Stalnost proizvoda

U~imo.

1. Izra~unaj proizvod brojeva 268 i 5. Prvi ~inilac smawi 2 puta, a drugi

pove}aj 2 puta. [ta uo~ava{?
268 * 5 = (268 # 2) * (5 * 2) = * =

Odgovor:

2. Izra~unaj: *2
5 * 824 = * =
#2

Na osnovu ovih primera uo~avamo: Dopuni.

Proizvod se ____________ promeniti ako se jedan ~inilac ______________

nekim brojem, a drugi ~inilac __________________ istim brojem.

Ovo svojstvo naziva se stalnost (nepromenqivost) proizvoda.

Mo`emo ga zapisati i ovako:
a*b=p
(a * n) * (b # n) = p Uslov: broj b deqiv sa n
ili
(a # n) * (b * n) = p Uslov: broj a deqiv sa n

3. Na primeru a = 20, b = 125, n = 5, proveri istinitost gorwih jednakosti.

4. Izra~unaj proizvod na dva prikazana na~ina. Zaokru`i sebi lak{i na~in

izra~unavawa.
5 * 248 =
5 * 248 = (5 * 2) * (248 # 2) =

624 * 5 =
624 * 5 = (624 # 2) * (5 * 2) =

129 * 25 =
129 * 25 = (129 * 5) * (25 # 5) =

440 * 25 =
440 * 25 = (440 # 4) * (25 * 4) =
95
 Stalnost proizvoda
Ve`bamo.

1. Bez izra~unavawa zaokru`i odgovaraju}u re~.

50 * 36 = (50 * 2) * (36 # 2) ta~no neta~no

30 * 48 = (30 # 10) * (48 * 10) ta~no neta~no

2. Kako treba promeniti prvi ~inilac da proizvod ostane isti, ako je drugi
~inilac:
uve}an 9 puta?
umawen 20 puta?

3. U svaki pravougaonik upi{i broj koji nedostaje:

30 * 76 = (30 # 10) * (76 * )
50 * 94 = (50 * 2) * (94 # )
39 * 60 = (39 * ) * (60 # 10)
70 * 63 = (70 # ) * (63 * 10)

4. U svaki kvadrati} upi{i broj koji nedostaje, a zatim izra~unaj proizvod na

dva prikazana na~ina. Zaokru`i sebi lak{i na~in izra~unavawa.

60 * 75 =
60 * 75 = (60 # 10) * (75 * )=

78 * 50 =
78 * 50 = (78 # ) * (50 * 2) =

5 * 164 =
5 * 164 = (5 * 2) * (164 # )=

14 * 36 =
14 * 36 = (14 # ) * (36 * 2) =

5. Primenom svojstva stalnosti proizvoda, izra~unaj na sebi najlak{i na~in.

5 * 182

642 * 5

16 * 25

77 * 12

65 * 18

96 50 * 68
 Zavisnost koli~nika od
promene deqenika
U~imo.

1. Prou~i navedeni primer i utvrdi kako se mewa koli~nik ako se deqenik

pove}a, a delilac ostaje isti.
800 # 4 = 200
(800 * 2) # 4 = # =
Deqenik je pove}an 2 puta, koli~nik je puta.

2. Popuni tablicu. Uporedi koli~nike.

a 50 100 200 400 800

b 10 10 10 10 10
a#b

Na osnovu navedenih primera izvodimo zakqu~ak: Dopuni.

Ako deqenik a pove}amo n puta, tada se koli~nik _______________ n puta.

To mo`emo zapisati ovako:
a#b=k Koli~nik brojeva a i b je k.
(a * n) # b = k * n a, b, k E N

3. [ta misli{, {ta }e biti sa koli~nikom ako se deqenik smawuje, a delilac

ostaje isti? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
a) Koli~nik }e se pove}ati. b) Koli~nik }e ostati isti. v) Koli~nik }e se smawiti.

Ta~nost svog odgovora proveri na slede}em primeru:

800 # 4 = 200
(800 # 4) # 4 = # =
Deqenik je smawen puta, koli~nik je puta.

4. Popuni tablicu. Uporedi koli~nike.

a 8 000 1 000 500 250 125

b 5 5 5 5 5
a#b

Na osnovu navedenih primera izvodimo zakqu~ak: Dopuni.

Ako deqenik a smawimo n puta a delilac ostane isti, tada se koli~nik
_______________ n puta.
To mo`emo zapisati ovako:
a#b=k a, b, k E N
(a # n) # b = k # n Uslov: n delilac broja a. 97
 Zavisnost koli~nika od
promene delioca
U~imo.

1. Prou~i navedeni primer i utvrdi kako se mewa koli~nik ako se delilac

pove}ava, a deqenik ostaje isti.
1 600 # 10 = 160
1 600 # (10 * 10) = # =
Delilac je pove}an 10 puta, koli~nik je puta.

2. Popuni tablicu. Uporedi koli~nike.

a 3 200 3 200 3 200 3 200 3 200
b 2 4 20 40 80
a#b

Na osnovu navedenih primera izvodimo zakqu~ak: Dopuni.

Ako delilac b pove}amo n puta a deqenik ostane isti, tada se koli~nik

_______________ n puta.
To mo`emo zapisati ovako:
a#b=k a, b, k E N
a # (b * n) = k # n

3. [ta misli{, {ta }e biti sa koli~nikom ako se delilac smawuje, a deqenik

ostaje isti? Zaokru`i slovo ispred ta~nog odgovora.
a) Koli~nik }e se pove}ati b) Koli~nik }e ostati isti v) Koli~nik }e se smawiti

Ta~nost svog odgovora proveri na slede}em primeru:

1 600 # 10 = 160
1 600 # (10 # 2) = # =
Delilac je smawen puta, koli~nik je puta.

4. Popuni tablicu. Uporedi koli~nike.

a 1 000 1 000 1 000 1 000 1 000
b 100 50 10 5 1
a#b

Na osnovu navedenih primera izvodimo zakqu~ak: Dopuni.

Ako delilac b smawimo n puta a deqenik ostane isti, tada se koli~nik
_______________ n puta.
To mo`emo zapisati ovako:
a#b=k a, b, k E N
a # (b # n) = k * n Uslov: n delilac broja b.
98
 Zavisnost koli~nika od
promene deqenika ili delioca
Ve`bamo.

1. Izra~unaj. Uporedi koli~nike. [ta uo~ava{?

1 000 # 5 =
500 # 5 =
250 # 5 =

2. Izra~unaj. Uporedi koli~nike. [ta uo~ava{?

1 800 # 10 =
1 800 # 20 =
1 800 # 40 =

3. Kako }e se promeniti koli~nik:

a) kad se deqenik pove}a 8 puta, a delilac se ne mewa?

b) kad se delilac pove}a 2 puta, a deqenik se ne mewa?

v) kad se deqenik smawi 4 puta, a delilac se ne mewa?

g) kad se delilac smawi 3 puta, a deqenik se ne mewa?

4. Ako je a # b = 500, izra~unaj:

(a * 5) # b = (a # 2) # b =
a # (b # 10) = a # (b * 4) =
5. Na osnovu rezultata deqewa u primeru 15 000 # 100 = 150, ne dele}i,
izra~unaj koli~nik:
30 000 # 100 =
60 000 # 100 =
120 000 # 100 =

6. Kako }e se promeniti koli~nik, ako se:

deqenik smawi 4 puta, a delilac smawi 2 puta?

deqenik pove}a 6 puta, a delilac smawi 4 puta?

7. Goran i Vasilije su podelili isti broj: Goran sa 8, a Vasilije sa 4.

Ko je od wih dobio ve}i koli~nik?
Koliko puta je taj koli~nik ve}i?
99
 Stalnost koli~nika
U~imo.

1. Izra~unaj koli~nik brojeva: 1 300 i 50.

1 300 # 50 =
Deqenik i delilac pove}aj 2 puta. Da li se koli~nik promenio?

*2
1 300 # 50 = * =
*2

Odgovor:
Deqenik i delilac smawi 10 puta. Da li se koli~nik promenio?

#10
1 300 # 50 = * =
#10

Odgovor:
2. Popuni tablice:
Ra~unaj u svesci. Rezultate upi{i u tablicu.

a b n a#b (a * n) # (b * n) a b n a#b (a # n) # (b # n)
6 320 5 2 4 250 50 10
4 360 10 10 1 575 25 5
3 125 25 4 45 030 15 3

Ovo svojstvo naziva se stalnost (nepromenqivost) koli~nika.

Mo`emo ga zapisati ovako:
a#b=k
(a * n) # (b * n) = k a, b, k E N
ili
(a # n) # (b # n) = k Uslov: n delilac a i b.

3. Na primeru a = 3 600, b = 150, n = 10, proveri istinitost gorwih jednakosti.

4. Izra~unaj koli~nik na dva prikazana na~ina. Zaokru`i sebi lak{i na~in

izra~unavawa.
2 980 # 5 =
2 980 # 5 = (2 980 * 2) # (5 * 2) =
9 250 # 25 =
100
9 250 # 25 = (9 250 * 4) # (25 * 4) =
 Stalnost koli~nika
Ve`bamo.

1. Kada koli~nik dva broja ostaje nepromewen? Za

ok
a) Ako deqenik ili delilac pove}amo isti broj puta. r
ta u`i
b) Ako uve}amo samo delilac. ~n
ih slo
v) Ako deqenik ili delilac smawimo isti broj puta. od vo
go is
vo pr
g) Ako deqenik i delilac smawimo isti broj puta. ra ed
.
d) Ako deqenik i delilac pove}amo isti broj puta.
|) Ako umawimo samo deqenik.
2. Ako je a # b = 10 000, na svaku liniju upi{i broj koji nedostaje tako da jednakost
bude ta~na:
(a * 2 ) # (b * ) = 10 000
(a * ) # (b * 4 ) = 10 000
(a # 5 ) # (b # ) = 10 000
(a # ) # (b # 10) = 10 000
3. Koriste}i svojstvo stalnosti koli~nika izra~unaj, tako da delilac bude
jednocifren broj.
1 440 # 12 =
1 134 # 18 =
1 750 # 14 =
4. Koriste}i svojstvo stalnosti koli~nika izra~unaj, tako da delilac bude
neka dekadna jedinica.
1 250 # 5 =
3 250 # 25 =
55 000 # 50 =
5. Primenom svojstva stalnosti koli~nika izra~unaj na sebi najlak{i na~in:
8 240 # 80 =
1 140 # 5 =
1 125 # 25 =
2 700 # 30 =
6. Usmeno objasni ta~nost jednakosti:
195 # 5 = 390 # 10 600 # 25 = 120 # 5

7. Odredi a.
225 # 25 = 9 2 800 # 10 = 280
900 # (25 * a) = 9 1 400 # (10 # a) = 280
a= a=

8. Koriste}i stalnost koli~nika, popuni tablicu:

a 120
120 3
b 3 Zadatak ima
1200 30 vi{e na~ina
a#b 40 40 40 101
re{avawa.
 Matemati~ki izrazi
U~imo.

Zapise:
7 000 + 2 000 9 000 - 2 000 300 * 200 1 800 # 60
nazivamo matemati~ki izrazi (ili preciznije aritmeti~ki izrazi).
Za{to ih tako nazivamo? Aritmetika je nauka o brojevima.
Zato {to smo wima izrazili brojeve:

9 000 7 000 60 000 30

jer je: 7 000 + 2 000 = 9 000 9 000 - 2 000 = 7 000 300 * 200 = 60 000 1 800 # 60 = 30

Brojevi 9 000, 7 000, 60 000 i 30 su vrednosti ovih izraza.

Vrednost izraza je rezultat obavqawa ra~unske operacije koja se u izrazu javqa.

1. Napi{i zbir, razliku, proizvod i koli~nik brojeva 800 i 4.

zbir razlika proizvod koli~nik

Napisani izrazi su prosti izrazi jer se u svakom od wih javqa jedna

ra~unska operacija.

2. Zaokru`i sve proste izraze i izra~unaj u svesci wihovu vrednost.

1 200 # 2 305 * 6 648 + 739 654 + 296 - 166

1 008 # 2 + 94 10 000 - 936 64 * 62 - 92

3. Zbirovi: Razlike: Proizvodi: Koli~nici:

1 000 + 9 1 984 - 25 9 * 64 1 800 # 1
2 000 + 9 1 984 - 30 9 * 640 1 800 # 2
5 000 + 9 1 984 - 45 9 * 6 400 1 800 # 3
imaju isti imaju isti imaju isti imaju isti
drugi sabirak. umawenik. prvi ~inilac. deqenik.
Sve te zbirove Sve te razlike Sve te proizvode Sve te koli~nike
mo`emo zameniti mo`emo zameniti mo`emo zameniti mo`emo zameniti
jednim izrazom: jednim izrazom: jednim izrazom: jednim izrazom:
a+9 1 984 - a 9*a 1 800 # a
gde je a = 1 000, gde je a = 25, ili gde je a = 64, ili gde je a = 1, ili
ili a = 2 000, ili a = 30, ili a = 45. a = 640, ili a = 2, ili a = 3.
a = 5 000. a = 6 400.

Napisani izrazi su prosti izrazi koji sadr`e nepoznatu.

Nazivamo ih prosti izrazi sa nepoznatom.
102
 U~imo.

Brojeve mo`emo sabirati, oduzimati, mno`iti i deliti. Tada pi{emo zagrade,

kojima ozna~avamo koju operaciju treba izvr{iti pre drugih.
Na primer, za izraze 70 + 30 i 100 - 90

Zbir je (70 + 30) + (100 - 90) proizvod je (70 + 30) * (100 -90)

Razlika je (70 + 30) - (100 - 90) koli~nik je (70 + 30) # (100 -90)

Ovi izrazi su slo`eni jer se u wima javqaju vi{e ra~unskih operacija.

Slo`eni izrazi su izrazi u kojima se javqaju dve ra~unske operacije

ili vi{e ra~unskih operacija.

4. Zapi{i zbir, razliku, proizvod i koli~nik izraza:

2 500 + 5 i 100 - 95

zbir je
razlika je
proizvod je
koli~nik je

250 # 5 i 5*2

zbir je razlika je
proizvod je koli~nik je

5. Napi{i slede}e izraze, pro~itaj ih i odredi wihovu vrednost:

proizvod izraza 1 900 - 200 i 100 # 50

zbir izraza 8 400 * 2 i 2 100 # 30

Vrednost
izraza je
koli~nik izraza 1 040 - 10 i broja 5 rezultat
obavqawa
ra~unskih
operacija
razliku izraza 1 980 + 20 i 643 + 251 koje se u
izrazu
javqaju.
zbir broja 1 980 i koli~nika 120 # 6.
103
 Redosled ra~unskih operacija
(sabirawe, oduzimawe, mno`ewe i deqewe)
U~imo.

Da se podsetimo!

( )
Zagrade u izrazu ozna~avaju da treba izvr{iti operacije u zagradi pre
drugih operacija.

Pro~itaj svaki izraz i odredi wegovu vrednost.

(1 125 + 75) # 10 = (100 * 10) # (10 # 10) =

(1 984 - 9 ) * 2 = (3 700 + 300) * (1 000 - 998) =

U izrazima bez zagrada uvek se mno`ewe ili deqewe izvode pre sabirawa
ili oduzimawa.

1. Pro~itaj svaki izraz i odredi wegovu vrednost.

9 482 + 125 * 4 =
16 000 - 215 * 5 =
1 956 + 655 # 5 =
20 000 - 942 # 2 =

300 * 20 + 600 # 2 =
1 250 # 50 - 6 * 4 =
10 000 - 2 340 # 10 + 50 =
925 + 45 * 100 - 63 =

2. Za svaki naredni zadatak sastavi odgovaraju}i izraz bez zagrada i izra~unaj

wegovu vrednost.
Broj 9 000 umawi za proizvod brojeva 1 127 i 5.

Broj 8 998 uve}aj za koli~nik brojeva 8 000 i 100.

Razliku proizvoda brojeva 1 945 i 5 i broja 297.

Zbir koli~nika brojeva 2 700 i 3 i proizvoda brojeva 270 i 5.

104
 Matemati~ki izrazi;
redosled ra~unskih operacija
Ve`bamo.

1. Pro~itaj svaki dati izraz. Zaokru`i sve proste izraze. Precrtaj sve slo`ene
izraze.
985 # 5 985 # 5 + 2 985 # 5 - 2 (985 # 5) * 10

605 * 7 - 3 605 * 7 9 000 - 605 * 7 10 000 - 14 * 15

(945 + 735) # 2 945 + 735 - 126 945 + 735 945 - 735

2. Dati su brojevi 168 i 8. Izra~unaj (u svesci) wihov zbir, razliku, proizvod i

koli~nik.
3. Pro~itaj izraze:
(9 492 + 8) # 10 2 930 + 90 * 4
Izra~unaj
(900 + 128) + (600 - 123) (1 697 + 3) - (600 + 49) (u svesci)
vrednost
(4 200 # 7) * (7 * 3) (900 * 20) # (1 000 - 990) svakog izraza.

4. Pro~itaj svaki izraz i izra~unaj wegovu vrednost:

9 005 + 700 * 4 =
900 * 4 + 1 098 =
Usmeno
10 000 - 600 *5 = objasni
1 500 * 2 - 156 = redosled
obavqawa
ra~unskih
9 840 - 1 600 # 4 = operacija
u
6 300 # 90 + 730 = svakom
2 900 + 2 000 # 5 = izrazu.
8 000 # 100 - 9 =

5. Za svaki naredni zadatak sastavi odgovaraju}i izraz bez zagrada i izra~unaj

wegovu vrednost.
Broj 10 000 umawi za proizvod brojeva 1 127 i 5.

Broj 7 200 uve}aj za koli~nik brojeva 8 100 i 9.

Zbir broja 1 620 i koli~nika brojeva 2 800 i 4.

Razliku proizvoda brojeva 1 900 i 8 i broja 954.

105
 Matemati~ki izrazi;
redosled ra~unskih operacija
Ve`bamo.

1. Pro~itaj izraze. Izra~unaj.

(298 + 800) * 6 =
7 000 # (10 * 10) =
4 200 # (941 - 935) =
(1 900 + 500) * (928 - 919) =
(92 000 + 80 000) # (54 + 46) =
2. Izra~unaj: 3. Izraz 1 400 * 5 + 180 # 3 re{i pomo}u
matemati~kog drveta.

700 7 1500 30
* #
-

Za svaki naredni zadatak sastavi odgovaraju}i izraz sa zagradama i

izra~unaj wegovu vrednost.
4. Proizvod zbira brojeva 1 970 i 8 i broja 6.

5. Koli~nik razlike brojeva 3 600 i 1 255 i broja 5.

6. Razliku brojeva12 000 i 300 podeli polovinom broja 18.

7. Zbir brojeva ve}ih od 9 998 a mawih od 10 002 umawi 10 puta.

8. Dati su brojevi: 120 i 60. Izra~unaj u svesci:

proizvod wihovog zbira i razlike;
koli~nik wihovog zbira i razlike;
razliku wihovog proizvoda i koli~nika;
zbir wihovog proizvoda i koli~nika. Pazi na redosled
ra~unskih operacija.
9. Odredi vrednost izraza:
652 + 1 609 * 7 - 71 100 # 100 =
60 000 - 80 400 # 20 + 503 =
(5 200 - 2 100) # 10 + 6 * 10 =

5 200 - 2 100 # 10 + 6 * 10 =

10. Koji se najmawi, a koji najve}i rezultat mo`e dobiti stavqawem zagrada u
izrazu: 80 + 20 # 4 - 2. Zadatak re{i u svesci.
106
 Re{avawe zadataka pomo}u izraza
Ve`bamo.

1. U tabeli je dat broj odraslih stanovnika u nekim gradovima Srbije. Ako bi

svaki stanovnik tih gradova dao po 10 dinara za pomo} bolesnoj deci, koliko
bi se novca sakupilo u toj akciji?
Grad Broj stanovnika
Kikinda 43 051
Prokupqe 28 303

Odgovor:

2. Voza~ je dovezao u jednu prodavnicu 40 pakovawa po 30 jaja. Uz put se razbilo

39 jaja. Koliko je celih jaja dovezao taj voza~ u tu prodavnicu?

Odgovor:

3. Majina mama zaradi mese~no 38 200 dinara, a Majin tata 59 000. Kolika je
wihova ukupna zarada za 4 meseca?

Odgovor:

4. Goran je kupio 3 kwige po 398 dinara. Platio je nov~anicom od 5 000 dinara.

Koliki je wegov kusur?

Odgovor:

5. Sowin tata je kupio od svake vrste po 2 pice. Koliki je wegov ra~un?

Cene
pica:
Vezuvio 390 dinara
Kapri}oza 450 dinara

Odgovor:
107
 Ve`bamo.

6. Tro~lana porodica je autobusom putovala na more i nazad. Autobuska karta je

u jednom pravcu za jednu osobu ko{tala je 3 400 dinara. Koliko je ta porodica
platila autobuski prevoz u oba pravca (do mora i nazad)?

Odgovor:

7. Restoran ,,Hranko”
Cenovnik jela: Cenovnik pi}a:
Pica ..................................... 380 din. Gusti sok 0,2 l ....................... 95 din.
Doma}e kobasice, 300 g ..... 470 din. Koka-kola 0,2 l .................... 87 din.
Pqeskavica, 300 g ............. 390 din. Kisela voda 1 l .................. 120 din.
U ovom restoranu ru~aju Sowina i Bobanova porodica.
Sowina porodica je naru~ila: Bobanova porodica je naru~ila:
- 2 pice - 2 porcije doma}ih kobasica
- 1 pqeskavicu - 1 picu
- 3 gusta soka - 1 l kisele vode
- 1 koka kolu
Koliki je ra~un za svaku od ovih porodicu?

Odgovor:

8. Lena `eli da kupi foto aparat. Ona je ra~unala ovako: ako {tedi 10 meseci
po 350 dinara nedostaje joj jo{ 2 750 dinara. Koliko ko{ta taj foto aparat?

Odgovor:

? din.

9. U jednoj kwi`ari bilo je 1 850 svezaka. Posle mesec dana ostalo je jo{ 694
svezaka. Koliko je novca u toj kwi`ari zara|eno od prodaje svezaka u tom
periodu, ako je svaka ko{tala 58 dinara?

Odgovor:

108
 Ve`bamo.

10. Cena za pla}awe odjednom: 38 250 dinara.

12 rata po 3 350 dinara.
24 rate po 1 720 dinara.

Odredi razliku u ceni pla}awa na 12 rata i odjednom.

Odgovor:
Odredi razliku u ceni pla}awa na 24 rate i odjednom.

Odgovor:

11. Mina je kupila 1 jaknu i 3 para ~arapa. Jakna ko{ta 3 400 dinara, a svaki par
~arapa po 150 dinara. Koliko dinara prodavac treba da vrati Mini ako je ona
platila nov~anicom od 5 000 dinara?

Odgovor:
12.
1 600 din. ? din. ? din.

Nao~ari za sunce ko{taju 2 puta mawe od suncobrana. Kupa}i kostim ko{ta

koliko nao~ari i suncobran zajedno. Koliko ukupno ko{taju nao~ari, suncobran
i kupa}i kostim?

Odgovor:

13. Ivan je imao 7 nov~anica po 1 000 dinara. Za polovinu novca je kupio cipele,
a za ostatak 7 istih majica. Koliko ko{ta jedna majica koju je kupio Ivan?

Odgovor:

14. Neboj{a je u nov~aniku imao 3 600 dinara. Za ~etvrtinu tog novca je kupio
loptu, a za polovinu ostatka rekete za stoni-tenis. Koliko mu je novca ostalo
u nov~aniku posle te kupovine?

Odgovor: 109
 Ve`bamo.

15. \or|e je na {tednoj kwi`ici imao 8 000 dinara. Podigao je 5 nov~anica po

1 000 dinara, 4 nov~anice po 500 dinara i ostatak novca u nov~anicama
vrednosti 20 dinara. Koliko je dobio nov~anica vrednosti 20 dinara?

Odgovor:
16. Ivice plafona jedne sobe du`ine 4 m i {irine 3 m treba oblo`iti ukrasnom
trakom. 10 m te ukrasne trake ko{ta 2 000 dinara. Koliko ko{ta ukrasna traka
za tu sobu?

Odgovor:

17. Jedan yemper ko{ta 1 200 dinara, a cena jedne majice je za 900 dinara mawa.
Koliko se majica mo`e kupiti umesto jednog yempera?
? din.

Odgovor:

18. Jedan biciklista pre|e 8 700 m za 30 minuta. Koliko metara taj biciklista
pre|e za 1 ~as i 15 minuta, ako se stalno kre}e istom brzinom?

Odgovor:

19. komada roba cena Ve}i televizor je za 3 090 skupqi od

1 televizor maweg.
52 cm Upi{i odgovaraju}e cene u ra~un.
1 televizor
71 cm Ra~unaj u svesci.
54 770 din.
110
 Jedna~ine sa mno`ewem i deqewem
U~imo.

1. Izra~unaj na prikazani na~in:

Primer:
1 200 # 2 = 600
600 * 2 = 1 200
1 200 # 600 = 2

400 * 6 =

80 * 70 =

Po{to ~inioci mogu da budu bilo koji prirodni brojevi, uo~eno mo`emo
zapisati ovako:
a=p#b
a*b=p
b=p#a
Zapise iska`i re~ima.

2. Re{i jedna~inu i odgovori na postavqeno pitawe.

^emu je jednak nepoznati ~inilac ako su
h * 100 = 1 200
poznati proizvod i drugi ~inilac?
h = 1 200 # 100
h= Odgovor:
Provera:

3. Re{i jedna~ine.
h * 4 = 1 600 60 * h = 3 000 h * 10 = 7 200

4. Kojim brojem treba pomno`iti 25 da se dobije proizvod 1 500?

Odgovor:

5. Odredi broj koji sa brojem 50 daje proizvod 10 250.

To je broj .
111
 U~imo.

6. Izra~unaj na prikazani na~in:

6 500 = 65 * 100
6 500 # 100 = 65
100 = 6 500 # 65

= *
725 # 5 =
= #

7 400 # 10 =

Uo~eno mo`emo zapisati ovako:

a=k*b
a#b=k
b=a#k
Zapise iska`i re~ima.

7. Re{i jedna~ine i odgovori na postavqeno pitawe.

h # 7 = 125 h # 20 = 140 h # 250 = 400

h = 125 * 7
h=
Provera: # =

Odgovor:
^emu je jednak nepoznati deqenik,
ako su poznati delilac i koli~nik?

8. Re{i jedna~ine i odgovori na postavqeno pitawe.

825 # h = 5 1 350 # h = 10 2 250 # h = 225

h = 825 # 5
h=
Provera:

Odgovor:
^emu je jednak nepoznati delilac,
ako su poznati deqenik i koli~nik?

112
 Jedna~ine sa mno`ewem i deqewem
Ve`bamo.

1. U svaki prazan pravougaonik upi{i odgovaraju}i broj.

*5 *2 *10

1 525 1 904 18 440

#5 #2 #10

2. Na svaku liniju upi{i broj koji nedostaje.

2 400
20 000
6*
60 * 2* 5* 4 000 *
600 * 20 * 50 * 400 *
4* 200 * 500 * 40 *
40 * 2 000 * 5 000 * 4*
400 *
Sastavi u svesci sli~ne zadatke sa brojevima 30 000 i 40 000. Re{i ih.

3. Pored znaka podeqeno upi{i odgovaraju}i broj.

7 000 # 70 45 000 # 45

3 500 # 500 36 000 # 600

4. Koji broj treba podeliti Kojim brojem treba Kojim brojem treba
brojem 6 da se dobije podeliti broj 35 440 pomno`iti broj 420 da
koli~nik 789? da se dobije broj 3 544? se dobije broj 2 940?

5. Odredi svaki nepoznati broj:

* 2 * 4 = 360 * 3 * 2 = 1 200

Sastavi u svesci sli~ne zadatke. Re{i ih.

113
 Jedna~ine
U~imo.

Nau~i}emo kako se re{avaju jedna~ine kada je nepoznata elemenat sabirka,

umawenika, umawioca, ~inioca i deqenika.

5*h + 7 000 = 14 000 sabirak sabirak

nepoznat 5*h 7 000
sabirak
Nepoznati sabirak ra~unamo na poznati na~in:
5 * h = 14 000 - 7 000 zbir
14 000
5 * h = 7 000 Dobili smo jedna~inu sa nepoznatim ~iniocem.
h = 7 000 # 5
h = 1 400
Provera: 5 * 1 400 + 7 000 = 7 000 + 7 000 = 14 000

1. Na gore prikazani na~in re{i slede}e jedna~ine:

2 * h + 1 400 = 3 000 6 000 + 10 * h = 10 000

2 * h = 3 000 -

h#2 + 400 = 600

sabirak sabirak
nepoznat 400
sabirak h#2

Nepoznati sabirak ra~unamo na poznati na~in:

zbir
h # 2 = 600 - 400 600
h # 2 = 200 Dobili smo jedna~inu sa nepoznatim deqenikom.
h = 200 * 2
h = 400
Provera: 400 # 2 + 400 = 200 + 400 = 600

2. Na gore prikazani na~in re{i slede}e jedna~ine:

h # 5 + 600 = 1 000 7 000 + h # 10 = 8 000

h # 5 = 1 000 -

114
 U~imo.

h#2 - 340 = 800 umawilac

umawenik
nepoznat h#2 340
umawenik

Nepoznati umawenik ra~unamo na poznati na~in: razlika

h # 2 = 800 + 340 800

h # 2 = 1 140 Dobili smo jedna~inu sa nepoznatim deqenikom.

h = 1 140 * 2
h = 2 280
Provera: 2 280 # 2 - 340 = 1 140 - 340 = 800
3. Na gore prikazani na~in re{i slede}e jedna~ine:

h # 5 - 280 = 400 h * 10 - 380 = 900

h # 5 = 400 +

1 000 - h*5 = 300 umawenik umawilac

nepoznat 1 000 h*5
umawilac

Nepoznati umawilac ra~unamo na poznati na~in:

h * 5 = 1 000 - 300 razlika
300
h * 5 = 700 Dobili smo jedna~inu sa nepoznatim ~iniocem.
h = 700 # 5
h = 140
Provera: 1 000 - 140 * 5 = 1 000 - 700 = 300
4. Na gore prikazani na~in re{i slede}e jedna~ine:
2 000 - h # 10 = 1 000 500 - h * 2 = 200
h # 10 = 2 000 -

115
 U~imo.

~inilac ~inilac
(h + 5) * 10 = 1 000 h+5 10
nepoznat
~inilac

proizvod
h + 5 = 1 000 # 10 1 000

h + 5 = 100 Dobili smo jedna~inu sa nepoznatim sabirkom.

h = 100 - 5
h = 95
Provera: (95 + 5) * 10 = 100 * 10 = 1 000
5. Na gore prikazani na~in re{i slede}e jedna~ine:
(h + 2) * 30 = 150 50 * (h - 4) = 800
h + 2 = 150 # 30

(h - 30) # 10 = 56 delilac
deqenik
nepoznat h - 30 10
deqenik

koli~nik
h - 30 = 56 * 10 56

h - 30 = 560 Dobili smo jedna~inu sa nepoznatim umawenikom.

h = 560 + 30
h = 590
Provera: (590 - 30) # 10 = 560 # 10 = 56
6. Na gore prikazani na~in re{i slede}e jedna~ine:

(h - 90) # 5 = 120 (h + 50) # 5 = 600

h - 90 = 120 *

116
 Jedna~ine
Ve`bamo.

1. Re{i jedna~ine:
h * 5 + 2 000 = 7 400 h # 2 - 2 600 = 7 400

2 000 - h * 10 = 500 (h + 5) # 10 = 980

2. Ako od zami{qenog broja oduzmemo 40 i tu razliku pomno`imo sa 50 dobije se

proizvod 500. Koji je broj zami{qen?

Odgovor:

3. Ako zami{qeni broj podelimo sa 5 i koli~niku dodamo 300 dobije se zbir 520.
Koji je broj zami{qen?

Odgovor:

117
 Nejedna~ine sa mno`ewem
U~imo.

Koji su to brojevi u skupu N0 ~iji proizvod sa 10 daje broj mawi od 60?

Jana je nepoznate brojeve ozna~ila sa h i zapisala nejedna~inu:

h * 10 < 60
Zatim je poga|ala brojeve pi{u}i: 0 *10 < 60
1 *10 < 60

?
2 *10 < 60
3 *10 < 60
4 *10 < 60
5 *10 < 60
h * 10 < 60

A onda je rekla: ,,To mo`e da bude broj 0, ili 1, ili 2, ili 3, ili 4, ili 5.
Ne mo`e da bude broj 6 jer je 6 * 10 = 60.”

Branko je zapisao istu nejedna~inu h *10 < 60 i re{io je ovako:

Da se dobije broj 60, Da se dobije broj mawi od 60
treba pomno`iti broj 10 treba pomno`iti broj 10 brojevima
sa brojem 6. mawim od 6. To su brojevi: 0, 1, 2, 3, 4 i 5.
h *10 = 60 h * 10 < 60
h = 60 # 10 h < 60 # 10
h=6 h<6
h E {0, 1, 2, 3, 4, 5}

A onda je rekao: ,,To mo`e da bude najmawi broj 0, a najve}i broj 5.”
Re{ewa nejedna~ine h * 10 < 60 su brojevi: 0, 1, 2, 3, 4 i 5.
To zapisujemo ovako: h E {0, 1, 2, 3, 4, 5},
a ~itamo: skup re{ewa su brojevi 0, 1, 2, 3, 4 i 5.

1. Odredi re{ewa nejedna~ine:

40 * a < 120 h * 50 < 200

Odredi re{ewa nejedna~ine: 2. Odredi re{ewa nejedna~ine:

30 * h > 150 50 * h > 200
h > 150 # 30 Prou~i
postupak
h>5
re{avawa
h = {6, 7, 8, 9 ...} ove
nejedna~ine.
Ova nejedna~ina ima Koliko re{ewa ima ova nejedna~ina?
118
beskona~no mnogo re{ewa.
 Nejedna~ine sa mno`ewem
Ve`bamo.

1. Popuwavawem tablice odredi re{ewa nejedna~ine: 5 * h < 19.

h 0 1 2 3 4 5
h*5 Re{ewa: , , i .

2. Me|u brojevima 0, 1, 4, 5, 7, 9 i 10 na|i re{ewa nejedna~ine 3 * h > 15.

h 0 1 4 5 7 9 10
3*h

Me|u datim brojevima re{ewa nejedna~ine 3 * h > 15 su brojevi: , i .

3. Odredi skup re{ewa date nejedna~ine:
nejedna~ina a mo`e da bude bilo koji od brojeva
4 * a < 24

4. Me|u jednocifrenim brojevima odredi re{ewa svake date nejedna~ine:

5 * h > 30 50 * h > 250

5. Me|u datim brojevima na|i re{ewa nejedna~ine 3 * h > 20.

0 1 2 3 4 5 6 7 8

Me|u datim brojevima re{ewa nejedna~ine su brojevi: i .

6. Koji su to dvocifreni brojevi ~iji proizvod sa 6 daje broj mawi od 120?

Nejedna~ina:

7. Skok jedne `abe je duga~ak 10 cm. Koliko puta ta `aba mo`e da sko~i na putu
kra}em od 1 m, ako je wen svaki skok date du`ine?

119
 Razlomci
Obnavqamo.

U tre}em razredu smo upoznali razlomke 12 , 13 , 14 , 15 , 16 , 17 , 18 , 19 i 10

1 .

Da se podsetimo nau~enog!
1 Broj koji odre|uje koliko je jednakih delova izdvojeno.
2 Broj koji odre|uje na koliko je jednakih delova podeqena celina.

1. Pro~itaj razlomke:
1 1 1 1 1 1 1 1 1
5 2 4 7 3 6 8 10 9
2. Ozna~i razlomkom obojeni deo svake celine. Nije bitno koji je
od delova obojen.

3. Izra~unaj:
1 broja 160 1 broja 70 1 broja 810
2 5 9
To je broj . To je broj . To je broj .

4. Koliko petina treba dodati datom razlomku da bi se dobilo 1 celo?

1 Odgovor:
5

5. Odredi broj ~ija je 6. Odredi broj ~ija je 7. Odredi broj ~ija je

jedna tre}ina 50. jedna ~etvrtina 15. jedna {estina 20.

To je broj . To je broj . To je broj .

8. Koliko ko{ta 4 kg krompira ako 12 kg ko{ta 35 dinara?

4 kg krompira ko{ta _______ dinara.

9. Najkra}e drumsko rastojawe od Vaqeva do Kikinde je 222 km. Porodici

Petrovi} se na polovini tog puta probu{ila guma na automobilu.
Koliko kilometara su pre{li do tada?

Odgovor:
Koliko kilometara treba jo{ da pre|u?

Odgovor:
Mewawe gume je trajalo 14 ~asa. Koliko je to minuta?

120 Odgovor:
 Razlomci
U~imo.

Sada }emo nau~iti kako da razlomcima ozna~avamo vi{e jednakih delova

celine.

1. 2. 3. 4.

Obojeni deo Obojeni deo Obojeni deo Sve obojene delove

prvog kvadrata drugog kvadrata tre}eg kvadrata ~etvrtog kvadrata
pi{emo kao pi{emo kao pi{emo kao pi{emo kao
razlomak razlomak razlomak razlomak
ovako: 41 ovako: 42 ovako: 43 ovako: 44

^itamo: jedna dve tri ~etiri ~etvrtine

~etvrtina ~etvrtine ~etvrtine ili
jedno celo

Obojeni deo drugog kvadrata pi{emo kao razlomak 42 .

Broj iznad crte ozna~ava

Broj ispod crte ozna~ava na
koliko je jednakih delova
celo podeqeno i zove se
imenilac razlomka.
koliko je jednakih delova
2 izdvojeno i naziva se
brojilac razlomka.
4

1. Razlomkom izrazi obojeni deo svake figure. Pro~itaj napisane razlomke.

Prebroj na koliko je jednakih delova Prebroj koliko je od tih jednakih
podeqena svaka figura. delova obojeno. Upi{i odgovaraju}i
Upi{i odgovaraju}i broj ispod crte. broj iznad crte.

2. Zaokru`i sve brojioce datih razlomaka. Pro~itaj date razlomke.

2 4 6 3
3 5 7 9
3. Obojeni delovi svake figure su napisani kao razlomak. Ako je razlomak
napisan ta~no, pored wega napi{i slovo T, a ako je napisan neta~no slovo N.
Ispravi gre{ke.

2 6 3 6
4 8 6 10
4. Svaki dati razlomak prika`i kao obojeni deo figure.

2 5 4 3
4 8 10 5 121
 U~imo.

Razlomke mo`emo prikazati i na brojevnoj polupravi i pomo}u skupova, ovako:

0 1 2 3 4 5
5 5 5 5 5

5. Na gore prikazani na~in prika`i razlomke: 61 , 62 , 63 , 64 , 65 , 66 .

U bomboweri je bilo 24 bombone. Pojedeno je 43 tih bombona.

Koliko bombona je pojedeno?
3 dela su pojedena
Ra~unamo 43 od 24. (24 # 4) * 3 = 6 * 3 = 18
Bombone su podeqene na 4 dela,
tako da je u svakom delu jednak broj bombona.

Odgovor:
Koliko je bombona ostalo u toj bomboweri?
Broj bombona koje su ostale ra~unamo ovako:
1. na~in. Od ukupnog broja bombona oduzmemo broj
pojedenih bombona. 1 1 1 1
24 -18 = 6 4 4 4 4
2. na~in. Ostala je jedna ~etvrtina od ukupnog broja bombona.
24 # 4 = 6
Odgovor:
6. Izra~unaj:
122
2 broja 24
6
 U~imo.

jedno celo

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
2 2 4 4 4 4 8 8 8 8 8 8 8 8
, ,
Kada su brojilac i imenilac jednaki, vrednost razlomka je jedno celo.

1 = 2 = 4 = 8 ...
2 4 8

7. Upi{i izostavqene brojioce i imenioce:

1= 3 = = 7 = = = 2 = 4 = = 8
5 9 10 6

8. Koliko {estina treba dodati svakom datom razlomku da bi se dobilo jedno

celo?
Primer:
Treba dodati: Treba dodati: Treba dodati: Treba dodati:
1 5 2 5 4
6 6 6 6 6

9. Koliko osmina treba dodati svakom datom razlomku da bi se dobilo jedno

celo?
Treba dodati: Treba dodati: Treba dodati: Treba dodati:
3 7 1 4
8 8 8 8

10. Voza~ je pre{ao 23 puta. Izrazi razlomkom deo puta koji on jo{ treba da pre|e.

11. Mira je pro~itala 14 kwige. Izrazi razlomkom deo kwige koji ona jo{ treba
da pro~ita.

12. Odredi broj ~ija je 13. Odredi broj ~ija je 14. Odredi broj ~ija je
jedna tre}ina 500. jedna petina 680. jedna ~etvrtina 780.

500 780
680

123
To je broj . To je broj . To je broj .
 Razlomci
Ve`bamo.
1. Izrazi razlomkom obojeni deo svake figure. Pro~itaj napisane razlomke.

2. Izrazi razlomkom svaki uzeti deo pice.

3. Svaki dati razlomak prika`i kao obojeni deo figure.

3 2 4 6
4 5 8 10
4 tog pravougaonika.
4. Dati pravougaonik podeli na 10 jednakih delova. Oboj 10

5. Na brojevnoj polupravi prika`i razlomke koji nedostaju.

0 1 3 0 3 7
124 4 4 7 7
 Ve`bamo.

6. Izra~unaj:
2 broja 160 4 broja 360
4 6

3 broja 120 2 broja 270

5 3

Saberi sve dobijene rezultate.

Ako je zbir 572 ta~no je re{en zadatak.
Ako ne dobije{ taj rezultat, poku{aj ponovo.

7. Koliko ko{taju 52 ove pice?

Cena pice:
385 din.

Odgovor:

8. Koliko ko{ta 43 kg ove {unke?

1 kg {unke 980 din.

Odgovor:

9. Jedan medved ima masu 800 kg. Wegovo mladun~e ima 52 wegove mase. Odredi
masu tog mladun~eta.

Masa mladun~eta tog medveda je kg.

10. 1 dan ima ~asa.

Koliko je ~asova:
2 dana? 5 dana?
3 6

11. Koliko je dana 64 meseca aprila?

1 2
3 4 5 6 7 8 9
Odgovor: 10 11 12 13 14 15 16
17 18 19 20 21 22 23
24 25 26 27 28 29 30

12. Upi{i brojeve koji nedostaju.

10 minut

0 1 2 3 4 5 6 ~as 125
6 6 6 6 6 6
 Ve`bamo.

13. Upi{i brojeve koji nedostaju.

minut

0 1 2 3 4 ~as
4 4 4 4

14. Ema je u{la u biblioteku u 15 ~asova 30 minuta. U biblioteci se zadr`ala 34

~asa. Koliko je to minuta?
Odgovor:
Na datom ~asovniku docrtaj kazaqke koje pokazuju vreme u koje je Ema iza{la
iz biblioteke?

15. Upi{i brojeve koji nedostaju.

Broj meseci

1 1 1 2 3 1 Godina
4 3 2 3 4

16. Izrazi u datoj jedinici mere. Ra~unaj u svesci.

2 l= cl 3 l= ml 6 l= ml
5 4 10

17. Zaokru`i jednakosti koje su ta~ne. Ra~unaj u svesci.

2 kg = 200 g 8 m = 8 dm 2 t = 200 kg 3 m = 80 cm
10 10 5 4

18. Jedno pakovawe pirin~a ima 19. Napi{i u obliku razlomka

masu 34 kg. Koliko je to grama? slede}e mere:
250 kg = t 750 kg = t

Odgovor: 100 m = km 600 m = km

20. Upi{i izostavqene brojioce i imenioce:

1= 6 = = = 4 = = 7 = = 8 =
5 3 2 10 9

21. Odredi broj ~ija je jedna petina 43.

43
To je broj .
126
 Ve`bamo.

22. 100 g {unke Izrazi razlomkom:

100 g = kg
75 din.
Koliko ko{ta 1 kg te {unke?

Odgovor:

Odredi broj ~ije 38 iznose 45.

45 Ra~unamo 18 nepoznatog broja: 45 # 3 = 15.
Podsetimo se da jedno celo ima 88 ,
pa je nepoznati broj 8 * 15 = 120.

23. Odredi broj ~ije 25 iznose 50. 24. Dve desetine nekog broja iznose
120. Koji je to broj?

To je broj . To je broj .

25. Ana, Maja i Mira treba da podele 10 po{tanskih markica, tako da Ana dobije
2 ukupnog broja markica, Maja 1 ukupnog broja markica a ostatak Mira.
5 5
Koliko po{tanskih markica }e dobiti svaka od wih?

Ana: Maja:

Mira: Izrazi razlomkom broj Mirinih

po{tanskih markica.

26. Cena jedne ekskurzije je 1 500 dinara. Jovan je uplatio 34 ukupnog iznosa.
Koliko novca je on do sada uplatio?
Odgovor:
Koliko dinara iznosi wegov dug za ekskurziju?
Odgovor:

27. Najkra}e drumsko rastojawe od Vrawa do Kraqeva je 260 km. Putnik je pre{ao
2 tog puta. Koliko kilometara je on pre{ao?
5

Odgovor:
Koliko kilometara jo{ treba da pre|e?

Odgovor:
127
 Ve`bamo.

28. Od 34 broja 1 000 oduzmi tre}inu broja 315. Izra~unaj.

29. Lenina baka je umesila 75 kola~a. 23 ukupnog broja kola~a je stavila u kese,
tako da je u svakoj 10 kola~a. Koliko kesa je upotrebila Lenina baka?

Odgovor:

30. Mitar je u{tedeo 1 600 dinara. Za 28 tog novca je kupio pernicu, a za 12 od

ostatka bojice. Koliko mi je tada novca ostalo?

Odgovor:

31. Jedno zemqi{te ima du`inu 8 m i {irinu 5 m. Vo}wak zauzima 34 tog zemqi{ta.
Kolika je povr{ina tog zemqi{ta van vo}waka?

Odgovor:

32. Jedan ~ovek je preorao 34 ha wive, ~ija je ukupna povr{ina 10 ha. Koliko ari
te wive je ostalo nepreorano?

Odgovor:

33. Jedna prodavnica je od Marine ku}e udaqena 10 km. Mara je autobusom pre{la
8 km tog rastojawa, a pe{ice 2 km. Izrazi razlomkom:
du`inu puta koju je Mara pre{la autobusom

du`inu puta koju je Mara pre{la pe{ice

34. Voza~ je pre{ao 25 puta i do kraja mu je ostalo jo{ 30 km. Kolika je du`ina
tog puta?

Odgovor:
128 2 30 km
5
 Upore|ivawe razlomaka
U~imo.

Jedan od dva podudarna kvadrata smo podelili na 2 jednaka dela, a drugi na

~etiri jednaka dela.

1 kvadrata smo 2 kvadrata smo

2 4
obojili zelenom bojom. obojili `utom bojom.
Uo~avamo da smo isti obojeni deo kvadrata ozna~ili razlomcima 21 i 42 .
Stoga je: 1 = 2
2 4
^itamo: 1 jednaka je 2 ili razlomci 1 i 2 su me|usobno jednaki.
2 4 2 4

1. Data su ~etiri jednaka kruga. Izrazi razlomkom obojeni deo svakog kruga.

[ta uo~ava{?

Jedan od dva podudarna pravougaonika smo podelili na 4 jednaka dela, a drugi

na 8 jednakih delova.

1 pravougaonika smo 1 pravougaonika smo

4 8
obojili crvenom bojom. obojili plavom bojom.
Uo~avamo da je deo pravougaonika koji smo ozna~ili sa 41 ve}i od dela
pravougaonika koji smo ozna~ili sa 81 .
Stoga je: 1 > 1
4 8
0 1 1 1
8 4
^itamo: jedna ~etvrtina neke celine je ve}a od jedne osmine te celine.

2. Dopuni:
Izrazi razlomkom `utom bojom obojeni deo pravougaonika.

Izrazi razlomkom crvenom bojom obojeni deo pravougaonika.

Zapi{i odgovaraju}u nejednakost.

129
 Upore|ivawe razlomaka
Ve`bamo.

1. Data su dva podudarna pravougaonika. Izrazi razlomkom obojeni deo svakog

pravougaonika. Uporedi razlomke i upi{i u kru`i} znak >, < ili =.

2. Izrazi razlomkom svaki obojeni deo pravougaonika. Uporedi razlomke i

upi{i u kru`i} znak >, < ili =.

3. Koriste}i sliku upi{i izostavqene brojioce i imenioce.

1
1 1 1
3 3 3
1 1 1 1 1 1
6 6 6 6 6 6

1 = 2 2 = 4 = 2 = 1
3 3 6 6 3 6
1
1 1 1
3 3 3
1 1 1 1 1 1 1 1 1
9 9 9 9 9 9 9 9 9

1 = 3 2 = 6 = 3 = 1
3 3 9 9 3 9
1
1 1 1 1 1
5 5 5 5 5
1 1 1 1 1 1 1 1 1 1
10 10 10 10 10 10 10 10 10 10

1 = 2 = 4 3 = 6 = 8
10 5 10 10 5 10
4. Na brojevnoj pravoj pomo}u razlomaka obele`ene su ozna~ene ta~ke.

0 1 1 3 1 3 7 1
8 4 8 2 4 8
U svaki pravougaonik upi{i odgovaraju}i znak >, < ili =.
3 1 3 7 1 3 1 7
8 4 4 8 2 8 8
1 7 1 3 3 3 7 1
4 8 4 8 4 8 2
5. Svaki dati razlomak prika`i kao obojeni deo figure. Uporedi razlomke i
upi{i u svaki kru`i} znak >, < ili =.

130 1 1 1 2 3 6
2 4 8 8 8 8
 Ve`bamo.

6. Uporedi razlomke:
2 4 5 3 Pomo}!
3 6 7 7 U svesci grafi~ki prika`i razlomke
koje upore|uje{. To }e ti olak{ati
1 4 2 1 re{avawe zadataka.
3 5 4 2
7. [ta je du`e 36 dana ili 34 dana?

Odgovor:

8. [ta ima ve}u povr{inu:

wiva povr{ine 34 ha ili livada povr{ine 35 ha?

Odgovor:

9. Napisane razlomke pore|aj od najmaweg do najve}eg:

3, 3, 3, 3, 3, 3
4 6 5 9 3 10

10. Napisane razlomke pore|aj od najve}eg do najmaweg:

2, 2, 2, 2, 2, 2
2 3 5 10 6 4

11. Tri porodice su podelile krompir iz jednog yaka. Porodica Peri} je uzela 16
krompira, porodica Vuki} je uzela 36 , a porodica Jani} ostatak.
Koja je porodica uzela najvi{e krompira?

1 3 ?
Koja je porodica uzela najmawe krompira? 6 6

12. Jedan automobil pre|e za 35 ~asa 54 km, a drugi za 12 ~asa 50 km. Koji
automobil se br`e kre}e?
Automobili se kre}u stalno istom
brzinom. Koliko kilometara bi svaki
od wih pre{ao za 1 ~as?

Odgovor: 131
 Pripremamo se za ~etvrti pismeni zadatak
(mno`ewe i deqewe u skupu N - 2. deo;
Proveravamo.
matemati~ki izrazi; razlomci)

1. Za prirodne brojeve a, b i c zapisane su neke jednakosti. Pove`i ih linijom

sa odgovaraju}im nazivima.
zamena mesta ~inilaca a * (b * c) = (a * b) * c
zdru`ivawe ~inilaca a*b=b*a

2. Primenom zamene mesta ~inilaca i zdru`ivawa ~inilaca izra~unaj proizvod

brojeva 50 * 2 824 * 20.

3. Odredi p i n.
38 * 36 = p (38 * n) * (36 # 6) = p

4. Odredi k i n.
2 985 # 5 = k (2 985 * n) # (5 * 2) = k

5. Dati su brojevi 75 i 25. Izra~unaj wihov zbir, razliku, proizvod i koli~nik.

6. Kutija puna kwiga ima masu 7 500 g. Masa kwiga je za 7 kg ve}a od mase kutije.
Kolika je masa prazne kutije?

Odgovor:

7. Napi{i u obliku izraza i izra~unaj:

od zbira brojeva 25 726 i 19 oduzmi wihovu razliku.

proizvodu brojeva 124 320 i 10 dodaj wihov koli~nik.

132
 Proveravamo.

8. Pro~itaj svaki izraz i odredi wegovu vrednost.

7 325 + 60 * 30 =
10 000 - 400 * 5 =
9 430 - 1 600 # 2 =
6 823 + 3 000 # 5 =
9 000 # 100 - 8 =
80 000 # (10 * 100) =
785 # 5 + 216 # 2 =
(80 + 100) * (1 980 - 1 970) =
(170 + 230) # (1 650 - 1 646) =

9. Odredi vrednost izraza:

2 130 # 3 + 780 # h za h = 10

125 + x * 4 - 630 # 10 za h = 198

10. Dati su brojevi 114 i 38. Izra~unaj:

proizvod wihovog zbira i razlike

koli~nik wihovog zbira i razlike

razliku wihovog proizvoda i koli~nika

zbir wihovog proizvoda i koli~nika

11. Milica je kupila 2 kwige po 650 dinara. Platila ih je dvema nov~anicama od

1 000 dinara. Koliki je wen kusur?

Odgovor:
12. Dva automobila su krenula sa istog mesta istovremeno u suprotnim smerovima.
Jedan se kre}e brzinom od 66 km na ~as, a drugi 78 km na ~as. Koliko }e biti
wihovo rastojawe posle 9 ~asova vo`we?

Odgovor: 133
 Proveravamo.

13. Re{i jedna~ine:

20 * h - 1 500 = 7 500 h # 5 + 200 = 800

14. Re{i nejedna~ine:

40 * a < 240 20 * h > 140

15. Izra~unaj:
3 broja 7 500
4
2 broja 6 300
5

16. Odredi broj ~ija je jedna osmina 943. 3 iznose 450.

17. Odredi broj ~ije 10

To je broj . To je broj .

18. Odredi 23 broja koji je 6 puta ve}i od broja 192.

19. Vesna je pro~itala 13 kwige i do kraja joj je ostalo 150 strana. Koliko strana
ima ta kwiga?

Odgovor:

20. Napisane razlomke pore|aj od najmaweg do najve}eg:

1, 3, 2, 4, 5
134 5 5 5 5 5
 Proveravamo.

3 . Kolika je sada
21. Jedna jakna je ko{tala 9 850 dinara. Cena je sni`ena za 10
cena te jakne?
9 850 din.

Odgovor:

22. Izra~unaj povr{inu parka pravougaonog oblika ~iji je obim 108 m i du`ina 30 m.

2 povr{ine tog parka je pod travom. Kolika je povr{ina tog parka pod travom?
3

Odgovor:

23. Jedan kilogram ~okolade ko{ta 800 dinara. Koliko ko{ta 200 g te ~okolade?

Odgovor:

24. Mira je 200 g oraha platila 100 dinara. Vesna je kupila 12 kg oraha. Koliko
je Vesna platila orahe?

Odgovor:
135
 Ako `eli{ da zna{ vi{e
Merewe vremena - sekunda
U~imo.

Da se podsetimo!
1 godina ima ____ meseci.
1 mesec ima ____ ili ____ ili ____ ili ____ dana.
1 sedmica ima ______ dana.
1 2
3
10
4
11
5
12
6
13
7
14
8
15
9
16
1 dan ima _____ ~asa (h).
17
24
18
25
19
26
20
27
21
28
22
29
23
30 1 sat (~as) ima ____ minuta (min).
Jedinica za merewe vremena mawa od minuta je sekunda.
U toku jednog minuta
kazaqka koja kazaqka koja pokazuje sekunde
kazaqka koja
pokazuje sekunde obi|e ceo krug.
pokazuje minute

kazaqka koja
pokazuje ~asove (sate)

Jedan minut ima 60 sekundi

1min = 60s.

Dati sat pokazuje vreme: 3 ~asa 5 sekundi.

U toku 5 sekundi kazaqka koja pokazuje sekunde se okrene od jednog do prvog
slede}eg broja.

1. Koje vreme pokazuju ~asovnici?

Vreme od pono}i do podne Vreme od podne do pono}i

~asa ~asa ~asa ~asa

sekundi sekundi sekundi sekundi

2. Proceni koliko puta mo`e{ da ~u~ne{ za 30 sekundi?

Zapi{i rezultat procene: _________ puta.
Utvrdi merewem svoj broj ~u~weva u datom vremenu.
Zapi{i rezultat merewa: _______ puta.

3. Proceni i zaokru`i najkra}e potrebno vreme za slede}e radwe:

prela`ewe puta du`ine 100m hodawem 1minut 5 sekundi 10 sekundi
prela`ewe puta du`ine 100m biciklom 5 sekundi 25 sekundi 5 minuta
da gepard pretr~i rastojawe od 100m 5 sekundi 20sekundi 55 sekundi
da korwa~a pre|e put od 100m 5 minuta 20 minuta 155 minuta

Saberi sva zaokru`ena vremena. Ako je rezultat 21 minut 30 sekundi

ta~no je re{en zadatak.
136 Ako niste dobili taj rezultat poku{ajte ponovo.
 Merewe vremena - sekunda
Ve`bamo.

1. Izrazi:
1min = _____s 60s = _____min 80s = ___min ___s
1min 40s = _____s 1min 30s = _____s 95s = ___min ___s

2. Nacrtaj kazaqku koja pokazuje sekunde datog vremena.

10 ~asova 5 ~asova 6 ~asova 8 ~asova

10 sekundi 30 sekundi 45 sekundi 50 sekundi

3. Vera je jednog dana oprala zube za 2 minuta 30 sekundi, a wena sestra za

2 minuta 15 sekundi. Koliko je Vera du`e prala zube od svoje sestre?

Odgovor:

4. Izra~unaj: 5. Dopuni:

1min 15s + 32s = ________________________s 30min 10s + _____s = 31min

1min 20s + 40s = ______________________min 52min 40s + _____s = 53 min
5min 50s + 10s = ______________________min 45min 30s + _____s = 47 min

6. Ana napravi avion~i} od papira za 1 minut 30 sekundi. Koliko joj vremena

treba za pravqewe 2 takva avion~i}a, ako za svaki utro{i isto vreme?

Odgovor:

7. Izra~unaj:
2min 20s * 3 = 6min 60s = 7min
6min 10s * 6 = ______ min _____s = _____min
15min 30s * 2 = _____ min _____s = _____min

8. Milo{ za 6 minuta 30 sekundi pretr~i 1 kilometar. Koliko mu vremena treba

da pretr~i 2 km, ako tr~i istom brzinom?

Odgovor:
137
 Ve`bamo.

9. Popuni tablicu:
Primer:
2h 35min 58s + 2s = 2h 35min 60s = 2h 36min
2h 35min 58s + 9s = 2h 35min 67s = 2h 36min 7s

Vreme sada 8h 35min 12s 8h 35min 58s 8h 35min 59s

Vreme posle 2 sekunde

10. Mirjana je pretr~ala 100 metara za 35 sekundi. Koliko joj vremena treba da
pretr~i 200 metara ako tr~i istom brzinom? Dobijeno vreme izrazi u
minutima i sekundama.

Odgovor:

11. Milan, Toma i Jana su se takmi~ili u plivawu na 500 metara.

Milan je preplivao to rastojawe za 7 minuta 45 sekundi.
Toma je preplivao to rastojawe za 6 minuta 55 sekundi.
Jana je preplivala to rastojawe za 8 minuta 35 sekundi.
Za koliko je Toma pre stigao na ciq od Jane?
Toma je ra~unao ovako: 8min 35s - 6min 55s = 7min 95s - 6min 55s = 1min 40s
8min 35s = 7min + 60s + 35s
Jana je ra~unala ovako: 8min 35s - 6min 55s = 5s + 1min 35s = 1min 40s
Do 7 minuta
Odgovor: Toma je pre stigao na ciq od Jane za 1 minut 40 sekundi.
Izra~unaj na sebi najlak{i na~in za koliko je Milan pre stigao na ciq od
Jane.

Odgovor:

12. Izra~unaj:
5min 25s - 3min 10s = __________________________________________________
10min 28s - 7min 25s = __________________________________________________
14min 20s - 5min 43s = __________________________________________________

13. Lana i Stefan su tr~ali oko {kolskog ko{arka{kog terena. Lana je pretr~ala
taj put za 1 minut 50 sekundi, a Stefan za 2 minuta 10 sekundi. Ko je bio br`i
i za koliko?

138 Odgovor:
 Ako `eli{ da zna{ vi{e

1. Da li mo`e{ ra~un od 830 dinara platiti nov~anicama:

Mo`e{ koristiti
vi{e istih
nov~anica.
bez kusura?
Ako mo`e{, nacrtaj te nov~anice. Nov~anice crtaj ovako:

500 200 50
20 5

2. U jednoj poslasti~arnici za pravqewe kola~a je upotrebqeno: 235 celih jaja,

125 belanaca i 136 `umanaca. Koliko je najmawe jaja razbijeno za pravqewe
tih kola~a?

Odgovor:

3. Jedan ~ovek ka`e: ,,Imam 2 }erke. Svaka od wih ima jednog brata”. Koliko
dece ima taj ~ovek?

4. Tri iste sveske i pet istih olovaka ko{taju 200 dinara. ^etiri iste sveske i
pet istih olovaka ko{taju 250 dinara. Koliko ko{ta jedna sveska, a koliko
jedna olovka?

Odgovor:

5. Uo~i pravilo i upi{i brojeve koji nedostaju.

678 + 29 - 24 367 - 40 + 1 30 # 2 + 10
680 + 31 - 20 365 - 38 + 3 60 # 4 + 30
682 + 33 - 16 363 - 36 + 5 120 # 8 + 50
+ - - + # +
+ - - + # +

6. U svaki kvadrati} upi{i cifru koja nedostaje.

4 *5=7 0 2 *3= 92
139
1 8 #4= 3 1 5#5= 5
 7. ^etvrtina zbira dva broja je 12. Koji su to brojevi ako je jedan od wih 2 puta
mawi od drugog?

To su brojevi: i .
8. Maja i Aca imaju ukupno 1 100 dinara. Da Aca ima jo{ toliko dinara koliko
ima, imali bi ukupno 1 580 dinara. Koliko dinara ima Aca, a koliko Maja?

Odgovor:

9. Jedan paket du`ine 40 cm, {irine 20 cm i visine 16 cm vezan je ukrasnom

trakom kao na slici. Koliko centimetara ukrasne trake je utro{eno za
vezivawe tog paketa, ako se zna da je za vezivawe ma{ne utro{eno 28 cm?

Odgovor:

Ako bismo taj paket vezali trakom na na~in

prikazan na slici, koliko centimetara trake
bi nam bilo potrebno?

Odgovor:

10. Novcem koji ima u nov~aniku Ana mo`e kupiti ili jednu ~okoladu ili devet
`vaka. ^okolada i `vaka ko{taju zajedno 70 dinara. Koliko ko{ta ~okolada,
a koliko `vaka?

11. Jedno pakovawe te~nosti za prawe sudova ima zapreminu 250 cl, a drugo
pakovawe ima zapreminu 150 cl. Milanova mama je kupila 16 l te te~nosti.
Koliko je uzela ve}ih, a koliko mawih pakovawa?

Odgovor:

12. Sin ima 8 godina, a majka 34. Kroz koliko godina }e majka biti tri puta starija
od sina?

140
Odgovor:
13. Koji su to brojevi ~iji je zbir 120, razlika 40, proizvod 3 200 a koli~nik 2.

To su brojevi: i . 120 40 3 200 2

14. U prvoj grupi je 70 u~enika, u drugoj 90, a u tre}oj 140. Koliko u~enika iz tre}e
grupe treba da pre|e u prvu, a koliko u drugu grupu, tako da u svakoj grupi bude
jednak broj u~enika?

Odgovor:

15. Odredi brojeve a i b.

a+b=7
a * b = 63 a-b=5 a#2=b
a + b = 16 a*b<7 6-b=a

a= a= a=
b= b= b=

16. Proizvod dva broja je 40, a wihova razlika je 3. Koji su to brojevi?

Odgovor:

17. Pet istih gumica i 2 iste olovke ko{taju 108 dinara. Olovka je 2 puta skupqa
od gumice. Koliko ko{ta jedna gumica, a koliko jedna olovka?

Odgovor: Cena:
108 din.

18. U jednom seoskom dvori{tu su sviwe i koko{ke. Oni imaju ukupno 16 glava i
50 nogu. Koliko je sviwa, a koliko koko{aka u tom dvori{tu?

Odgovor:

19. Na slici su date dimenzije jedne cigle.

5 cm Cigla ima oblik .
25 cm
10 cm
Zid ima u 8 redova po 6 takvih cigala.
Izme|u cigala je 20 mm maltera.
Izra~unaj u svesci du`inu i visinu tog zida. 141
 Ako `eli{ da zna{ vi{e
(re{ewa zadataka)

1. Da li mo`e{ ra~un od 830 dinara platiti nov~anicama:

Mo`e{ koristiti
vi{e istih
nov~anica.
bez kusura? Da.

Ako mo`e{, nacrtaj te nov~anice. Nov~anice crtaj ovako:

500 200 50 50 500 200 50

20 5
20 5 5

2. U jednoj poslasti~arnici za pravqewe kola~a je upotrebqeno: 235 celih jaja,

125 belanaca i 136 `umanaca. Koliko je najmawe jaja razbijeno za pravqewe
tih kola~a?
235 + 136 = 371
Odgovor: Razbijeno je najmawe 371 jaje.

3. Jedan ~ovek ka`e: ,,Imam 2 }erke. Svaka od wih ima jednog brata”. Koliko
dece ima taj ~ovek?

Taj ~ovek ima troje dece (2 }erke i 1 sina).

4. 3 sveske + 5 olovaka = 200 dinara

4 sveske + 5 olovaka = 250 dinara
1 sveska ko{ta: 250 - 200 = 50 dinara
3 * 50 + 5 * x = 200 150 + 5 * x = 200
5 * x = 200 - 150 5 * x = 50 h = 50 # 5 x = 10
Odgovor: 1 olovka ko{ta 10 dinara.

5. Uo~i pravilo i upi{i brojeve koji nedostaju.

678 + 29 - 24 367 - 40 + 1 30 # 2 + 10
680 + 31 - 20 365 - 38 + 3 60 # 4 + 30
682 + 33 - 16 363 - 36 + 5 120 # 8 + 50
+2 +2 -4 -2 -2 +2 *2 *2 +20
684 + 35 - 12 361 - 34 + 7 240 # 16 + 70
686 + 37 - 8 359 - 32 + 9 480 # 32 + 90

6. U svaki kvadrati} upi{i cifru koja nedostaje.

1 4 0 *5=7 0 0 2 6 4 *3= 7 92
142
1 2 8 #4= 3 2 1 2 5#5= 2 5
7. ^etvrtina zbira dva broja je 12. Koji su to brojevi ako je jedan od wih 2 puta
mawi od drugog?
Zbir ta dva broja je 12 * 4 = 48. 1. broj je x 2. broj je 2 x x + 2 x = 3 x
3 x = 48 h = 48 # 3 x = 16 16 * 2 = 32 To su brojevi: 16 i 32 .
8. Maja i Aca imaju ukupno 1 100 dinara. Da Aca ima jo{ toliko dinara koliko
ima, imali bi ukupno 1 580 dinara. Koliko dinara ima Aca, a koliko Maja?
Aca ima 1 580 - 1 100 = 480. Maja ima: 1 100 - 480 = 620

Odgovor: Aca ima 480 dinara a Maja 620 dinara.

9. Jedan paket du`ine 40 cm, {irine 20 cm i visine 16 cm vezan je ukrasnom

trakom kao na slici. Koliko centimetara ukrasne trake je utro{eno za
vezivawe tog paketa, ako se zna da je za vezivawe ma{ne utro{eno 28 cm?
(40 cm + 20 cm + 16 cm) * 2 = 76 cm * 2 = 152 cm
152 cm + 28 cm = 180 cm

Odgovor: Za vezivawe tog paketa uto{eno je

180 cm ukrasne trake.

Ako bismo taj paket vezali trakom na na~in

prikazan na slici, koliko centimetara trake
bi nam bilo potrebno?
152 cm * 2 = 304 cm

Odgovor: Bilo bi nam potrebno 304 cm ukrasne trake.

10. Novcem koji ima u nov~aniku Ana mo`e kupiti ili jednu ~okoladu ili devet
`vaka. ^okolada i `vaka ko{taju zajedno 70 dinara. Koliko ko{ta ~okolada,
a koliko `vaka?
h + 9 * h = 10 * h 10 * h = 70 h=7 9 * 7 = 63
^okolada ko{ta 63 dinara a `vaka 7 dinara.

11. Jedno pakovawe te~nosti za prawe sudova ima zapreminu 250 cl, a drugo
pakovawe ima zapreminu 150 cl. Milanova mama je kupila 16 l te te~nosti.
Koliko je uzela ve}ih, a koliko mawih pakovawa?

16 l = 1 600 cl 250 * h + 150 * h = 1 600 400* h = 1 600 h = 4

Odgovor: Mama je uzela 4 ve}a i 4 mawa pakovawa.

12. Sin ima 8 godina, a majka 34. Kroz koliko godina }e majka biti tri puta starija
od sina?
8 + 5 = 13 34 + 5 = 39 39 # 13 = 3
143
Odgovor: Kroz 5 godina }e majka biti 3 puta starija od sina.
 13. Koji su to brojevi ~iji je zbir 120, razlika 40, proizvod 3 200 a koli~nik 2.

a + b = 120 a - b = 40 a * b = 3 200 a#b=2

To su brojevi: 80 i 40 . 120 40 3 200 2

14. U prvoj grupi je 70 u~enika, u drugoj 90, a u tre}oj 140. Koliko u~enika iz tre}e
grupe treba da pre|e u prvu, a koliko u drugu grupu, tako da u svakoj grupi bude
jednak broj u~enika?
70 + 90 + 140 = 300 300 # 3 = 100 70 + h = 100 h = 30 90 + h = 100 h = 10
Odgovor: Iz tre}e grupe treba da pre|e u prvu 30 u~enika, a u drugu 10.

15. Odredi brojeve a i b.

a * b = 63 a+b=7 a#2=b
a + b = 16 a-b=5 6-b=a
a*b<7
a= 9 a= 4
b= 7 a= 6 b= 2
b= 1
16. Proizvod dva broja je 40, a wihova razlika je 3. Koji su to brojevi?
a * b = 40 a-b=3 a=8 b=5 Odgovor: To su brojevi 8 i 5.

17. Pet istih gumica i 2 iste olovke ko{taju 108 dinara. Olovka je 2 puta skupqa
od gumice. Koliko ko{ta jedna gumica, a koliko jedna olovka?
Olovka je 2 puta skupqa od gumice. Zna~i 2 olovke ko{taju koliko
i 4 gumice. 5 * h + 4 * h = 9 * h 9 * h = 108 h = 12 12 * 2 = 24
Gumica ko{ta 12 dinara. Cena:
Odgovor: 108 din.
Olovka ko{ta 24 dinara.

18. U jednom seoskom dvori{tu su sviwe i koko{ke. Oni imaju ukupno 16 glava i
50 nogu. Koliko je sviwa, a koliko koko{aka u tom dvori{tu?
N. 7 * 2 + 9 * 4 = 14 + 36 = 50 G. 7 + 9 = 16
Odgovor: Sviwa je 9.
Koko{ka je 7.

19. Na slici su date dimenzije jedne cigle.

Cigla ima oblik kvadra .
5 cm
25 cm
10 cm
Zid ima u 8 redova po 6 takvih cigala.
Izme|u cigala je 20 mm cementa.
Izra~unaj du`inu i visinu tog zida.
D. (25 cm * 6) + (2 cm * 5) = 150 cm + 10 cm = 160 cm V. (5 cm * 8) + (2 cm * 8) = 40 cm + 16 cm = 56 cm

Du`ina tog zida je 160 cm .

144
Visina tog zida je 56 cm .