Professional Documents
Culture Documents
Stara Srpska Poezija - Prema Nebeskim Lepotama
Stara Srpska Poezija - Prema Nebeskim Lepotama
МИЛОРАД ЂУРИЋ
ДРАГАН ЛАКИЋЕВИЋ
МАРКО НЕДИЋ
БЕОГРАД, 2000
САВА НЕМАЊИЋ
(1175-1235)
СЛОВО О МУКАМА
Помешах се са стоком неразумном
и изједначих се с њом,
бивајући убог добрим делима,
а богат страстима,
испуњен срамом,
лишен Божје слободе,
осуђен од Бога,
оплакан од анђела,
бивајући на смех бесовима,
обличаван својом савешћу,
посрамљен злим својим делима.
СЛОВО О УМУ
Наш ум да буде
на небесима у гледању,
на красотама рајским,
у становима вечним,
на анђеоским зборовима,
у животу онде...
Из корена добра
још бољи изданак ниче.
водама богосазнања напајан
и плод благоухан јавио си се,
живљењем својим из младости, богоношче,
срца и душе појаца ти веселиш.
ТРЕЋА ПЕСМА
На гору сазнања добродетељи узашав,
на видљивој Гори Атонској,
подобно ономе Исаку
самога себе узвео јеси,
и тамо као јагње свеспаљеницу
срце своје на жртву
духовно принео јеси.
ИЗ ПЕСМЕ СЕДМЕ
Бог милостив и штедар,
Бог суревњивац и осветник,
многа је у тебе милост,
много је и оптужење,
на лица се не обазиреш,
сваком према путу његовом судиш,
молитвама светих својих
не предај нас праведноме ти суду.
ИЗ ПЕСМЕ ОСМЕ
Мач блистав с неба, натопљен крвљу,
и срп летећи што виде пророк,
гнев твој. Господе, на сагрешитеље
и оне што се ни пред одмаздом смрти не обраћају,
као милостив и благосрдан
одврати од нас молитвама светих својих.
АРХИЕПИСКОП ДАНИЛО
(око 1270-1337)
Мени је довољно
ако и два дана будем робиња
теби Владици моме Христу,
и дух свој предам,
а да не будем робиња бесовима и греху.
Јаој мени,
одакле ћу почети оплакивати
своја љута безакоња,
која се не могу лако исповедити?
КРСТОМ ОГРАЂЕНИ
Крстом ограђени врагу се противимо,
не бојећи се преваре његове ни заседе,
јер охоли уништи се и сатрвен би
снагом на дрвету распетога Христа.
МОНАХИЊА ЈЕФИМИЈА
(око 1350-после 1405)
О, СИНАЈУ
О, Синају, о светлости моје сијање,
о, Синају, о силна моја према теби жељо.
Ти која се у огњу неизгорива сачува,
сачувај ме од огња вечнога.
ПАТРИЈАРХ ДАНИЛО
(око 1350-после 1396)
Не бојмо се страха
који је дошао на нас,
ни устремљења нечастивих непријатеља,
који скачу на нас.
Ми с Исмаилћанима
борити се имамо.
Ако и мач главу
и копље ребро
и смрт живот
ми с непријатељима борити се имамо.
Промена подвига
довољно ми би за утешење.
НЕПОЗНАТИ
(друга половина XIV в.)
ИСПОВЕДНА МОЛИТВА
1
О мне грешному,
уви мне грешному,
горе мне грешному,
љуте мне грешному.
Сгреших. Господи,
прости ме за име твоје светоје,
Господи,
прости ме јелика ти сгреших
ва все дни живота мојего
и по все ношти и по все часи
јелико от јуности мојеја
и до старости.
2
А се сут греси моји:
љубодејаније, прељубодејаније,
блуд, нечистота,
растљеније тела,
раждеженије плоти,
истецаније похоти скврније
на јаве и ва сне
3
А се сут греси моји:
среброљубије, златољубије,
сластољубије, славољубије,
самољубије, санољубије,
мирољубије, платољубије
4
А се сут греси моји –
многословије, љубословије,
празнословије, скврнословије,
лажесловије, смехословије,
блудословије, срамословије,
бујесловије, сујесловије,
баснословије, спротивословије,
злословије
5
А се сут греси моји:
лихоимство, маздоимство,
посулоимство, резоимство,
чужеимство,
опалство и окајанство,
насилство, кривосудство,
упремство, уноровство,
напрасанство, непокорство,
лакомство, претебство,
ласкрдство, неситство,
пијанство,
нечувство, неверство,
високоумство,
светокраденије,
суровство, презорство,
лицемерство, пронирство,
лукавство, збојство,
извитство,
неумство, непоставство,
недостојимство
6
А се сут греси моји:
објаденије,
упиваније, блваније,
тајнојаденије
и оклеветаније, оглаголаније,
осужденије, киченије,
злонравије. злопомненије,
злосрдије, жестосрдије,
немилосрдије,
шетаније, шептаније,
роптаније,
хуљеније, кобеније,
униније, безчиније,
мненије, преније,
таштесловије,
непослушаније,
самоправљеније,
неисправљеније молитви,
небреженије о својеј души,
небреженије о својем сласенији,
небреженије о Божијим деле,
небреженије о црковном пенији,
небреженије о келејној молитве,
небреженије мнишскаго правила,
небреженије манастирскаго општаго житија
7
А се сут греси моји:
завист, ненавист,
ревност, јарост,
скупост, леност,
слабост, љутост,
бујест,
уност, празност,
гордост,
дрзост, мрзост,
горест,
острожелчије, наглодушије.
сверепство,
злокозанство, злоимство,
ругатељство,
питљивство, стрпотљивство,
плењеније, помраченије,
превраштеније, развраштеније,
пареније, сложеније,
смех. клич, плишт,
гнев, свар, бој,
татба. лажа, свада,
обада. обида, вражда,
многосаније,
ризноје украшеније,
скврних мислеј приманије,
посведневноје паденије
ва сне и ва јаве,
саблажњеније,
искушеније.
8
Многажди недостојин си входил јесам
ва светују црков и ва свети олтар,
многажди недостојин си целовал јесам
светоје јевангелије и светија икони
и часни крст и мошти светих,
многажди недостојин си јал јесми
светуја дору и хлеб светуја
Богородицу иже от Панагија,
многажди недостојин си причастах се
светих и божаствених
пречистих тајин Христових,
многажди крошку уронил јесам
Богородицу светија хлебца
или дори или проскури,
многажди клет се и ротил се јесам на криве,
многажди ва клетву впадох,
многажди клетву преступих,
многажди многих поклепал јесам,
многажди у многих запрел јесам,
чужего именија,
многажди намита лишил јесам
мита или најима или мазди јего,
многажди у многих посули и мазди
взимал јесам,
многажди многих лајал јесам,
многажди многих укорил јесам,
многажди многих похулил јесам,
многажди многих злословил јесам,
многажди многих саблазнил јесам,
многажди многих оскрбил јесам,
многажди многих клет јесам,
многажди многих бил јесам и до крове
а са всеми тиме не простил се јесам,
многажди осезах и зрех
смраднија тајнија детороднија уди моја,
многажди на жену или девицу
или на отроча красно вазирах
с помишљенијем и са желанијем плотским,
многажди многих обидел јесам,
или оклеветал,
многажди многих осудил јесам,
многажди облених се встати
на келејнују молитву
и црковноје сборноје пеније
на полуноштницу и на утрнују и на молебен
или к часом и к литургији
и к вечерњи и к нефимону.
9
Не исправил ти јесам, Господи,
покајанија и исповеданија на земљи сеј,
ва все дни живота мојего,
не исправил ти јесам, Господи,
ва белцех крштенија
а в чрноризцех обета мнишскаго житија
и великаго светаго образа скитническаго,
и не исправил јесам, Господи,
отцем својим духовним ва покајанији
и ва исповеданији и ва опитемијах,
и не исправил јесам, Господи,
поста. поклонов молитви
и всакија не створил јесам опитемији
и всегда створил јесам дело Божије
с небреженијем.
10
Господи, сија все сгреших,
сија все исповедују,
сих все кају се,
сих всех прости ме.
Господи,
прости ме, Господи,
прости ме,
јелико помњу, Господи, сгреших,
прости ме.
Господи,
помилуј ме недостојнаго,
очисти ме, спаси ме грешнаго,
окајанаго, скврнаго,
нечистаго, недостојнаго
и безаконаго, безумнаго,
неразумнаго, неистовнаго,
злонравнаго, злокознанаго,
злообразнаго, злопомнимаго,
злопитљиваго, злосрдаго,
злодејиваго,
љубодејиваго,
некључимаго, непоставнаго,
свраштенаго, развраштенаго,
осужденаго, падшаго,
слабаго, унилаго,
лењиваго, нетрпељиваго,
сонљиваго,
непослушљиваго, небрежљиваго,
нечистиваго, непокорљиваго,
ластиваго, роптиваго,
стрпотљиваго, гневљиваго,
гордељиваго, зависљиваго,
лукаваго, бестуднаго,
безроднаго, бесчинаго,
лицемернаго, јароснаго,
страстнаго, напраснаго,
помраченаго, отемњенаго,
окајанаго и ожесточалаго,
нечувстнаго, нечловечнаго,
непотребнаго,
вредноумнаго, сујеумнаго,
сујетнаго, суроваго,
сверепаго ругатеља,
досадитеља постиднаго,
мрзкаго, скареднаго,
гнуснаго, грубаго,
глупаго, глухаго,
худаго, беднаго,
немоштнаго, смертнаго,
тленаго раба својего
вредољубца, бљудољубца,
плтољубца, смехољубца,
славољубца, сластољубца,
похотољубца.
11
Уви мне.
како хошту от врага избити
грехољубив си!
12
Јелико сгреших -
паче числа песка морскаго,
прости ме, Господи.
Јелико ти сгреших
ва все дни живота мојего
и јелико ва нињешни дан
и ва СИЈУ ношт и ва си час.
И не на реци вавилонској,
као што они тада, сеђасмо,
но на оном у кога све реке,
мале и велике, утичу.
Раздвајани бисмо
и распродавани У сву земљу тих.
И мати због чеда плакаше,
и отац горко ридаше,
и брат брата обухвативши
сузе љуте проливаше,
и сестре браћу, и браћа сестре,
гледајући где другога другде одводе,
руке око врата један другом сплетоше,
жалосно кричаху.
СЛОВО ЉУБАВИ
1
Стефан деспот,
најслађем, најљубазнијему
и нераздвојном срца мог,
сугубо жељеном, и много,
премудрошћу обилном,
царства мог искреноме,
(име рекавши),
љубазан у Господу целов,
и неоскудно с тим
милости наше даровање.
2
Лето и весну Господ сазда,
што и псалмопевац каза,
красоте у њима многе,
птицама брзо, весеља пуно прелетање
и горама врхове,
и луговима пространства,
и пољима ширине;
ваздуха танког
дивотним неким
гласима оглашење;
и земаљске дароносе
мирисног цвета, и травоносне;
но и човекове бити саме
обнову и разиграње
достојно ко да искаже?
3
Али све ово
и чудодела Божја ина,
што ни оштровидни ум
сагледати не може,
љубав све превасходи, -
и није чудо,
јер љубав је Бог,
као што рече Јован Громовник.
4
Свака лажа места у љубави нема,
јер Каин, љубави туђ, Авељу рече:
„Изиђимо у поље."
5
Бистротечно и оштро
љубави је дело.
добродетељ превазиђе сваку.
6
Лепо Давид ову рекав украшава:
„К'о миро с главе
на браду силази Арону,
и к'о аермонска роса
на горе што силази сионске."
7
Јуноше и деве,
љубави прикладни,
љубав узљубите,
ал' право и незазорно,
младићство да не повредите и девство,
божанственоме чим наше
пријања биће,
божанствено да не узнегодује.
Јер Апостол рече,
Божјега Светога Духа не растужујте,
знамење што јавно њиме
добисте у крштењу.
8
Заједно бејасмо, друг другу близу,
ил' телом или духом,
но да ли горе раздвојише нас,
да ли реке,
Давид да рече: „Горе Гелвујске
дажд на вас да не сиђе, ни роса.
Саула јер не сачувасте,
ни Јонатана?"
О безлобља Давидова,
чујте, цареви, чујте,
Саула ли оплакујеш, нађени?
Јер нађох, рече Бог,
човека по срцу мојему.
9
Ветри да сукобе се с рекама,
и да исуше,
као за Мојсија море,
судије као за Исуса,
ћивота ради Јордан.
10
И снова да саставимо се,
и снова да видимо се,
и снова у Христу да сјединимо се,
самоме том,
коме слава са Оцем
и са Духом Светим
у бескрај на веке,
амин.
НЕПОЗНАТИ РАВАНИЧАНИН
(друга половина XIV века - почетак XV века)
Данас мученици,
лик саставивши за славни помен твој
блажени онај глас Владици свих,
с тобом певају, псалмски призивајући:
прођосмо кроз огањ и воду,
и извео си нас у покој.
Прими оружје
и устани и не закасни.
Заби стреле изоштрене
У срца њихова,
које за мене изоштрише,
безакони.
Рекох ти - не тугуј,
јер у мојој су руци твоје зенице
и све ти показах.
ОТПИСАНИЈЕ БОГОЉУБНО
Да зна твоја светиња,
откако удостојих се с Богом познати те
порадовах се весељем духовним.
И ово сада
као од сна некојег дубоког пробудивши се
усхтех твоју светлост видети.
СМЕДЕРЕВАЦ
(XV век)
1
Жита наша пре српа сатрвши поже,
винограде наше пре каце изгњечи,
и узалуд нам трудови наши...
2
Покажи, Владичице,
и сада као пре чудеса твоја,
да видевши непријатељи тебе,
надежду нашу, за нас која се бори,
врате се натраг и разиђу се
и погину.
О звездо горка,
што ово нам навести?
Који мач јавила јеси
да пожње наш живот?
Које болно извешће незнано
од нас навести нама?
Кад си ти умро,
ми како да живимо?
О земљо,
о сунце и ваздух
и остали творенија твари,
што касните?
НЕДОКУЧИВОСТ ЈЕ ОДАСВУД
Када се растанемо од моћи живота –
недокучивост је одасвуд
и жал неутешна,
нема исцелитеља,
нема ни ближњих.
ВЕЛИКО ПОЗОРЈЕ
Не бацајмо се узаман и узалуд,
јер један је пут смрти а не други,
и на све подједнако надолази.
Ми се о овоме не бринемо
и као худо ово сматрамо
у шта ћемо ускоро упасти,
иако не желимо.
И тужно ће ми се позорје
ваистину указати горе.
Очима ћу гледати загробнике,
страдалце и до конца доспевше.
Велико позорје
ваистину бива, браћо.
II
Помисли, душо, какав чајеш конац,
помисли горчину разлучења мучна,
помисли страх и боловање тадашње,
помисли, устрепти и ужасни се.
III
Пролазно је ово живљење и сујетно,
пролази брзо и ругање јесте,
пролажења тога не знају мужи,
пролази тако и обличје тог света.
IV
К Деви припадните молећи се,
к Владичици пролијте молитве,
ка уздању и надању грешних,
ка мојему прибежишту и покрову.
Да ме не одгурнеш, о Владичице,
да се не гнушаш мене гнуснога,
да ти мрска не буде молитва моја,
да се не одвратиш гневом од мене.
ГЛАС ТРЕЋИ
У светлости светих добродетељи
просијао јеси светлећи као сунце,
осијавајући све праведним сијањем,
данас се радују сви родови
отачаства језика српског
моштију својих јављањем,
све испунио јеси благоухањем
и просветлио јеси своје отачаство
сваком лепотом,
мигом божанственог Духа
све примио јеси,
многострадални Урошу,
моли се за нас
штоватеље светога спомена твога.
ГЛАС ДРУГИ
С надземаљским чиновима сада боравиш
с небеса примив богосазнање,
молбене гласе теби одашиљемо:
Покрени род свој,
за нас моли се увек,
да сачувани будемо,
Урошу достоблажени.
ЈАОХ, ЈАОХ!
Данас у здрављу,
сутра у болести.
Данас радује се,
сутра тугује се.
Данас у младости,
сутра у старости.
Данас у слави,
сутра у бешчашћу.
ЛОВЦИ АДОВИ
По округлому колу овога света,
којено се ласно окреће,
ваља нам по том колу
опипом ходити.
Опасно ходите,
не како немудри,
него каконо и премудри,
и скупљајући време,
зашто дни су лукави,
зашто ко том
сакривају у миру
ловци адови
на нас, кано на птице,
мреже и склепе.
БЕСЕДЕ
Пливају ти к језику разлике беседе
Ко на лову у мрежу
Разликога рода рибе;
Зле и добре.
И гледај сад што да чиниш...
Змију ухваћену с рибом
Испљуј је напоље из себе,
А добре беседе избери,
Те их држи себи У барци твојих усти.
БОГ СМРТИ
Мач му је готов,
Мач му је готов
из кна извучен,
очиштен и с обе стране
бритко изоштрен;
лук је свој извадио
из тула му.
И тетиво је на њему
натегнуто,
те смртне стреле запео
и готове стоје.
Теке исто
ха! да их пусти на нас
и потуче нас махом.
БРЗИ КОЊАНИК
А наши зли и добри данци!
уједно ка и сенка
скоро промичу и пролазе нам.
Наш живот, кано брзи коњик
хитро иде
да нас стера и скупи
на крај света,
концу нам житка овога.
АДАМ
Месо од земље,
кости из камена,
очи од воде,
крв од росе,
пара и одихивање од ветра,
разум, памет од облака,
умље с анђелске брзине...
Горе — зло
горест - туга, јад
Дажд – киша
девство - невиност, девичанство, чистота
добродетељ – доброчинилац
дора - дар
Едемски — рајски
Житије – живот
жиће — живот
Зазоран – срамотан
збојство – грабеж
злокозанство – злодејство
злонравије - зло, злоба
злопомненије – злопамћење
зрети – гледати
зрцало - огледало
Извитство — превртљивост
Измаилћанин - Турчин, муслиман
икос - врста црквене песме
индикт - период, раздобље, година
иноплеменик - туђинац, странац
Јакож – као
јал - јео
јегоже – којега
јединосушни — јединопостојећи
јелик - колики
јерарх — врховни свештеник
јереј – свештеник
јуност — младост
јуноша - младић
Кабеније - гатање
кајушти – кајући
канон - високо правило
кастрофилакт - чувар града
катапетазма — завеса на дверима олтара
келејни – ћелијски
киченије – гордост
клич - клик
кна - ножница, канија
кончина - крај, смрт
корабља – лађа
кров - крв
Мазда – благо
маздоимство — среброљубље
миро - мирисно уље
мирољубије — светољубље
митар - цариник; грабљивац
митарство - небеска царина где мртви полажу рачун о себи
младенац - дете до четири године
мне - мени
мненије – мишљење
мнишски — монашки
многажди - много пута
молебен - молитва, служба
муж – јунак
мужаствен - храбар, мужеван
Најим – награда
напрасанство – изненадност
наречен – назван
небреженије — немарност
неистовни – безуман
некључими – неваљао
неоскврњен — чист
непоставство - непостојаност
нечувство – неосећајност
низложитељ – рушитељ
нињешни – данашњи
ништета – ништавност
ношт — ноћ
Обагрити - оцрвенети
обада - окривљење
обет - завет
обида—вређање
обитељ - калуђерство, братство
обленити се - олењити се
обличити - открити, раскринкати
објаденије – преједање
оглаголаније – оговарање
окајан – проклет
окајанство – беда
опалство – упропашћивање
опитемије - казна за грехе
осезати – пипати
отачаство – отаџбина
отречно – исказано
отроча - дечак
Самодржац - владар
санољубије - властољубље
свада - свађа
свар - свађа
свраштен - променљив
севастијски - државни византијски
сиј - овај
скврни – нечист
скитничаски – пустињски
склепа - клопка, замка
скрб - брига, старање
скупост - тврдичлук
слза – суза
слишити - прихватити, слушати нечије речи
спротисловије — противречење
стег - идеја, мисао
стихира - песма посвећена свецима
стрпотљив – лукав
сугубо – двоструко
сујесловије - говорење глупости
супроћ – против
сут - а ово су
Тартар - пакао
татба - крађа
тврд - нешто тврдо, постојано, истрајно
тисушта – хиљада
тлен – пропадљив
торжествен — узвишен, свечан, тријумфалан
тул - футрола за стреле
Уви - авај
умиљеније – смерност
униније – лењост
уноровство – кинђурење
уност – лењост
упиваније – опијање
упремство - тврдоглавост
Фарисејски – лицемеран
Хошту - хоћу
Целов – поздрав
цета - ситан новац
Чајеш - чекаш
чест — део
число - број
чрноризац - монах, калуђер
чувство – осећање
чужеимство - туђе, туђинство
НАПОМЕНА УРЕДНИКА
Овај избор старе српске поезије начињен је из већ познатих избора - пре
свега из поузданих и научно опремљених књига Ђорђа Трифуновића, а
добрим делом и из Антологије српског песништва Миодрага Павловића. Негде
смо се приклонили свеобухватности првог (научника), негде селективности
другог (песника). Њиховим изборима, који су нам и у тумачењу мање
познатих речи били ослонац, придодато је само неколико, такође познатих
песама. Као и Трифуновић, Силуанове стихове доносимо и у оригиналу и у
преводу. Као и Павловић, „Исповедну молитву" доносимо у изворном облику.
Једно популарно издање малог обима схватили смо као прилику да још
једном. у Малој библиотеци СКЗ, ширем кругу читалаца представимо стару
српску поезију и да подсетимо на њене изворе и најбоље изборе.
Заинтересованом читаоцу и помнијем истраживачу позната је готово цела
библиотека издања наше средњовековне књижевности, па ћемо овде, осим
библиотеке „Стара српска књижевност" коју су од 1986. до 1993. године
објављивале Просвета и Српска књижевна задруга, поменути само важнија
издања; Ђорђе Сп. Радојичић: Антологија старе српскв књижевности ХI-ХVIII
века - Београд, 1960; Ђорђе Трифуновић: Из тмине појање - стари српски
песнички записи - Београд, 1962; Ђорђе Трифуновић: Стара српска
књижевност - Београд, 1967; Ђорђе Трифуновић: Српски средњовековни
списи о кнезу Лазару и косовском боју - Крушевац, 1968; Стара српска
књижевност - I (приредили Драгољуб Павловић и Радмила Маринковић), II и
III (прире-дио Драгољуб Павловић) - Београд - Нови Сад, 1970; Ђорђе
Трифуновић: Примери из старе српске књижевности - од Григорија Дијака до
Гаврила Стефановића Венцловића - Београд. 1975; Стара српска књижевност
(приредила Јелена Стојановић Ђорђевић) - Београд, 1986.
Д.Л.