJU PRIMARNI ENCEFALITIS
MOGU SE JAVITI U SKLOPU EPIDEMIJE (ARBOVIRUS, POLIOVIRUS, ECHOVIRUS
ILI COXSACKIE VIRUS) ILI SPORADIĈNO (HERPES SIMPLEX, VIRUS BJESNOĆE,
VZV ILI VIRUS MUMPSA).
Simptomi:
Simptomi su povišena temperatura, glavobolja i promijenjen mentalni status
(konvulzije i ţarišni neurološki ispadi). Gastrointestinalni ili respiratorni sipmpto-
mi mogu prethoditi ovim simptomima. Meningealni znaci blagi. Epi-napadi, oso-
bito konvulzivni, ili koma upućuju na to da se radi o jakoj upali mozga i lošoj
prognozi.
 TUMORI CENTRALNOG NERVOG SISTEMA

• PRIMARNI TUMORI NASTAJU IZ RAZLIĈITIH DIJELOVA MOŢDANOG TKIVA TE

MOGU BITI MALIGNI ILI BENIGNI. OKO 75% MOŢDANIH TUMORA SU BENIGNI, A
OSTATAK MALIGNI TUMORI.

TUMORI UNUTAR CNS:

- ASTROCITOM
- EPENDIMOM
- OLIGODENDROGLIOM
- MEDULOBLASTOM

TUMORI IZVAN CNS:

- MENINGEOM
- HEMANGIOM
- NEURINOM
PREMA AGRESIVNOSTI SVJETSKA ZDRAVSTVENA ORGANIZACIJA TUMO-
RE MOZGA GRUPIRA U STEPENE - GRADUSE

Gradus I - benigni tumor, najmanje agresivan, ćelije su sliĉne ćelijama normalnog

tkiva, sporo se umnoţavaju i rastu.

Gradus II - uslovno maligni tumor, ćelije su sliĉne ćelijama normalnog tkiva, ali se
brţe umnoţavaju.

Gradus III - maligni tumor ćelije se razlikuju od ćelija normalnog tkiva, brţe se
umnoţavaju i mogu napredovati prema višem stepenu maligniteta.

Gradus IV - maligni tumor, ćelije uopće ne nalikuju ćelijama normalnog tkiva, brzo
se umnoţavaju i rastu uz prisutnost nekroze, tumor se ponaša jako agresivno, a tok
bolesti je nagao i progresivan.
SIMPTOMI TUMORA MOZGA:

• Glavobolja - poĉetni simptom u trećine bolesnika (70 posto oboljelih)

• Muĉnina i povraćanje (50%)
• Epi napadi - pojavljuju se kod trećine bolesnika - prvi simptom, a kod 50
do 70 posto bolesnika pojavljuju se tokom bolesti

• Promjene kognitivne funkcije

- poremećaji u ponašanja, pamćenja i koncentracije
• Mentalna i psihomotorna astenija
- bolesnik je usporen, sporo i sa pauzom odgovara na pitanja, teško se
izraţava, u komunikaciji se na mahove ukljuĉuje i iskljuĉuje.
• Ţarišni neurološki simptomi
 MENINGEOM

ĈINE 15 - 20% SVIH MOŢDANIH TUMORA. ĈEŠĆE SE JAVLJAJU KOD ŢENA IZMEĐU
30. I 60. GODINE ŢIVOTA. U 95% SLUĈAJEVA SU BENIGNI.
 ASTROCITOM

NAJĈEŠĆI PRIMARNI TUMOR MOZGA U ODRASLIH OSOBA. MOŢE SE POJAVITI

U SVAKOJ DOBI. NAJĈEŠĆI JE IZMEĐU 40. I 60. GODINE ŢIVOTA.
GLIOBLASTOM
 OLIGODENDROGLIOM

ĈINI 5 - 6 % TUMORA MOZGA NAJĈEŠĆE SE JAVLJA IZMEĐU 30. I 40. GODINE

ŢIVOTA, S VEĆOM UĈESTALOŠĆU U MUŠKARACA.
 EPENDIMOM

EPENDYMOMA SU TREĆI NAJĈEŠĆI TIP TUMORA CNS KOD DJECE I ĈINI 10% OD
TUMORA MOZGA.
 MEDULOBLASTOM

NAJĈEŠĆE SE JAVLJA IZMEĐU 5-7 GODINE. VJEROJATNOST PREŢIVLJAVANJA

OD 5 GODINA JE 50-60%.
DEGENERATIVNE I DEMIJELINIZIRAJUĆE
BOLESTI NERVNOG SISTEMA
 MULTIPLA SKLEROZA

MULTIPLA SKLEROZA JE HRONIĈNA UPALNA DEMIJELINIZACIJSKA BOLEST CNS

KOJU KARAKTERIZIRA PROPADANJE MIJELINSKE OVOJNICE NERVNIH VLAKANA,
ŠTO DOVODI DO USPORAVANJA ILI BLOKADE PRENOSA IMPULSA IZMEĐU
NERVNIH ĆELIJA. PROPADANJE MIJELINSKE OVOJNICE DOVODI DO STVARANJA
OŢILJAKA (SKLEROZE) U CNS OTUDA I NAZIV BOLESTI - MULTIPLA SKLEROZA.
Senzitivni simptomi: Motoriĉki simptomi:
• Gubitak osjeta • Slabost, nespretnost
• Poteškoće pri hodanju ili odrţa-
• Svrbeţ
vanju ravnoteţe
• Parasestezije • Tremor
• Smetnje vida
 PARKINSINOVA BOLEST
PARKINSONOVA BOLEST JE PROGRESIVNO DEGENERATIVNO OBOLJENJE
KOJE KARAKTERIŠU PROMJENE U PODRUĈJU SUBSTANTIE NIGRE KOJA
PROIZVODI DOPAMIN.
SIMPTOMI :

• Tremor
• Usporeno kretanje (bradikinezija)
• Ukoĉenost mišića (rigidnost) - fenomen zupĉanika
• Poremećaj odrţavanja ravnoteţe i uspravnog drţanja
• Gubitak automatskih pokreta
• Promjene u govoru - tih govor (hipofonija) ili teškoća izgovaranja
• Promjene u pisanju
 ALCHAIMEROVA BOLEST
ALCHAJMEROVA BOLEST JE DEGENERATIVNO OBOLJENJE MOZGA, NEPOZNA-
TOG UZROKA, SA KARAKTERISTIĈNIM PROMJENAMA U MOZGU (GUBITAK
NEURONA U KORI VELIKOG MOZGA). PRETPOSTAVLJA DA PROPADANJE NERVNIH
ĆELIJA NASTAJE ZBOG NAKUPLJANJA PROTEINA U MOZGU (BETA - AMILOIDA I
TAU PROTEINA).
KOGNITIVNI SIMPTOMI

- Smetnje kratkoroĉne memorije (zaboravljivost za nedavne događaje,

“gubitak” stvari) i oteţano donošenje odluka. Bolesnici postaju dezorijenti-
sani u vremenu i prostoru. Neprepoznavanje bliskih osoba i oteţan – nera-
zumljiv govor.

PSIHIJATRIJSKE PROMJENE
- Poremećaji u ponašanju i psihiĉki poremećaji. Javljaju se simptomi soci-
jalno neadekvatnog ponašanja (uznemirenost, agresija i depresija).

FUNKCIONALNE PROMJENE
- Poremećaji u obavljanju svakodnevnih aktivnosti (odrţavanju liĉne higi-
jene, odijevanju i inkontinencija).