4.5.

OPASNOSTI I ZAŠTITA NA RADU PRI ZAVARIVANJU

Procesi zavarivanja praćeni su pojavama visokih temperatura, nastajanjem ili korišćenjem
gasovitih produkata, svetlosnim i toplotnim zračenjem, i opasnostima od električne struje. Sve ove
pojave ili materije mogu štetno uticati na zdravlje zavarivača i drugih radnika, a predstavljaju i poten-
cijalnu opasnost za nastanak materijalne štete.
Osnovni zadatak u pogledu zdravlja i zaštite je da se otklone ovi opasni uticaji zavarivanja. Zbog
toga se preduzimaju odgovarajuće mere sigurnosti, koje su propisane zakonima i pravilnicima. Svaki
zavarivač ima pravo i obavezu zaštite prema tim propisima.
Glavni izvori opasnosti pri elektrolučnom zavarivanju obloženom elektrodom su električna struja,
zračenje, zagađena atmosfera i prskanje troske i metala.
Opasnosti od električne struje
Električna struja prenosi energiju (toplotu) za sve tipove elektrolučnog zavarivanja. Električna
struja je opasna za zavarivača, jer nisu sve komponente u zatvorenom strujnom krugu zaštićene od direk-
tnog kontakta. Električna struja može izazvati udar na ljudsko telo i povrede (oštećenja) zavisno od vrste
struje, jačine, dužine trajanja dodira sa strujom i puta struje. Uticaji električne struje na telo su grčenje
grudnih mišića i otežano disanje, prolazna paraliza nervnih centara koji upravljaju disanjem, poreme-
ćaji rada srca, sprečavanje rada srca zbog grčenja i izliv krvi.Naizmenična struja (AC) od 15 mA može
da izazove grčenje mišića, a od 80 mA ugrožava srčani mišić sa fatalnim posledicama, tab. 4.5.1.
Tabela 4.5.1. Vrednosti struje opasne po ljudski život
Jačina struje Posledica
do 1 mA Ne oseća se
1 do 8 mA Oseća se udar bez bola
8 do 15 mA Oseća se udar i bol
15 do 20 mA Bolni udar - grčenje mišića
20 do 50 mA Jači grčevi mićiša, otežano disanje
50 do 100 mA Poremećaji unutrašnjih organa
100 do 200 mA Verovatna smrt
Primer: Za napon U = 230 V i otpornost struje R = 1000  koja se može uzeti da odgovara
otpornosti čovečijeg tela (tab. 4.5.2), jačina struje je I =230 mA.
Jačina struje za napon 80 V i za napon struje 48 V je I = 80 mA, odnosno I = 48 mA.
Dati primeri pokazuju da su i niski naponi struje zavarivanja štetni. Zavarivač mora da obrati
pažnju na radno odelo i obuću. Odelo, rukavice i radne cipele moraju biti bez metalnih zakovica i od
materijala koji nije provodnik struje. Držač elektrode mora biti izolovan a kablovi bez oštećene
izolacije. Pažnju treba obratiti i na priključke na električnu mrežu. Izbegavajući zaštitu pri radu, npr.
zavarujući bez rukavica ili sa raskopčanim odelom, ili oštećenim cipelama zavarivač se izlaže opasnosti
od strujnog udara. Treba imati u vidu da otpornost čovečijeg tela zavisi i od stanja kože, tab. 4.5.2. Sem
strujnog udara, električna struja može dovesti i do opekotina usled varničenja, koje mogu biti duboke i
zahvatiti veće površine tela. Jačina struje, koja pri kontaktu prolazi kroz telo, zavisi od prelaznog otpora.
Tabela 4.5.2. Otpor čovečijeg tela pri električnom otporu
Stanje kože i položaj Otpornost
Suva koža 100 do 200 k
Vlažna koža oko 1 k
Unutrašnji otpor (ruka - noga) 0,40 do 0,60 k
Otpor od jednog do drugog uha oko 0,1 k
Posebno je opasan napon otvorenog kola struje jer je tu najviši nivo u kolu. U otvorenom kolu
električni provodnici (elektroda, elektrodna žica) ne smeju da se diraju bez radnih rukavica.
Opasnosti u tab. 4.5.1. i 4.5.2. su samo neke od brojnih koji se javljaju u zavarivačkom luku.
Opasne zone za opremu i priključke
Da bi se smanjila mogućnost strujnog udara, definisani su najveći naponi u otvorenom strujnom
kolu izvora struje. Neki su slučajevi posebno važni:
- normalni radni uslovi, sa dobrom izolacijom za zavarivača i predmete koji se zavaruju;
4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana
Antun Fertilio
4..5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju 4.1. 1
- uslovi "visoke opasnosti od strujnog udara".
Najveća opasnost od strujnog udara se javlja:
- u prinudnom kontaktu električnih provodnika sa nezaštićenim čovečijim telom) npr.kada čuči, sedi
ili je nagnut;
- ako je rastojanje za slobodno kretanje između električnih provodnika manje od 2 m;
kada je radno mesto vlažno, u pari ili zagrejano, ili ako se radi na terenu.

Slika 4.5.1. Nedozvoljen položaj pri zavarivanju

Slika 4.5.2. Tok struje kroz telo zavarivanjapri nepravilnom radnom položaju
Mera sigurnosti protiv delovanja električne energije je ograničenje napona praznog hoda. On je
ograničen na najviše 100 V za jednosmernu, odnosno 80 V za naizmeničnu struju kod transformatora, a
za druge uređaje za zavarivanje je dopušteni napon praznog hoda je dat u tab. 4.5.3.
Tabela 4.5.3. Napon praznog hoda i oapsnost od strujnog udara
Oprema Radionica - struja mreže Visoka opasnost od udara
220 V 380 V S 48 V
Transformator
55 V 80 V
Transdjuser 113 V S 113 V
sa kolektorom 113 V
Komutator 113 V
bez kolektora S 113 V
Invertor 113 V S 113 V
Oznaka S zamenjuje ranije oznake 42V i K.
Pravila pri radu
- Izvori struje za zavarivanje ne smeju biti u skučenom nepreglednom prostoru gde ima električne
provodljivosti.
- Rukovanje blizu priključka na mrežu (promena polarnosti, priključak otvorenog provodnika,
popravka oštećenog provodnika) mora obaviti obučen električar.
- Kada se zavaruje uz visoku opasnost od struje, zavarivač mora biti dobro izolovan od tla. Zakopčano
i suvo odelo štiti od neposrednog kontakta sa strujom.
- Izvori struje moraju odgovarati specifikacijama za struju.
- Terenska radna mesta (na otvorenom prosotoru) moraju biti opremljena izvorima koji ispunjavaju
zahteve IP 23.

4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4..5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju 4.1. 2
- Kada se prekida rad, uređaj za kontakt elektrode i gorionik moraju biti na izolovanom mestu.
Prilikom rada u skučenim i vlažnim prostorijama dozvoljeno je raditi samo sa jednosmernim
izvorima struje (ispravljači i pretvarači). U slučaju da se ne može izbeći korišćenje izvora naizmenične
struje biraju se uređaji sa naponom praznog hoda ispod 42 V.
Najbolja sigurnosna mera je uzemljenje, kod koga su svi metalni delovi izloženi opasnosti (kod
aparata za zavarivanje je to kućište) povezani provodnikom velikog preseka, kojim se struja greške
odvodi u zemlju. Dalja mogućnost je tzv. nulovanje i upotreba zaštitnog voda.
Zaštitna izolacija uređaja za zavarivanje (izrada kućišta i drugih provodnih delova u slučaju
greške, od električno neprovodnog materijala) je način osiguranja od električnog udara bez upotrebe
zaštitnog voda. Ista funkcija se postiže zaštitnim odvajanjem, primenom transformatora za odvajanje,
koji ima zadatak da stvori strujno kolo potpuno izolovano od mreže i zemlje.
Posebnu pažnju treba obratiti pri radu u uskim i vlažnim prostorijama. Pored dobro
izolovane podloge, koristiti obe rukavice, klješta ostavljati na izolovanu podlogu, a pri prekidu luka ne
držati klješta uz telo.
Opasna područja za zavarivačke provodnike i priključke za radni predmet
Strujno kolo mora biti u vidnom polju zavarivača, posebno izvor struje, električni provodnici i
predmeti koji se zavaruju. Provodnici moraju biti izolovani i osigurani protiv slučajnog oštećenja.
Priključci provodnika na radni predmet moraju biti dobro pritegnuti na površini kontakta, da se
ne bi pojavile vrtložne struje, što može izazvati sledeće posledice:
- može doći do proboja izolacije;
- ili može doći do topljenja materijala u ozubljenju i ležajima rukavca, vešanja, itd;
- ili može uticati na izabrane parametre zavarivanja.

Slika 4.5.3. Pregledno radno mesto

Slika 4.5.4. Kritično područje u pogledu razvoda struje

Primer: MAG zavarivanje žicom  1.0 mm. Normalni otpor kole je R1=0,1 što pri naponu od
20 V daje struju od 200 A. Promena veličine otpora zbog zaprljanosti kontakta predmeta zavarivanja na
R2=0.2 pri naponu U = 20 V daće jačinu struje I = 100 A.

4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4..5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju 4.1. 3
 Ovaj primer pokazuje da promena u otporu kola zbog prljavštine ili slabog kontakta, ili pak
zbog priključka za radni predmet na velikom udaljenju od područja zavarivanja dovodi do poremećaja
struje. To može da dovede i do topljenja materijala.
Primer jednog incidenta:
Strujni udar se dogodio kada je zavarivač A prekinuo zavarivanje i strujno kolo. Zbog oštećene
izolacije u provodniku u tački C tok struje je pratio crtkanu liniju do zavarivača B, što je izazvalo
oštećenje mozga. Da je drveni podmetač bio ispod njegovih nogu ništa se ne bi dogodilo.

Slika 4.5.5. Povreda na radu zbog nedozvoljenog položaja zavarivača

Opasnost od zračenja
Električni luk odaje vidljive svetlosne zrake koji na oči deluju kao jaka sunčeva svetlost. Sem
svetlosti, električni luk je i izvor infracrvenog i ultraljubičastog zračenja. Infracrveno (toplotno) zrače-
nje izaziva povećanje temperature i ako na nezaštićeno oko deluje duže vreme, može izazvati oštećenje
oka zatamnjenjem vida. Svetlosno zračenje zbog svog intenziteta ima takođe štetne posledice. Češće i
dugotrajnije izlaganje, pri nedovoljnoj zaštiti, izaziva privremenu zaslepljenost, ali i trajno smanjenje
vida. Ultraljubičasto zračenje je najopasnije, jer dovodi do zapaljenja očnih kapaka, oštećenja očnog
živca u ekstemnim slučajevima, kao i pregorevanja kože i stvaranje opekotina. Ovo zračenje se odbija od
metalnih predmeta i najčešće korišćenih premaza na zidovima, delujući tako i na radnike u okolini. Za
smanjenje odbijanja potrebno je da električni luk bude više od 0,5 m udaljen od zida, a radno mesto
odvojeno paravanima ili pregradama. Zavarivač mora biti zaštićen od opasnog zračenja električnog luka
prikladnim odelom i zaštitnim naočarima sa filterom. Zaštita očiju od zračenja električnog luka je
propisana u EN 619 pomoću filtera sa zaštitnim faktorom 8 (za mali luk) do 15 (za veliki luk), tab. 4.5.4.
Tabela 4.5.4. Primena zaštitng faktora (zatamnjenja) pri zavarivanju
Zaštitni faktor Primena
3 Tvrdo lemljenje i elektrootporno avarivanje
4i5 Pomoće operacije pri zavarivanju
6 do 8 Zavarivački luk I = 30-75 A
9 i 10 Zavarivački luk I = 30-200 A
11 i 12 Zavarivački luk I = 200-400 A
13 i 14 Zavarivački luk I iznad 400 A
15 Zavarivački luk ekstremno velike jačine I
Opasnost od zagađene atmosfere
Pri zavarivanju obloženom elektrodom nastaju gasovi, dimovi i pare, čiji sastav zavisi od
osnovnog materijala, ali pre svega od upotrebljene vrste elektroda. Značajan izvor štetnih dimova su i
zaštitne prevlake na osnovnim materijalima.
Od gasova u atmosferi električnog luka treba posebno pometuti nitrozne gasove. To su oksidi
azota nastali zbog visoke temperature električnog luka. Pored njih, kao proizvod nepotpunog sagorevanja
ugljenika nastaje ugljenmonoksid, a potpunog sagorevanja ugljendioksid. Iz elektrodne obloge pri
zavarivanju se oslobađa niz aerosola, najčešće gvožđa oksida, oksida titana i mangana, kao i dioksida
mangana i silicijuma. Iz osnovnih materijala i zaštitnih prevlaka oslobađaju se dimovi kadmiuma, cinka,
4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana
Antun Fertilio
4..5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju 4.1. 4
olova, nikla, hroma i bakra, a pri upotrebi bazičnih elektroda i fluoridi. Svi ovi gasovi i dimovi smanjuju
procent kiseonika u vazduhu koji udiše zavarivač, a sem toga i sami su manje ili više štetni. Opasne
materije u zagađenoj atmosferi mogu prouzrokovati alergiju, trovanje, oštećenje pluća i rak.
Za najčešće gasove i dimove utvrđene su maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK), tj.
maksimalne dozvoljene količine (JUS Z.B0.001) koje zavarivač može podneti za 8 časova neprekidnog
rada. To ne znači da navedene količine ne izazivaju nikakve promenene u organizmu. Izvesne promene
mogu da nastanu, ali su one, po pravilu, takve prirode da se svaki zdrav organizam posle 16 časova
odmora potpuno oporavi. U tabeli 4.5.5. su date neke vrednosti MDK za najčešće slučajeve gasova i
dimova, kao i delovanje na organizam.
Pri organizaciji rada obavezno je voditi računa o osobinama škodljivih supstanci koje se koriste
pri radu ili se mogu pojaviti na radnim mestima i obezbediti periodično ili trajno ispitivanje zagađenosti
atmosfere radnih mesta po pojedinim otrovnom ili štetnim radnim supstancama. Na osnovu ovih
ispitivanja sprovode se mere zaštite na tim mestima, najčešće prinudnom opštom i lokalnom ventilaci-
jom, upotrebom sredstava za zaštitu disajnih organa i puteva (filterski uređaji).
Štetno delovanje na organizam
Oštećenje oka može biti izazvano zračenjem, metalnim kapljicama, troskom i različitim
gasovima i dimovima. Ultraljubičasto zračenje može izazvati upalu oka. Znaci upale su: oticanje očnih
sluznica, bolovi u oku, osetljivost na svetlost. Svetlosno zračenje može izazvati prolaznu zaslepljenost,
a toplotno kod dugotrajnog izlaganja (15 do 20 godina) trajno oštećenje oka. Rasprskavanje užarenih
čestica može izazvati oštećenje oka sa trajnim posledicama, a gasovi i pare upalu oka, čiji je znak
suzenje i peckanje u očima.
Oštećenje kože može izazvati ultraljubičasto i toplotno zračenje, stvarajući opekotine na
mestima koja nisu zaštićena. Pored toga ova zračenja izazivaju sušenje kože i njeno pucanje.
Zapaljenje kože može izazvati i delovanje nekih metala (Cr, Ni, Mo), a preosetljivost na njih se
javlja nekoliko nedelja ili meseci nakon izlaganja.
Oštećenje sluha je posledica delovanja buke jače od 85 db(A) u toku rada. U tabeli 4.5.6. dat je
najviši nivo dozvoljene buke u osmočasovnom radu. Mere zaštite od buke su primena manje bučnih
uređaja, izolacija zvuka, prostorno pregrađivanje, obeležavanje prostora povećane buke, lična zaštitna
oprema (čepovi za uši) i medicinska preventiva. Ako je buka veća od 85 db(A) moraju se koristiti lična
zaštitna sredstva, a ako prelazi 90 db(A) standardna zaštita od buke je obavezna za sve zaposlene.
Oštećenje udova izazvano je statičkim opterećenjem kojem je zavarivač podvrgnut u toku rada.
Oštećenja disajnih organa izazvana su delovanjem štetnih gasova (nitrozni gasovi, fluoridi),
dimova (oksidi gvožđa) i prašine. Deo njih se završava u disajnim putevima (nos, grlo) a deo prodire
duboko u pluća.
Tabela 4.5.5. Maksimalne dozvoljene koncentracije (MDK) nekih para i gasova i nepovoljno delovanje
MDK
Naziv Delovanje i znaci trovanja Napomena
mg/m3
Ugljendioksid 9000 Ubrzano i teško disanje, šum u ušima, ubrzan rad Zavarivanje bazičnom
CO2 srca, gubitak svesti elektrodom
Ugljenmonoksid 55 Trovanje krvi, šum u ušima, vrtoglavica, plava ---
CO boja lica, slabost, gubitak svesti
Nitrozni gasovi: NO 20 Trovanje krvi i nervnih tkiva, zapaljenje sluznica ---
NO2 10 organa za disanje, teško disanje, penušav žut ispljuvak
Fozgen 0,5 Oštećenje disajnih puteva, pluća i očiju, kašalj sa Zavarivanje predmeta odma-
COCl2 penušavim ispljuvkom, plava boja kože omamljenost šćenih sredstvima sa Cl
Olovni oksid 0,15 Povraćanje, grčevi u crevima i želucu, bledo smeđa Zavarivanje delova prema-
PbO boja lica, opšta slabost, trovanje krvi i koštane srži zanih bojom na bazi olova
Kadmijumov oksid 0,1 Nadraživanje sluznica, kašljanje, mučnina, Zavarivanje delova zaštiće-
CdO vrtoglavica, dugotrajno povraćanje nih prevlakom kadmijuma
Fluoridi 2,5 Nadraživanje sluznica Zavarivanje bazičnom
CaF2, KF elektrodom
Manganovi oksidi 6 Trovanje nervnog sistema i pluća Zavarivanje čelika sa povi-
MnO, MnO2 šenim sadržajem mangana

4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4..5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju 4.1. 5
 Cink oksid 10 Zapaljenje crevne sluzokože, mučnina, Zavarivanje pocinkovanih
ZnO2 povraćanje, grčevi u nogama delova
Hromati 0,1 Nadraživanje i trovanje bubrega, zapaljenja Zavarivanje delova zašti-
bubrega i creva, dijarea, mučnina ćenih hromnim prevlakama

Tabela 4.5.6. Dozvoljeni nivo buke

Dnevno izlaganje (čas) 8 6 4 3 2 1,5 1 0,5 0,25
Nivo buke (dB) 90 92 95 97 100 102 105 110 115
Zaštita od štetnih materija
Ventilacija je najsigurniji način uklanjanja štetnih materija, a može biti prirodna ili prinudna. Sem
toga se štetne materije uklanjaju odsisavanjem iz prostora u kome nastaju. U nekim prostorima se
zahteva nošenje gas maske. Tip ventilacije se određuje prema postupku zavarivanja, materijalu, trajanju
operacija sa električnim lukom i gorionikom i veličini radne površine.
Nekim postupcima se može smanjiti koncentracija štetnih materija, npr. zamenom procesa
zavarivanja onim koji emituje manje štetnih materija, dobrim položajem radnog predmeta i tela zavari-
vača, dobrim izborom radnih parametara i optimalnim radnim uslovima (uređaji za prečišćavanje).
Zaštitna sredstva
Odelo je lično zaštitno sredstvo namenjeno zaštiti tela od toplotnog i ultraljubičastog
zračenja rastopljenog i usijanog metala. Izrađuje se iz posebno obrađene vrste pamučnog tkanja ili
kože.
Kecelja je efikasno zaštitno sredstvo od toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Štiti telo od
opekotina izazvanih toplim predmetom i rastopljeimg metalom, kao i od raznih mehaničkih povreda.
Najčešće se radi od kože. Izrađuju se dve varijante: prorezane i neprorezane.
Rukavice štite ruke od toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Efikasna su zaštita od opekotina
izazvanih usijanim predmetima i rastopljenim kapljicama metala. Rade se od kože u varijanti sa 5 i sa 3
prsta.
Potkolenice su zaštitno sredstvo za zaštitu nogu od opekotina od usijanog i rastopljenog metala i
mehaničkih povreda pri zavarivanju. Izrađuju se od teleće kože u raznim veličinama.
Nadlaktice su lična zaštitna sredstva namenjena zaštiti ruke na laktovima i iznad laktova od
delovanja vrućih kapljica, toplotnog i ultraljubičastog zračenja. Izrađuju se od kože iz jednog dela.
Zaštitne cipele sa gumenim đonom su lično zaštitno sredstvo koje zavarivača efikasno štite od
eventualnog električnog udara prilikom rada na čeličnoj konstrukciji.
Zaštitne maske koriste se kao zaštita očiju, glave i vrata od delovanja svetlosnog, toplotnog i
ultraljubičastog zračenja, rastopljenih kapljica metala i čestica vruće troske. Izrađuju se od materijala
koji je dobar toplotni i električni izolator. Rade se u dve varijante, kao ručne i nadglavne.
Sastavni deo maske su zaštitna stakla. Tamno staklo štiti zavarivača od svetlosnog, toplotnog i
ultraljubičastog zračenja (tab. 4.5.5). Propusnost stakla je strogo definisana i označena na rubu stakla.
Ispred tamnog stakla postavlja se obično prozirno staklo radi zaštite tamnog stakla od kapljica
rastopljenog metala.
Zavarivanje u posebnim uslovima
Skučeni nepristupačni prostori u pogledu zavarivanja se smatraju oni u kojima nema prirodne
ventilacije, zapremina je manja 100 m3 ili su dimenzije manje od 2 m (npr. rezervoari, posude, tenkovi,
cevovodi, mali brodski prostori). U takvim prostorima treba preduzeti sledeće mere: prinudnu ventila-
ciju ili odsisavanje gasova, često uz primenu maske za disanje, nošenje vatrootpornih odela, ne sme se
držati gas pod pritiskom, pri većim prekidima rada moraju se izneti gorionik i provodnici, ne sme doći
do kontakta sa kiseonikom, ako je moguće ne treba da radi samo jedan radnik, za moguć strujni udar
treba predvideti izolaciju poda, a za rad se sme koristi damo prikladan izvor struje.
Dodatna pažnja treba da se posveti ispitivanju sadržaja rada, pisanim merama sigurnosti i odstu-
panjima, nadzoru ovlašćenih osoba, obrazovanju, pražnjenju sadržaja i sigurnosti osoblja i prvoj pomoći.

4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4..5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju 4.1. 6
 Zavarivanju u uslovima opasnosti od požara ili eksplozije treba pristupiti posle uvpđenja mera
sigurnosti u odnosu požar i eksploziju. Zavarivanje nije dozvoljeno ako postoji opasnost od požara i
eksplozije, a u slučaju moguće vatre neophodna je pismena naredba.

4. Izrada, inženjerska primena Glava Strana

Antun Fertilio
4..5. Opasnosti i zaštita na radu pri zavarivanju 4.1. 7